• quo 1
  • quote 8
  • а 294
  • А 73
  • аван 1
  • аветињу 1
  • Авриљ 5
  • Авриља 4
  • агитацији 1
  • адвокат 15
  • адвоката 3
  • адвокате 1
  • адвокати 3
  • адвокатима 1
  • адвокатској 1
  • адвокату 1
  • адвокатуре 1
  • Адела 63
  • Аделе 15
  • Адели 5
  • Аделин 1
  • Аделина 1
  • Аделине 2
  • Аделиној 1
  • Аделину 1
  • Адело 7
  • Аделом 2
  • Аделу 16
  • ади 1
  • Адиђар 2
  • адиђар 22
  • адиђара 3
  • адиђаре 1
  • адиђари 1
  • адиђарима 2
  • адиђару 2
  • адресе 1
  • адресу 1
  • аја 1
  • ајде 1
  • ајдемо 1
  • ајој 2
  • акламацијом 1
  • Ако 17
  • ако 55
  • акта 4
  • акту 4
  • Ал 2
  • ал 8
  • ала 2
  • Ала 3
  • Алал 2
  • алата 1
  • Албиона 1
  • алем 1
  • Али 58
  • али 59
  • алијан 1
  • ама 6
  • Аманет 1
  • аманет 8
  • аманета 3
  • Америке 1
  • амерички 1
  • амо 2
  • амфибија 4
  • амфибије 2
  • Ана 2
  • анализа 1
  • анализирала 1
  • аналима 1
  • аналише 1
  • аналишем 1
  • аналогија 1
  • аналогији 2
  • аналогију 1
  • анархији 1
  • ангажован 1
  • ангелима 1
  • Андронита 80
  • Андроните 50
  • Андронити 9
  • Андронитин 1
  • Андронитина 4
  • Андронитину 1
  • Андронито 6
  • Андронитом 3
  • Андрониту 7
  • анђела 5
  • Анђелска 1
  • анђелче 1
  • анђео 6
  • Ане 13
  • Ани 6
  • Анин 1
  • Ано 1
  • Аном 2
  • аномалија 1
  • анонимно 1
  • Антоније 1
  • Ану 2
  • Апарат 1
  • апарат 3
  • апарата 1
  • апаратом 1
  • Апдронита 1
  • априла 1
  • апсолутна 1
  • Апсолутна 1
  • Апсолутност 1
  • ар 5
  • ара 1
  • арају 1
  • араме 1
  • арапских 2
  • аријом 1
  • Аристида 1
  • аристократије 2
  • аритметике 1
  • аритметичару 1
  • Артур 52
  • Артура 31
  • Артуре 2
  • Артуров 1
  • Артурова 1
  • Артурове 2
  • Артуровој 2
  • Артуровом 1
  • Артурову 1
  • Артуром 2
  • Артуру 11
  • архиви 2
  • архиђаконима 1
  • архијепископ 1
  • архитехтском 1
  • асне 2
  • атентата 2
  • ауторитет 4
  • ауторитетом 2
  • ах 1
  • Ашил 1
  • ашчиници 1
  • ашчиницу 3
  • б 12
  • Б 3
  • ба 1
  • Баба 2
  • баба 29
  • бабе 5
  • бабетина 1
  • баби 3
  • бабичлука 1
  • бабом 2
  • бабу 1
  • Бабу 1
  • бавили 1
  • бадавалука 1
  • бајаги 1
  • бака 1
  • бакала 2
  • бакалницу 1
  • баке 1
  • баки 1
  • бакљада 1
  • баку 1
  • бакшиша 1
  • бале 1
  • Баљар 1
  • банкама 1
  • банци 1
  • Бањер 1
  • Бар 1
  • бар 32
  • барем 1
  • баруштина 1
  • баруштине 2
  • баснословна 1
  • бастиљског 1
  • Бастиљу 2
  • батина 1
  • батли 1
  • баука 1
  • бацала 1
  • баци 7
  • бацивши 1
  • бацила 3
  • бациле 1
  • бацило 1
  • бацим 2
  • бацимо 1
  • бацио 5
  • бацити 2
  • бачено 1
  • Баш 4
  • баш 51
  • бди 1
  • бе 1
  • бегством 1
  • бегунаца 2
  • беда 6
  • беде 6
  • беди 4
  • бедна 1
  • бедни 2
  • бедник 1
  • бедника 1
  • беднику 2
  • бедним 2
  • бедницима 2
  • бедној 1
  • бедном 2
  • бедну 1
  • беду 6
  • бежање 1
  • бежати 1
  • бежи 2
  • Без 4
  • без 52
  • безазленој 1
  • безбројан 1
  • безвлашћу 1
  • безизузетна 6
  • безизузетни 1
  • безизузетних 1
  • безизузетног 1
  • безобразлук 1
  • безобразним 1
  • безсмислице 1
  • бејасмо 1
  • Бејах 2
  • бејах 4
  • бела 1
  • Бела 27
  • белаја 2
  • беле 2
  • Беле 5
  • белега 1
  • бели 1
  • Бели 2
  • белим 2
  • бело 2
  • белог 1
  • Белог 11
  • белој 1
  • Белом 2
  • белу 1
  • Белу 1
  • белца 1
  • БЕОГРАД 1
  • берати 1
  • берзе 1
  • бес 1
  • бесвесне 1
  • беседа 1
  • беседник 1
  • беседника 1
  • беседништва 1
  • бесмисленим 1
  • бесмо 1
  • бесна 1
  • бесне 1
  • бесомучена 1
  • бесомучно 2
  • бесомучног 1
  • беспослена 1
  • беспослени 1
  • Беху 2
  • беху 47
  • Беч 1
  • Бечу 1
  • Беше 12
  • беше 213
  • Би 2
  • би 388
  • бив 2
  • бива 3
  • бивала 1
  • биваше 1
  • Бижа 2
  • Бижо 19
  • Бижова 1
  • Бижон 1
  • Била 2
  • била 69
  • биле 9
  • билете 3
  • Били 1
  • били 22
  • Било 12
  • било 90
  • биље 6
  • био 103
  • Био 15
  • бира 5
  • бирачки 1
  • бистар 3
  • бистреж 1
  • бистри 2
  • бистрила 1
  • бистрина 1
  • бистрини 1
  • бити 47
  • бића 1
  • Биће 1
  • биће 4
  • бићеш 1
  • бићу 1
  • бих 27
  • благ 3
  • блага 1
  • благе 1
  • благим 1
  • Благо 2
  • благо 5
  • благодари 3
  • благодарила 1
  • благодарим 5
  • благодарио 1
  • благодарити 1
  • благодарношћу 1
  • благодарну 1
  • благодејање 1
  • благодетни 1
  • благом 3
  • благородна 2
  • благородну 2
  • благосиљати 2
  • благослов 1
  • благослова 1
  • благословено 1
  • благослови 1
  • благословио 2
  • благословом 1
  • благотворну 1
  • благу 2
  • Блажен 1
  • блажи 1
  • блато 2
  • блед 5
  • бледа 10
  • бледи 2
  • бледило 5
  • бледо 2
  • бледом 1
  • бледу 1
  • бледуњаве 1
  • блене 1
  • бленула 1
  • бленуо 2
  • блесаст 1
  • блесасто 1
  • блеском 1
  • ближе 1
  • ближи 1
  • ближње 1
  • ближњег 2
  • ближњем 7
  • ближњему 1
  • ближњи 1
  • ближњих 1
  • близа 1
  • близини 1
  • близнакиње 1
  • близу 1
  • блистаху 1
  • бо 1
  • бог 32
  • Бог 9
  • Бога 1
  • бога 14
  • богаљ 1
  • богами 1
  • богаства 1
  • богаство 2
  • богат 3
  • богаташи 3
  • богаташке 1
  • богате 4
  • Богати 1
  • богатило 1
  • богато 2
  • богатог 1
  • богатој 1
  • богатом 1
  • богатоме 1
  • богатство 3
  • богаштина 1
  • богаштине 2
  • богиња 1
  • Богме 1
  • богме 6
  • богом 3
  • богослова 1
  • богослови 1
  • Богу 1
  • богу 10
  • бодљикаво 1
  • божанственог 1
  • Боже 4
  • боже 8
  • божи 4
  • божија 1
  • божије 2
  • божији 2
  • божја 1
  • Божја 1
  • божје 5
  • Божово 1
  • бој 5
  • боја 3
  • бојала 2
  • Бојала 2
  • боје 2
  • боји 1
  • бојим 1
  • Бојо 2
  • бојте 1
  • боку 3
  • болесна 1
  • болесне 1
  • Болесник 1
  • болесница 3
  • болеснице 1
  • болесници 2
  • болесничку 1
  • Болест 1
  • болест 7
  • болести 16
  • болестима 1
  • боли 3
  • болна 1
  • болника 1
  • болну 1
  • боља 2
  • боље 19
  • бољу 4
  • боме 4
  • Бомјер 26
  • Бомјера 17
  • Бомјере 3
  • Бомјерова 1
  • Бомјеровој 3
  • Бомјером 2
  • Бомјеру 6
  • Бонвиља 1
  • Бонвиљска 2
  • Бонвиљске 3
  • Бонвиљског 4
  • боне 2
  • боном 1
  • боравиште 1
  • бораца 1
  • борбе 2
  • борби 2
  • боре 2
  • борила 1
  • Борне 4
  • бос 3
  • Босија 15
  • Босије 36
  • Босијев 1
  • Босијева 1
  • Босију 3
  • босо 2
  • босотиње 1
  • бостан 1
  • боше 1
  • бр 1
  • бра 1
  • брада 1
  • браду 4
  • брак 5
  • браку 6
  • бране 1
  • брани 5
  • бранилац 4
  • бранили 1
  • браним 3
  • бранио 3
  • браниоца 3
  • браниоце 1
  • браниоци 1
  • браниоцима 1
  • браните 1
  • бранити 1
  • Бранко 1
  • Бранли 6
  • Бранлу 1
  • брат 3
  • брата 3
  • брате 1
  • братије 1
  • братска 1
  • брату 1
  • браћа 2
  • браћо 1
  • Браћо 1
  • брачни 2
  • брачног 2
  • брачну 1
  • брдо 2
  • брдом 1
  • бретањски 1
  • Бретању 1
  • брже 5
  • брза 1
  • брзо 6
  • бриге 2
  • бригу 3
  • брижљивије 1
  • брижљиво 3
  • брижљивог 1
  • брижна 1
  • бризи 1
  • бризну 1
  • бризнула 2
  • брилијаната 3
  • брилијанта 2
  • брилијанти 1
  • Брилијанти 2
  • брилијантима 6
  • брине 2
  • брините 1
  • бритке 1
  • брк 1
  • бркао 1
  • бркове 2
  • Број 1
  • број 6
  • броја 1
  • Бројала 1
  • бројала 3
  • бројало 1
  • бројеви 1
  • бројем 1
  • броји 1
  • броју 2
  • Бромјер 1
  • брошуром 1
  • брука 1
  • бруку 1
  • бсзизузетна 1
  • будаластије 1
  • Будало 1
  • будан 1
  • Буде 1
  • буде 42
  • будем 4
  • будете 1
  • будеш 2
  • Буди 2
  • буди 3
  • будимо 1
  • будите 1
  • будити 1
  • будним 2
  • буду 1
  • будућност 5
  • будућности 2
  • буђење 1
  • бујице 1
  • бука 1
  • буке 1
  • букну 2
  • бунилу 2
  • бунца 4
  • бунцања 1
  • бунцање 3
  • бунцању 1
  • бурад 1
  • бурна 1
  • бурни 1
  • Бурно 1
  • бурно 2
  • бусење 2
  • бучеш 1
  • буџет 1
  • в 13
  • В 3
  • вади 2
  • важити 1
  • важна 1
  • важне 2
  • важније 2
  • важнију 1
  • важним 1
  • важно 1
  • важности 4
  • важну 1
  • вазда 20
  • ваздан 10
  • ваздух 2
  • вајда 1
  • вајде 3
  • вајном 1
  • Вала 2
  • валове 1
  • Ваља 1
  • ваља 23
  • ваљајући 1
  • ваљало 1
  • Ваљало 2
  • ваљано 1
  • ваљао 1
  • ваљда 15
  • Ваљда 4
  • вам 57
  • вама 9
  • вампирских 2
  • вапијућег 1
  • вара 1
  • варам 1
  • варања 1
  • варош 9
  • вароши 17
  • варошима 2
  • варошком 1
  • вас 27
  • васкрслог 1
  • васкрсне 1
  • Васпитај 1
  • васпитана 1
  • васпитати 2
  • Ватра 1
  • ватра 2
  • ватре 8
  • ватрени 1
  • ватрених 1
  • ватри 2
  • ватрица 1
  • ватришту 1
  • ватром 3
  • Ватру 1
  • ватру 2
  • Ваш 2
  • ваш 6
  • Ваша 1
  • ваша 3
  • ваше 10
  • вашег 9
  • вашем 3
  • Ваши 1
  • ваши 2
  • ваших 1
  • вашој 2
  • вашом 3
  • вашу 2
  • веже 1
  • вежем 1
  • везана 4
  • везе 1
  • везири 1
  • везу 1
  • века 2
  • веки 3
  • векова 1
  • веле 2
  • вели 7
  • велика 6
  • Велике 1
  • велике 12
  • велики 12
  • великим 5
  • великих 5
  • велико 10
  • великог 15
  • великодостојници 2
  • великој 4
  • великокупац 1
  • великолепне 1
  • великолепни 1
  • великом 3
  • велику 4
  • велим 6
  • велите 3
  • величине 2
  • величини 1
  • велиш 1
  • вељаше 3
  • вељи 1
  • венац 3
  • вене 1
  • вени 1
  • Венис 2
  • венцу 1
  • венчаних 2
  • венчања 2
  • вера 2
  • вере 2
  • веренички 7
  • вересије 1
  • вересију 2
  • веридбе 1
  • вернички 1
  • веровала 3
  • веровао 4
  • веровати 5
  • веру 1
  • верује 4
  • верујем 4
  • верујемо 1
  • верујете 1
  • верујеш 1
  • верују 1
  • верујући 1
  • весела 1
  • веселе 3
  • веселији 1
  • веселим 1
  • весело 3
  • Веселост 2
  • веселост 3
  • весеља 1
  • весељу 1
  • весео 2
  • весник 1
  • вест 1
  • вести 1
  • ветар 1
  • већ 101
  • Већ 3
  • већа 3
  • Већало 1
  • веће 3
  • већег 1
  • већем 1
  • већи 5
  • већина 5
  • већине 1
  • већину 3
  • већих 2
  • већој 1
  • већу 3
  • вече 11
  • вечера 26
  • вечеравају 1
  • вечерам 1
  • Вечерас 1
  • вечерас 6
  • вечере 1
  • вечерње 1
  • вечерњим 1
  • вечером 5
  • вечеру 4
  • вечит 4
  • вечита 2
  • вечити 3
  • вечито 1
  • вечитој 1
  • вечитом 1
  • вечна 1
  • вечне 1
  • вечни 1
  • вечно 3
  • вечног 2
  • вечност 1
  • вечности 1
  • вечну 2
  • вешт 2
  • вештаци 2
  • Вештаци 3
  • вештачка 1
  • вештачке 2
  • вештачки 6
  • вештачким 2
  • вештачких 1
  • вештачкој 1
  • вештачком 1
  • вештечка 1
  • вештије 1
  • вештији 1
  • вештина 1
  • вештинама 1
  • вештине 1
  • вешто 3
  • Ви 27
  • ви 45
  • вид 12
  • вида 2
  • виде 13
  • видела 5
  • видели 2
  • Видело 1
  • видело 8
  • Виделу 1
  • видео 12
  • видети 8
  • види 27
  • Види 7
  • видик 3
  • Видила 1
  • видила 4
  • видили 6
  • видило 1
  • Видило 4
  • Видим 1
  • видим 11
  • Видимо 1
  • видимо 12
  • Видио 1
  • видио 6
  • Видите 1
  • видите 4
  • видити 13
  • видиш 4
  • Видиш 4
  • видло 1
  • видно 1
  • видох 1
  • видра 1
  • виду 2
  • виђала 1
  • виђаху 6
  • виђаше 1
  • виђења 2
  • виђењу 1
  • вика 4
  • Викала 1
  • викала 2
  • викали 1
  • викао 2
  • викати 3
  • викне 1
  • викну 3
  • викнуло 1
  • вику 2
  • виле 1
  • вили 1
  • вилински 1
  • вилинског 1
  • вилицама 1
  • вињ 1
  • вираху 1
  • виси 3
  • висило 1
  • висинама 1
  • висок 1
  • Висок 1
  • висока 1
  • високе 5
  • високи 1
  • високих 1
  • високо 1
  • високог 1
  • високој 2
  • високом 2
  • високопреосвештени 1
  • витког 1
  • витла 1
  • витлати 1
  • вицкастом 1
  • вичан 1
  • виче 5
  • вични 1
  • вичнији 1
  • вичу 2
  • вишаше 1
  • више 108
  • Више 4
  • вишег 2
  • вишем 1
  • виши 7
  • вишим 3
  • виших 1
  • Вјера 1
  • влада 13
  • владати 1
  • владе 3
  • влади 2
  • владика 3
  • владин 4
  • владине 3
  • владиних 1
  • владу 1
  • влажним 1
  • власт 3
  • власти 6
  • властитом 1
  • властодаваца 1
  • властодавка 1
  • властодавке 8
  • властодавца 3
  • властољубљем 1
  • властољубљу 1
  • Вогеза 1
  • Воде 2
  • воде 4
  • води 6
  • Водила 1
  • водио 6
  • водите 2
  • водити 3
  • водица 1
  • водице 1
  • водише 1
  • воду 2
  • вођ 1
  • вођење 1
  • војника 1
  • војска 1
  • војске 1
  • војску 1
  • воле 2
  • волела 4
  • волело 1
  • волем 1
  • Волео 1
  • волео 5
  • Воли 1
  • волим 1
  • волио 1
  • воља 4
  • воље 9
  • вољи 2
  • вољни 1
  • вољом 3
  • воштане 1
  • воштаним 1
  • врага 2
  • Врана 1
  • вране 1
  • врани 1
  • вранца 1
  • врата 24
  • Врата 5
  • врати 7
  • вратила 1
  • вратили 1
  • вратима 6
  • вратимо 2
  • вратио 2
  • вратиша 1
  • вратише 1
  • вратове 1
  • вратом 1
  • врату 4
  • враћала 2
  • враћали 1
  • враћати 1
  • врачаш 1
  • вред 1
  • вреди 4
  • вредила 3
  • Вредност 1
  • вредност 8
  • вредности 6
  • вређа 1
  • вређаш 1
  • врела 1
  • ВРЕМЕ 1
  • време 31
  • Време 4
  • времена 6
  • временом 1
  • врискало 1
  • вриску 1
  • вриснула 1
  • врлина 1
  • врло 33
  • Врло 4
  • врпољи 1
  • врста 3
  • врсте 3
  • врсту 2
  • вруће 1
  • врућиштина 1
  • врућиштине 1
  • врућиштини 2
  • врх 2
  • врхунац 2
  • врхунца 1
  • врхунцу 2
  • вршак 1
  • врши 1
  • вршила 1
  • вршино 1
  • вукодлака 1
  • вуче 2
  • вучеш 1
  • Г 114
  • г 622
  • га 157
  • гадне 1
  • гадних 1
  • газда 2
  • газду 1
  • газе 1
  • гази 1
  • газити 1
  • гаји 2
  • гајио 1
  • гамена 1
  • гамени 1
  • гарантија 1
  • гарда 1
  • гаси 1
  • гасио 1
  • Гвожђе 1
  • Гвоздена 1
  • гвоздене 1
  • гвозденом 1
  • где 69
  • Где 7
  • Гди 2
  • гђа 2
  • Герије 4
  • геспођица 1
  • Гидон 1
  • гиздашења 1
  • гимназија 1
  • гимназије 2
  • глава 2
  • главама 1
  • главе 15
  • глави 3
  • главица 1
  • главних 2
  • главног 1
  • главном 1
  • главну 1
  • главом 14
  • главу 14
  • глад 3
  • гладан 2
  • глади 9
  • гладна 1
  • гладно 1
  • гладног 1
  • Глас 1
  • глас 23
  • гласа 5
  • гласања 1
  • гласе 1
  • гласи 4
  • гласила 3
  • гласило 3
  • гласити 1
  • гласници 1
  • гласова 2
  • гласове 2
  • гласом 29
  • гласу 7
  • гле 1
  • Гле 1
  • гледа 8
  • Гледајмо 1
  • гледајте 1
  • гледају 1
  • Гледала 1
  • гледала 3
  • гледали 1
  • гледало 1
  • гледам 4
  • Гледамо 1
  • гледања 1
  • гледао 9
  • гледаоце 1
  • гледате 1
  • гледати 3
  • Гледаћу 1
  • гледаху 3
  • гледаше 6
  • гледишта 5
  • гледиште 1
  • глупа 1
  • глупости 1
  • глухо 2
  • гмижу 2
  • гноја 1
  • гнусни 1
  • гнушања 1
  • гнушање 2
  • гњева 1
  • гњездо 1
  • го 3
  • говеђа 1
  • Говор 1
  • говор 8
  • говора 1
  • говоре 2
  • говори 8
  • говорила 3
  • говорили 6
  • Говорило 2
  • говорило 5
  • говорим 8
  • говоримо 1
  • говорио 10
  • говорите 2
  • Говорите 2
  • говориш 1
  • говорника 1
  • говором 4
  • год 14
  • Година 1
  • година 43
  • годинама 3
  • Године 1
  • године 33
  • години 5
  • годино 1
  • годину 7
  • гоји 1
  • гола 2
  • голе 1
  • Голема 1
  • голо 4
  • голом 1
  • голотиње 1
  • голуждраве 1
  • гомиле 1
  • гомилица 1
  • Гомилице 1
  • гомилу 1
  • гонењу 1
  • гони 1
  • гонила 1
  • гонили 2
  • гонимо 1
  • гонио 1
  • гониоци 1
  • гониш 1
  • гоњен 1
  • гоњене 1
  • гоњени 1
  • горе 8
  • горела 3
  • гори 1
  • горка 1
  • горке 1
  • горко 1
  • горку 1
  • горња 1
  • горње 1
  • горњег 1
  • горњем 1
  • горњи 4
  • горњим 1
  • горњих 3
  • горчина 1
  • горчине 1
  • госпа 2
  • госпе 1
  • госпо 11
  • господ 1
  • господа 4
  • Господар 1
  • господар 3
  • господара 1
  • господари 1
  • господе 1
  • Господин 4
  • господин 7
  • господина 4
  • Господине 2
  • господине 29
  • господином 1
  • господо 20
  • Господо 7
  • господу 3
  • Госпођа 1
  • госпођа 6
  • госпођама 1
  • госпође 10
  • госпођи 1
  • Госпођица 5
  • госпођица 9
  • госпођице 9
  • госпођици 5
  • госпођицом 3
  • госпођицу 7
  • госпођо 1
  • Госпоица 1
  • госпоски 1
  • госпоским 1
  • госпоско 1
  • госпоштина 1
  • Гост 1
  • гост 5
  • госта 3
  • Гости 1
  • гости 4
  • гостију 2
  • гостима 1
  • Гостионица 1
  • гостионица 4
  • гостионице 1
  • гостионици 3
  • гостионицу 8
  • госту 2
  • готов 1
  • готова 1
  • готове 1
  • готови 3
  • готово 18
  • Готово 3
  • гра 1
  • грабиш 1
  • граде 3
  • гради 2
  • градили 1
  • градини 1
  • градио 4
  • грађ 7
  • грађа 2
  • грађане 1
  • грађани 1
  • грађански 1
  • грађе 1
  • грађу 1
  • Граја 1
  • граја 2
  • границе 1
  • грациозности 2
  • грб 5
  • грбови 1
  • грбу 1
  • грда 1
  • грдило 1
  • грдна 1
  • грдно 1
  • грдну 2
  • грдобама 1
  • грдобе 1
  • грдобу 2
  • грех 5
  • греха 1
  • грехе 4
  • грехом 1
  • греше 1
  • греши 1
  • грешна 2
  • грешне 3
  • грешни 2
  • грешним 1
  • грешном 2
  • гризе 1
  • грло 1
  • грмило 1
  • гроб 11
  • гроба 7
  • гробља 6
  • гробље 4
  • Гробље 5
  • гробљем 1
  • гробљу 5
  • гробницу 1
  • грозан 1
  • грози 5
  • грозне 1
  • грозни 1
  • грозних 1
  • Грозница 1
  • грозница 3
  • грозници 1
  • грозницу 1
  • грозничава 1
  • грозничавом 1
  • Грозно 1
  • грозно 8
  • Гром 1
  • гром 4
  • громовиту 1
  • громовника 1
  • громом 2
  • грохотом 1
  • груб 1
  • груба 1
  • грубог 1
  • груди 2
  • грудима 2
  • грудма 2
  • грунуле 2
  • грунуше 3
  • група 5
  • групе 3
  • групи 1
  • групом 1
  • грчевито 1
  • грчевитом 1
  • губа 2
  • губим 1
  • губио 1
  • губитак 2
  • губити 1
  • гужа 1
  • гуланфер 1
  • густа 1
  • густу 3
  • гушћу 1
  • Д 2
  • д 6
  • да 1241
  • Да 63
  • Дабен 1
  • давао 1
  • Давато 1
  • даваше 1
  • дави 3
  • Давињон 5
  • давно 12
  • давши 1
  • даде 11
  • Дадоше 1
  • даду 3
  • Даженао 1
  • Даженоа 14
  • Даженоу 2
  • Дај 1
  • дај 5
  • даје 4
  • дајем 1
  • дајте 4
  • дају 3
  • Дакле 4
  • дакле 7
  • Дала 1
  • дала 5
  • далек 1
  • далека 3
  • Далеко 1
  • далеко 5
  • далеког 1
  • Дали 1
  • дали 5
  • дало 1
  • Даље 1
  • даље 19
  • даљих 1
  • дам 2
  • дамо 1
  • Дан 1
  • дан 44
  • дана 68
  • Данас 4
  • данас 42
  • данашња 1
  • Данашње 1
  • данашњег 2
  • Данашњи 1
  • данашњи 4
  • дане 2
  • дани 5
  • дану 2
  • дању 1
  • дао 18
  • дар 13
  • дара 1
  • дарежљиве 1
  • дарнуо 1
  • даровао 1
  • даровит 2
  • даску 1
  • дати 8
  • датира 2
  • дато 2
  • даћу 1
  • даху 1
  • Два 2
  • два 57
  • двадесета 1
  • двапут 1
  • Две 1
  • две 31
  • двема 1
  • двеста 5
  • двоја 1
  • двојаким 1
  • двоје 3
  • двојице 3
  • двојици 1
  • дволичан 1
  • дворана 1
  • дворане 2
  • дворани 3
  • двораном 1
  • дворану 1
  • дворе 1
  • де 100
  • дебате 1
  • дебео 1
  • дебљи 1
  • Дебрижен 20
  • Дебрижена 1
  • деведесет 1
  • Девер 1
  • девет 2
  • деветим 1
  • деветог 1
  • девојачке 1
  • девојачки 1
  • девојачко 1
  • девојка 13
  • девојке 4
  • девојку 3
  • девојци 6
  • девојчица 1
  • Дегиљ 27
  • Дегиља 4
  • Дегиљев 1
  • Дегиљу 6
  • дед 1
  • Дед 1
  • деда 1
  • дејство 1
  • дејствовало 1
  • дела 13
  • деле 1
  • делећи 1
  • дели 2
  • делима 1
  • делио 1
  • Дело 1
  • дело 7
  • деловођи 2
  • деловођу 1
  • делу 12
  • Демаја 1
  • демократском 1
  • део 1
  • дерана 2
  • деране 2
  • дерту 1
  • десе 1
  • десет 2
  • десетина 1
  • деси 4
  • десила 2
  • десило 10
  • десио 6
  • Десна 1
  • десна 4
  • десне 6
  • десница 1
  • деснице 1
  • десној 1
  • десном 2
  • десну 1
  • детаљностима 1
  • дете 57
  • Дете 6
  • детенце 1
  • детенцетом 1
  • Детета 1
  • детета 13
  • дететом 2
  • Детету 1
  • детету 12
  • детиње 4
  • детињства 4
  • детињство 1
  • детињству 1
  • детињу 1
  • деца 10
  • деце 4
  • децембра 1
  • деци 1
  • децо 1
  • децом 1
  • децу 4
  • Дечија 1
  • дечице 1
  • дечка 3
  • Дечко 1
  • дечко 11
  • дечку 1
  • дешавало 3
  • Дибоа 2
  • дивила 1
  • дивим 2
  • Дивињон 1
  • дивио 1
  • дивље 1
  • Дивна 1
  • дивна 2
  • Дивне 1
  • дивне 2
  • дивно 3
  • Дивно 3
  • дигао 2
  • дигла 4
  • дигли 2
  • дигне 1
  • диже 4
  • дижу 1
  • дизала 1
  • дијагнозом 1
  • дијамантима 1
  • диктанда 1
  • дила 1
  • дим 3
  • дима 2
  • димом 1
  • дин 1
  • динар 5
  • динара 45
  • динарска 1
  • динарских 1
  • диплому 1
  • диреке 1
  • директор 6
  • директора 2
  • диринџи 1
  • дирљивом 1
  • дирнула 1
  • дирнуло 1
  • дирнуо 1
  • дирнут 1
  • дисање 1
  • дисаше 1
  • дискусије 3
  • дискусији 1
  • дјејствовао 1
  • длака 1
  • длаку 2
  • длан 2
  • дланом 1
  • длачице 1
  • дневна 1
  • дно 2
  • дну 2
  • До 4
  • до 77
  • доба 65
  • добавио 1
  • добар 6
  • добарце 1
  • добија 2
  • Добијао 1
  • добијао 5
  • добије 11
  • добијемо 2
  • добију 1
  • добила 2
  • Добили 1
  • добили 5
  • добило 4
  • Добио 1
  • добио 12
  • добити 3
  • добош 1
  • Добош 1
  • Добошар 3
  • добошар 4
  • добошара 2
  • Добра 1
  • добра 26
  • добре 7
  • Добри 1
  • добри 9
  • добрим 3
  • добрима 1
  • добрих 4
  • Добро 15
  • добро 34
  • доброг 1
  • добром 4
  • доброта 3
  • добротвор 3
  • добротвора 11
  • добротвором 1
  • добротвору 1
  • доброте 3
  • доброти 1
  • добротом 1
  • доброту 3
  • доброчинство 1
  • доброчинством 1
  • доброчинству 1
  • добру 4
  • добу 1
  • довати 1
  • Доведе 1
  • доведе 2
  • доведене 1
  • довели 1
  • Довен 4
  • довео 2
  • довести 2
  • довијек 1
  • довољна 1
  • довољне 1
  • Довољно 1
  • довољно 4
  • довршене 1
  • довршио 1
  • догађа 2
  • догађај 4
  • догађаја 3
  • догађаји 2
  • догађали 1
  • догађало 6
  • догађати 2
  • догма 1
  • догму 1
  • Договоримо 1
  • догоди 3
  • догодила 1
  • догодило 8
  • догодио 1
  • догодити 2
  • додаде 9
  • додала 1
  • додали 2
  • додао 4
  • додати 1
  • додаће 1
  • додирнут 1
  • дође 18
  • Дође 2
  • дођем 1
  • Дођемо 1
  • дођите 1
  • дођоше 1
  • дођу 4
  • доживе 1
  • доживео 1
  • доживити 1
  • доживише 1
  • дозволе 2
  • дозволи 2
  • дозволио 1
  • дозволити 3
  • дозволу 2
  • дојакошње 1
  • док 32
  • Док 4
  • докаже 4
  • докажеш 1
  • доказ 5
  • доказа 6
  • доказане 1
  • доказано 1
  • доказаном 1
  • Доказао 1
  • доказао 4
  • доказати 1
  • доказе 4
  • Докази 1
  • доказивања 1
  • доказивање 1
  • доказима 3
  • доказни 1
  • доказних 3
  • доказује 6
  • доказују 2
  • докле 2
  • доктор 2
  • докторе 3
  • докторску 1
  • докуменат 3
  • докумената 1
  • документа 7
  • Документе 2
  • Документи 2
  • документи 3
  • документима 2
  • документу 3
  • докучио 1
  • докучити 2
  • долазе 3
  • долази 5
  • долазила 1
  • долазили 2
  • долазимо 1
  • долазио 2
  • доле 1
  • долетио 1
  • доликовало 1
  • доликоваше 2
  • Дом 4
  • дом 6
  • дома 6
  • домаћа 1
  • Домаће 1
  • домаћем 1
  • домаћи 4
  • домаћин 1
  • домаћине 1
  • домаћица 2
  • домашаја 1
  • домеће 1
  • домовима 1
  • домовини 1
  • домовино 1
  • Дому 2
  • домча 2
  • донела 1
  • донеле 4
  • донели 1
  • донело 1
  • донео 6
  • Донесе 1
  • донесе 3
  • донесох 1
  • донета 1
  • донеше 1
  • доноси 1
  • Доносим 1
  • доносио 1
  • Доносите 1
  • доњем 3
  • доњој 1
  • допада 2
  • допадне 1
  • допали 1
  • допринео 2
  • допуни 1
  • допуњава 1
  • допуњује 1
  • допусти 1
  • допустили 2
  • допустити 1
  • доручак 1
  • доручковао 1
  • доручкујеш 1
  • досадањи 2
  • досади 1
  • досадила 1
  • досадна 1
  • досети 1
  • досетим 1
  • досетљиви 1
  • доскочицама 1
  • досле 2
  • доста 25
  • Доста 3
  • достављане 1
  • достигао 1
  • достојан 5
  • достојанства 2
  • достојна 1
  • достојно 1
  • досуде 1
  • дотакла 1
  • дотакне 2
  • дотакнем 1
  • дотакну 1
  • дотакнута 1
  • дотаћи 1
  • дотежала 1
  • дотерано 1
  • дотерати 1
  • дотична 2
  • дотле 5
  • дотући 1
  • доћи 13
  • Доцкан 2
  • доцкан 5
  • Доцније 2
  • доцније 6
  • доцних 1
  • дочека 3
  • дочекао 2
  • дочекате 1
  • дочекивала 1
  • дочекивали 1
  • дочекљив 1
  • дочекује 1
  • дочепа 2
  • дочепавао 1
  • дочепају 1
  • дочепала 1
  • дочепаше 1
  • дочили 1
  • Дошао 2
  • дошао 22
  • Дошла 1
  • дошла 15
  • дошли 10
  • дошло 2
  • др 1
  • Др 2
  • драга 4
  • драги 12
  • драгим 2
  • драго 4
  • драгог 4
  • драгом 3
  • драгоцен 1
  • ДРАГОЦЕНА 3
  • драгоцена 5
  • Драгоцени 1
  • драгоцени 2
  • драгоценог 1
  • драгоценој 6
  • драгоценост 5
  • драгоцености 1
  • драгоцену 3
  • драгу 2
  • драж 1
  • дрва 1
  • дреждати 1
  • дрекати 1
  • дреку 1
  • дреши 1
  • држава 2
  • државне 2
  • државни 1
  • државника 1
  • државним 1
  • државног 1
  • државној 2
  • државном 1
  • државну 1
  • Држала 1
  • држала 4
  • држале 1
  • држали 1
  • држана 1
  • држање 2
  • држањем 1
  • држао 6
  • држати 3
  • држаше 3
  • држи 6
  • држим 6
  • држимо 1
  • дрктала 1
  • дрктале 1
  • дрктало 1
  • дрктао 2
  • дркћућим 3
  • Дрмање 1
  • дробило 1
  • дроњавог 1
  • дроњама 2
  • дроњица 1
  • дроњци 1
  • дроњцима 1
  • дрски 1
  • дрско 2
  • друг 5
  • Друга 2
  • друга 20
  • другарица 2
  • Друге 1
  • друге 11
  • други 35
  • Други 7
  • другим 11
  • других 6
  • Друго 1
  • друго 15
  • другова 3
  • другове 1
  • Другове 1
  • другови 5
  • друговима 2
  • другог 9
  • другога 2
  • другој 7
  • другом 11
  • другу 12
  • друже 1
  • дружина 1
  • дружине 1
  • дружини 1
  • дружину 1
  • Друин 16
  • Друина 4
  • Друинову 1
  • Друину 1
  • друкчија 3
  • Друкчије 3
  • друкчије 8
  • друштва 2
  • друштвена 1
  • друштвене 3
  • друштвени 3
  • друштвеним 3
  • друштвених 1
  • друштвено 1
  • друштвеног 4
  • друштвеној 1
  • друштвеном 2
  • Друштво 2
  • друштво 7
  • друштву 1
  • дрхат 1
  • дуб 1
  • дубину 2
  • дубока 3
  • дубоке 1
  • дубоки 1
  • дубоко 9
  • дубоком 1
  • дубоку 4
  • дува 1
  • дуга 4
  • дугачак 1
  • дугачке 1
  • дугачким 1
  • дугачкој 1
  • дуге 2
  • дугим 1
  • дуго 18
  • Дуго 2
  • дугог 2
  • дугом 1
  • дугу 2
  • дужан 3
  • дужна 1
  • дужност 2
  • дужности 1
  • дуне 1
  • дупком 1
  • Дурин 1
  • дуси 1
  • дућан 2
  • дућане 1
  • Дућанић 1
  • дућанић 2
  • дућанића 1
  • дућанићу 1
  • дућанских 1
  • Дуферин 8
  • Дуферина 5
  • Дуферине 1
  • дух 6
  • духа 1
  • духом 1
  • духу 2
  • душа 15
  • душе 16
  • душевна 1
  • душевне 3
  • душевни 2
  • душевним 1
  • душевно 1
  • душевног 1
  • душевној 3
  • души 11
  • душман 1
  • душмани 1
  • душом 8
  • душу 18
  • ђаво 6
  • ђаволастим 2
  • ђаволасто 1
  • ђаволи 3
  • ђаволима 1
  • ђаволски 1
  • ђаконима 1
  • ђаци 2
  • ђачки 1
  • Ђедо 1
  • ђенерали 1
  • Ђорђа 3
  • ђубре 1
  • е 10
  • Е 8
  • ево 11
  • Ево 8
  • егзистенцију 1
  • екселенција 1
  • еластични 1
  • еластичност 1
  • еле 1
  • Еле 1
  • електрична 1
  • елемената 1
  • еманципације 1
  • еманципацији 1
  • емарагада 1
  • Емил 17
  • Емилу 1
  • Емиљ 1
  • енергије 3
  • енергији 1
  • енергичније 1
  • Ено 2
  • Ернестина 1
  • есапа 2
  • еспап 4
  • еспапа 2
  • еспапом 2
  • ето 11
  • Ето 16
  • ехо 2
  • ж 2
  • жабокречне 1
  • жалбе 1
  • жалиле 1
  • жалили 3
  • Жалио 2
  • жалити 1
  • жалосна 1
  • жалосни 1
  • жалосно 2
  • Жалост 1
  • жалост 2
  • жалостан 1
  • жалости 3
  • Жанета 24
  • Жанете 3
  • Жанети 3
  • Жанетини 2
  • Жането 1
  • Жанетом 1
  • Жанету 1
  • жао 3
  • Жао 4
  • жедна 1
  • жеђ 1
  • желе 1
  • жели 5
  • желило 1
  • желим 1
  • желимо 1
  • желио 1
  • Желио 1
  • желудац 1
  • Желудац 1
  • желуца 1
  • желуцем 1
  • жеље 2
  • жељена 1
  • жељи 1
  • жељно 1
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 21
  • женама 2
  • жене 12
  • Женета 1
  • жени 2
  • женидбу 1
  • женити 1
  • женска 1
  • женске 2
  • женским 1
  • женскиње 2
  • женских 1
  • жену 2
  • жеравица 1
  • жеравицу 1
  • Жервеј 5
  • Жервеја 2
  • Жервеју 1
  • Жерм 8
  • жешћи 1
  • жив 10
  • жива 4
  • живе 4
  • живео 2
  • живети 1
  • живи 13
  • живили 1
  • живим 3
  • живима 3
  • живимо 1
  • живио 4
  • живите 1
  • живити 1
  • живље 3
  • Живљи 1
  • живљим 1
  • живљом 1
  • Живо 3
  • живо 5
  • живовање 1
  • живог 1
  • живој 1
  • живом 1
  • живописна 1
  • живот 18
  • живота 10
  • животински 1
  • животиња 1
  • Животиња 2
  • животиње 1
  • животу 3
  • живу 6
  • жиг 1
  • Жиг 1
  • жигосало 1
  • жижа 1
  • жижу 4
  • жилавији 1
  • жилама 1
  • Жилкред 38
  • Жилкреда 15
  • Жилкреде 11
  • Жилкреди 2
  • Жилкредово 1
  • Жилкредом 1
  • Жилкреду 1
  • жољаво 1
  • Жорж 2
  • Жоржа 1
  • жрвањ 1
  • жртва 1
  • жртве 2
  • жртву 1
  • жудим 1
  • жудиш 1
  • жудно 2
  • журно 2
  • жутокљунима 1
  • за 270
  • За 57
  • забавама 2
  • забаве 3
  • забавити 1
  • забадати 1
  • забезекну 1
  • заблуделог 1
  • заборавила 3
  • заборавили 2
  • заборавио 7
  • заборавити 3
  • заборавља 2
  • заборављају 1
  • заборављаш 1
  • заборављено 1
  • забрањене 1
  • забуне 1
  • забуни 1
  • забуну 2
  • завађена 2
  • заведе 1
  • заведена 2
  • заверили 1
  • завидљиви 1
  • завири 3
  • завирила 1
  • завирило 1
  • завирим 2
  • завирио 1
  • зависило 1
  • завист 1
  • завичаја 1
  • завишћу 1
  • завладао 1
  • завод 2
  • завода 4
  • заволела 1
  • заволели 1
  • заволемо 1
  • заволети 1
  • завршена 1
  • завршио 1
  • загазио 1
  • загледа 1
  • загледали 1
  • загледао 2
  • загледи 1
  • загонетан 1
  • Загонетка 1
  • загонетке 3
  • загонетку 1
  • загонетна 1
  • загонетни 1
  • загонетно 1
  • загонетног 3
  • загонетци 1
  • загрли 2
  • загрљаја 1
  • загрми 1
  • загрцнула 1
  • загуши 2
  • загушљиве 1
  • задају 1
  • задах 1
  • задности 1
  • задња 2
  • задњих 1
  • задњу 1
  • задовољава 1
  • задовољан 2
  • задовољи 1
  • задовољити 1
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • задовољство 4
  • задоцњеном 1
  • задрема 1
  • задржа 1
  • задржала 1
  • задржи 2
  • задуби 1
  • задубио 1
  • задувала 1
  • задувана 1
  • задужио 1
  • задужује 1
  • зажарене 1
  • зажели 1
  • зажелили 1
  • зажелио 1
  • зазвони 1
  • зазвонише 1
  • заигра 1
  • заинтересовала 1
  • заинтересују 1
  • заиста 21
  • зајапурено 2
  • заједљиво 1
  • заједљивом 1
  • Заједно 1
  • заједно 3
  • зак 1
  • заканили 1
  • заканити 1
  • закашљала 1
  • закинути 1
  • заклапају 1
  • заклео 1
  • заклети 1
  • закључак 1
  • закључака 1
  • закључена 1
  • закључено 1
  • закључио 1
  • закључка 1
  • Закон 2
  • закон 21
  • закона 12
  • законе 3
  • Закони 3
  • закони 9
  • законима 7
  • законити 4
  • законито 1
  • закониту 2
  • законодавно 3
  • законодавном 4
  • Законодавство 1
  • законодавчеве 1
  • законодавчевих 4
  • законом 6
  • законска 5
  • законске 3
  • законских 4
  • законског 2
  • законском 1
  • законску 1
  • закону 6
  • закуну 1
  • закуца 2
  • зала 1
  • залогај 1
  • залуд 1
  • Залуду 1
  • заљуља 1
  • заљуљаше 1
  • заман 7
  • замашнију 1
  • замашних 1
  • замене 1
  • замени 1
  • заменити 2
  • замену 1
  • замењује 1
  • замерају 1
  • замерати 1
  • замерити 1
  • замисли 1
  • замислио 1
  • замишљена 1
  • замишљенија 1
  • замишљено 5
  • замолио 2
  • замутише 1
  • замућеније 1
  • заната 1
  • занаџије 1
  • занела 2
  • занеме 2
  • занемила 1
  • занемили 1
  • занемило 1
  • занемио 2
  • занесе 1
  • занесеном 1
  • занимати 2
  • занимљив 1
  • занимљива 1
  • занимљиви 2
  • занимљиву 2
  • зановетањем 1
  • заносу 1
  • заоставшина 1
  • заостао 1
  • запазе 1
  • запазимо 2
  • запазио 1
  • запазисмо 1
  • запао 1
  • записује 1
  • запиштала 2
  • запишти 1
  • запламти 1
  • запљускивати 1
  • започе 8
  • Започео 1
  • започнем 1
  • запрегнута 4
  • запрепасти 1
  • запрепастила 3
  • запрепастили 1
  • запрепастио 2
  • запрепашћеним 1
  • запрепашћено 1
  • запрепашћеном 1
  • запрепашћену 1
  • Зар 19
  • зар 8
  • Зараде 1
  • заразног 1
  • заразној 1
  • зарана 1
  • зарекли 1
  • заробљеним 1
  • заручници 11
  • засађена 1
  • заседавају 1
  • заседања 2
  • заседање 1
  • заседањем 1
  • засели 1
  • засенуле 1
  • засењена 1
  • засецала 1
  • заслуга 4
  • заслуге 1
  • заслужену 1
  • заслуживао 2
  • заслужити 2
  • заслужује 1
  • заслужујеш 1
  • заспа 2
  • заспали 1
  • заспао 2
  • заспиш 1
  • Заставу 1
  • застаде 2
  • застајкивало 1
  • застајкивати 1
  • застанем 1
  • застао 1
  • застарели 1
  • застати 1
  • застиди 1
  • заступа 1
  • заступали 1
  • заступам 1
  • заступању 1
  • заступао 1
  • заступаше 1
  • заступник 9
  • заступника 2
  • заступници 1
  • затворен 1
  • затворена 2
  • затвореним 1
  • затворену 1
  • затвори 1
  • Затвори 1
  • затворим 1
  • затворио 1
  • затезали 1
  • затече 1
  • заточења 1
  • заузела 1
  • заузели 2
  • заузимања 1
  • заузимањем 1
  • заузимао 1
  • заузме 1
  • заустави 1
  • зауставили 1
  • зауставио 1
  • зауставише 3
  • захвалан 1
  • захтев 1
  • захтева 6
  • захтевам 2
  • захтевао 2
  • захтевате 1
  • захтевати 1
  • захтевво 1
  • захтевом 1
  • зацело 2
  • заценуо 2
  • зачу 1
  • зачуди 1
  • зачудила 1
  • зачудим 1
  • Зачудим 1
  • зачудио 1
  • Зачудио 1
  • зачудно 1
  • зачуђено 5
  • зашта 2
  • заштите 3
  • заштити 3
  • заштитник 1
  • заштиту 2
  • заштићује 1
  • заштићују 1
  • збија 1
  • збиља 1
  • Збиља 1
  • збир 1
  • збиру 1
  • збића 1
  • Због 1
  • због 8
  • збогом 3
  • Збогом 4
  • збори 1
  • зборите 1
  • збриса 1
  • збрисала 1
  • збрисати 1
  • збрише 1
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњен 1
  • збуњена 1
  • Звала 1
  • звала 3
  • звали 2
  • званичне 1
  • званичним 4
  • званичној 1
  • званичном 1
  • звање 2
  • звању 1
  • Звао 2
  • звао 4
  • звезди 1
  • звездом 5
  • звезду 1
  • звер 2
  • зверати 1
  • Звона 1
  • звона 2
  • звони 1
  • звонила 1
  • звркну 1
  • зврр 1
  • зврчи 1
  • згажен 1
  • згази 1
  • згледаху 2
  • згледаше 3
  • згодан 1
  • згодила 1
  • зграби 3
  • зграде 3
  • згради 1
  • згрозио 1
  • згруван 1
  • згужван 1
  • здање 3
  • здрав 2
  • здрава 12
  • здраве 1
  • здравија 1
  • здравља 4
  • здравље 1
  • здраво 2
  • здравог 1
  • здраву 2
  • здроби 1
  • зебао 1
  • зебе 1
  • зебем 2
  • зебњом 1
  • зебњу 2
  • зелен 1
  • зелене 2
  • зелени 2
  • зеленило 1
  • зеленим 1
  • зелених 1
  • зелено 1
  • зеленом 1
  • земаљске 1
  • земаљски 1
  • земаљским 2
  • земаљских 1
  • земља 7
  • земљама 1
  • земље 7
  • земљи 12
  • земљишту 1
  • земљом 1
  • земљорадини 1
  • земљу 8
  • зец 1
  • зид 2
  • зидом 1
  • зима 3
  • зиме 2
  • зими 1
  • зимом 1
  • зиму 1
  • зла 2
  • злабости 1
  • злата 4
  • златна 6
  • златник 1
  • златника 1
  • златној 1
  • златну 7
  • Злато 1
  • злато 2
  • златом 2
  • зли 1
  • зликоваца 1
  • зликовце 1
  • Зликовци 1
  • зло 7
  • злоба 1
  • злобна 1
  • Злобни 1
  • злобни 2
  • злобним 1
  • злобно 1
  • злобом 1
  • злобу 2
  • злосретна 3
  • злосретне 2
  • злосретни 2
  • злосретној 1
  • злосретну 1
  • злоупотреба 1
  • злоупотребама 1
  • злоупотребе 2
  • злочинства 2
  • злочинству 1
  • Змијо 1
  • змију 2
  • Зна 2
  • зна 36
  • знаде 1
  • знадох 1
  • Знаду 1
  • знаду 4
  • знађаше 1
  • знај 2
  • знајте 3
  • знају 2
  • знајући 1
  • знак 9
  • знака 1
  • знаке 2
  • знаку 1
  • Знала 1
  • знала 7
  • знали 7
  • Знало 1
  • знало 9
  • Знам 3
  • знам 35
  • знаменити 1
  • знамо 5
  • знанци 2
  • знања 1
  • знању 1
  • знао 11
  • знате 12
  • знати 4
  • знатнију 1
  • знатну 1
  • Знаци 1
  • знаци 2
  • значај 2
  • значаја 2
  • Значи 1
  • значи 5
  • значило 4
  • Знаш 3
  • знаш 9
  • зној 1
  • Зове 1
  • зове 6
  • зовете 1
  • зови 3
  • Зовнем 1
  • зовну 1
  • зовнуше 1
  • зову 5
  • зоре 1
  • зору 1
  • зравији 1
  • Зрак 1
  • зрак 5
  • зраци 2
  • зрело 1
  • зрео 2
  • зрно 1
  • зуб 1
  • зубе 4
  • Зубима 1
  • и 1526
  • И 165
  • Ибрина 3
  • Ибрине 1
  • Ибрини 1
  • Ибринини 1
  • ивер 1
  • игала 5
  • игде 2
  • Иглар 1
  • Иглару 1
  • игле 2
  • иглу 2
  • игра 2
  • играју 1
  • играле 1
  • играмо 1
  • играо 1
  • играти 1
  • играху 1
  • играчка 1
  • иде 14
  • идеал 3
  • идеја 1
  • идеје 1
  • идем 1
  • идеш 1
  • иди 2
  • идите 1
  • Идите 1
  • идол 1
  • идола 2
  • иду 3
  • идућем 1
  • идући 1
  • иђаху 1
  • иђаше 1
  • ие 2
  • из 112
  • Из 7
  • иза 4
  • изабрала 1
  • изабрао 3
  • изађе 7
  • изађем 1
  • изађох 1
  • Изађоше 1
  • изађоше 4
  • изађу 1
  • изазвала 1
  • изазивао 1
  • изазову 1
  • изаћи 6
  • изашао 3
  • избавитељ 1
  • избавитеља 2
  • избацује 4
  • избегавајући 1
  • избегавала 2
  • избегавали 1
  • избегавао 2
  • избере 1
  • Изберимо 1
  • избечи 1
  • избио 1
  • изближе 1
  • избор 3
  • избора 1
  • изборима 3
  • избору 2
  • избрисати 1
  • извади 1
  • извадила 1
  • изван 7
  • изванредне 1
  • изванредни 1
  • изванредну 1
  • Изванредну 1
  • изведе 1
  • изведем 1
  • извезле 1
  • извео 2
  • извесим 1
  • извесна 2
  • извесно 1
  • известили 1
  • известим 1
  • известио 1
  • извеџбају 1
  • извешће 1
  • извиђај 1
  • извинио 1
  • извлачити 1
  • извода 3
  • изводи 1
  • изводио 2
  • изводити 1
  • изводом 5
  • изволела 1
  • изволи 1
  • извор 2
  • изворе 1
  • изврсни 1
  • извртања 1
  • извртањем 1
  • изврши 1
  • извршила 1
  • извршили 1
  • извршиоц 1
  • Извршиоц 1
  • извршиоцу 2
  • извршити 2
  • извршна 2
  • извршне 1
  • извршног 1
  • извукао 1
  • извукло 2
  • извуку 1
  • изглед 5
  • изгледа 6
  • изгледала 4
  • изгледали 1
  • изгледало 2
  • изгледао 2
  • изгледате 1
  • изгледи 1
  • изгледом 2
  • изговорила 2
  • изговорима 1
  • изговорио 2
  • изгоре 1
  • изгорела 1
  • изгребе 1
  • изгуби 1
  • изгубила 4
  • изгубили 1
  • изгубило 1
  • изгубим 1
  • изгубио 3
  • изгубити 4
  • изгубљено 1
  • изгубљеном 1
  • изда 1
  • издаде 2
  • издаје 1
  • издајник 1
  • издајником 1
  • издалека 2
  • издану 2
  • издануо 1
  • издахну 1
  • издашне 1
  • издиктирати 1
  • издрже 1
  • издурашности 1
  • изилазише 1
  • изискује 1
  • изићи 1
  • изишао 3
  • изишла 2
  • изишло 1
  • изјаве 1
  • изјави 1
  • Изјавите 1
  • изјављивали 1
  • изјутра 1
  • излагању 1
  • излаз 2
  • излазе 2
  • Излази 1
  • излази 4
  • излазила 4
  • излазиле 1
  • излазим 1
  • излазна 1
  • излазу 2
  • излети 1
  • излетио 1
  • измакао 2
  • измакла 1
  • измакли 2
  • измакло 1
  • измаку 1
  • измами 1
  • измаћи 1
  • измаче 1
  • Између 2
  • између 7
  • измене 2
  • измени 1
  • измену 1
  • изменути 1
  • измењено 1
  • измењује 1
  • измерила 1
  • измирене 1
  • измишљени 1
  • изнад 1
  • изнађем 1
  • изнађу 1
  • изналазе 2
  • изналази 1
  • изнашао 1
  • изнашле 1
  • изнело 2
  • изнемогла 2
  • изнемогле 1
  • изнемоглим 3
  • изнемогло 1
  • изненадио 2
  • изненадне 1
  • изненадним 2
  • изненадно 2
  • изненађен 1
  • изненађена 1
  • изненађење 2
  • изненађивао 1
  • изненађују 1
  • изнео 3
  • Изнесе 1
  • изнесе 3
  • изнесу 3
  • изнети 3
  • износи 2
  • износио 1
  • износити 1
  • изношења 1
  • изобиљу 1
  • изобразио 1
  • изоставио 1
  • изоставити 1
  • изостављати 1
  • изостао 1
  • изостати 1
  • израда 2
  • израде 3
  • изради 3
  • израдила 1
  • израдом 1
  • израђевина 3
  • израђен 1
  • израђена 1
  • израз 6
  • израза 2
  • изразе 1
  • изразима 3
  • изразу 1
  • изредан 1
  • изредна 1
  • изредних 1
  • изрека 3
  • изрећи 1
  • изречем 1
  • Изриче 1
  • изроде 1
  • изродити 1
  • изузетан 4
  • изчупа 1
  • изчупасте 1
  • ијоле 1
  • икад 4
  • ико 1
  • икс 1
  • ил 8
  • Или 2
  • или 44
  • илузију 1
  • им 34
  • Има 10
  • има 58
  • имађаше 1
  • Имају 1
  • имају 10
  • Имајући 1
  • Имала 1
  • имала 22
  • имале 2
  • Имали 1
  • имали 9
  • Имало 1
  • имам 11
  • Имам 3
  • имамо 2
  • имања 2
  • имање 5
  • имањем 1
  • имао 26
  • Имао 4
  • имаовине 2
  • имаовину 6
  • имате 1
  • Имате 1
  • имати 8
  • имаш 1
  • име 35
  • Имена 1
  • имена 8
  • именом 3
  • имену 2
  • именујем 1
  • имовину 1
  • имовна 1
  • имовним 1
  • имовном 1
  • имућан 2
  • имућних 1
  • иначе 1
  • Иначе 2
  • Инглеску 1
  • инглиској 1
  • Инглиској 1
  • Инглиску 3
  • Инђију 1
  • иницијативе 1
  • иностраних 1
  • Интерес 1
  • интерес 2
  • интереса 6
  • интересе 2
  • интересима 1
  • интересу 2
  • интимније 1
  • интимнији 1
  • ипак 6
  • ироније 2
  • иронији 1
  • иронијом 1
  • ироничан 2
  • иронично 1
  • исказ 2
  • исказа 1
  • исказати 1
  • искази 1
  • исказу 1
  • исказују 1
  • искамчио 1
  • искезила 1
  • искићена 1
  • искићеном 1
  • искићену 1
  • искључењем 1
  • искључи 2
  • искључива 1
  • искључим 1
  • искључише 1
  • искочи 1
  • искрен 2
  • искрена 2
  • искреним 1
  • искреност 1
  • искрености 1
  • искреношћу 1
  • искупи 1
  • искупила 1
  • ислеђење 1
  • исмева 1
  • исмевали 1
  • исмејавају 1
  • исмејавали 1
  • исмеје 1
  • исноси 1
  • испада 1
  • испали 2
  • испало 1
  • испењу 1
  • исписала 1
  • испит 1
  • испита 2
  • испитају 2
  • испитам 1
  • испитана 1
  • испитани 1
  • испитаних 1
  • испитати 1
  • испите 1
  • испитивање 1
  • испитивати 1
  • испитује 1
  • испитујмо 1
  • исповедао 1
  • исповеде 1
  • исповедила 1
  • исповедим 1
  • исповест 1
  • испод 8
  • Исправи 1
  • исправи 4
  • исправљено 1
  • испрати 2
  • испраћа 1
  • испраћала 1
  • испредају 1
  • испрели 1
  • исприча 2
  • испричала 1
  • Испричам 1
  • испричао 1
  • Испричао 1
  • испричах 1
  • испроси 1
  • испросио 2
  • испрошена 1
  • испунио 1
  • испупчене 1
  • испупчени 1
  • испупченој 1
  • испустило 1
  • иста 2
  • истави 1
  • исте 6
  • Истераће 1
  • исти 14
  • истим 2
  • истина 13
  • Истина 5
  • истине 5
  • истини 2
  • истинска 1
  • истинске 1
  • истинског 1
  • истину 12
  • истих 1
  • исткана 1
  • Исто 2
  • исто 21
  • истоветан 2
  • истоветна 1
  • истоветни 1
  • истог 15
  • истој 2
  • Исток 1
  • истом 2
  • историја 1
  • Историја 1
  • историјом 1
  • историјске 1
  • историју 1
  • Источну 1
  • истргло 1
  • истрже 1
  • исту 3
  • истужи 1
  • исход 2
  • исчекивали 1
  • исчекивао 1
  • Ићи 1
  • ићи 3
  • их 34
  • ишао 9
  • ишла 3
  • Ишли 1
  • ишли 4
  • Ишло 1
  • ишло 2
  • иште 2
  • ишчезавају 1
  • ишчезоше 1
  • ишчекивала 1
  • ишчекивао 1
  • ишчекујем 1
  • ишчупа 1
  • Ја 133
  • ја 134
  • јабуку 1
  • јав 1
  • јаве 1
  • јави 3
  • јавила 1
  • јавио 1
  • јавите 1
  • јавити 1
  • јавља 1
  • Јавља 1
  • јављала 1
  • јављале 2
  • јављам 1
  • јављао 1
  • јавна 1
  • јавне 5
  • јавни 6
  • јавним 1
  • Јавно 1
  • јавно 8
  • јавног 3
  • јавнога 1
  • Јавној 2
  • јавној 5
  • јавност 2
  • јавности 2
  • јавну 2
  • јаву 1
  • јада 1
  • Јаде 1
  • јаде 2
  • јади 1
  • јадна 1
  • јадни 3
  • јадник 1
  • јадника 1
  • јадница 2
  • јадниче 1
  • Јадно 2
  • јадно 5
  • јадног 2
  • јадном 1
  • јаду 2
  • јазбина 1
  • јазбини 1
  • Јазик 1
  • јајету 1
  • јака 4
  • јаке 2
  • јако 3
  • јаког 1
  • јаком 1
  • јаку 2
  • јаловије 1
  • јануара 1
  • јапунџе 4
  • јапунџетом 1
  • јапунџету 1
  • јарко 1
  • јасне 1
  • јасни 1
  • јаснију 1
  • јасним 1
  • јасно 7
  • јасној 2
  • јаук 1
  • јаукну 1
  • јаукнула 1
  • Јахаела 2
  • јача 3
  • јаче 6
  • јачи 6
  • јачина 1
  • јачине 2
  • јачој 1
  • Је 11
  • је 2000
  • јеванђелиста 2
  • јеванђеља 1
  • јеванђеље 1
  • јевтиноће 1
  • јевтину 1
  • јед 2
  • Један 4
  • један 63
  • једаред 4
  • једва 16
  • Једва 8
  • једе 1
  • једина 4
  • једине 1
  • једини 7
  • јединица 4
  • једино 7
  • јединог 2
  • јединога 1
  • једином 1
  • јединствен 1
  • јединствена 1
  • једину 1
  • јединца 2
  • јединче 1
  • јединчету 2
  • једити 1
  • једла 1
  • Једна 3
  • једна 40
  • једнаке 1
  • једнаких 1
  • једнако 12
  • једнаком 1
  • једне 13
  • Једни 1
  • једни 4
  • једним 4
  • једних 2
  • Једно 1
  • једно 19
  • једнобразност 1
  • Једног 2
  • једног 26
  • Једнога 10
  • једној 9
  • Једном 3
  • једном 37
  • једномишљеника 1
  • једнообразни 1
  • једну 26
  • јежовљанску 1
  • језа 1
  • Језик 1
  • језик 2
  • језици 3
  • језицима 1
  • јеку 1
  • јела 3
  • јеле 1
  • јели 1
  • јело 1
  • јео 1
  • јер 9
  • јеру 1
  • јес 15
  • Јес 18
  • Јесам 1
  • јесам 2
  • јесења 1
  • јесењег 2
  • јеси 4
  • Јеси 4
  • јест 5
  • јесте 1
  • Јесте 6
  • јести 1
  • јетко 4
  • јецајући 1
  • јецала 1
  • јецање 1
  • јецању 1
  • јој 83
  • још 163
  • Још 22
  • јувелир 15
  • јувелира 18
  • јувелири 1
  • јувелирница 2
  • јувелирнице 2
  • јувелирницу 1
  • јувелиром 1
  • јувелирске 1
  • јувелиру 2
  • јунак 2
  • јунака 5
  • јунаке 1
  • јуначки 1
  • јуриш 2
  • јуриша 1
  • јуришима 1
  • јуришио 2
  • Јустин 1
  • јутра 4
  • јутро 2
  • јутром 3
  • јутрос 1
  • Јутрос 2
  • јуче 6
  • Јучерашњим 1
  • К 1
  • к 5
  • ка 1
  • Кабинет 1
  • кабинет 5
  • кабинета 1
  • кабинету 7
  • кабину 1
  • кавом 1
  • кад 150
  • Кад 85
  • када 7
  • кадар 1
  • кадија 1
  • Кадија 1
  • кадифели 1
  • кадра 1
  • кадро 1
  • каже 11
  • кажем 16
  • кажи 1
  • Кажи 2
  • кажите 3
  • Кажите 3
  • кажњен 1
  • кажу 2
  • Кажу 5
  • каза 1
  • казала 3
  • казали 4
  • казао 11
  • казати 9
  • казаћу 1
  • Казаћу 1
  • казивати 1
  • казиваху 1
  • казни 4
  • казнимо 1
  • казнише 1
  • казну 1
  • казуј 1
  • казује 2
  • казујем 1
  • казујеш 1
  • казују 4
  • каишарлуци 1
  • кајући 1
  • Какав 1
  • какав 5
  • какв 1
  • каква 16
  • Каква 3
  • какве 5
  • какви 5
  • каквим 2
  • Каквих 1
  • каквих 2
  • какво 7
  • каквог 5
  • каквој 2
  • каквом 7
  • каквоћа 1
  • каквоће 1
  • Какву 1
  • какву 5
  • каке 1
  • како 100
  • Како 22
  • каком 1
  • каку 1
  • камен 3
  • камена 1
  • камене 1
  • Каменоме 1
  • камења 5
  • камење 4
  • камењем 2
  • камењу 3
  • камина 2
  • камину 5
  • камо 2
  • кандидат 1
  • канио 1
  • Канио 1
  • кано 1
  • Као 10
  • као 236
  • капелан 3
  • капији 1
  • капију 1
  • капитал 2
  • капитала 1
  • капитали 1
  • капиталисте 1
  • капиталу 1
  • капља 2
  • каприс 1
  • каприса 1
  • капу 1
  • карај 2
  • карактер 5
  • карактера 4
  • карактеру 2
  • каси 2
  • катедралу 1
  • каткад 4
  • кафа 1
  • кафу 2
  • каше 1
  • кашиком 1
  • кашто 3
  • кварежа 1
  • кварио 1
  • квариш 1
  • кварту 2
  • кемијска 1
  • кемиски 1
  • кемичар 1
  • кепец 1
  • кепеца 1
  • кеса 1
  • кеси 1
  • кесом 1
  • кестенчић 1
  • кестенчића 1
  • кестења 4
  • кестење 11
  • кестењем 2
  • кесу 2
  • кида 1
  • кикотом 1
  • ким 5
  • кинеским 1
  • кињени 1
  • кињиш 1
  • Кито 1
  • кифле 1
  • кишом 2
  • кладенац 2
  • кладенца 1
  • класа 2
  • класичних 1
  • клевета 1
  • клевете 2
  • клеветник 1
  • клеветника 1
  • клеветом 1
  • клецају 1
  • клијената 1
  • клика 1
  • клима 1
  • климне 1
  • климну 1
  • клинику 1
  • клиници 5
  • клица 1
  • клоне 1
  • клонио 1
  • клону 1
  • клонула 1
  • клонуле 1
  • клонуо 1
  • клопарала 1
  • кљусине 1
  • кнежеви 1
  • књигама 1
  • књиге 1
  • књиговође 1
  • књижевност 1
  • Ко 29
  • ко 57
  • кобне 1
  • кобни 1
  • кобног 2
  • кобном 1
  • ковитлац 1
  • ког 17
  • Кога 1
  • кога 18
  • когод 2
  • Код 3
  • код 57
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожи 1
  • која 68
  • које 67
  • којекакве 2
  • којекаквих 2
  • којекако 2
  • којешта 8
  • који 141
  • Који 2
  • којим 10
  • којима 14
  • којих 6
  • Којој 1
  • којој 11
  • којом 6
  • коју 33
  • кола 19
  • Кола 5
  • Коларца 2
  • колачом 1
  • колевке 1
  • колега 1
  • колеге 1
  • колена 4
  • колико 23
  • Колико 8
  • коликој 1
  • колима 8
  • количинама 1
  • количине 1
  • количини 4
  • количином 1
  • количину 3
  • коло 2
  • колутао 1
  • ком 12
  • комад 1
  • комада 3
  • комадић 1
  • Комарчић 1
  • комбинацијама 2
  • коме 22
  • Коме 3
  • коментарисање 1
  • коментарисао 1
  • комешање 3
  • комунаца 1
  • комунизма 1
  • комунских 1
  • комунца 1
  • комунце 1
  • комунцима 1
  • комшилук 1
  • коначну 1
  • кондидата 1
  • конкуренције 1
  • конкуренцију 1
  • консеквентан 1
  • констатовали 1
  • Конт 6
  • конте 1
  • Контесом 1
  • конференција 1
  • конференције 1
  • конференцији 1
  • конфисковано 1
  • концима 1
  • коња 1
  • коњу 1
  • копа 1
  • копија 1
  • копије 1
  • коре 1
  • коректно 3
  • корену 1
  • коресподенцију 1
  • корисна 1
  • корисне 1
  • корист 1
  • користи 4
  • користио 1
  • корицама 1
  • корице 1
  • коров 3
  • корова 1
  • кором 1
  • корпом 1
  • корпорацијона 1
  • корпу 1
  • кортешовања 1
  • кору 1
  • корупције 1
  • корупцију 1
  • кости 1
  • костобоља 1
  • костобоље 2
  • косу 2
  • Косу 2
  • котарицу 1
  • кочијашу 1
  • кошије 1
  • кошта 3
  • коштају 5
  • коштало 1
  • коштао 4
  • коштати 1
  • коштац 2
  • кошуљи 1
  • кошчица 1
  • кр 8
  • крај 6
  • краја 5
  • крајности 1
  • крајње 1
  • крају 10
  • крајцара 1
  • краљ 9
  • краљев 2
  • краљеви 1
  • краљевине 1
  • краљевини 2
  • краљевски 1
  • Краљевски 1
  • краљевског 11
  • краљица 2
  • крамину 1
  • красан 1
  • Красан 1
  • красило 1
  • красити 1
  • красна 2
  • красно 1
  • красној 1
  • красоту 1
  • краста 2
  • кратак 1
  • кратко 5
  • кратког 2
  • краће 1
  • крв 7
  • крвава 2
  • крваве 1
  • креатуре 1
  • креатуру 1
  • кревет 2
  • кревета 2
  • крену 1
  • кренуо 3
  • кренути 1
  • крепак 2
  • крепе 1
  • крепи 2
  • кретање 1
  • крете 1
  • кретоше 1
  • креће 1
  • крећу 1
  • креч 1
  • крив 3
  • крива 7
  • криваца 1
  • кривдом 1
  • криве 1
  • криви 2
  • кривите 1
  • кривих 1
  • кривични 1
  • кривичним 1
  • кривично 1
  • криво 1
  • кривудавих 1
  • Криза 1
  • криза 3
  • кризи 1
  • кријаше 1
  • крила 2
  • крилатим 1
  • крилу 1
  • криминално 1
  • криминалног 1
  • крио 1
  • криоца 1
  • кристалисао 1
  • критика 1
  • критиковала 1
  • критиковали 1
  • критику 1
  • критично 1
  • криумчари 1
  • Криш 17
  • Криша 5
  • Кришов 1
  • Кришова 1
  • Кришово 1
  • кришом 1
  • кркаче 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кроз 15
  • Кроз 2
  • кроје 1
  • крпа 1
  • крпеж 1
  • крпите 1
  • крстати 1
  • крсте 1
  • крстио 1
  • крстовима 1
  • кругова 1
  • кругове 2
  • кругови 2
  • круговима 4
  • Крупне 1
  • крупне 3
  • крупније 1
  • крупним 1
  • крупно 1
  • крштених 1
  • крштеница 1
  • крштења 1
  • кћи 1
  • кува 1
  • Куд 2
  • куд 22
  • куда 2
  • кужан 1
  • кужне 3
  • кужни 1
  • кужног 1
  • кује 1
  • кука 1
  • кукавица 1
  • кукавице 1
  • Кукавице 1
  • кукавици 1
  • Кукавицо 1
  • Кукавицу 1
  • кукавна 1
  • кукавне 1
  • кукавно 2
  • кукавној 2
  • кукавну 2
  • кукаст 1
  • куку 1
  • Куку 3
  • културе 1
  • кумљаше 1
  • купац 1
  • Купаца 1
  • купе 1
  • купи 3
  • купила 2
  • Купим 1
  • купити 2
  • куповао 3
  • куповини 1
  • купуса 1
  • купцу 1
  • куражи 5
  • курјак 1
  • курјаку 1
  • курјаци 1
  • курс 1
  • куршума 1
  • куса 1
  • кућа 13
  • кућама 5
  • Куће 1
  • куће 28
  • кући 29
  • кућици 1
  • кућне 1
  • кућни 7
  • кућних 3
  • кућњег 1
  • кућо 1
  • кућом 2
  • кућу 16
  • Куцање 1
  • кучина 1
  • кучке 1
  • куша 1
  • Л 1
  • л 5
  • ла 1
  • Ла 1
  • лабави 1
  • лабавили 1
  • лабуда 4
  • Лабуда 7
  • лагање 1
  • ладно 1
  • ладнокрвности 1
  • лађе 2
  • лаж 3
  • лаже 1
  • лажи 2
  • лажне 1
  • лаици 2
  • лаички 1
  • лаичко 1
  • лака 2
  • лакат 2
  • лако 9
  • лакосан 1
  • лакрдије 1
  • лаку 1
  • лакше 1
  • Лакше 1
  • лане 2
  • ланском 1
  • лањско 1
  • лаош 1
  • лармати 1
  • ларму 1
  • ласица 1
  • ласкавијим 1
  • ласкавим 1
  • ласно 1
  • Ласно 1
  • латинској 1
  • Латур 4
  • лаф 1
  • Лафајет 2
  • Лафајета 2
  • лафом 1
  • Ле 13
  • леб 1
  • леба 3
  • лебац 2
  • лева 3
  • леве 3
  • левица 1
  • Левица 1
  • левице 1
  • левом 1
  • легалише 1
  • легне 1
  • легнем 1
  • лед 1
  • леда 1
  • леђа 5
  • леђима 1
  • лежала 2
  • лежати 1
  • лежаше 1
  • лежи 8
  • лежим 2
  • лек 1
  • лека 4
  • Лекар 2
  • лекар 8
  • лекара 11
  • лекари 3
  • Лекари 3
  • лекарско 1
  • лекарског 1
  • лекару 1
  • лекови 2
  • лекције 1
  • лемано 1
  • лемати 1
  • Лепа 1
  • лепа 9
  • лепе 3
  • лепи 1
  • лепим 5
  • Лепо 1
  • лепо 27
  • лепог 1
  • лепој 2
  • лепом 2
  • лепоте 6
  • лепоти 3
  • лепотица 1
  • лепотице 1
  • лепотици 1
  • лепотицу 1
  • лепоту 4
  • лепршаше 1
  • лепу 6
  • лепушкаста 1
  • лепше 1
  • летили 1
  • летургију 1
  • лећи 1
  • лечи 2
  • лечим 1
  • лечити 1
  • леш 1
  • ли 92
  • Либерте 1
  • Ливерпулом 1
  • лика 3
  • лику 2
  • лима 1
  • Лионом 1
  • лисац 1
  • лисица 1
  • лисици 1
  • лист 3
  • листови 1
  • листовима 1
  • лица 13
  • лице 10
  • Лице 3
  • лицем 1
  • лицитација 2
  • лицитације 2
  • лицитацији 1
  • лицитацију 1
  • лицу 21
  • личило 1
  • личио 1
  • лични 1
  • лично 2
  • личном 1
  • личност 4
  • личности 4
  • личностима 1
  • лишава 2
  • лишен 1
  • лиши 1
  • ло 3
  • Лоарски 1
  • лов 1
  • ловећи 1
  • Ловре 3
  • логиком 1
  • логична 1
  • логично 1
  • лојем 1
  • Лондон 11
  • Лондона 1
  • Лондонлије 1
  • Лондоном 1
  • Лондону 10
  • лонцу 1
  • лопов 1
  • лопова 2
  • лопти 1
  • Лорен 1
  • Лоренсо 1
  • лошија 1
  • луд 1
  • Луда 1
  • луда 2
  • лудака 1
  • лудила 2
  • лудилу 2
  • луднице 2
  • лудницу 5
  • лујдор 4
  • лујдора 1
  • Лујза 3
  • Лујзе 1
  • Лујзом 1
  • лукав 2
  • Луке 2
  • лупа 2
  • лупан 1
  • лупао 1
  • лупежи 1
  • лупи 2
  • лупњаве 1
  • лутали 1
  • лутке 1
  • Луцију 1
  • љубав 5
  • Љубав 5
  • љубави 4
  • љубазан 1
  • љубазно 2
  • љуби 1
  • љубили 1
  • љубимац 2
  • љубимца 2
  • љубимцу 1
  • љубио 1
  • љубљена 1
  • љубоморан 1
  • људе 9
  • Људи 1
  • људи 52
  • људима 7
  • људма 4
  • људска 2
  • људске 1
  • људских 1
  • људског 2
  • људском 1
  • људску 2
  • љупко 1
  • љупког 1
  • љута 2
  • љути 1
  • љутог 1
  • љутој 1
  • љуту 1
  • ма 10
  • Ма 2
  • Мабел 1
  • магазама 1
  • магарећа 1
  • магарцу 1
  • магистер 1
  • Маглоарској 1
  • Мазентала 1
  • мазили 1
  • маја 5
  • мајка 21
  • Мајка 4
  • мајке 12
  • мајко 14
  • Мајко 8
  • мајком 2
  • мајку 13
  • мајстор 1
  • мајстора 2
  • мајстори 2
  • Мајци 1
  • мајци 5
  • мајчина 2
  • мајчине 1
  • мајчинога 1
  • макар 2
  • макне 1
  • мал 1
  • мала 12
  • мале 3
  • Малене 1
  • Малени 1
  • Мали 1
  • мали 17
  • малим 4
  • малко 1
  • Мало 5
  • мало 56
  • малог 11
  • малој 2
  • малом 5
  • малу 6
  • маљем 2
  • манама 1
  • манији 1
  • мања 2
  • мање 14
  • Мањел 13
  • Мањела 4
  • мањи 1
  • мањим 1
  • мањина 4
  • мањој 1
  • мар 1
  • марамо 1
  • мараму 2
  • мари 1
  • марим 1
  • марио 4
  • марифетлуцима 1
  • Маркиз 1
  • маркиз 13
  • маркиза 17
  • маркизе 1
  • маркизу 6
  • Марсела 1
  • Марсељом 1
  • марта 1
  • масе 2
  • маском 1
  • масни 1
  • масним 1
  • масницу 1
  • масно 1
  • математична 1
  • матер 6
  • матере 36
  • матери 6
  • материјал 2
  • материјала 2
  • материје 1
  • материју 1
  • материн 1
  • материна 3
  • материне 2
  • материно 3
  • материнске 1
  • материнство 3
  • материну 3
  • Мати 2
  • мати 23
  • маторац 1
  • маторе 1
  • матори 1
  • мах 5
  • маха 1
  • махати 1
  • махне 1
  • маче 1
  • мачији 1
  • мачка 4
  • мачку 1
  • мачци 1
  • машала 1
  • маше 1
  • машина 1
  • машини 1
  • машкарама 1
  • машчуром 1
  • ме 93
  • мегдан 1
  • мегдана 1
  • мед 1
  • меда 1
  • медецинар 1
  • медицинар 3
  • медицинара 2
  • медицинаре 1
  • медицинари 1
  • медицине 2
  • медицини 1
  • медицински 1
  • медицину 3
  • међ 1
  • међу 17
  • Међу 6
  • међусобни 1
  • мезимче 1
  • меље 2
  • Мене 3
  • мене 39
  • Мени 10
  • мени 31
  • мену 1
  • мења 5
  • мера 2
  • мерама 1
  • мере 9
  • мерећи 1
  • мери 7
  • мерио 2
  • мерити 1
  • мериш 1
  • мерише 1
  • меродавније 1
  • меру 3
  • месец 1
  • месеца 6
  • месеце 1
  • месеци 2
  • месечини 1
  • месног 1
  • места 10
  • местима 2
  • МЕСТО 1
  • Место 2
  • место 28
  • местом 2
  • месту 6
  • мете 2
  • метежа 1
  • метежу 1
  • мети 1
  • метода 1
  • методи 1
  • методу 2
  • мету 2
  • метуо 2
  • метути 1
  • меша 1
  • мешавина 1
  • мешавином 1
  • мешаш 1
  • мешина 1
  • ми 161
  • Ми 23
  • миг 2
  • мила 1
  • миле 3
  • милијун 2
  • Милијун 2
  • милијуна 15
  • милијунар 3
  • милијунара 1
  • милијуне 1
  • милиуна 1
  • мило 5
  • миловали 1
  • миловања 2
  • миловаше 1
  • милој 1
  • милом 1
  • милосрдан 1
  • милосрдна 7
  • милосрдних 1
  • милосрдно 2
  • милосрђа 11
  • Милосрђе 1
  • милосрђе 8
  • милосрђу 2
  • милост 1
  • милости 2
  • милостив 3
  • милостива 1
  • милостивим 1
  • милостивна 1
  • милостивој 1
  • милошта 1
  • милоште 2
  • милошћу 1
  • милу 1
  • миља 1
  • Мимично 1
  • мимопролазећу 1
  • Минетиног 1
  • миниатури 1
  • минијатури 1
  • министарска 2
  • министарске 1
  • министарским 1
  • министра 1
  • министри 1
  • министром 1
  • министру 1
  • минула 1
  • минуле 1
  • минулог 1
  • минута 1
  • мир 4
  • мира 1
  • мираза 1
  • мирази 1
  • миран 3
  • мирисав 1
  • мирисаве 1
  • мирисали 1
  • мирисно 1
  • мирише 1
  • мирне 1
  • мирније 1
  • мирнијим 2
  • мирно 9
  • мировали 1
  • мировао 1
  • Мисао 1
  • мисао 6
  • мисију 2
  • Мисле 1
  • мисле 2
  • мислећи 1
  • Мисли 1
  • мисли 21
  • мислила 3
  • Мислили 1
  • мислили 4
  • мислило 1
  • мислим 6
  • мислимо 2
  • Мислио 1
  • мислио 6
  • мислите 3
  • мислити 1
  • мислиш 1
  • мистерија 1
  • мистериозним 1
  • мистериозно 1
  • мистериозност 1
  • мистериозношћу 1
  • мистериозну 1
  • Мићо 2
  • Мишељ 16
  • Мишеља 29
  • Мишеље 18
  • Мишељев 2
  • Мишељеве 3
  • Мишељеву 1
  • Мишељем 1
  • Мишељу 6
  • мишлење 2
  • мишлењу 1
  • мишљасмо 1
  • мишљаху 1
  • Мишљем 1
  • мишљења 4
  • мишљење 11
  • мишљењем 2
  • мишљењу 4
  • Мишон 13
  • Мишона 1
  • Мишоне 2
  • Мишонов 1
  • Мишонова 1
  • Мишону 3
  • Млад 1
  • млад 4
  • Млада 1
  • млада 6
  • младе 1
  • младенце 1
  • млади 5
  • Младић 1
  • младић 6
  • Младића 1
  • младићу 3
  • младих 4
  • младо 1
  • младог 1
  • младожења 1
  • младом 1
  • младост 1
  • младости 2
  • младу 1
  • млађа 1
  • млађани 1
  • млађе 2
  • млађег 2
  • млађем 1
  • млађи 1
  • млађим 3
  • млађих 2
  • млађој 1
  • млати 1
  • млеко 1
  • млеком 1
  • мнења 1
  • многа 4
  • многе 6
  • многи 13
  • Многи 5
  • многим 3
  • многих 2
  • Много 1
  • много 31
  • многобројне 2
  • многог 4
  • многогодишњег 1
  • многозначајне 1
  • многој 1
  • многом 2
  • многостручних 1
  • многоуважени 1
  • Многоуваженог 1
  • множе 1
  • множи 1
  • мном 3
  • мњења 2
  • мњење 5
  • мо 1
  • мог 11
  • мога 6
  • могао 39
  • могасмо 1
  • могаше 2
  • могла 15
  • могле 2
  • Могли 1
  • могли 15
  • могло 12
  • Могло 2
  • мого 1
  • Могу 1
  • могу 36
  • могуће 2
  • могућност 1
  • могућству 1
  • можда 10
  • Можда 5
  • Може 5
  • може 66
  • можемо 1
  • Можете 1
  • можете 4
  • можеш 1
  • мозга 2
  • Мозентал 14
  • Мозентала 28
  • Мозентале 1
  • Мозенталова 1
  • Мозенталове 4
  • Мозенталови 1
  • Мозенталовице 1
  • Мозенталовој 1
  • Мозенталову 2
  • Мозенталом 2
  • Мозенталу 2
  • мој 45
  • Мој 8
  • моја 31
  • Моја 7
  • Моје 6
  • моје 60
  • моји 2
  • мојим 2
  • мојих 5
  • мојој 13
  • мојом 3
  • моју 16
  • молби 1
  • молбу 1
  • моли 2
  • молила 2
  • молим 3
  • молио 1
  • молитве 1
  • молитви 1
  • молитву 3
  • молити 1
  • молиће 1
  • мољакање 1
  • мом 11
  • моме 1
  • момку 1
  • момци 1
  • момцима 1
  • момчићу 1
  • Монзентал 1
  • Монзентала 1
  • Монзенталу 1
  • Монитер 9
  • Монитеру 5
  • монитор 1
  • Монмартове 1
  • Монмартовој 2
  • Монмартову 3
  • Монтмартову 1
  • Мора 2
  • мора 37
  • мораде 1
  • Мораде 1
  • морају 3
  • морал 2
  • морала 9
  • Морали 1
  • морали 3
  • моралним 1
  • моралног 1
  • Морало 1
  • морало 4
  • моралу 1
  • Морам 1
  • морам 10
  • морамо 4
  • морао 17
  • Морао 2
  • мораш 1
  • Море 1
  • море 3
  • мору 4
  • мотика 1
  • мотрим 1
  • мотрити 1
  • моћ 2
  • моћи 7
  • моћна 1
  • моћније 2
  • моћнији 1
  • мош 2
  • мрави 1
  • мрак 5
  • мрака 2
  • мрве 2
  • Мргођење 1
  • мргођење 2
  • мрдне 1
  • мрднути 1
  • мрежи 1
  • мрежу 2
  • мржњи 1
  • мрзи 2
  • мрзим 3
  • мрзио 2
  • мрзост 1
  • мрзошћу 1
  • мркла 1
  • мрклога 1
  • мркне 1
  • мрска 1
  • мрско 1
  • мртав 1
  • мртва 7
  • мртвац 1
  • мртвачка 4
  • Мртвачки 1
  • мртвачки 3
  • мртвачким 2
  • мртвачког 2
  • мртвачку 1
  • мртве 2
  • Мртви 1
  • мртви 2
  • мртвима 2
  • мртвих 1
  • мртво 1
  • мртвом 1
  • мртву 3
  • мршаве 1
  • мршавост 1
  • му 206
  • мува 1
  • мудар 1
  • мудра 1
  • мудри 2
  • мудрим 1
  • мудро 2
  • мудрог 2
  • мудрој 2
  • мудром 1
  • мудру 1
  • мудрује 1
  • муж 4
  • мужа 10
  • мужем 1
  • мужу 3
  • мука 3
  • мукама 2
  • муке 4
  • муком 1
  • муку 2
  • Муљ 14
  • Муља 7
  • мумији 1
  • мумију 1
  • муња 1
  • муњевитим 1
  • муњом 2
  • мутило 1
  • мухе 1
  • муху 1
  • мучени 1
  • мученик 1
  • мучења 1
  • мучи 3
  • мучиле 1
  • мучило 1
  • мучиш 1
  • мучне 1
  • мучни 1
  • мушке 1
  • мушким 1
  • мушку 3
  • муштерија 4
  • муштерије 4
  • муштерији 1
  • муштерију 3
  • Н 6
  • На 56
  • на 618
  • набију 1
  • набљудавати 1
  • навале 1
  • наведене 1
  • наведено 1
  • навела 2
  • навели 1
  • навео 1
  • навићи 1
  • навода 1
  • наводе 2
  • наводити 1
  • навршио 1
  • навукоше 1
  • нага 1
  • нагађа 2
  • нагађали 1
  • нагађања 1
  • нагађање 1
  • нагађањима 1
  • наговестили 1
  • нагорела 1
  • нагореле 4
  • награда 1
  • награду 2
  • нагу 1
  • Над 1
  • над 2
  • нада 5
  • надала 2
  • надали 3
  • надало 1
  • надам 2
  • надао 2
  • Надате 1
  • надати 4
  • надвила 1
  • наде 6
  • надживила 1
  • надзорника 1
  • нади 1
  • надлежателстава 1
  • надмашава 1
  • надмашале 1
  • наднице 1
  • наду 1
  • надувеност 1
  • нађе 10
  • нађем 1
  • нађена 2
  • нађене 1
  • нађени 1
  • нађете 2
  • нађеш 1
  • нађосте 1
  • нађоше 1
  • нађу 1
  • нажалују 1
  • назад 1
  • Назад 1
  • назадњаштва 1
  • назадњаштво 1
  • назатку 1
  • названи 1
  • назвати 3
  • Назеб 1
  • назива 1
  • називали 1
  • називао 1
  • називу 1
  • назирала 1
  • назирао 1
  • назираше 1
  • назора 1
  • наивности 1
  • наиђоше 1
  • наимари 1
  • наимарске 1
  • наићи 1
  • наишао 1
  • наишла 1
  • најадују 1
  • најамник 1
  • најблагороднија 1
  • најбогатија 1
  • најбогатији 3
  • најбогатијих 1
  • најбогатију 1
  • најбогатих 1
  • најбоља 2
  • Најбоље 1
  • најбоље 8
  • најбољи 3
  • најбољу 1
  • најважније 2
  • највећа 2
  • највеће 2
  • највећем 1
  • највећи 1
  • Највећи 1
  • највећу 2
  • највиша 1
  • Највише 1
  • највише 4
  • највиши 1
  • најволео 1
  • најглавнијих 1
  • Најгоре 1
  • најгоре 2
  • најгорим 1
  • најдубље 1
  • најдубљи 1
  • Наједаред 1
  • наједаред 3
  • најживље 1
  • најзад 2
  • Најзад 2
  • Најзанимљивија 1
  • најзаслужнија 1
  • најискуснији 1
  • најлепшега 1
  • најлепши 3
  • најмање 9
  • најмањем 1
  • најмањи 1
  • најмањим 1
  • најмањих 3
  • најмању 2
  • најмасније 1
  • најмилије 1
  • најмилијим 1
  • најмистериозније 1
  • најмлађим 1
  • најневинијој 1
  • најнежнија 1
  • најнеодговорнија 1
  • најобичнија 1
  • најодличније 1
  • најозбиљнијих 1
  • најокорелији 1
  • најотменијим 1
  • најотменијих 1
  • Најоштрији 1
  • најплачљивија 1
  • најплеменитија 1
  • најплеменитијег 1
  • најплеменитији 1
  • најпосле 11
  • Најпосле 3
  • најправеднији 1
  • најпрактичнији 1
  • Најпре 4
  • најпре 7
  • најпрече 1
  • најпријатније 1
  • најпријатнији 1
  • најприродније 1
  • најприснијег 1
  • најрадије 3
  • најранијег 1
  • најревноснијих 1
  • најсветија 1
  • најсигурнији 2
  • најсиромашнијег 1
  • најсићушнијим 1
  • најскупља 1
  • најслабија 1
  • најсолиднију 1
  • најсрећнији 1
  • најстрашнијој 1
  • Најстрожије 1
  • најстрожији 1
  • најтамније 1
  • најтачнује 1
  • најузвишенија 1
  • најучтивије 1
  • најфинија 1
  • најфинијих 1
  • најчеститија 1
  • Наказа 1
  • наказа 2
  • наказе 1
  • наказу 1
  • накаламљавање 1
  • накашља 1
  • накит 8
  • накита 4
  • накитом 1
  • наклоњен 1
  • накрст 1
  • налаже 1
  • налазе 1
  • налази 1
  • налазите 1
  • нали 1
  • налик 2
  • наличаше 1
  • наличне 1
  • наличној 1
  • наложено 1
  • наложи 2
  • наложим 1
  • нам 40
  • нама 16
  • намера 3
  • намерава 1
  • намеравало 1
  • намере 3
  • намерио 1
  • намерно 1
  • намеру 1
  • намеснику 1
  • намести 1
  • Наместимо 1
  • наместио 1
  • намеће 1
  • намећу 1
  • намештајући 1
  • намештен 2
  • намлате 1
  • намножили 1
  • намргодио 1
  • намрштено 1
  • нан 1
  • нанела 1
  • напад 1
  • напада 4
  • нападне 2
  • нападнута 2
  • нападнуте 1
  • нападнутог 1
  • нападнуту 1
  • напала 1
  • напаст 1
  • наперено 1
  • напила 1
  • написала 1
  • написано 1
  • написао 1
  • наплатили 1
  • напоји 1
  • напоменем 1
  • напоменуо 2
  • напрасно 1
  • Напред 1
  • напред 8
  • напредак 1
  • напреднијим 1
  • напредним 1
  • напредној 1
  • напредује 1
  • напричати 1
  • напун 1
  • напунио 1
  • напунише 1
  • напуњен 1
  • напустите 1
  • напустити 1
  • напуштена 1
  • напуштеном 1
  • напуштену 1
  • нарави 5
  • наравно 2
  • Наравно 4
  • наравски 1
  • Наравски 2
  • наранило 1
  • нарастао 1
  • нараштај 1
  • нараштајем 1
  • Нараштаји 1
  • наредби 1
  • наредбу 2
  • наредила 1
  • наредио 1
  • наређења 7
  • наређењима 1
  • наређењу 1
  • наређује 2
  • нариче 1
  • народ 2
  • народа 6
  • народе 2
  • Народи 1
  • народима 1
  • народна 3
  • Народне 2
  • народне 5
  • народни 11
  • народним 3
  • народних 2
  • народно 2
  • народног 5
  • Народној 1
  • народној 4
  • народном 4
  • Народну 1
  • народну 2
  • народом 1
  • народу 8
  • нарочите 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 12
  • наручја 1
  • наручје 1
  • наручју 1
  • наруџбинама 1
  • наруџбини 3
  • Нас 1
  • нас 46
  • насиља 2
  • насиљу 1
  • Насионал 1
  • наслањао 1
  • наследи 1
  • наследило 1
  • наследник 4
  • наследница 1
  • наслеђа 1
  • наслеђе 1
  • наслеђују 1
  • наслоњачи 2
  • наслоњачу 4
  • насљедница 1
  • насмеја 2
  • насмејала 1
  • насмејао 1
  • насмешио 1
  • насрнула 1
  • наставак 1
  • наставе 2
  • настави 21
  • наставим 2
  • наставља 1
  • наставу 1
  • настајавао 1
  • настаје 2
  • настају 1
  • настала 2
  • настали 1
  • настало 2
  • Настало 5
  • настао 1
  • наступа 2
  • наступала 1
  • наступаше 1
  • наступе 1
  • наступи 1
  • наступила 3
  • наступио 1
  • Наступио 1
  • натрапуњао 1
  • натрпао 1
  • наћи 11
  • наудило 1
  • наукама 1
  • науке 2
  • науку 1
  • наум 1
  • науми 1
  • науци 1
  • научар 1
  • научи 1
  • научила 3
  • научио 1
  • находи 7
  • нахођењу 1
  • нахрани 1
  • начела 2
  • начелима 3
  • начелне 1
  • начелни 4
  • начелним 1
  • начелних 2
  • начелног 1
  • начелну 1
  • начин 11
  • начине 1
  • начини 2
  • начинио 5
  • начину 1
  • начисто 3
  • начудити 1
  • наш 24
  • Наш 3
  • Наша 5
  • наша 6
  • Нашао 1
  • нашао 12
  • Наше 1
  • наше 28
  • нашег 28
  • нашем 10
  • наши 12
  • Наши 2
  • нашим 8
  • наших 9
  • нашкодило 1
  • Нашла 1
  • нашла 9
  • нашли 5
  • нашло 4
  • нашо 1
  • нашој 12
  • Нашу 1
  • нашу 14
  • Не 37
  • не 413
  • неба 2
  • небата 1
  • небатли 2
  • неблагодаран 1
  • небо 2
  • небом 1
  • небројено 3
  • небу 1
  • невесела 3
  • невесело 1
  • невеселом 1
  • невесео 2
  • невестом 1
  • невешта 1
  • невештији 1
  • невидљива 1
  • невидљиве 1
  • невидљиви 1
  • невидљивом 1
  • невина 1
  • невине 1
  • невини 1
  • невиних 3
  • невиног 1
  • невиноме 1
  • невиност 3
  • невиности 1
  • невину 2
  • невјежу 1
  • невоља 6
  • невоље 3
  • невољи 3
  • невољника 1
  • невољним 2
  • невољу 3
  • нега 1
  • негативне 1
  • негда 6
  • негдашње 1
  • негдашњег 1
  • негдашњем 1
  • негдашњи 3
  • негде 3
  • неге 1
  • Него 2
  • негова 1
  • неговане 1
  • неговати 1
  • негује 3
  • недаћа 1
  • недела 1
  • недеља 3
  • недеље 4
  • недоказана 1
  • недомашне 2
  • недрага 1
  • нежењен 1
  • нежна 2
  • Независност 1
  • незадовољника 1
  • незнани 1
  • незнања 1
  • незнање 1
  • незнатну 1
  • неизвесност 1
  • неизвесности 1
  • неизлечиве 1
  • неимаре 1
  • неимаштина 1
  • неистинама 1
  • неистину 1
  • нејака 3
  • нејаке 2
  • нејаки 2
  • нек 14
  • Нек 2
  • Нека 13
  • нека 17
  • некад 6
  • некадашњег 1
  • некаква 3
  • некакве 1
  • некакви 3
  • некакво 1
  • некаквог 1
  • некаквом 1
  • некакву 2
  • некаким 1
  • некаких 1
  • некако 5
  • некаку 1
  • неке 12
  • неки 19
  • Неки 4
  • неким 7
  • Некима 1
  • неких 1
  • неко 14
  • Неко 3
  • неког 16
  • некој 2
  • Неколико 2
  • неколико 41
  • неколицина 1
  • Неком 1
  • неком 8
  • некролог 1
  • некуд 8
  • нем 1
  • Нема 4
  • нема 45
  • немају 2
  • немам 4
  • немамо 2
  • неман 1
  • немате 1
  • немаш 2
  • немила 1
  • немиле 2
  • немилих 1
  • немилостиви 1
  • немилостиво 1
  • немим 1
  • немо 2
  • немог 1
  • немогуће 4
  • неможе 1
  • немој 1
  • Немој 1
  • немојте 4
  • Немојте 6
  • немоћној 1
  • немушти 1
  • необичан 6
  • необична 3
  • необичне 2
  • необични 2
  • необичним 3
  • необично 10
  • необичном 1
  • неодољив 1
  • неодољивом 1
  • неописана 1
  • Неописана 1
  • неописане 2
  • неописани 1
  • неописану 1
  • неопојани 1
  • неопрано 1
  • неопранштину 1
  • неопростиве 1
  • непобитни 1
  • непогрешива 1
  • неподпуна 1
  • непознат 2
  • непознати 11
  • Непознати 4
  • непознатим 1
  • непознатог 5
  • непојамне 1
  • непокретна 1
  • непокретним 1
  • непокретно 1
  • непомирљиви 1
  • непомичан 2
  • непомична 2
  • непоправљив 1
  • непослушности 1
  • непосредно 2
  • непотпуна 1
  • непотпуни 1
  • Непотпуност 1
  • неправда 1
  • неправди 1
  • неправдин 1
  • неправилностима 1
  • непрактичностима 1
  • непрегледни 1
  • непрестано 5
  • Непријатељи 1
  • непријатељи 2
  • непријатељска 1
  • непријетељ 1
  • неприкладна 1
  • неприкосновен 2
  • неприлика 1
  • неприликама 1
  • неприлику 2
  • непровидљиву 1
  • непродатим 1
  • непуне 2
  • нерава 3
  • Нерад 1
  • нераду 2
  • неразговетне 1
  • нераздвојни 1
  • нерве 1
  • нерви 1
  • несватљиве 1
  • несвест 1
  • несвестици 1
  • несвестицу 1
  • неспособан 1
  • несретна 8
  • несретне 9
  • несретни 1
  • несретним 2
  • несретница 1
  • несретно 3
  • несретног 1
  • несретној 3
  • несретном 1
  • несретну 5
  • Несрећа 1
  • несрећа 11
  • несреће 2
  • несрећи 10
  • несрећу 1
  • неста 2
  • нестаде 1
  • нестало 2
  • нестане 1
  • нестати 1
  • нестрплења 2
  • нестрплењем 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљењу 1
  • нестрпљиви 1
  • нестрпљиво 2
  • Несумњиви 1
  • несумњивим 2
  • несумњиво 2
  • несумњивог 1
  • неће 22
  • нећемо 1
  • Нећете 1
  • нећеш 1
  • Нећеш 1
  • Нећу 1
  • нећу 6
  • неугасно 1
  • неумитан 2
  • неумитне 1
  • неумитни 2
  • неупотребљив 1
  • неустрашив 1
  • неутешим 1
  • нехотично 4
  • нецелисходностима 1
  • нечег 3
  • нечега 5
  • нечије 2
  • нечисти 1
  • нечистој 1
  • нечистоту 1
  • нечувене 2
  • нечувени 1
  • нечувено 1
  • нечувеног 1
  • нешта 1
  • Нешто 1
  • нешто 81
  • ни 172
  • Ни 9
  • нигда 1
  • Нигде 1
  • нигде 6
  • ниже 3
  • нижим 1
  • низ 6
  • низа 1
  • низом 1
  • Није 16
  • није 243
  • Никад 4
  • никад 59
  • никада 1
  • никакаквој 1
  • никаква 1
  • никакве 3
  • никаквих 1
  • никакво 2
  • никаквој 1
  • никакву 1
  • никако 6
  • никле 1
  • нико 24
  • Нико 7
  • никог 5
  • никога 2
  • ником 6
  • нисам 27
  • Нисам 5
  • Ниси 3
  • ниси 5
  • ниске 1
  • ниским 2
  • ниског 2
  • Нисмо 1
  • нисмо 10
  • нисте 5
  • нису 32
  • Нити 1
  • нити 7
  • ништа 36
  • Ништа 4
  • но 51
  • Но 6
  • нов 4
  • нова 4
  • новајлија 1
  • новајлије 1
  • новац 2
  • Новац 2
  • новаца 1
  • нове 5
  • нови 2
  • новије 1
  • Новије 1
  • новим 1
  • новина 1
  • новинама 1
  • новине 11
  • Новине 2
  • нових 1
  • Ново 1
  • ново 2
  • новог 2
  • новога 1
  • новој 2
  • новом 1
  • новопронађени 1
  • нову 2
  • новцем 1
  • новци 1
  • новците 1
  • новчана 1
  • новчаних 1
  • нога 1
  • ногама 5
  • Ноге 1
  • ноге 4
  • ногу 6
  • ноже 2
  • ножем 1
  • ној 1
  • нокте 1
  • нокти 1
  • нос 2
  • Нос 3
  • носе 2
  • носи 5
  • носили 1
  • носовима 1
  • нотица 4
  • нотици 1
  • нотицу 7
  • Ноћ 1
  • ноћ 18
  • ноћас 3
  • ноћашње 1
  • ноћи 16
  • ноћити 1
  • ноћна 1
  • ноћу 1
  • ношењем 1
  • ну 1
  • нужна 1
  • нужне 1
  • нужно 6
  • нужност 2
  • нули 3
  • нумеру 2
  • њ 25
  • ње 14
  • Њега 10
  • њега 26
  • његов 25
  • Његов 7
  • његова 28
  • Његова 7
  • његове 26
  • Његове 3
  • његови 5
  • Његови 6
  • његовим 8
  • његових 6
  • Његово 10
  • његово 13
  • његовог 2
  • његовој 11
  • његовом 6
  • његову 17
  • Његуша 1
  • њежности 1
  • њезине 1
  • њему 24
  • Њему 6
  • њен 15
  • Њен 4
  • њена 17
  • Њена 5
  • њене 19
  • Њене 2
  • Њени 2
  • њени 4
  • њеним 4
  • њених 2
  • њено 12
  • Њено 3
  • њеног 7
  • Њеној 1
  • њеној 5
  • њеном 10
  • Њену 1
  • њену 18
  • њење 1
  • њим 13
  • Њима 1
  • њима 16
  • њиме 1
  • њине 3
  • њиног 1
  • њих 13
  • Њих 3
  • њихна 2
  • њихне 1
  • њихни 1
  • њихну 1
  • Њихов 2
  • њихов 7
  • њихова 8
  • њихове 4
  • Њихови 1
  • њихови 2
  • њихово 1
  • Њихово 1
  • њиховог 2
  • њиховој 3
  • Њихову 1
  • њој 24
  • Њој 5
  • Њом 1
  • њом 7
  • њу 15
  • Њу 7
  • о 108
  • О 24
  • оба 3
  • Оба 4
  • обавести 1
  • обавештавамо 1
  • обавља 1
  • обазирати 1
  • обазрив 2
  • обазриво 1
  • обале 1
  • обасипао 2
  • обасипати 1
  • обасипаше 1
  • обасјаше 1
  • обасуо 1
  • обасуто 1
  • обвезује 1
  • обвињени 1
  • обдари 2
  • Обе 3
  • обе 4
  • обелодани 1
  • обелоданила 1
  • обелоданило 1
  • обелоданио 1
  • обелодањују 1
  • обећала 1
  • обећања 1
  • обешена 1
  • обешењака 1
  • обешка 1
  • обзира 1
  • обзорју 1
  • Обиграо 1
  • обиђе 2
  • обилажењу 1
  • обилази 2
  • обим 1
  • обитавало 1
  • обичај 4
  • обичаја 1
  • обичне 2
  • обични 1
  • обично 18
  • обичној 1
  • Објава 1
  • објаву 2
  • објасни 2
  • објаснити 1
  • објашњења 2
  • објашњује 1
  • објективан 1
  • објективнији 1
  • облазио 1
  • облачак 1
  • оближњим 1
  • облик 9
  • облика 3
  • облику 2
  • облише 1
  • обневидио 2
  • обновио 1
  • обогати 1
  • обожава 1
  • обожавала 1
  • обожавам 1
  • обожалаца 1
  • обожаоца 1
  • обоје 1
  • Обоје 1
  • обојега 1
  • Обојици 1
  • обојицу 1
  • обори 1
  • оборила 1
  • оборили 1
  • оборио 2
  • обрадовала 1
  • обрадовали 1
  • обрадовало 5
  • обрадовао 2
  • образ 3
  • образа 2
  • образине 2
  • образином 1
  • образину 2
  • образован 1
  • образованом 1
  • образованости 2
  • образовања 2
  • образовање 1
  • образом 1
  • образу 2
  • образује 1
  • обрали 1
  • обрасле 1
  • обраслом 2
  • обраћао 2
  • обраћати 1
  • обрва 3
  • обрве 2
  • обрнуле 1
  • обрнутом 2
  • обронку 1
  • обрт 2
  • обрта 1
  • обртном 1
  • обрту 1
  • обувен 1
  • обузео 1
  • обукла 1
  • обути 1
  • обућа 1
  • обуће 1
  • Обуците 1
  • обуче 1
  • обучен 1
  • обучена 2
  • обучене 2
  • обучени 1
  • обучених 1
  • Ова 14
  • ова 51
  • Овај 22
  • овај 75
  • овакав 1
  • овакве 1
  • овакви 1
  • оваквим 3
  • Оваквог 1
  • Овакву 2
  • оваке 2
  • Оваки 1
  • оваки 2
  • оваким 2
  • овако 18
  • Овако 7
  • оваковим 1
  • овакових 1
  • Оваком 1
  • оваку 1
  • овамо 1
  • овдашњи 1
  • овдашњој 1
  • Овде 11
  • овде 27
  • ове 44
  • Ове 7
  • овејану 1
  • оверену 1
  • ови 12
  • Ови 9
  • Овим 2
  • овим 38
  • овима 5
  • ових 8
  • овлашћен 1
  • Ово 84
  • ово 99
  • овог 41
  • Овог 5
  • овога 28
  • Овога 3
  • Овој 1
  • овој 21
  • овоје 1
  • оволико 1
  • Оволико 1
  • оволиком 1
  • оволику 2
  • овом 59
  • Овоме 1
  • овоме 10
  • ову 33
  • Ову 6
  • овца 1
  • овчијој 1
  • огањ 1
  • Огист 54
  • Огиста 4
  • Огисте 2
  • Огистов 3
  • Огистове 2
  • Огистових 2
  • Огистово 1
  • Огистовом 1
  • Огисту 5
  • огласи 2
  • огласиле 3
  • огласио 1
  • огласити 1
  • огледало 1
  • огледаше 2
  • оглође 1
  • огорчења 1
  • ограђена 1
  • ограничимо 1
  • огрезла 1
  • огрешила 1
  • огрешио 1
  • огрлица 20
  • ОГРЛИЦА 3
  • Огрлица 4
  • огрлице 7
  • огрлици 12
  • огрлицом 2
  • Огрлицу 1
  • огрлицу 22
  • огрнут 2
  • огромна 1
  • огромне 2
  • огромно 1
  • огромној 1
  • огртачем 1
  • огумаста 1
  • огумастим 1
  • од 341
  • Од 43
  • ода 1
  • одавде 1
  • одавна 1
  • Одавно 1
  • одавно 4
  • одаганало 1
  • одазва 1
  • одакле 4
  • одан 1
  • одана 1
  • одао 1
  • одбацио 1
  • одбије 2
  • Одбио 1
  • одбити 2
  • одбор 1
  • одборе 1
  • одбору 1
  • одбранама 1
  • одбране 1
  • одбрани 1
  • одбранио 1
  • одбрану 2
  • одвајала 1
  • одведе 1
  • одведем 1
  • одведена 2
  • одведоше 1
  • одведу 1
  • одвезоше 1
  • одвела 2
  • одвело 1
  • одвећ 14
  • одвише 4
  • одводи 1
  • одвратности 1
  • одговара 3
  • Одговарајте 1
  • одговарају 1
  • одговарали 1
  • одговарам 1
  • Одговор 1
  • одговор 5
  • одговора 1
  • одговори 42
  • одговорила 3
  • одговорима 2
  • одговоримо 2
  • одговорио 7
  • одговорити 2
  • одговорно 1
  • одговорност 3
  • одговорности 1
  • одговору 1
  • одгоненута 1
  • одгоненути 3
  • Оде 1
  • оде 15
  • одевајте 1
  • одевен 1
  • одевено 1
  • одежде 1
  • оделења 1
  • одело 2
  • одељења 1
  • одељење 1
  • одем 2
  • Одемо 1
  • одене 1
  • Оди 1
  • одиста 3
  • одлазе 1
  • одлази 1
  • одлазила 1
  • одлазили 3
  • одлетио 1
  • одлична 1
  • одличним 2
  • одма 2
  • Одма 3
  • одмах 24
  • Одмах 3
  • одмора 1
  • одмори 1
  • одморим 1
  • одморите 1
  • однегована 1
  • однекуд 1
  • однели 1
  • однео 1
  • однесе 2
  • однети 1
  • однос 1
  • односе 1
  • односи 3
  • односили 1
  • односу 1
  • одобрава 2
  • одобравала 1
  • одобравање 6
  • одобравањем 1
  • одобрењу 1
  • Одобрите 1
  • одох 4
  • одоцнио 1
  • Одоцнио 1
  • одоше 2
  • одпустио 1
  • одпутовала 1
  • одреде 1
  • одреди 1
  • одредила 1
  • одредимо 1
  • одредио 1
  • одредити 1
  • одређен 1
  • одређени 2
  • одређено 2
  • одређеном 1
  • одређивало 1
  • одређивао 2
  • одређивати 1
  • Одређује 1
  • одређује 2
  • одрекла 1
  • одрече 1
  • одржала 3
  • одржали 3
  • одржана 1
  • одржао 2
  • одржи 1
  • одсести 1
  • одспавати 1
  • одужим 1
  • одужити 1
  • одузели 1
  • одузме 3
  • одушевљењем 2
  • ожали 1
  • ожалошћеном 1
  • ожалошћење 1
  • ожени 1
  • Оженио 1
  • оживљавају 1
  • оживљује 1
  • озбиљан 4
  • озбиљна 2
  • озбиљне 1
  • озбиљније 1
  • озбиљнијем 1
  • озбиљно 2
  • озбиљношћу 1
  • оздрави 1
  • означаваху 1
  • означена 1
  • означени 2
  • окамењен 2
  • окејану 1
  • окићено 1
  • оклепана 1
  • око 28
  • Око 5
  • окове 1
  • околности 2
  • околностима 2
  • оком 3
  • окореле 1
  • окрене 2
  • окрену 1
  • окренула 1
  • окренули 1
  • окренуо 3
  • окренути 2
  • окренутим 1
  • окретала 1
  • окретао 1
  • окрете 9
  • окретох 1
  • Окрећите 1
  • окриље 1
  • окрњак 1
  • округле 1
  • округлине 1
  • окружени 1
  • Октава 1
  • Октаву 2
  • октобра 1
  • оку 1
  • окужена 1
  • окужила 1
  • окуњио 1
  • окупе 1
  • окупу 1
  • окуражише 1
  • олакшицу 1
  • оличена 1
  • оличено 2
  • олтар 2
  • олтаром 1
  • олујина 1
  • олујини 1
  • омању 1
  • омарине 1
  • омашка 1
  • омиљена 2
  • омрзао 1
  • омрзох 1
  • омркао 1
  • омркнемо 2
  • омркоше 1
  • он 193
  • Он 244
  • она 157
  • Она 174
  • Онај 5
  • онај 67
  • онака 2
  • онаква 3
  • онакве 2
  • онакви 2
  • онаквом 1
  • онакву 1
  • онаки 1
  • онако 30
  • онаког 1
  • онаком 1
  • онаку 3
  • Онамо 1
  • онамо 5
  • Онда 12
  • онда 84
  • ондашње 4
  • ондашњег 2
  • ондашњи 1
  • ондашњих 1
  • Оне 13
  • оне 45
  • онемило 1
  • онесвешћена 1
  • онеспособио 1
  • Они 50
  • они 51
  • оним 10
  • оних 18
  • онје 1
  • Оно 30
  • оно 79
  • Оног 1
  • оног 40
  • онога 3
  • оној 13
  • оноликој 1
  • оном 8
  • Ономад 1
  • ономадашњи 1
  • ономе 5
  • Онора 1
  • ону 17
  • опа 1
  • опадања 1
  • опадаш 1
  • опажати 1
  • опази 2
  • опазила 5
  • опазило 1
  • опазио 1
  • опазити 2
  • опазише 1
  • опале 1
  • опали 1
  • опалој 1
  • опалу 1
  • опанака 1
  • опаснија 1
  • опасније 1
  • опасно 1
  • опасној 1
  • опасност 4
  • опевани 1
  • опела 1
  • опело 1
  • опелу 2
  • опера 1
  • операма 1
  • Опет 1
  • опет 74
  • опили 1
  • опирала 1
  • Опис 1
  • опис 2
  • Описао 1
  • описао 2
  • описати 3
  • описивати 1
  • Опити 1
  • опише 1
  • опкладио 2
  • опљачкају 1
  • опозиционим 1
  • опојао 1
  • опојати 1
  • опомену 1
  • опоменути 1
  • опомиње 6
  • опомињем 1
  • опорави 1
  • опоравио 1
  • оправио 1
  • опрезу 2
  • опржен 1
  • опржена 2
  • опржено 1
  • опробан 1
  • опровргнем 1
  • опровргнеш 1
  • Опрости 1
  • опрости 6
  • опростимо 1
  • Опростите 1
  • опростити 1
  • опроштај 1
  • опстанка 1
  • опстати 1
  • оптужена 1
  • оптужене 1
  • оптужени 1
  • оптуженике 1
  • оптуженику 1
  • оптужи 1
  • оптуживању 1
  • оптужује 1
  • оптужујете 1
  • опходи 1
  • опхођењу 1
  • опширнија 1
  • опширности 1
  • општа 1
  • опште 5
  • општег 2
  • Општи 1
  • општим 1
  • општина 1
  • општинска 2
  • општој 1
  • органа 1
  • организам 1
  • организма 1
  • органских 1
  • орђиналан 1
  • оре 1
  • оригинална 1
  • оригиналним 1
  • оригиналног 1
  • оружје 2
  • оружјем 1
  • Осам 1
  • осам 2
  • осама 1
  • Осама 1
  • осаме 1
  • осами 2
  • осаму 3
  • осванемо 2
  • освануо 1
  • освануше 1
  • осведочи 2
  • осведочили 1
  • осведочио 1
  • осведочити 2
  • осветила 1
  • осветлао 1
  • осветљаваше 1
  • осветнички 1
  • освештан 1
  • освештана 2
  • освештано 1
  • осети 2
  • осетило 1
  • осетио 4
  • осетити 1
  • осетљивости 1
  • осећаји 1
  • осећања 2
  • осећање 1
  • осече 1
  • осигурају 1
  • осигурало 1
  • осим 1
  • оскрнаве 1
  • оскрнави 1
  • оскудевају 1
  • ослања 1
  • ослањам 1
  • ослепи 1
  • ослонити 2
  • осмејак 10
  • осмели 1
  • осмехом 1
  • основан 1
  • основану 1
  • основе 1
  • основи 1
  • основне 3
  • основу 8
  • особењак 3
  • особењака 1
  • особина 1
  • особине 1
  • особит 1
  • Особита 1
  • особите 2
  • особити 2
  • особитим 4
  • особито 2
  • особитој 2
  • особитом 3
  • оспе 1
  • осредњег 1
  • оста 6
  • Остави 1
  • остави 9
  • оставила 5
  • оставимо 1
  • оставио 3
  • оставите 2
  • оставити 5
  • оставка 2
  • оставке 1
  • оставља 3
  • остављају 1
  • Остављајући 1
  • остављајући 2
  • остављала 1
  • остављам 7
  • остављаш 1
  • остављен 1
  • остављене 1
  • остављених 1
  • остаде 1
  • остадосмо 1
  • остадох 1
  • остадоше 1
  • остајали 1
  • остајало 1
  • остајао 2
  • остаје 7
  • Остајем 1
  • остају 1
  • остала 8
  • остале 2
  • остали 7
  • осталим 1
  • осталих 2
  • остало 7
  • осталог 1
  • осталом 11
  • осталу 1
  • остане 4
  • останем 1
  • останемо 1
  • останеш 1
  • Остао 1
  • остао 7
  • остатак 1
  • остати 5
  • остаћу 1
  • остаци 1
  • осуде 1
  • осудимо 1
  • осудити 2
  • осуђен 1
  • осуђени 1
  • осуђивали 1
  • осуђивано 1
  • осуђује 1
  • осуђујем 1
  • отац 15
  • отаџ 1
  • отаџбина 1
  • отаџбине 3
  • отаџбини 2
  • отаџбину 8
  • отвара 1
  • отварала 1
  • отворен 1
  • отворена 5
  • отворене 1
  • отворено 5
  • отворену 1
  • Отвори 5
  • отвори 7
  • отворила 5
  • Отворили 1
  • отворим 1
  • Отворим 1
  • отворимо 1
  • отворио 1
  • отворити 1
  • отворише 11
  • отегнутим 1
  • отео 1
  • отима 1
  • отимају 1
  • отимала 1
  • отимати 1
  • отимаху 1
  • отимаш 1
  • отимаше 1
  • отићи 4
  • отишао 6
  • отишла 1
  • отишли 3
  • отишло 1
  • откопавати 1
  • откривена 1
  • Открије 1
  • откријем 1
  • открића 1
  • открићу 1
  • откуд 2
  • Откуд 2
  • откупи 1
  • отлен 3
  • отме 1
  • отмен 1
  • отмена 1
  • отмене 1
  • отмени 2
  • отменије 1
  • отменијих 1
  • отменим 3
  • отмених 1
  • отмено 2
  • отмеш 1
  • отму 4
  • отпадака 1
  • отпоје 1
  • отпор 2
  • отпоче 1
  • отпочео 2
  • отпочета 1
  • отпусти 1
  • отпутова 1
  • отрован 1
  • отровао 1
  • отровних 2
  • отровно 2
  • отрчао 1
  • отрчати 1
  • отрчи 1
  • Отрчим 1
  • отуд 1
  • Отуд 3
  • отурила 1
  • официри 1
  • Ох 9
  • охоле 1
  • охоло 5
  • охолу 1
  • Оца 1
  • оца 21
  • оцем 1
  • оцени 3
  • оцену 1
  • оцу 3
  • очајава 1
  • очајнички 2
  • очајно 2
  • очама 1
  • очаравају 1
  • очевидне 1
  • очевидним 1
  • Очевидно 1
  • очевидно 5
  • очеву 1
  • очекивању 1
  • очешљана 1
  • очи 36
  • Очи 4
  • очију 14
  • очима 21
  • очинство 4
  • очицама 1
  • Очњи 1
  • очњи 2
  • очух 3
  • очуха 2
  • оштетила 2
  • оштећен 1
  • оштећена 1
  • оштрији 1
  • оштрију 1
  • оштро 1
  • оштру 1
  • П 75
  • па 141
  • Па 38
  • пада 1
  • падале 1
  • Падало 1
  • падао 1
  • Паде 2
  • паде 6
  • Падне 2
  • паднем 1
  • падну 1
  • пажње 5
  • пажњом 5
  • пажњу 3
  • пазар 2
  • пазаре 1
  • пази 2
  • пазио 3
  • паклени 1
  • пакосни 1
  • Пакосни 1
  • пакосно 1
  • пакост 8
  • пакости 1
  • пакошћу 1
  • пала 5
  • пали 1
  • пало 2
  • палој 1
  • памеметније 1
  • памет 3
  • паметан 2
  • памети 7
  • паметна 1
  • паметни 1
  • паметнија 1
  • паметно 2
  • памећу 9
  • памти 1
  • памтим 8
  • памуком 1
  • панцир 1
  • пања 1
  • пао 6
  • папо 1
  • пар 1
  • пара 8
  • параброд 1
  • параграф 1
  • параграфа 1
  • параграФима 1
  • парама 1
  • парате 2
  • парбила 1
  • паре 16
  • пари 1
  • парица 2
  • паркови 1
  • парламентима 1
  • парница 6
  • парнице 6
  • парници 7
  • парницом 1
  • Парницу 2
  • парницу 7
  • парничар 1
  • парничара 1
  • Парничари 1
  • парничари 3
  • парничарима 3
  • парнична 1
  • парничне 1
  • парничну 1
  • парох 1
  • парохија 1
  • Парохија 1
  • парохијани 2
  • парохије 2
  • парохији 2
  • парохију 1
  • партајско 1
  • партија 1
  • партије 3
  • партији 4
  • партијом 1
  • партију 2
  • пару 7
  • пасош 2
  • пастир 1
  • пасторка 1
  • пати 3
  • патим 1
  • Патите 1
  • Патња 1
  • патње 1
  • патриотског 1
  • патриотској 1
  • паузе 1
  • паше 1
  • пева 1
  • певано 1
  • певања 1
  • певању 1
  • певао 1
  • певачка 1
  • певаш 1
  • певушио 1
  • певушити 1
  • пегу 1
  • педантан 1
  • пентарећи 1
  • перје 1
  • перју 1
  • перо 2
  • песак 1
  • песка 1
  • песмица 1
  • песмицу 1
  • песму 2
  • песница 1
  • песницом 1
  • Пет 1
  • пет 7
  • пета 1
  • Петар 10
  • пете 1
  • пети 2
  • петнајест 1
  • петоро 1
  • Петра 6
  • пећи 1
  • печатом 1
  • печеним 1
  • печено 4
  • печеног 2
  • печену 1
  • пигмеју 1
  • Пиже 1
  • пијаца 1
  • пијететом 1
  • пиљити 1
  • Пиринеја 1
  • Пис 1
  • писала 1
  • писали 1
  • писало 2
  • писамце 1
  • писан 1
  • писано 1
  • писао 8
  • писку 1
  • писма 3
  • писманце 1
  • Писманце 1
  • писмо 12
  • писну 1
  • писнуло 1
  • пита 2
  • Питајте 2
  • питају 2
  • питала 1
  • питали 2
  • питам 2
  • питања 10
  • питање 16
  • питањем 1
  • питањима 2
  • питате 2
  • питати 3
  • питаху 2
  • Питаш 1
  • питаш 3
  • питома 1
  • питомац 1
  • пиће 2
  • пицу 1
  • пише 5
  • пишем 1
  • пиши 1
  • пишманити 1
  • пиштале 1
  • пиште 1
  • пиштите 1
  • плавкасте 1
  • плаво 1
  • плази 1
  • плакала 4
  • плакали 1
  • Плакао 1
  • плакао 6
  • плакати 3
  • пламен 2
  • пламичака 1
  • план 2
  • планини 1
  • планинског 1
  • планове 1
  • планови 1
  • плану 1
  • планула 1
  • плануцала 1
  • пласт 1
  • платама 1
  • плати 4
  • платим 1
  • Платим 1
  • платити 1
  • платну 1
  • плату 2
  • плаћа 1
  • плаћала 2
  • плаћале 1
  • плаћамо 1
  • плаћао 1
  • плач 6
  • плача 6
  • плаче 1
  • плачем 1
  • плачи 1
  • плачни 1
  • плачу 1
  • плашили 1
  • племенита 3
  • племените 1
  • племенитог 1
  • племенитом 1
  • племенитости 1
  • племић 3
  • племића 3
  • племићака 1
  • племићи 1
  • племићска 1
  • племићске 2
  • племићских 1
  • племићско 1
  • племићу 2
  • племства 2
  • племство 2
  • плива 1
  • плотом 1
  • пљује 1
  • по 221
  • По 27
  • побегне 1
  • победа 1
  • победе 1
  • победоносно 1
  • победу 1
  • побеже 1
  • побија 1
  • побледио 1
  • побожно 2
  • побожношћу 3
  • побочне 2
  • побочној 1
  • побрину 1
  • побуда 2
  • повела 1
  • повео 8
  • поверавала 1
  • повере 1
  • поверено 1
  • повери 1
  • поверила 2
  • повериоци 1
  • поверљиво 2
  • поветарац 1
  • пови 1
  • повика 28
  • повикала 6
  • повикали 1
  • повикао 5
  • повикати 1
  • повикаше 2
  • повичем 1
  • повичи 1
  • повода 1
  • повољан 1
  • повољна 1
  • поврати 3
  • повратило 1
  • повратио 3
  • повратку 1
  • повратљиво 1
  • повратне 1
  • повраћа 1
  • повраћено 1
  • поврви 1
  • повреди 1
  • површини 1
  • повукао 2
  • повукли 1
  • повуци 1
  • повуче 1
  • погађа 1
  • Погађа 1
  • погазио 1
  • поглед 14
  • Погледа 2
  • погледа 20
  • Погледај 1
  • погледај 3
  • Погледајте 3
  • погледају 1
  • погледајући 1
  • погледала 6
  • погледали 3
  • Погледам 1
  • погледам 2
  • погледамо 1
  • погледао 5
  • погледати 2
  • погледаше 1
  • погледе 1
  • Погледи 1
  • погледи 13
  • погледима 1
  • погледом 4
  • погледу 8
  • погоде 1
  • погоди 4
  • погодила 1
  • погодило 1
  • погодим 1
  • погодио 1
  • погодити 3
  • погођен 2
  • погођена 1
  • погорела 1
  • погрбљен 1
  • погрбљена 1
  • погрбљених 1
  • погрда 1
  • Погреб 1
  • погреб 2
  • погрешено 1
  • погубио 1
  • погубљене 1
  • погурен 2
  • Под 2
  • под 44
  • подај 2
  • подалеко 2
  • подари 1
  • подвалаџија 1
  • подвели 1
  • подгриза 1
  • подејствовати 1
  • поделе 2
  • поделио 1
  • поделити 1
  • подељено 1
  • подигао 2
  • подигло 1
  • подигнут 2
  • подигнути 1
  • подиго 1
  • подиже 1
  • Подиже 1
  • подизати 1
  • подједнака 1
  • подједнако 1
  • подкраде 1
  • подлаци 1
  • подлежи 2
  • подлост 1
  • подлости 1
  • подметања 2
  • подметао 1
  • подмећеш 1
  • подмиривању 1
  • подмладак 1
  • Подмладак 1
  • подмлатка 2
  • подмлатку 1
  • подмукао 1
  • подне 11
  • поднео 1
  • поднети 1
  • поднеће 1
  • подножја 1
  • подножју 1
  • подноси 1
  • подносила 1
  • подносили 1
  • подобних 1
  • подобно 1
  • подозриво 2
  • подписује 1
  • подписују 1
  • подпуно 1
  • подржава 1
  • подругљиво 2
  • подудара 1
  • подударао 1
  • подударе 1
  • подузима 1
  • пође 4
  • пођем 2
  • пођи 1
  • Пођи 2
  • пођоше 2
  • пођу 2
  • позадуго 1
  • Позвала 1
  • позван 1
  • позвао 3
  • Позваћу 1
  • поздравише 3
  • позив 4
  • позива 1
  • Позива 1
  • позивајући 1
  • позивам 1
  • позивао 3
  • позивати 1
  • позиве 1
  • позиву 1
  • позитивно 2
  • позиције 1
  • позлаћеним 1
  • позна 3
  • познавала 3
  • познавали 1
  • познавању 1
  • познавао 2
  • познаду 1
  • познаје 4
  • познајем 4
  • познајемо 1
  • познајете 1
  • познају 2
  • познала 2
  • познало 3
  • познам 2
  • познаник 1
  • познаника 1
  • познанике 1
  • познаници 3
  • познаницима 1
  • познања 1
  • Познао 1
  • познао 11
  • позната 2
  • познате 1
  • познати 8
  • познатим 1
  • познато 1
  • познатог 1
  • познату 2
  • познаће 1
  • позове 1
  • позовем 1
  • Позовите 1
  • позоришних 1
  • позориштима 1
  • поиште 2
  • појава 2
  • појаве 1
  • појави 4
  • појавила 2
  • појавило 2
  • појавима 1
  • појавио 2
  • појавиш 1
  • појавише 1
  • појављује 1
  • појам 1
  • појаса 2
  • поједина 2
  • појединаца 1
  • појединих 1
  • појединости 2
  • појела 1
  • појео 1
  • појести 1
  • појма 1
  • појмити 1
  • појмови 1
  • појмовима 1
  • појурио 1
  • пок 67
  • покаже 2
  • Покажите 1
  • покажу 1
  • показа 2
  • показала 2
  • показало 2
  • показао 10
  • показати 2
  • показаше 1
  • показивали 1
  • показивао 1
  • показиваху 1
  • показиваше 2
  • показују 1
  • покајнице 1
  • покварена 1
  • поквареност 1
  • покварености 1
  • покварити 1
  • поклањала 1
  • поклони 7
  • поклоним 1
  • поклонио 2
  • покоја 1
  • покојне 4
  • покојни 3
  • покојник 1
  • покојника 1
  • покојникову 1
  • покојнику 1
  • покојница 2
  • покојнице 8
  • покојници 3
  • покојницом 1
  • покојницу 1
  • покојничин 1
  • покојничина 1
  • покојног 7
  • покондирену 1
  • покоси 1
  • покрет 3
  • покретном 1
  • покреће 1
  • покри 1
  • Покри 1
  • покрива 1
  • покривен 3
  • покривених 1
  • покрило 1
  • покропила 1
  • покуњеним 1
  • покупите 1
  • покусати 1
  • покушај 2
  • покушала 1
  • покушано 1
  • пола 13
  • полагали 1
  • полагано 1
  • полазак 1
  • полазна 1
  • Полако 1
  • полако 13
  • поласка 1
  • поласку 2
  • полета 1
  • полети 1
  • полетим 1
  • полетио 1
  • политика 1
  • политике 1
  • политичке 2
  • политички 1
  • политичким 2
  • политичких 2
  • политичне 1
  • Политичне 1
  • политични 6
  • политичним 2
  • политичног 3
  • политичном 1
  • полицајац 2
  • полицијски 1
  • половини 2
  • положај 5
  • положаја 9
  • положају 2
  • положаре 1
  • положен 1
  • положи 2
  • положио 1
  • поломе 1
  • полу 2
  • полугласно 1
  • полудела 1
  • полуделих 1
  • Полуди 1
  • полуди 4
  • полудила 1
  • полумесец 1
  • полумесеца 6
  • полумесецом 1
  • полумртву 1
  • Полутанство 1
  • поље 4
  • пољско 3
  • пољу 8
  • помагајте 1
  • помагала 1
  • помажу 1
  • помами 1
  • помамио 1
  • помене 1
  • поменули 1
  • поменути 1
  • поменутих 1
  • поменуто 1
  • помери 4
  • померила 3
  • померио 2
  • помињала 1
  • помињао 1
  • помињати 1
  • помиње 1
  • помисао 1
  • помисли 6
  • помислим 7
  • помислио 1
  • помислите 1
  • помишљала 1
  • помогао 2
  • помогло 1
  • помогнемо 1
  • поможе 1
  • помози 1
  • помоли 2
  • помолила 1
  • помолило 1
  • помолим 1
  • помолимо 1
  • помолити 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 5
  • помоћи 1
  • помоћник 1
  • Помоћу 2
  • помреше 1
  • помрле 1
  • помрчина 2
  • помрчини 1
  • помрчину 2
  • помути 1
  • помућене 4
  • помућеним 1
  • понављала 1
  • понашање 2
  • понашањем 1
  • понашао 1
  • понекад 1
  • понела 1
  • понео 2
  • понети 3
  • понижавао 1
  • понижена 1
  • пониженог 1
  • понижења 2
  • понижење 8
  • понижењу 2
  • понизила 1
  • понизили 1
  • понизио 1
  • понизити 1
  • Понизни 2
  • понови 2
  • понор 1
  • понос 3
  • поноса 2
  • поносе 1
  • поноћ 1
  • поноћна 3
  • поноћно 1
  • поношљивија 1
  • понуде 1
  • понуди 1
  • понудила 1
  • понудим 1
  • понудиш 1
  • понуђена 1
  • поодавно 1
  • попа 1
  • попадају 1
  • попак 1
  • попао 1
  • попи 1
  • попис 1
  • пописаше 1
  • поплавила 1
  • поплашена 1
  • поплашило 1
  • поплашио 1
  • поплаших 1
  • попреко 1
  • популарише 1
  • попуне 2
  • Попуњени 1
  • попусти 2
  • попуштајући 1
  • поражена 2
  • поразило 1
  • поранио 1
  • порасло 1
  • пордицу 1
  • поред 13
  • Поред 3
  • поредак 2
  • поређао 1
  • порекла 1
  • порекло 2
  • поремећаја 1
  • поремећајем 1
  • порицање 2
  • порицати 1
  • пориче 1
  • поричем 1
  • породило 1
  • породица 1
  • Породица 1
  • Породице 1
  • породице 8
  • породици 1
  • породицом 1
  • породицу 3
  • породична 2
  • породични 2
  • породичним 1
  • породично 2
  • порођају 2
  • поруку 1
  • поруше 1
  • порција 1
  • порцију 1
  • посаветовати 1
  • посао 9
  • посведочиће 1
  • поседала 1
  • поседаше 1
  • поседник 1
  • поседници 1
  • посејала 1
  • посета 2
  • посете 3
  • посети 6
  • посетили 1
  • посетило 1
  • посетим 1
  • посетише 1
  • посетои 1
  • посетом 2
  • посету 4
  • посећавали 1
  • посећавао 2
  • поскакаше 1
  • посла 8
  • посланик 4
  • посланика 6
  • посланике 1
  • посланици 4
  • послану 1
  • послао 1
  • После 18
  • после 30
  • последица 2
  • последице 2
  • последња 6
  • последње 5
  • Последње 5
  • последњег 1
  • Последњег 1
  • последњем 3
  • последњи 5
  • последњим 1
  • последњој 2
  • последњу 3
  • послетку 1
  • послове 1
  • пословима 2
  • пословнику 1
  • послом 1
  • послу 4
  • послуже 1
  • послужи 2
  • послужило 1
  • Послужитељ 1
  • послужитељ 5
  • послужитељи 1
  • послуша 1
  • послушала 1
  • послушност 1
  • посматрао 3
  • посматрати 1
  • посматрах 1
  • посмотри 1
  • посмртна 1
  • посмртни 1
  • посмртних 1
  • посмртно 3
  • посредно 2
  • посрну 1
  • посрнула 2
  • постави 1
  • поставила 1
  • поставили 1
  • поставио 1
  • поставити 2
  • поставке 1
  • постављао 1
  • постављени 1
  • постављено 1
  • постављеној 1
  • постаде 1
  • постадох 1
  • постајала 1
  • постајао 1
  • постаје 3
  • постала 2
  • постале 1
  • постали 2
  • постане 7
  • постану 1
  • Постао 1
  • постао 8
  • постар 1
  • постарати 1
  • постараше 1
  • постати 2
  • постељи 1
  • постељу 3
  • постигао 1
  • постигне 1
  • постигнула 1
  • постигнуће 1
  • постиди 1
  • постизавање 1
  • постићи 1
  • постоје 2
  • постојеће 2
  • постојећег 2
  • постоји 5
  • пострадао 1
  • поступ 1
  • поступили 1
  • поступим 1
  • поступка 3
  • поступке 2
  • посу 1
  • посукташе 1
  • посуло 1
  • потамњело 1
  • потврде 2
  • потврди 2
  • потврдили 1
  • потврдим 1
  • потврдио 1
  • потврдити 1
  • потврђиваше 1
  • потегли 1
  • потече 1
  • потиче 1
  • потичу 1
  • потка 1
  • потковичина 1
  • потку 1
  • потоком 1
  • потомака 1
  • потоњој 1
  • потоњу 1
  • потписа 1
  • потписао 1
  • потпомаже 1
  • потпреседника 1
  • потпуно 3
  • потраже 1
  • потражи 2
  • потражио 2
  • потражити 1
  • потреба 1
  • потребе 1
  • потребна 1
  • потребно 1
  • потребује 1
  • потрес 4
  • потреса 3
  • потресе 2
  • потресен 4
  • потресена 8
  • потресени 1
  • Потресени 1
  • потресеним 2
  • Потресенисте 1
  • потресено 2
  • потресла 1
  • потресоше 1
  • потресу 1
  • Потрошила 1
  • потрпезне 1
  • потуже 1
  • Потужи 1
  • потужио 1
  • потуљени 1
  • потуцају 1
  • поћи 2
  • поћута 1
  • поугодинама 1
  • поуздана 1
  • поуздања 1
  • поуке 1
  • поучи 1
  • похвала 1
  • походи 1
  • поцепана 1
  • почаст 1
  • почаствовани 1
  • почасти 2
  • Поче 1
  • поче 10
  • почела 10
  • почели 3
  • почело 3
  • почео 6
  • почета 1
  • почети 1
  • почетка 2
  • почетку 2
  • почеше 6
  • почине 1
  • почињаше 1
  • почиње 1
  • почињући 1
  • почне 3
  • почнем 1
  • почну 1
  • пошали 1
  • пошао 1
  • пошли 1
  • поштапа 1
  • поштедила 1
  • поштеђени 1
  • поштен 1
  • поштени 1
  • поштено 1
  • поштену 1
  • поштење 1
  • пошти 1
  • Пошто 3
  • пошто 6
  • поштована 1
  • поштоване 1
  • поштованој 1
  • поштовања 1
  • поштовање 3
  • поштоваоца 1
  • пошту 2
  • поштује 2
  • поштујем 2
  • поштујемо 1
  • права 26
  • правац 4
  • Правда 1
  • правда 4
  • правде 13
  • правди 1
  • правдом 1
  • правду 2
  • праве 5
  • праведна 1
  • праведне 1
  • праведни 2
  • праведног 1
  • праведној 1
  • праведну 4
  • прави 11
  • правила 1
  • правили 1
  • правим 1
  • правио 2
  • правица 2
  • правице 1
  • правици 1
  • правицом 1
  • правне 1
  • правник 3
  • правника 1
  • правним 2
  • правних 1
  • правницима 1
  • правничку 1
  • правног 7
  • правну 1
  • Право 1
  • право 31
  • правозаступник 5
  • правозаступника 3
  • правој 2
  • правом 2
  • правосуђу 1
  • праву 8
  • правцу 1
  • празне 2
  • празним 1
  • празну 1
  • практике 2
  • практикује 1
  • практици 2
  • прати 2
  • пратила 1
  • пратилац 1
  • пратим 1
  • пратио 2
  • Пратња 1
  • пратња 2
  • пратње 2
  • пратњи 1
  • пратњом 2
  • пратњу 2
  • прашини 1
  • прашину 1
  • праштам 1
  • праштамо 1
  • праштате 1
  • Прва 5
  • прва 9
  • првака 1
  • Прве 2
  • прве 7
  • првенче 1
  • првенчету 1
  • први 37
  • Први 6
  • првим 3
  • првих 5
  • прво 4
  • првог 10
  • првозаступниче 1
  • првозаступоик 1
  • првом 2
  • прву 1
  • Пре 2
  • пре 20
  • пребегао 1
  • пребијена 1
  • пребијене 4
  • пребледи 1
  • пребледила 1
  • Пребројимо 1
  • превалило 1
  • преварени 1
  • преварили 1
  • преварило 2
  • преварио 1
  • преварити 1
  • преведену 1
  • превеликој 1
  • превести 1
  • превидио 1
  • Преглед 1
  • прегледа 1
  • Прегледа 1
  • прегледати 1
  • прегледе 1
  • прегледи 1
  • прегонио 1
  • преграда 1
  • Пред 13
  • пред 60
  • преда 9
  • предавања 2
  • предавао 1
  • предавати 1
  • предаде 6
  • предадох 1
  • предаду 1
  • предајем 1
  • предају 1
  • предака 1
  • предала 1
  • предали 1
  • предало 2
  • предам 1
  • предао 4
  • предати 7
  • предвиђао 1
  • предвиђено 1
  • ПРЕДГОВОРА 1
  • предикатор 1
  • предлог 6
  • предлогом 1
  • предложени 1
  • предложио 1
  • предлозима 1
  • предмет 26
  • предмета 7
  • предмете 1
  • предмети 3
  • предметима 1
  • предметом 1
  • предмету 1
  • предомисли 2
  • предрасуде 2
  • председавао 1
  • председник 13
  • председника 10
  • председнику 2
  • представљао 1
  • предузео 1
  • предузећима 1
  • предузећу 1
  • предузимати 1
  • предузме 1
  • предузму 1
  • предусрете 1
  • предходно 1
  • пређе 4
  • пређем 2
  • преживи 1
  • преживим 1
  • преза 1
  • презадужио 1
  • презају 1
  • презала 1
  • президијал 1
  • Президијал 1
  • президијалима 1
  • президијалу 1
  • презиме 7
  • презимена 6
  • презименом 2
  • презирања 1
  • прекидати 1
  • прекиде 2
  • прекинули 1
  • преклињаше 1
  • преко 23
  • прекомерним 1
  • прекомерно 1
  • прекрасне 1
  • прекрасних 1
  • прекрасном 1
  • прелази 1
  • прелазио 1
  • прелетио 2
  • преливања 1
  • преливањем 2
  • Према 1
  • према 27
  • преминула 2
  • преминуо 2
  • пренеразио 2
  • пренос 1
  • пренуо 1
  • преовлада 1
  • преокренуле 1
  • преосвештенства 1
  • препирала 1
  • препирка 1
  • препирке 1
  • преписку 1
  • препишеш 1
  • препорођај 1
  • препорођаја 1
  • препоручивати 1
  • препоручили 1
  • препоручују 1
  • препреденији 1
  • преседник 38
  • преседника 18
  • преседниково 1
  • преседниковог 1
  • преседникову 1
  • преседником 1
  • преседнику 3
  • преседниче 1
  • преседничку 3
  • пресекао 1
  • пресели 2
  • пресецале 1
  • пресече 1
  • пресију 2
  • прескочио 1
  • прескупо 1
  • преставе 2
  • преставили 1
  • Преставимо 1
  • преставио 1
  • преставком 1
  • преставља 3
  • престављају 2
  • престављала 1
  • престављале 1
  • престављало 1
  • престављам 1
  • престављаше 4
  • престављен 2
  • преставници 1
  • преставништво 1
  • преставништву 3
  • престаје 2
  • престала 1
  • престанимо 1
  • престанте 1
  • престао 1
  • прести 1
  • престојећој 1
  • престолом 1
  • престолу 1
  • престонице 1
  • престоници 1
  • престрави 1
  • престравило 1
  • престрављена 2
  • преступе 1
  • преступи 1
  • пресуда 5
  • пресуде 4
  • пресуди 2
  • пресудио 2
  • пресудити 4
  • пресудом 1
  • пресуду 6
  • пресуђен 1
  • пресуђено 1
  • пресуђења 2
  • пресуђивању 1
  • пресуше 1
  • претвара 1
  • претворила 2
  • претворило 1
  • претворио 1
  • претерано 1
  • претерује 1
  • прети 1
  • претке 1
  • Претплатио 1
  • претпоставкама 1
  • претпостављати 1
  • претпостављени 1
  • претреса 1
  • претресала 1
  • претресали 4
  • претресла 1
  • претрпио 1
  • претурило 1
  • претурити 1
  • претходне 1
  • претходно 1
  • претци 1
  • прећи 1
  • прецењена 1
  • пречац 2
  • пречистимо 1
  • прешао 1
  • прешла 1
  • прешо 1
  • пржотином 1
  • при 16
  • При 3
  • прибавио 3
  • прибегавамо 1
  • прибележено 2
  • прибере 1
  • приближити 1
  • прибра 1
  • прибрао 1
  • привали 1
  • приватне 2
  • приватни 1
  • привидне 1
  • привидно 1
  • привикне 1
  • привремено 1
  • привремену 1
  • пригоде 1
  • придеве 1
  • придиже 1
  • приђе 5
  • призивао 1
  • признаје 1
  • признајем 4
  • призор 5
  • призори 1
  • прија 1
  • пријања 1
  • пријатан 2
  • пријатељ 10
  • пријатеља 20
  • пријатеље 9
  • пријатељи 16
  • пријатељима 2
  • пријатељске 1
  • пријатељски 1
  • пријатељству 1
  • Пријатељу 1
  • пријатељу 7
  • пријатно 1
  • прикрадали 1
  • прикупљати 1
  • прилепљена 2
  • прилепчива 1
  • прилика 6
  • приликама 7
  • Прилике 1
  • прилике 4
  • приликом 8
  • прилику 5
  • прилици 7
  • прилично 1
  • прилог 6
  • прилоге 1
  • приложеним 1
  • приложеног 1
  • прилози 1
  • примала 1
  • примам 2
  • примамо 1
  • примао 1
  • примата 1
  • примати 1
  • примедаба 1
  • примедби 1
  • примене 1
  • примени 1
  • примену 1
  • примењени 1
  • примењених 1
  • примењивао 1
  • примењује 1
  • примењују 1
  • примери 1
  • примети 7
  • приметила 1
  • приметили 2
  • приметим 1
  • приметио 4
  • приметити 2
  • приметиће 1
  • прими 9
  • примила 3
  • примили 1
  • примио 7
  • примите 2
  • примити 1
  • примљен 1
  • принесе 1
  • принцип 2
  • принципе 3
  • припада 4
  • припадали 1
  • припадао 2
  • припадне 1
  • припало 1
  • приповеда 1
  • приповедачку 1
  • приповетка 1
  • приповетци 1
  • припреме 1
  • Природа 1
  • природа 2
  • природе 5
  • природи 2
  • природна 2
  • природне 3
  • природни 1
  • природним 1
  • природу 1
  • присвоје 1
  • присилити 1
  • присмотру 1
  • присни 1
  • присном 1
  • приспала 1
  • пристав 2
  • пристава 2
  • Пристајем 1
  • пристане 1
  • пристанем 1
  • пристаништа 1
  • пристаниште 1
  • пристао 1
  • пристати 1
  • приступа 1
  • приступала 1
  • приступило 1
  • приступити 1
  • присуство 1
  • присуствовати 1
  • присуством 2
  • присуствује 2
  • притворства 3
  • Притворство 1
  • притежању 3
  • притекла 1
  • притеку 1
  • притећи 1
  • притискивала 1
  • притискивало 1
  • притискује 1
  • притисну 1
  • Притицао 1
  • притичемо 1
  • притјажава 1
  • притрча 1
  • прихвати 6
  • прихватио 1
  • прихватиће 1
  • прихода 2
  • Прича 1
  • ПРИЧА 1
  • прича 6
  • причај 1
  • Причајте 1
  • причајући 1
  • причала 1
  • Причала 1
  • Причало 3
  • причама 1
  • причање 1
  • причао 3
  • Причаћу 1
  • причаше 2
  • приче 2
  • Причекајмо 1
  • причи 1
  • причом 1
  • причу 6
  • пришао 1
  • пришије 1
  • пришипетље 1
  • прљавог 1
  • прљавој 2
  • пробијало 1
  • пробуди 3
  • пробудила 1
  • пробудио 3
  • провалије 2
  • провалију 1
  • провејавао 1
  • провела 2
  • провели 1
  • провео 2
  • проводи 1
  • проводио 1
  • провођења 1
  • провући 1
  • прогледа 2
  • прогледала 1
  • прогледам 1
  • прогнана 1
  • проговоре 1
  • проговори 6
  • проговорио 1
  • прогони 2
  • прогонили 1
  • прогонимо 1
  • програм 1
  • прогреса 1
  • прогресу 1
  • прогура 1
  • прогута 1
  • прода 4
  • Продавала 1
  • продавало 1
  • продавао 2
  • продавати 1
  • Продаја 2
  • продаје 2
  • продаји 1
  • продају 1
  • продало 1
  • продам 1
  • продао 3
  • продата 1
  • продате 1
  • продати 2
  • продатим 1
  • продужи 4
  • продужите 1
  • продужујемо 1
  • прође 10
  • Прође 2
  • прођоше 3
  • прођу 1
  • прождере 1
  • прождрла 1
  • прождро 1
  • прозаично 1
  • прозбори 3
  • прозборио 2
  • прозлило 1
  • прозор 2
  • прозора 3
  • прозоре 3
  • прозори 1
  • прозорима 1
  • прозором 1
  • прозору 1
  • произвела 1
  • произвео 1
  • производ 2
  • прокинуто 2
  • проклества 1
  • Проклета 2
  • проклета 5
  • проклете 5
  • проклетог 1
  • прокљуве 1
  • прокљувио 1
  • прокоментарише 1
  • прокопавали 1
  • пролажаше 1
  • пролаз 1
  • пролаза 1
  • пролази 3
  • пролазили 1
  • пролазним 1
  • пролазно 2
  • пролети 1
  • пролетњи 2
  • пролећа 2
  • пролеће 2
  • промена 1
  • проморога 1
  • промрмљала 1
  • промрмљао 1
  • промуклим 2
  • промуца 1
  • пронађете 1
  • проналазак 2
  • пронаћи 2
  • пронашао 1
  • пронео 1
  • проодња 1
  • пропадали 1
  • пропаде 3
  • пропадне 3
  • пропаднем 1
  • пропала 1
  • пропали 1
  • пропало 4
  • пропао 2
  • пропасне 1
  • пропаст 1
  • пропасти 2
  • пропио 1
  • пропис 2
  • прописа 2
  • прописују 1
  • пропраћена 1
  • проразговарамо 1
  • прорешетали 1
  • просијаци 1
  • просијачки 1
  • просјака 3
  • просјаци 1
  • просјацима 1
  • просјачење 1
  • просјачким 1
  • прославио 2
  • прослављена 1
  • прослављеној 1
  • прослови 1
  • прости 2
  • Просто 2
  • просто 3
  • пространој 1
  • прота 1
  • проте 1
  • протекла 1
  • Протест 1
  • протествује 1
  • протествујеш 1
  • протести 2
  • протестовао 1
  • против 21
  • противзаконитостима 1
  • противим 1
  • противна 1
  • противник 3
  • противника 4
  • противнике 1
  • противници 7
  • противно 2
  • противности 1
  • противу 2
  • протојереју 1
  • протокол 1
  • протолкује 1
  • протолкујеш 1
  • протом 1
  • протува 1
  • протурала 1
  • протури 1
  • протурио 2
  • проћи 4
  • проучавања 1
  • проучи 1
  • проучио 1
  • професор 4
  • професори 1
  • професорским 1
  • професорско 1
  • прохтева 3
  • процедура 1
  • Процес 2
  • процес 4
  • процеси 1
  • процесима 2
  • процесу 2
  • прочељу 1
  • прочита 4
  • прочитају 1
  • прочитала 1
  • прочитали 1
  • прочитао 2
  • прочиташе 1
  • прошао 3
  • прошапта 1
  • прошаптала 1
  • прошаптали 1
  • прошаптао 2
  • прошапташе 1
  • прошевини 5
  • прошла 1
  • Прошло 1
  • прошло 5
  • прошлог 1
  • Прошлост 1
  • прошлост 7
  • прошлости 1
  • Прошња 2
  • прошње 1
  • прошњу 1
  • прсне 1
  • прст 6
  • прстенчић 1
  • прстом 1
  • пртимо 1
  • пртљаг 1
  • прћијама 1
  • пружају 1
  • пружи 3
  • пружила 1
  • пружити 1
  • прут 3
  • прште 1
  • псетанце 1
  • психијатриста 6
  • психиратриста 1
  • психичка 1
  • птичицама 1
  • Публика 1
  • публика 5
  • публике 9
  • публику 2
  • публици 16
  • публициста 1
  • пузили 1
  • пука 2
  • пукоше 1
  • пуку 1
  • пун 12
  • пуна 3
  • пуне 4
  • пуним 2
  • пуних 4
  • пуно 15
  • пуноважан 3
  • пуноважна 1
  • пунолества 1
  • пунолетан 1
  • пуном 1
  • пуномоћник 1
  • пуномоћника 1
  • пуномоћнику 1
  • пуномоћство 1
  • пуноправан 2
  • пуноправна 1
  • пуну 2
  • пунцит 2
  • пунцита 1
  • пуста 1
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • пусти 2
  • пустила 1
  • пустињи 1
  • пустите 1
  • Пустите 1
  • пустити 2
  • пусто 1
  • пустог 1
  • пустој 1
  • пут 30
  • пута 24
  • путањи 1
  • путем 6
  • путер 1
  • путира 1
  • путни 1
  • путови 1
  • путу 4
  • пухор 1
  • пуцњаву 1
  • пушта 1
  • пуштан 1
  • пуштена 1
  • работници 1
  • раван 6
  • равна 6
  • равне 1
  • равни 1
  • равно 6
  • Рад 1
  • рад 8
  • рада 2
  • раде 4
  • радене 1
  • раденик 1
  • раденици 1
  • Ради 1
  • ради 22
  • радикалаца 1
  • радикална 1
  • радикалној 1
  • радила 1
  • радило 1
  • радим 3
  • радио 2
  • радионице 1
  • радионици 1
  • Радити 1
  • радити 4
  • радиш 1
  • радник 1
  • радници 1
  • Радња 1
  • радњу 2
  • радо 4
  • радовао 1
  • радознала 1
  • радознале 2
  • радознали 1
  • радознало 1
  • радозналости 3
  • радозналошћу 1
  • радознао 2
  • радост 5
  • радостан 1
  • радости 5
  • раду 4
  • радује 1
  • радујем 1
  • рађа 2
  • рађају 1
  • рађено 1
  • разастро 1
  • разбарушен 1
  • разбери 1
  • Разбери 1
  • разбијау 1
  • разбијаху 1
  • разбојника 2
  • Разбојници 1
  • разбокориле 1
  • разболео 1
  • разболи 1
  • разборита 1
  • разборито 1
  • разборитости 1
  • развалину 1
  • разведрила 1
  • развесели 1
  • развијали 2
  • развијање 1
  • развио 1
  • развлачи 1
  • развукао 1
  • развукли 1
  • развуче 5
  • развучених 1
  • развучено 1
  • разгалио 1
  • разгледаше 1
  • разговара 1
  • разговарала 1
  • разговарали 1
  • разговарао 1
  • разговетне 1
  • разговор 12
  • разговора 3
  • разговоре 2
  • разговорио 1
  • разговору 3
  • разгони 1
  • разграбе 2
  • разграбљена 2
  • раздваја 1
  • раздере 1
  • раздори 1
  • раздражено 1
  • раздраженом 1
  • раздраженост 1
  • раздражи 2
  • раздрешен 1
  • раздробљен 1
  • раздрузгам 1
  • разиђоше 1
  • разјарена 1
  • разјарени 1
  • разлике 3
  • разликовати 1
  • разлог 1
  • разлога 9
  • размажена 1
  • размер 1
  • Размислите 1
  • размислити 1
  • размишљања 1
  • размотри 1
  • размотрио 1
  • разна 1
  • разне 3
  • разним 3
  • разних 1
  • разнобојним 1
  • разнобојних 1
  • разноврсно 1
  • разноликом 1
  • разносач 1
  • разоравала 1
  • разорио 1
  • разред 1
  • разређени 1
  • разрешим 1
  • разрушене 1
  • разуздано 1
  • разуме 15
  • Разуме 6
  • разумевање 2
  • разумевањем 1
  • разумевао 1
  • разумели 1
  • Разумем 1
  • разумем 5
  • разумемо 2
  • разумео 9
  • разумете 1
  • разумети 2
  • разумеће 1
  • Разумећете 1
  • разумите 1
  • разумљиво 1
  • разумне 1
  • разумно 2
  • разуму 1
  • рајске 1
  • ракола 1
  • раме 1
  • раменима 1
  • рана 2
  • ранга 2
  • ране 2
  • ранијег 1
  • ранитељку 1
  • Рано 1
  • рано 4
  • раног 1
  • рану 1
  • рапаво 1
  • рапорте 1
  • расветљавао 1
  • раскошлука 1
  • раскрстио 1
  • расле 1
  • расматрања 1
  • распаљује 1
  • распетије 6
  • распитала 1
  • распитивао 1
  • распитују 1
  • располаже 1
  • расположен 1
  • расположено 2
  • расположење 4
  • расположењу 2
  • расправама 1
  • расправе 1
  • Расправе 1
  • расправи 1
  • расправља 1
  • расправљани 1
  • распрода 1
  • распуштена 1
  • растајати 1
  • растајемо 2
  • растају 1
  • растанак 2
  • растанку 2
  • растати 2
  • раствара 1
  • расту 1
  • растурени 1
  • растурише 1
  • рачун 6
  • рачуна 6
  • рачунати 1
  • рачуне 2
  • рачуну 3
  • раширеним 1
  • рашта 2
  • рашчисте 1
  • рвала 1
  • рђав 1
  • рђава 1
  • рђаве 2
  • рђавих 2
  • реверс 1
  • Револуција 1
  • револуција 6
  • револуције 13
  • револуцији 2
  • ревулиције 1
  • регулатор 1
  • Ред 1
  • ред 6
  • реда 5
  • редак 2
  • редовима 1
  • Редовни 1
  • редовно 3
  • реду 5
  • ређати 1
  • ређе 2
  • резон 5
  • резоноваше 1
  • резонују 1
  • Резултат 1
  • резултат 2
  • резултата 2
  • Рекао 1
  • рекао 24
  • рекла 11
  • рекле 1
  • рекли 4
  • рекло 2
  • рекне 5
  • рекнем 4
  • рекосте 1
  • рекох 4
  • рекоше 1
  • Рекоше 1
  • реку 1
  • ремети 1
  • реп 1
  • ретка 1
  • ретке 5
  • ретко 2
  • ретког 1
  • ретком 1
  • реткост 3
  • рећи 41
  • рецеписе 1
  • рецепт 3
  • рецепти 1
  • реци 1
  • Реци 1
  • реците 1
  • реч 28
  • Рече 2
  • рече 76
  • речем 1
  • речено 1
  • Речи 1
  • речи 38
  • речима 1
  • речника 1
  • речнику 1
  • речу 1
  • решава 2
  • решавајуће 1
  • решавало 1
  • решавао 1
  • решења 2
  • реши 1
  • решила 1
  • решили 1
  • решимо 1
  • решио 3
  • Ривијер 29
  • Ривијера 35
  • Ривијери 2
  • Ривијером 1
  • Ривијеру 7
  • ридања 2
  • ридањем 1
  • ритом 1
  • Ришар 2
  • роав 2
  • роб 1
  • Роб 1
  • роба 1
  • робе 3
  • роби 1
  • робу 3
  • рогатим 1
  • рогату 1
  • Род 1
  • род 2
  • рода 3
  • родили 1
  • родило 1
  • родио 4
  • родитеља 4
  • родитеље 2
  • родитељи 1
  • родити 2
  • родну 1
  • родољуб 1
  • роду 5
  • рођајем 1
  • Рођак 1
  • рођак 3
  • рођака 2
  • Рођаку 1
  • рођен 4
  • рођена 1
  • рођене 3
  • рођени 1
  • рођеним 1
  • рођено 4
  • рођеног 1
  • рођеној 1
  • рођеном 1
  • рођену 1
  • рођења 2
  • рођење 1
  • Розета 4
  • Розети 20
  • ројеви 1
  • роман 1
  • романа 2
  • романиста 1
  • роману 2
  • роч 1
  • рочишта 1
  • рочиште 3
  • рочишту 1
  • Роше 5
  • Рошефукол 1
  • руански 1
  • рубина 3
  • рубини 2
  • рубинима 5
  • рубља 1
  • рубриком 1
  • рубрици 1
  • руга 1
  • ружно 1
  • Рука 1
  • рука 12
  • рукавице 1
  • рукама 10
  • руке 10
  • руком 8
  • рукопис 3
  • рукописа 1
  • рукописи 1
  • рукописом 2
  • рукотворина 2
  • руку 22
  • рукује 1
  • Рул 11
  • Рула 7
  • Рулом 1
  • Рулу 4
  • руменило 1
  • руњавих 1
  • руњастих 1
  • рухо 1
  • руци 2
  • руча 2
  • ручавају 1
  • ручак 3
  • ручало 1
  • ручам 1
  • ручка 2
  • ручком 1
  • руши 2
  • рушила 1
  • с 226
  • С 32
  • са 107
  • Са 3
  • саберемо 1
  • сабици 1
  • сабље 1
  • саборној 1
  • сабрале 1
  • Сав 2
  • сав 8
  • Саван 13
  • савео 2
  • савесном 1
  • савест 1
  • савестан 1
  • савести 2
  • савет 3
  • савета 1
  • саветима 1
  • саветовали 1
  • саветовањем 1
  • савету 2
  • саветујемо 1
  • савешћу 2
  • савијемо 1
  • савијена 1
  • савијутку 1
  • сависмо 1
  • савршен 2
  • савршено 2
  • савршенству 1
  • сагорелих 1
  • Сад 62
  • сад 87
  • сада 4
  • садања 1
  • садање 1
  • садањи 4
  • садањим 1
  • садашњој 1
  • садашњост 1
  • сади 3
  • садрже 1
  • сажали 1
  • сажаљевају 1
  • сажаљевајући 1
  • сажаљевали 2
  • сажаљевало 1
  • сажаљење 1
  • сажаљујем 1
  • саже 1
  • сазва 1
  • сазна 3
  • сазнала 1
  • Сазнала 1
  • сазнали 2
  • сазнам 1
  • Сазнам 1
  • сазнати 2
  • сајџија 1
  • сакрити 2
  • сакупљена 1
  • сакупљене 1
  • сакупљеном 1
  • салетању 1
  • салону 1
  • сам 247
  • Сам 3
  • Сама 1
  • сама 19
  • самац 1
  • Саме 1
  • саме 9
  • сами 12
  • самим 5
  • самих 3
  • само 130
  • Само 14
  • самовољи 1
  • самовољу 1
  • самог 8
  • самога 1
  • саможивост 2
  • самој 3
  • Самољубље 1
  • самом 9
  • самоме 1
  • самосталан 1
  • самоуправа 2
  • самохрана 1
  • самохрано 1
  • самртна 1
  • самртника 1
  • самртних 1
  • Самртно 1
  • самртном 1
  • саму 5
  • самцит 2
  • самцита 1
  • Сан 1
  • сан 4
  • сана 1
  • санак 1
  • сандук 4
  • сандука 3
  • санитетског 1
  • санту 1
  • саобразним 1
  • саонски 1
  • саопштена 1
  • саопштења 1
  • саопштење 1
  • саопштењу 1
  • саопшти 1
  • саопштим 1
  • саопштио 1
  • саопштити 2
  • сасвим 1
  • саслуша 1
  • састави 1
  • саставили 1
  • саставља 1
  • састављених 2
  • састајала 1
  • састанемо 1
  • састанку 1
  • састојке 1
  • сата 3
  • сатана 2
  • сатане 1
  • сатански 2
  • сатанским 2
  • сатире 1
  • сатиру 1
  • сатова 1
  • сатре 1
  • саучешће 2
  • сахат 2
  • сахата 2
  • сахране 1
  • сахрани 1
  • сахрањен 1
  • сахрањена 1
  • сахрањени 1
  • сачува 1
  • сачувала 1
  • св 12
  • сва 24
  • Сва 8
  • свагда 1
  • свађала 1
  • свак 1
  • Свак 2
  • свака 5
  • свакад 1
  • свакако 1
  • сваке 11
  • Сваки 2
  • сваки 21
  • свако 4
  • сваковрсна 1
  • сваког 8
  • свакога 1
  • свакој 6
  • свакојако 2
  • Сваком 1
  • сваком 16
  • свакоме 1
  • сваку 8
  • свалила 1
  • сване 1
  • свану 1
  • сватање 1
  • свати 1
  • сватимо 1
  • сватови 1
  • свашта 2
  • све 175
  • Све 28
  • свевишњег 1
  • свега 15
  • Сведе 1
  • сведок 23
  • Сведок 5
  • сведока 34
  • сведоку 1
  • Сведоци 1
  • сведоци 10
  • сведочи 7
  • сведочим 1
  • сведочимо 2
  • сведочио 2
  • сведочити 5
  • сведоџаба 1
  • Сведоџба 1
  • сведоџба 7
  • сведоџбе 1
  • сведоџбом 1
  • сведоџбу 3
  • свеж 1
  • свежа 1
  • свежањ 2
  • свеже 1
  • свежи 1
  • свежија 1
  • свежији 1
  • свежост 1
  • свежости 1
  • свезе 3
  • свези 1
  • свезица 3
  • свезице 1
  • свезици 1
  • свела 1
  • свему 10
  • свест 2
  • свести 1
  • свестрано 1
  • свет 38
  • Свет 7
  • света 20
  • Светао 1
  • свети 2
  • светим 2
  • светином 1
  • светиња 1
  • светињу 3
  • светла 2
  • светлаци 1
  • светле 1
  • светли 1
  • светлиле 1
  • светлило 2
  • светлим 1
  • светло 1
  • светлост 4
  • светлости 2
  • светлошћу 1
  • светлу 1
  • светњак 2
  • светњаку 1
  • светњаци 1
  • свето 3
  • светог 2
  • светој 1
  • светом 3
  • светска 1
  • светске 1
  • свету 23
  • свећа 2
  • свећама 1
  • Свеће 1
  • свеће 3
  • свећеник 1
  • свећу 1
  • свеца 1
  • свечан 5
  • свечани 1
  • свечаника 1
  • свечаним 5
  • свечаном 1
  • свечаност 1
  • Свечаност 1
  • свечаности 3
  • свечаностима 1
  • свештеник 4
  • свештеника 1
  • свештенику 1
  • свештених 1
  • свештеници 1
  • свештенства 1
  • Сви 12
  • сви 27
  • свиди 2
  • свију 17
  • свим 24
  • Свима 1
  • свима 19
  • свиснути 1
  • свјати 1
  • Свјати 2
  • сво 1
  • свог 35
  • свога 35
  • свој 46
  • своја 6
  • Своје 1
  • СВОЈЕ 1
  • своје 119
  • својим 53
  • својима 1
  • својина 6
  • својине 4
  • својини 1
  • својину 7
  • својих 27
  • својој 39
  • својом 12
  • својства 2
  • својственим 1
  • својствима 1
  • својство 1
  • Своју 1
  • своју 79
  • свом 32
  • своме 21
  • сврате 1
  • свраћа 1
  • свршен 1
  • свршени 2
  • сврши 4
  • свршило 1
  • Свршило 1
  • Свршио 1
  • свршио 5
  • сву 12
  • Свуд 1
  • свуд 4
  • свуда 2
  • се 1153
  • себе 12
  • себи 30
  • себичне 2
  • себичних 1
  • себичност 2
  • Себичност 3
  • себичности 1
  • севале 1
  • севало 1
  • севања 1
  • северац 1
  • северне 1
  • Севињска 3
  • Севињске 9
  • Севињској 6
  • Севињском 2
  • Севињску 2
  • сед 1
  • седам 1
  • седањем 1
  • седе 4
  • седи 4
  • седила 8
  • седим 1
  • седио 8
  • Седите 3
  • седишта 4
  • седиштима 1
  • седма 1
  • седне 1
  • седнете 1
  • седница 1
  • Седница 1
  • седнице 1
  • седници 1
  • седницу 1
  • седну 1
  • седоше 3
  • сеђаше 1
  • секретар 1
  • секретаре 1
  • секција 1
  • Секција 1
  • секције 1
  • Секцију 1
  • секцира 1
  • Секцирање 1
  • секцирате 1
  • секцирати 2
  • Села 1
  • села 3
  • сели 1
  • селим 1
  • Село 1
  • село 2
  • Сем 2
  • сем 4
  • семе 1
  • Семе 1
  • семена 1
  • сен 2
  • Сен 8
  • сената 23
  • сенату 4
  • Сенжерм 3
  • Сенжерма 2
  • сени 1
  • сенка 2
  • сенке 2
  • сенку 2
  • Сент 1
  • сео 1
  • септембра 1
  • сервилност 1
  • сервилностима 1
  • сести 1
  • сестра 1
  • Сестра 1
  • сестре 4
  • сестри 1
  • Сестринога 1
  • сестрице 2
  • сетан 1
  • сети 1
  • сетила 1
  • Сетим 1
  • сетимо 1
  • Сетимо 1
  • сетио 1
  • сетна 3
  • сетном 1
  • Сећа 1
  • сећа 2
  • Сећај 1
  • сећали 3
  • сећању 1
  • Сећате 1
  • сећате 2
  • сећати 1
  • сећаш 1
  • Сећаш 1
  • си 28
  • сигуран 5
  • Сигурна 1
  • сигурна 7
  • сигурни 2
  • сигурнијим 1
  • сигурним 1
  • сигурно 14
  • Сигурно 3
  • сигурној 1
  • сигурну 1
  • сијасет 1
  • сијаће 1
  • сије 1
  • сијну 1
  • сила 1
  • силазила 1
  • силазило 1
  • силан 2
  • силе 2
  • силна 2
  • силне 3
  • силни 2
  • силније 2
  • силно 1
  • силом 3
  • силу 5
  • символ 1
  • симетрично 1
  • симпатије 4
  • симпатијом 1
  • син 14
  • сина 8
  • сине 1
  • сином 2
  • Синоћ 2
  • сину 12
  • синчића 3
  • синчићу 1
  • сиња 1
  • сиње 1
  • сињег 1
  • сипали 1
  • сирома 2
  • Сирома 4
  • сиромаси 1
  • сиромах 14
  • Сиромах 4
  • сиромаха 1
  • сиромашне 2
  • сиромашни 1
  • сиромашнијих 1
  • сиромашним 2
  • сиромашном 1
  • сиромаштина 1
  • Сиромаштина 1
  • сиромаштине 1
  • сирота 15
  • Сирота 2
  • сиротана 5
  • сиротане 2
  • сиротану 1
  • сироте 5
  • Сиротиња 2
  • сиротиња 6
  • сиротиње 1
  • сиротињи 2
  • сиротињска 1
  • сиротињски 1
  • сиротињских 1
  • сиротињског 1
  • Сиротињског 1
  • сиротињском 1
  • сиротињску 1
  • сиротињу 6
  • сиротној 1
  • сирото 3
  • Сирото 3
  • сиротог 1
  • сироту 1
  • сирочад 2
  • сироче 7
  • систем 1
  • сит 2
  • сити 1
  • ситна 1
  • ситница 4
  • ситнице 2
  • ситницу 3
  • ситно 2
  • ситом 1
  • Сишли 1
  • сјаја 2
  • сјајан 1
  • сјајно 1
  • сјајног 1
  • сједињена 1
  • сјенаста 1
  • скамениле 1
  • скаменило 1
  • скаменише 1
  • скапа 1
  • скапавала 1
  • скапавао 1
  • скапала 1
  • скапали 1
  • скапао 1
  • скапље 2
  • скида 1
  • скидала 2
  • скидао 2
  • скидаше 1
  • скинеш 1
  • скините 1
  • скинуло 1
  • склања 1
  • склапању 1
  • склонио 2
  • склоп 1
  • склопа 1
  • склопи 1
  • склопила 1
  • склопљени 1
  • склопу 1
  • скопчана 1
  • скоро 7
  • скочи 5
  • скочила 5
  • Скочио 1
  • скочише 1
  • скроз 2
  • скроји 1
  • скроман 2
  • скромна 2
  • скромне 2
  • скромни 1
  • скромније 1
  • скромним 1
  • скромно 2
  • скромној 2
  • скромност 1
  • скромности 1
  • скрштених 1
  • скупа 5
  • скупило 1
  • Скупило 1
  • скупља 1
  • скупо 3
  • скупоћи 2
  • скупоцен 1
  • скупоцене 1
  • скупоцени 4
  • скупоцену 3
  • скупштина 1
  • скупштинама 1
  • скупштини 1
  • скупштинске 1
  • скупштину 1
  • скутоноше 1
  • слаба 7
  • слабе 2
  • слаби 1
  • Слаби 1
  • слабија 2
  • слабије 1
  • слабијему 1
  • слабији 2
  • слабих 2
  • слабо 1
  • Слабо 2
  • слабог 1
  • слабога 1
  • слабом 1
  • слабост 2
  • слабости 3
  • слаботиња 2
  • слабу 2
  • слава 1
  • славе 1
  • славна 1
  • славне 1
  • славни 4
  • Славни 5
  • славним 1
  • славних 2
  • славног 5
  • слагати 1
  • сладости 1
  • слађе 1
  • слаже 1
  • слажући 1
  • сламку 2
  • сламњаче 1
  • сламу 1
  • слатка 8
  • слатке 1
  • слегнули 1
  • следило 1
  • слеп 10
  • Слеп 2
  • слепи 12
  • Слепи 3
  • слепило 1
  • слепм 1
  • слепог 12
  • слепом 1
  • слепцу 1
  • слепчев 1
  • слетила 1
  • слетио 1
  • слика 3
  • слику 4
  • слици 3
  • слобода 3
  • слободама 1
  • слободе 4
  • слободна 2
  • слободно 1
  • Слободно 2
  • слободоумних 1
  • словима 1
  • слово 1
  • сломио 1
  • сломити 1
  • сломљен 1
  • сломљеним 1
  • Слуга 1
  • слуга 4
  • слудовао 1
  • слудовати 1
  • службе 3
  • служби 3
  • службу 2
  • служе 1
  • служи 3
  • служило 1
  • Служило 1
  • служим 1
  • Служитељ 4
  • слузи 1
  • слути 1
  • слутила 2
  • случај 6
  • случајева 1
  • случајеве 3
  • случајевима 1
  • случајно 3
  • случају 4
  • слуша 3
  • слушала 3
  • слушалаца 3
  • слушали 2
  • слушам 1
  • слушао 7
  • слушаоце 1
  • слушаоци 1
  • Слушаоци 1
  • слушати 2
  • Слушаћу 1
  • смак 1
  • смакао 1
  • смарагада 1
  • смарагд 2
  • смарагда 1
  • смарагди 3
  • смарагдима 9
  • сматрале 1
  • сматрана 1
  • сматране 1
  • сматрао 1
  • сматрати 2
  • сме 12
  • смеду 1
  • смејати 2
  • смејући 1
  • смела 6
  • смели 1
  • смело 2
  • смем 3
  • смео 1
  • смер 1
  • смера 1
  • смеру 1
  • смеса 1
  • сместимо 1
  • сметао 2
  • смете 1
  • смети 1
  • сметње 1
  • сметуо 2
  • смеће 1
  • смешењем 2
  • смешећи 12
  • смешила 1
  • смешио 1
  • смешити 1
  • смештен 1
  • смиловао 1
  • смилује 1
  • смирен 1
  • смирени 2
  • смиреним 1
  • смирено 1
  • смиреном 1
  • смиреност 1
  • смири 1
  • смирише 1
  • смишљала 1
  • смишљаше 1
  • смишљен 1
  • смишљеног 1
  • смо 57
  • смождити 1
  • смотри 2
  • смотрила 1
  • смотрио 3
  • смотрих 1
  • смрада 1
  • смрве 1
  • смрви 1
  • смрвиле 1
  • смрвљена 1
  • смркло 2
  • смркне 1
  • смротињу 1
  • Смрт 2
  • смрт 9
  • смрти 26
  • смртни 1
  • смртним 1
  • смртном 1
  • смртоносна 1
  • смрћу 2
  • Смрче 1
  • смучи 1
  • смушена 1
  • сна 5
  • снаге 4
  • снагу 4
  • снађе 2
  • снажна 2
  • сналазиле 1
  • снашла 2
  • снашло 1
  • снова 1
  • сновима 1
  • сноси 1
  • сну 1
  • сњим 1
  • соба 2
  • собарица 1
  • собарицом 1
  • собе 2
  • соби 16
  • собицу 1
  • собни 1
  • Собни 1
  • собом 6
  • собу 17
  • сокак 4
  • сокака 1
  • Соломона 2
  • Сомјер 2
  • Сомјера 2
  • сопствени 1
  • сопственим 1
  • сопственог 2
  • сопственом 1
  • сопствену 1
  • софу 1
  • социјализма 1
  • социјално 1
  • спавала 1
  • спавао 1
  • спаваћим 1
  • спалих 1
  • спаљене 1
  • спаљени 1
  • спасава 1
  • Спасавајте 1
  • спасавати 1
  • спасао 3
  • спасе 3
  • спасите 1
  • Спасите 2
  • спаситеља 2
  • спаситељев 2
  • спаситељу 1
  • спасла 1
  • спасло 1
  • спасох 1
  • спасти 3
  • списа 1
  • списак 1
  • списи 1
  • сплет 1
  • сплетовима 1
  • спо 1
  • споише 1
  • спојена 1
  • споји 1
  • спокојни 1
  • спокојство 1
  • спољашним 1
  • спољашњи 1
  • спомен 1
  • споменике 1
  • спопала 1
  • спор 20
  • спора 10
  • Спорна 1
  • спорна 3
  • спорне 2
  • спорни 19
  • спорног 2
  • спорној 1
  • спорова 2
  • споровима 1
  • спором 3
  • спору 14
  • способан 1
  • способност 2
  • способности 2
  • Справа 1
  • справа 2
  • справе 1
  • справица 1
  • справом 1
  • спрам 4
  • спран 2
  • спрема 3
  • спремао 1
  • спремах 1
  • спреме 2
  • Спреми 1
  • спреми 2
  • спремила 2
  • Спремимо 1
  • спремио 4
  • спремити 1
  • спремљене 1
  • спремна 1
  • спречен 1
  • спрженог 1
  • спроведе 2
  • спровести 1
  • Спровод 1
  • спровод 7
  • спровода 1
  • спроводом 1
  • спроводу 1
  • спурдисао 1
  • спусти 2
  • спушта 2
  • спуштала 2
  • спуштену 1
  • сравнио 1
  • сравњења 1
  • сравњењем 1
  • сразмеру 2
  • срам 1
  • срама 1
  • срамоту 1
  • срдачно 1
  • срдито 2
  • сребра 1
  • сребро 1
  • сред 2
  • среде 1
  • среди 2
  • средини 1
  • средње 4
  • Средом 1
  • средсредна 1
  • срез 6
  • среза 1
  • срезова 1
  • срезу 2
  • срестава 4
  • срества 2
  • срествима 1
  • срести 1
  • Сретан 2
  • сретан 8
  • сретна 4
  • сретне 1
  • сретнемо 1
  • Сретни 1
  • сретни 3
  • сретнији 2
  • сретно 5
  • сретног 1
  • сретну 1
  • срећа 4
  • Срећа 6
  • среће 5
  • срећи 3
  • Срећом 1
  • срећом 2
  • Срећу 1
  • срећу 7
  • сркне 1
  • срнче 1
  • сроству 1
  • Српске 1
  • српског 2
  • Српства 1
  • сручи 1
  • срушено 1
  • срушену 1
  • сруши 2
  • срца 14
  • Срце 1
  • срце 11
  • срцем 5
  • срцу 10
  • стави 3
  • ставило 1
  • ставим 2
  • ставио 2
  • ставити 2
  • ставља 1
  • стављају 1
  • стављао 1
  • стављена 1
  • ставова 1
  • ставови 1
  • стаде 7
  • стадоше 1
  • стазица 1
  • стајала 4
  • стајало 4
  • стајао 6
  • стајаху 3
  • стајаше 2
  • стајем 1
  • стала 4
  • сталежа 1
  • сталеже 1
  • сталежи 1
  • стали 1
  • стало 1
  • стан 4
  • стана 3
  • стане 4
  • Станем 1
  • стани 2
  • станица 1
  • становала 1
  • становали 2
  • становао 2
  • становишта 1
  • становишту 1
  • становника 1
  • стану 1
  • станује 2
  • стања 3
  • стање 7
  • стањем 1
  • стању 9
  • стао 5
  • стар 3
  • стара 8
  • Старајмо 1
  • Старанац 1
  • старао 1
  • Стараоц 1
  • стараоца 2
  • стараоцу 1
  • старатељ 1
  • старатељског 1
  • старатељства 1
  • старатељу 1
  • старац 12
  • Старац 5
  • стараца 2
  • старе 9
  • старешина 1
  • старешину 1
  • стари 16
  • Стари 5
  • старија 2
  • старији 1
  • старим 2
  • старини 1
  • старину 1
  • старих 1
  • старку 1
  • старо 3
  • старог 11
  • старом 4
  • Старост 2
  • старост 8
  • старости 1
  • старца 3
  • старцу 2
  • старче 1
  • старчев 1
  • старчеве 2
  • старчевим 1
  • старчевом 1
  • стас 1
  • стаса 2
  • стасит 1
  • стати 3
  • статуа 1
  • статуе 1
  • сташе 1
  • Ствар 2
  • ствар 37
  • ствара 1
  • ствари 34
  • стварима 2
  • стварку 2
  • стварне 2
  • створ 1
  • створа 2
  • створења 3
  • створење 1
  • створи 1
  • створио 1
  • створише 1
  • створова 2
  • створови 1
  • сте 37
  • стегнутим 1
  • стеже 1
  • стежу 1
  • стекао 1
  • стекло 1
  • стеље 1
  • стена 1
  • стене 1
  • стерлинга 1
  • Стефановића 1
  • стигли 1
  • стигоше 1
  • стидило 1
  • стилизацији 1
  • стиснутом 1
  • стицало 1
  • стишане 1
  • стишаше 1
  • сто 28
  • Сто 3
  • стога 1
  • стогодишњег 2
  • стогодишњи 2
  • стојао 1
  • стоје 5
  • стоји 9
  • Стојите 1
  • стола 36
  • столе 1
  • столицама 1
  • столицу 3
  • столом 7
  • столу 11
  • стопише 1
  • стотина 2
  • стотињак 3
  • стра 1
  • страдања 1
  • стражару 1
  • страна 23
  • Странац 3
  • странац 9
  • стране 31
  • страни 15
  • страну 15
  • странца 3
  • странцу 1
  • странчеву 1
  • страсти 1
  • страх 2
  • страха 2
  • страховито 1
  • страшан 2
  • страшило 1
  • страшио 1
  • Страшна 1
  • страшна 5
  • страшне 1
  • страшније 1
  • страшнијега 1
  • страшнију 1
  • страшним 1
  • Страшно 1
  • страшно 5
  • страшног 1
  • страшну 3
  • стрепим 1
  • стрепио 1
  • стресала 1
  • стресе 3
  • стрехом 1
  • стрменог 1
  • стрмовитим 1
  • строг 2
  • строга 1
  • строги 1
  • строгом 1
  • строгу 1
  • строжије 1
  • стропошта 1
  • стропоштати 1
  • строфице 1
  • стрпао 1
  • стрпљења 1
  • струја 1
  • Струја 1
  • струка 2
  • струкама 1
  • струци 2
  • стручна 1
  • стручни 1
  • стручних 1
  • стручном 1
  • стручности 1
  • студија 1
  • студију 1
  • ступа 1
  • ступања 1
  • ступи 2
  • ступила 1
  • ступили 1
  • ступио 1
  • ступњу 1
  • стушти 1
  • су 323
  • суверен 1
  • сувише 6
  • суд 17
  • Суд 5
  • суда 19
  • сударају 1
  • судару 1
  • судб 1
  • судба 1
  • Судбене 3
  • Судбени 1
  • судбени 16
  • судбеним 5
  • судбеног 34
  • судбеном 5
  • Судбина 1
  • судбине 3
  • суде 3
  • суди 4
  • судија 4
  • Судије 1
  • судије 12
  • судио 1
  • судити 1
  • судницу 1
  • судова 1
  • судове 1
  • Судови 1
  • судови 10
  • судовима 7
  • судом 5
  • Судска 2
  • судска 5
  • судске 3
  • судски 2
  • судским 2
  • судских 2
  • Судско 1
  • судској 3
  • судском 1
  • судску 1
  • суду 14
  • суђења 8
  • суђење 12
  • суђењу 8
  • Суза 1
  • суза 7
  • сузе 7
  • сузу 1
  • сујета 1
  • сујетног 1
  • сујету 1
  • сукљаше 1
  • суљнуо 1
  • Сумашедша 1
  • сумашедше 1
  • сумашедшој 1
  • сумашедшу 1
  • сумице 1
  • сумња 1
  • сумњао 2
  • сумње 8
  • сумњи 2
  • сумњу 1
  • сунце 6
  • сунчана 2
  • сунчани 1
  • супарници 1
  • супруг 1
  • супруга 3
  • супруге 18
  • супругом 1
  • супружника 1
  • супрузи 3
  • суптилну 1
  • сурвала 1
  • Сурвала 1
  • сурову 1
  • суседи 1
  • суседних 1
  • суседну 1
  • сусрет 1
  • сусретоше 2
  • Сутра 10
  • сутра 15
  • сутрадан 1
  • сутрашње 1
  • сутрашњем 1
  • Сутрашњи 1
  • сушта 3
  • сушти 1
  • сушту 1
  • сфера 1
  • сфере 2
  • т 2
  • Та 10
  • та 19
  • табак 1
  • табора 2
  • тад 1
  • Тад 1
  • тада 24
  • Тада 3
  • Тај 10
  • тај 46
  • тајанствен 3
  • тајанствених 1
  • тајанствено 1
  • тајанственог 3
  • тајац 3
  • тајна 2
  • тајне 1
  • тајну 1
  • такав 1
  • Такви 1
  • таке 1
  • Таке 1
  • таки 2
  • Таких 1
  • Тако 51
  • тако 69
  • такове 1
  • такових 1
  • таког 4
  • такође 3
  • Таком 1
  • таксу 1
  • Таку 1
  • таку 2
  • таласи 2
  • талога 1
  • тама 1
  • таман 3
  • тамна 1
  • тамне 2
  • тамни 1
  • тамно 2
  • тамног 1
  • тамну 2
  • тамо 17
  • Тамо 8
  • таму 1
  • Тариду 1
  • тасић 1
  • тачака 1
  • тачан 2
  • тачка 4
  • тачком 1
  • тачку 1
  • тачни 1
  • тачнији 1
  • тачно 2
  • тварци 1
  • твога 2
  • твој 6
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • Твоје 1
  • твоје 7
  • твојим 1
  • твојих 1
  • твојој 4
  • твоју 4
  • твом 1
  • творца 1
  • тврд 1
  • тврди 2
  • тврдим 1
  • тврдио 1
  • тврдица 2
  • тврдичењем 1
  • тврдоглав 1
  • тврдом 1
  • тврду 1
  • тврђење 1
  • тврђи 1
  • Те 2
  • те 69
  • Тебе 1
  • тебе 4
  • Теби 1
  • теби 5
  • тежа 1
  • тежак 3
  • теже 1
  • тежио 1
  • тезгу 1
  • тек 9
  • Текем 1
  • текла 1
  • текничар 1
  • тековину 1
  • тела 3
  • телесни 1
  • Тело 1
  • тело 7
  • телом 2
  • телу 10
  • темељ 2
  • темеља 2
  • темењачи 1
  • тенденцију 1
  • теоријским 1
  • теорију 1
  • тера 2
  • теразије 1
  • терали 2
  • терет 1
  • терна 1
  • тесно 1
  • тесној 1
  • тестаменат 2
  • тестаменту 1
  • тестатор 1
  • тесте 1
  • техничар 2
  • техничара 1
  • тече 1
  • теши 1
  • тешка 5
  • тешке 8
  • Тешки 2
  • тешким 2
  • тешких 2
  • Тешко 1
  • тешко 13
  • тешког 2
  • тешкој 1
  • тешку 1
  • Ти 17
  • ти 95
  • тикали 1
  • Тикање 2
  • тиква 1
  • тикве 1
  • тикву 1
  • тим 31
  • тиранији 1
  • тиранијом 1
  • тиће 1
  • тих 3
  • тихим 1
  • тихо 1
  • тицати 1
  • тицу 1
  • тиче 4
  • тишина 1
  • тишину 2
  • тишти 2
  • То 130
  • то 278
  • тобом 1
  • тог 23
  • Тог 6
  • тога 35
  • тој 12
  • тојагама 1
  • толике 3
  • толики 1
  • толиким 1
  • Толико 2
  • толико 33
  • толикој 3
  • толковао 1
  • Том 1
  • том 25
  • Томе 2
  • томе 22
  • тон 3
  • тоном 13
  • топлота 1
  • топраку 1
  • торба 1
  • торбу 1
  • траба 1
  • трабуњала 1
  • трава 2
  • травку 1
  • траг 4
  • трага 1
  • трагове 1
  • траже 1
  • тражена 1
  • тражења 3
  • Тражи 2
  • тражи 25
  • тражила 1
  • тражило 2
  • Тражим 2
  • тражим 6
  • тражимо 1
  • Тражимо 1
  • тражио 5
  • тражите 1
  • тражити 3
  • трајала 1
  • трајало 2
  • траје 1
  • трбу 1
  • тргао 1
  • тргла 2
  • тргне 1
  • тргнуо 1
  • трговању 1
  • трговац 6
  • трговаца 1
  • трговачке 1
  • трговачким 5
  • трговачком 1
  • трговину 3
  • трговца 1
  • трговци 4
  • трговчића 1
  • тргује 1
  • Треба 1
  • треба 35
  • требала 1
  • требали 1
  • Требало 2
  • требало 8
  • требао 3
  • требати 1
  • требе 1
  • треби 1
  • тревио 1
  • трен 2
  • тренутак 6
  • тренутака 8
  • тренутка 1
  • тренутком 1
  • трепавице 1
  • треперавим 1
  • треперавог 1
  • трепераше 2
  • трећа 3
  • треће 8
  • Трећег 1
  • трећег 7
  • трећем 1
  • Трећи 1
  • трећи 10
  • трећине 4
  • трећину 4
  • трећу 3
  • трже 8
  • трзала 1
  • Три 1
  • три 44
  • тривијалном 1
  • тридесет 2
  • триестогодишљи 1
  • трн 3
  • Трнови 2
  • трнову 1
  • трње 1
  • троје 1
  • тројеугли 1
  • тројица 1
  • тројице 1
  • тронут 1
  • тронуто 1
  • троуглу 1
  • троуго 1
  • трошак 1
  • трошим 1
  • трошно 1
  • трп 1
  • трпају 1
  • трпи 1
  • трпиле 1
  • трпио 1
  • труд 1
  • трудна 1
  • трује 1
  • трула 1
  • трулежа 1
  • труло 2
  • трулу 2
  • трчање 1
  • трчи 1
  • Ту 16
  • ту 51
  • туга 3
  • туге 5
  • тугу 3
  • туда 1
  • туђа 1
  • туђе 4
  • туђем 1
  • туђим 1
  • туђој 2
  • туђом 1
  • туђу 9
  • тужан 2
  • тужба 1
  • Тужба 1
  • тужби 6
  • тужбу 4
  • Тужена 1
  • тужена 4
  • тужене 10
  • тужених 1
  • туженој 9
  • туженом 1
  • тужену 1
  • тужи 2
  • Тужилац 1
  • тужилац 4
  • тужилачка 7
  • тужилачке 4
  • тужилачкој 1
  • тужилачку 4
  • Тужио 1
  • тужиоца 2
  • тужиочева 1
  • тужиочеву 2
  • тужитељ 13
  • Тужитељ 2
  • тужитеља 2
  • тужитељеви 1
  • тужитељевој 1
  • тужитељеву 1
  • тужитељем 1
  • тужитељу 1
  • тужна 6
  • тужне 1
  • тужније 1
  • тужним 2
  • тужно 9
  • тужног 1
  • тужној 1
  • тужном 5
  • тужну 2
  • тузи 3
  • тумарала 1
  • тумачењем 1
  • тумачењу 1
  • тумачио 1
  • туп 1
  • тур 1
  • туробна 1
  • Турски 1
  • тућим 1
  • ћарило 1
  • ће 150
  • ћелаву 1
  • ћелици 1
  • ћемо 16
  • Ћер 1
  • ћер 10
  • ћеретају 1
  • ћеретала 1
  • ћеретам 1
  • ћери 18
  • ћеринске 1
  • ћерке 1
  • ћерком 1
  • ћерпич 1
  • ћете 9
  • ћеш 15
  • ћивте 1
  • ћор 3
  • ћу 33
  • ћуд 2
  • ћуди 1
  • ћудљива 1
  • ћутала 6
  • ћутали 3
  • ћутало 1
  • ћутања 5
  • ћутање 5
  • ћутао 6
  • ћуте 1
  • Ћути 1
  • ћутим 1
  • ћутимо 1
  • ћутиш 1
  • ћуши 1
  • ћушку 1
  • У 128
  • у 912
  • уапсе 1
  • убију 1
  • убила 6
  • убио 1
  • Убио 1
  • убиства 1
  • убити 1
  • убица 3
  • убише 1
  • ублажи 1
  • ублажио 1
  • убо 1
  • убог 1
  • убожака 1
  • убожаци 1
  • убожацима 2
  • убојала 1
  • убрисала 1
  • убројавали 1
  • убројавао 1
  • уважава 2
  • уважавају 1
  • уважена 1
  • уважене 1
  • уваженог 1
  • уваљујем 1
  • уведе 1
  • Увек 1
  • увек 22
  • уверава 1
  • уверен 4
  • уверена 1
  • уверени 1
  • уверење 1
  • уверењу 1
  • увести 1
  • увешће 2
  • увидети 1
  • увиђавни 1
  • увиђавност 1
  • увиђавности 1
  • увиђај 2
  • увиђајем 1
  • увртила 1
  • увршћује 1
  • увући 1
  • угасе 1
  • угаси 1
  • угасила 1
  • угасило 1
  • углављено 1
  • углед 11
  • угледа 2
  • угледала 1
  • угледне 1
  • угледније 1
  • угледом 1
  • угловима 1
  • углу 1
  • уговор 2
  • уговора 2
  • уговору 2
  • угодинама 1
  • Угоститељ 1
  • угоститеља 1
  • угоститељка 4
  • угоститељку 1
  • уграбим 1
  • уграбио 1
  • удави 1
  • удавише 1
  • удалила 1
  • удаљава 2
  • удаљено 1
  • удаљује 1
  • удар 1
  • удара 1
  • ударају 1
  • ударајући 2
  • ударао 1
  • ударате 1
  • ударати 1
  • удараца 1
  • ударено 1
  • удари 1
  • ударила 2
  • ударио 2
  • ударити 1
  • удариш 1
  • ударом 1
  • ударце 2
  • ударцем 2
  • ударци 1
  • удварање 1
  • уде 2
  • Удес 1
  • удеси 1
  • удесније 1
  • удешено 1
  • удова 1
  • удови 1
  • удовом 1
  • удостоио 1
  • удостојите 1
  • Удри 1
  • удружених 1
  • удуби 2
  • удубљивао 1
  • уђе 16
  • Уђем 1
  • уђох 1
  • уђу 1
  • ужаснуло 1
  • уживају 1
  • уживамо 1
  • уживања 1
  • уживање 1
  • уживао 1
  • уз 12
  • уза 1
  • узалуд 2
  • узаман 2
  • узастопце 1
  • узбуђен 1
  • узбуђено 1
  • узбуђеност 1
  • узбунило 1
  • узбуркани 1
  • узвикнуо 1
  • узвикнути 1
  • узвискнули 1
  • узвишена 2
  • узвишене 2
  • узвишенији 1
  • узвишеним 2
  • узвишено 1
  • узвишеног 2
  • узвишеност 1
  • узвишености 1
  • узвишење 1
  • узда 1
  • уздах 1
  • уздахну 1
  • уздахнула 1
  • уздахнуо 1
  • уздигне 1
  • уздигнут 1
  • уздигнута 1
  • уздисаја 1
  • уздржљив 1
  • уздркталим 2
  • узе 4
  • узела 7
  • узели 1
  • узело 2
  • Узео 2
  • узео 5
  • узети 6
  • узето 1
  • узех 1
  • Узех 1
  • узима 2
  • узимали 1
  • узимао 1
  • узимати 1
  • узлеће 1
  • узме 2
  • узмем 1
  • узмеш 2
  • Узми 1
  • узми 4
  • Узмимо 1
  • узму 1
  • узнемирена 1
  • узор 1
  • Узрок 1
  • узрок 4
  • узрока 8
  • Узроком 1
  • узучиш 1
  • ујамчена 1
  • ујела 1
  • ујма 2
  • ујмом 2
  • ука 1
  • указ 1
  • указно 1
  • указом 1
  • укорениле 1
  • укочени 1
  • укочено 2
  • укочише 1
  • украдену 1
  • украс 1
  • укрцао 1
  • укупно 1
  • укус 1
  • укусна 1
  • укусу 1
  • укућани 1
  • улагивања 1
  • улазе 1
  • улазила 1
  • улазио 1
  • улети 1
  • ули 1
  • улица 1
  • Улица 1
  • улицама 2
  • улице 9
  • улици 16
  • улицом 1
  • Улицом 1
  • улицу 10
  • улови 1
  • уловљена 1
  • улога 1
  • уљудности 1
  • уљудношћу 2
  • ум 7
  • ума 7
  • умакао 1
  • умакла 1
  • умакну 1
  • умако 1
  • Умал 1
  • умал 5
  • умаћи 2
  • уме 2
  • умела 4
  • умели 1
  • умем 4
  • умео 11
  • умеренији 1
  • Умери 1
  • уметао 1
  • умети 1
  • умећу 1
  • умешани 1
  • умину 1
  • умире 2
  • умирило 1
  • умирити 1
  • умиру 1
  • умишљаји 1
  • умна 1
  • умне 1
  • Умни 1
  • умоли 1
  • уморио 1
  • уморног 1
  • умостити 1
  • умотан 2
  • умотани 1
  • Умре 1
  • умре 16
  • умрем 4
  • умрети 2
  • Умреше 1
  • Умрла 1
  • умрла 8
  • умрлих 4
  • Умро 1
  • умро 10
  • уму 1
  • умукао 1
  • умукли 1
  • унезверно 1
  • унесе 1
  • университету 2
  • унижавајући 1
  • унижавајућих 1
  • унизи 1
  • уништава 1
  • униште 2
  • уништити 1
  • унук 1
  • унуке 1
  • унутрашњих 2
  • Унутрашњост 1
  • унуцима 1
  • уобичајене 2
  • уображени 1
  • уображених 1
  • уобразио 1
  • уоквирену 1
  • уоквирним 1
  • уочио 1
  • упада 3
  • упаде 2
  • упали 1
  • упалио 2
  • Упамти 1
  • упамтила 3
  • Упамтимо 1
  • упамтио 1
  • упамтите 1
  • упамтиш 1
  • уписана 2
  • уписати 1
  • Упита 1
  • упита 24
  • упитајмо 2
  • упитајте 1
  • Упитајте 1
  • упитала 2
  • упитали 2
  • упитало 1
  • Упитам 1
  • упитам 3
  • упитао 3
  • упитаће 7
  • упиташе 1
  • уплашени 1
  • уплела 1
  • уплив 3
  • уплива 4
  • упливише 2
  • упливом 1
  • упознати 1
  • упоређења 1
  • употреби 3
  • употребила 1
  • употребити 1
  • употребљава 1
  • употребљива 1
  • управ 8
  • управа 1
  • управи 1
  • управила 1
  • управитељ 1
  • управља 3
  • управљају 1
  • управљати 1
  • управо 2
  • управу 2
  • упражњава 1
  • упрла 1
  • упро 2
  • упропасте 1
  • упропасти 1
  • упропастила 1
  • упропастити 1
  • упрти 1
  • упуства 2
  • упутили 2
  • упутимо 1
  • упутио 2
  • упутише 1
  • упутства 2
  • упућује 1
  • упућују 1
  • упушта 2
  • упуштам 1
  • уради 1
  • урадили 1
  • урадио 1
  • уређено 1
  • уређење 1
  • урезана 1
  • урешена 1
  • урнек 1
  • уроди 1
  • усадио 2
  • усађене 1
  • усамљеном 1
  • усана 1
  • усанулим 1
  • усвајамо 1
  • усвоји 2
  • усвојиле 1
  • усијана 1
  • услишао 1
  • услишио 1
  • Услови 1
  • условљавају 1
  • услуга 1
  • услуге 2
  • услугу 2
  • успавани 1
  • успење 1
  • успех 2
  • успехом 1
  • усплахирана 1
  • усплахирено 1
  • успокојења 1
  • успокојим 1
  • успомена 2
  • успомене 1
  • успомену 1
  • усрећи 1
  • уста 6
  • уставним 1
  • уставном 1
  • устаде 9
  • устај 1
  • Устај 1
  • устајала 1
  • устајале 2
  • устајањем 1
  • устала 2
  • устани 1
  • Устани 1
  • установама 1
  • установе 2
  • устану 1
  • устао 6
  • устати 1
  • устаће 1
  • устезали 1
  • устезао 1
  • устима 7
  • уступи 2
  • усуди 3
  • усудио 3
  • усхићено 1
  • усцикала 1
  • утајану 1
  • утајао 1
  • утаје 1
  • утврђење 1
  • утехе 1
  • утеши 1
  • утире 1
  • утисак 3
  • утиче 1
  • утишало 1
  • уткана 2
  • утопљеница 1
  • утроба 1
  • утуле 1
  • ућарио 1
  • ућарити 1
  • ући 3
  • ућута 2
  • ућутало 2
  • ућутао 1
  • ућуткају 1
  • ухватио 2
  • ухо 2
  • уцвиљена 1
  • уцвиљене 1
  • уцвиљеног 1
  • учасници 1
  • ученик 2
  • ученика 1
  • ученице 1
  • ученици 2
  • учешћем 2
  • Учи 1
  • учи 3
  • учила 2
  • учини 14
  • учинила 6
  • учиниле 1
  • учинили 4
  • учинило 3
  • учиним 7
  • Учинио 1
  • учинио 14
  • учинити 3
  • учинише 2
  • учињена 1
  • учио 1
  • учитељ 24
  • учитеља 3
  • учитељев 1
  • учитељу 1
  • учтива 1
  • учтиво 5
  • учтивости 1
  • учтивошћу 1
  • уџерица 2
  • уџерици 1
  • уџерицу 1
  • ушао 5
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушима 2
  • Ушла 1
  • ушла 4
  • Ф 1
  • Фабијан 5
  • Фабијану 1
  • фабриканти 1
  • фазу 1
  • факултета 7
  • фали 1
  • фаличан 1
  • фаличног 1
  • фалишну 1
  • фамозном 1
  • фасон 3
  • фасцикла 4
  • феникс 1
  • фењерчић 2
  • физиолошко 1
  • физично 1
  • филозофа 1
  • философ 1
  • финим 1
  • фирми 1
  • фитиљ 1
  • Флавија 31
  • Флавије 106
  • Флавијев 3
  • Флавијева 1
  • Флавијеве 2
  • Флавијеви 1
  • Флавијевој 2
  • Флавијеву 4
  • Флавијем 2
  • Флавију 11
  • флека 1
  • Фловијем 1
  • Флоријан 11
  • Флоријану 1
  • формалност 3
  • формалности 2
  • Формула 1
  • фотеља 2
  • фотеље 2
  • фотељу 2
  • француског 1
  • фришка 1
  • фронт 1
  • фудулука 1
  • фуната 1
  • Ха 2
  • ха 3
  • хајде 2
  • хајка 1
  • хаљинама 3
  • хаљине 1
  • хаљиница 1
  • хаљинице 1
  • хаљину 1
  • Хамбургом 1
  • Ханри 2
  • хартија 4
  • хартије 6
  • хартијетине 1
  • хартију 2
  • Хвала 1
  • хвала 6
  • хвалама 1
  • хвалим 1
  • хвалио 1
  • хвалити 1
  • хвалом 1
  • хвалу 1
  • хвата 7
  • хватао 1
  • хватати 1
  • Хе 13
  • хе 3
  • хералдике 1
  • хиљада 8
  • хиљадама 1
  • хиљаде 3
  • хиљаду 8
  • хирургије 1
  • хитац 1
  • хитила 1
  • хитра 1
  • Хладан 1
  • хладан 7
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладни 3
  • хладнији 1
  • хладним 1
  • хладно 7
  • хладног 1
  • хладном 1
  • хлађан 1
  • хлеба 2
  • Хм 1
  • ход 1
  • Ходите 1
  • ходнику 1
  • ходу 1
  • Хоће 10
  • хоће 46
  • хоћемо 1
  • Хоћете 1
  • хоћете 5
  • хоћеш 1
  • Хоћу 3
  • хоћу 6
  • храм 1
  • храма 6
  • храмовима 1
  • храмом 1
  • храна 1
  • хранитељ 1
  • хранитеља 2
  • храну 1
  • храњаше 1
  • хрђа 1
  • Христове 1
  • Христових 1
  • Христово 6
  • хришћанска 1
  • хришћанским 1
  • хришћанских 1
  • хришћанску 1
  • хрпу 2
  • хтеде 4
  • Хтела 3
  • хтела 9
  • хтеле 1
  • хтели 3
  • Хтело 1
  • хтело 2
  • хтео 23
  • Хтео 3
  • хуке 1
  • хумкама 1
  • хумора 1
  • хумором 1
  • цареви 1
  • царицу 1
  • царства 1
  • цвет 3
  • цвета 1
  • цветак 2
  • цвећа 2
  • цвокотала 1
  • Цела 1
  • цела 4
  • целе 1
  • целисходан 2
  • целисходне 1
  • целисходности 2
  • цело 3
  • целог 2
  • целој 6
  • целом 4
  • Целу 1
  • целу 7
  • Цељ 1
  • цељ 15
  • цељи 8
  • цене 1
  • цени 4
  • ценио 3
  • централно 1
  • централног 2
  • централном 2
  • цену 1
  • цењкао 1
  • Цео 1
  • цео 9
  • цепти 1
  • цептила 2
  • цептио 1
  • цепу 1
  • церемоније 1
  • цигло 3
  • циглог 1
  • циглу 1
  • циљу 1
  • цитата 1
  • црв 1
  • црва 2
  • Црвени 1
  • црвени 2
  • црвеним 1
  • црвенкасту 1
  • црвену 2
  • црви 1
  • црвоточне 1
  • Црква 2
  • цркве 1
  • црквени 1
  • цркви 2
  • црквом 1
  • цркву 1
  • црн 3
  • Црна 1
  • црна 7
  • црне 7
  • црни 1
  • црним 1
  • црнина 1
  • црнини 1
  • црних 1
  • црно 10
  • црног 3
  • црнога 1
  • црном 3
  • црну 3
  • црпи 1
  • црта 1
  • црте 2
  • цртица 1
  • цура 1
  • чак 3
  • чамотина 1
  • чанка 1
  • чанколизи 1
  • чаробном 1
  • час 20
  • Часа 1
  • часа 13
  • часе 1
  • часити 1
  • часова 9
  • часовник 1
  • часовника 1
  • Част 1
  • част 8
  • части 2
  • частољубива 1
  • часу 4
  • чатму 1
  • чаша 1
  • чашу 1
  • чврст 2
  • чврста 1
  • чврсто 1
  • чврстоћи 1
  • чега 1
  • чеда 1
  • чедности 1
  • чедо 9
  • чеду 1
  • чезне 1
  • чезну 1
  • чезнуо 1
  • чека 12
  • чекај 1
  • чекајте 2
  • чекала 1
  • Чекала 1
  • чекало 2
  • чекам 3
  • чекамо 2
  • чекао 7
  • чекате 1
  • чекати 1
  • чела 2
  • челик 1
  • челичној 1
  • чело 2
  • челу 4
  • чељад 1
  • чему 11
  • чепало 1
  • честита 1
  • честитајте 1
  • честитамо 1
  • честите 6
  • Честити 2
  • честито 1
  • честитог 2
  • честиту 1
  • често 20
  • Често 4
  • четврт 2
  • четврте 5
  • четврти 1
  • Четврти 1
  • четвртој 1
  • Четири 1
  • четири 13
  • четрдесет 2
  • чечарју 1
  • чешће 1
  • чивица 2
  • чија 1
  • чији 1
  • чијој 2
  • чик 1
  • чиков 1
  • чим 17
  • Чим 8
  • чине 1
  • чинећи 1
  • чини 17
  • Чини 3
  • чинила 3
  • чинило 2
  • Чинило 8
  • чиним 3
  • чинио 3
  • чините 1
  • чинити 2
  • чиниш 1
  • чинодејствовао 1
  • чинодејствоваће 1
  • чињаше 2
  • Чињаше 6
  • чињене 2
  • чињени 1
  • чињеница 1
  • чињено 2
  • чир 1
  • чис 1
  • чист 2
  • чиста 4
  • чисте 1
  • чистих 1
  • чисто 12
  • чистог 1
  • чистој 2
  • чистом 1
  • чистоте 1
  • чистоти 1
  • чистоту 3
  • чита 4
  • читав 10
  • читава 2
  • читаве 5
  • Читави 1
  • читавим 1
  • читавог 1
  • читаву 7
  • читају 2
  • читала 1
  • читамо 1
  • читани 1
  • читање 1
  • Читање 1
  • Читао 2
  • читао 3
  • читати 1
  • чича 1
  • Чича 1
  • члан 1
  • члана 2
  • чланак 1
  • чланке 1
  • чланове 1
  • чланови 2
  • Човек 4
  • човек 70
  • човека 24
  • човекова 3
  • човекове 1
  • човеково 1
  • човекову 4
  • човеку 6
  • човече 2
  • човечија 1
  • човечије 1
  • чохом 2
  • чу 3
  • чува 2
  • Чувај 2
  • Чувајмо 1
  • чувам 1
  • чување 2
  • чувао 1
  • чувар 2
  • чувен 2
  • чувена 3
  • чувене 3
  • чувени 3
  • чувених 1
  • чувеног 2
  • чувењу 1
  • Чуда 1
  • чуда 4
  • чудан 1
  • Чудан 1
  • чудећи 3
  • чудили 1
  • чудим 2
  • Чудна 1
  • чудна 3
  • чудни 2
  • чудније 1
  • чудним 1
  • чудно 1
  • Чудно 1
  • чудновати 3
  • чудноватог 1
  • чудноватој 1
  • чудновату 1
  • чудног 2
  • чудној 1
  • чудном 1
  • чудну 1
  • чудо 13
  • Чудо 6
  • чудовиште 1
  • чудом 2
  • чудотворно 1
  • чуду 3
  • чуђењем 1
  • чуј 2
  • чује 3
  • Чујем 1
  • чујем 2
  • чујемо 1
  • чујте 1
  • чула 12
  • Чули 1
  • чули 3
  • чуло 1
  • Чуо 1
  • чуо 14
  • чупа 1
  • чупати 1
  • чути 1
  • Чућете 1
  • џаба 1
  • џакове 1
  • џакови 1
  • џбири 1
  • Џемса 3
  • џеп 2
  • џепове 1
  • џеповима 1
  • џепу 1
  • џимријашлуком 1
  • џин 2
  • џинове 1
  • џинови 1
  • Џиновске 1
  • џиновске 2
  • Џома 8
  • Џоме 11
  • Џомин 1
  • Џомина 1
  • Џоминој 1
  • Џомину 1
  • Џомо 1
  • Џон 10
  • Џона 6
  • Џоновица 1
  • џупри 1
  • џуприти 1
  • шака 1
  • шале 2
  • шалу 1
  • шаље 2
  • шаљем 1
  • шаљивчина 1
  • шаљу 1
  • шану 1
  • шаптала 1
  • Шапташе 1
  • шапћу 1
  • шапутали 1
  • Шарл 11
  • Шарла 1
  • Шарло 3
  • Шарлу 2
  • шару 1
  • шатула 9
  • шатули 3
  • шатулу 11
  • швиндлерлуку 1
  • шврљало 1
  • шегрт 1
  • шенични 1
  • шеснастој 1
  • Шест 2
  • шест 5
  • шесте 1
  • шести 1
  • шеталиште 1
  • шетање 1
  • шећером 1
  • шивачица 1
  • шивачицу 1
  • шију 1
  • шиљати 1
  • Шиноа 13
  • Шиноу 1
  • шипка 1
  • широк 1
  • широка 1
  • широком 1
  • шишти 1
  • шкоди 2
  • шкодило 1
  • шкодим 1
  • шкодити 1
  • шкодљиво 1
  • школа 1
  • школе 4
  • школова 1
  • школовања 1
  • школовао 1
  • школу 1
  • школује 1
  • Шпанију 2
  • шта 118
  • Шта 42
  • штампани 1
  • Штампарија 1
  • штап 1
  • штапом 1
  • штедљива 2
  • штедљиве 1
  • штедљиво 1
  • штедња 2
  • штедњу 1
  • штене 1
  • штенету 1
  • штета 1
  • штетан 1
  • штети 1
  • штетна 1
  • штетне 1
  • штету 2
  • Што 17
  • што 338
  • штогод 1
  • штуче 2
  • шћаше 1
  • шум 1
  • шут 1
  • Шчепа 1
50818 matches
..{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који с 
рани 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у 
 и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вешта 
, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „свој 
 био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од приход 
неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p> 
 остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју пошт 
 га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> < 
 својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којим 
тајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n 
 овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег све 
тоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — 
огији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb 
професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са  
та грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било  
/> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S 
; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а  
 С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознал 
на.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштен 
ромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је 
инистарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у сво 
 дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по 
<p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био од 
а....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви ве 
</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тоја 
реж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и 
/p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укоч 
епокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и  
..{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчан 
ин покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте по 
ерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{ 
..{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава ве 
/p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестог 
рганизма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — 
мре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г.  
стављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев 
 најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера 
г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник в 
 науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
ад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни  
 судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту... 
разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми 
и може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече? 
ин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемо 
аменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{ 
тне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве  
дила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране суд 
а.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слабот 
вне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко 
супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђе 
еве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <h 
 гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>« 
аво — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи с 
добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друш 
што замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз —  
вио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде ник 
 Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је доби 
ју, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И к 
 се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи 
ше звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око  
аки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чуднов 
оља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!.. 
је ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш пр 
или <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и не 
о одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа».  
у опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је  
оту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек 
моту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротињ 
.. то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бог 
!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{ 
рећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим есп 
рвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} В 
 одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.< 
ликој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих  
му ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао бо 
ије хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јо 
е наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и  
настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је  
е кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се  
} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац.. 
ош живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>И 
на Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада б 
«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. пресед 
оворили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стот 
И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на сам 
нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пу 
} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао 
</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун  
ат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мо 
 има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} О 
 n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} 
ем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим по 
њи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим ј 
— да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се 
} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њ 
сне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њи 
а што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављ 
ам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то по 
лавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се 
о ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> < 
а ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он б 
Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути с 
на сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi 
 сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо кр 
казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који н 
....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место 
лоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчан 
а.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и 
 свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренута 
рва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> < 
ило? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло т 
 — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва т 
ај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и ст 
 дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац га 
ату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири го 
едаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта  
аље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом о 
 милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је н 
pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужен 
колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора пок 
трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} 
. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо с 
ија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним око 
а, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро 
 година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.< 
аних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Див 
ументе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ћ 
{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да н 
д ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се 
век постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до в 
инске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада полож 
анац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра реч 
ара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову вен 
.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII годи 
1 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим 
дим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на нес 
управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;< 
а је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле в 
/hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор у 
 су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формално 
 било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припа 
укав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање 
 Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г.  
Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па  
ће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки о 
их очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе 
нили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене  
аје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи  
е није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада  
ава слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У оста 
том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n 
бучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђако 
енац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени руб 
 прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог траже 
изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће 
 прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости к 
о сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђ 
="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине,  
донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на ми 
n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно  
побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <p 
..»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи,  
ао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил пре 
ричу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало стано 
нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је в 
мерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као б 
 Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног н 
с никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обув 
еровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ н 
у улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је 
роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — 
х часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим р 
емиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он в 
њон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон  
оа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од ку 
а статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној 
 одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p>  
p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да  
а управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p 
.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није по 
 пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О 
једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће не 
 Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћ 
е ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који с 
 му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код тво 
 учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог за 
болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим пос 
слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћ 
 тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужн 
м. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— На 
о је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи си 
{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} М 
>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жил 
уго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit=" 
тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито о 
{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да с 
ног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља,  
 прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину 
чило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји 
од «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештац 
Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, зн 
о...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом.... 
па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та прокле 
о мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија. 
да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде 
иш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав п 
едини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све 
предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу  
а је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у зак 
дмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај страна 
} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а друг 
чеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да с 
они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он  
 ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — 
 преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављ 
е од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора  
 тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!...  
како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца  
} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега с 
гова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није  
 n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет —  
ве до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душе 
авије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе 
е чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и у 
S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични пр 
е код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи уда 
у летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну 
као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} По 
. и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струк 
 не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгуб 
лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Суд 
} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже —  
ћа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном вид 
едали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="9 
— три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене о 
ену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непо 
еља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S}  
 смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприр 
им очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори с 
ода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краље 
жим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част 
<p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андронит 
ијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, кра 
{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му 
не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Ф 
ишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја  
н све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се за 
 вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После  
тупили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете за 
 вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су 
ницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Он 
е родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног 
апред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први —  
но по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законим 
ног начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онд 
му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном прези 
} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подн 
м путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове 
ли неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих... 
е!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога 
прављају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у наш 
с света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који п 
е било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сув 
 ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно ви 
а је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, 
 госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати 
с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху с 
ков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S 
 покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћ 
 <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам 
ада!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстор 
нало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи 
 срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, пут 
та игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непозн 
ела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, с 
ц гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био на 
 броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју ј 
д г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} С 
оба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесе 
} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је ова 
здвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати ми 
на по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађ 
обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S}  
8 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Анд 
 нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{ 
ји је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани по 
 је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и  
боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад  
 вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуч 
мења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уп 
ла четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само п 
е.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење чове 
света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекива 
о.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три годин 
 је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предв 
о се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило  
с душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се мн 
ху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено в 
пдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћута 
о по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном  
 баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао с 
г дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њим 
 како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хриш 
S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања 
аши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрс 
 и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је упр 
овор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на 
је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n= 
г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p> 
S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говор 
 вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Биж 
умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој  
и отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{ 
е срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали ан 
ога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији су 
лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубок 
 — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино 
ст Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном мес 
.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина. 
ашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њи 
т је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Миш 
свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од 
.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналог 
один уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки  
до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јут 
о се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, полож 
елим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж 
</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу. 
велирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачк 
—</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и 
ца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије 
 и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским прав 
 да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б,  
ме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати  
ругим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривије 
ји ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, сма 
тале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврт 
ера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној бол 
.{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан ч 
 губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</ 
е ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неуп 
а — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упи 
<p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине  
едмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опом 
ашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура 
огућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су  
а нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ват 
приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два 
 стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је пок 
таци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писа 
За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в 
 «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњењ 
17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у  
овори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одго 
p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао 
Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао 
собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> п 
 па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> < 
омерила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>« 
 ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се он 
е рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није н 
 појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај;  
а ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Д 
а кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андро 
 да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране 
јим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда х 
код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на наш 
олико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века.... 
сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је  
 — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни п 
д више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обнев 
 председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb 
Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан —  
 гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи 
уд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у св 
ештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — 
 — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?. 
 мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о др 
а страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седи 
 парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а к 
његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад ј 
ланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни б 
н рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противн 
 г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога 
о дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто 
до, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто 
никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и сме 
овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да 
<p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и поз 
ог посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» спор 
иромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пре 
шаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити ил 
<p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи  
огледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти 
 јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те харт 
 свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле 
ора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, д 
ичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратк 
ди пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се за 
 су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се виде 
ао редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник ве 
S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. п 
.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан св 
еши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси 
 Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — 
 јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p 
оћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава,  
н.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаност 
у несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи,  
 и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше 
/p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко мо 
ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S}  
 а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла  
почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје мате 
елик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела 
а, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по 
а није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког о 
} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је о 
— то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све над 
дућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говор 
да своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уст 
 тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окр 
пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забав 
<p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У  
ио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана 
 седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Ш 
880_C6"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година 
хватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте м 
/p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према  
ио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још 
ини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> ми 
на детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила неч 
pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она ј 
вине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умак 
-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше п 
 попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благода 
> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што  
— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме по 
м круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним заба 
ла реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је п 
вај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера  
божношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну 
јка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n= 
а сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — 
 Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не п 
бичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Ј 
а изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S 
столу....</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита,  
куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није  
 тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње матер 
 — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до 
о!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слат 
и лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула 
 моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у 
ронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за по 
 прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би с 
мала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту  
са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с м 
уд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом свој 
 те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као  
рна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што 
 се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума сила 
равља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати 
и саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„С 
ја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам как 
а, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p>  
зе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину 
о пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт мате 
ге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, пониж 
«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па 
уин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним —  
притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то  
зговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, пот 
е; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом наше 
pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</ 
је мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S 
о и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сиј 
 Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви  
а захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом пог 
благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом п 
 моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари —  
и лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека ми 
 — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога в 
осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од 
о се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљ 
. реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица.... 
м пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер ј 
 жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиол 
отица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови 
прави као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грд 
ноа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудни 
о живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>—  
за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти с 
а — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се 
 — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би ск 
ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једн 
то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се  
би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим г 
>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>А 
твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела 
ше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред н 
 приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се вид 
ни ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Ка 
н је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалек 
Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p> 
У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном с 
овек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам  
 живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да 
а своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта  
 још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно. 
сретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољ 
емо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто 
Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Н 
ности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око... 
ећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни  
на.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео г 
ља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам  
p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе.... 
стом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!».. 
јатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског 
ога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте д 
етом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како 
-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Да 
ве.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Арт 
ође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти 
динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли к 
ори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је л 
Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62"  
помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.0 
! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} 
,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској 
рв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега ј 
 Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам  
и:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок 
авним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он 
еним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — н 
рти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјер 
 није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитеље 
ије.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њ 
гда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој от 
била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом 
ији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима —  
сеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка  
г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно позна 
еравим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао  
ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда у 
 — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзентал 
ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручн 
равог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој м 
} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми р 
еца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово 
воју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећо 
дине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је 
ела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере —  
 неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — п 
мичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S}  
е ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!... 
ш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p> 
 у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину послани 
ачелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио —  
е га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур ма 
н — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се те 
аведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један друго 
јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А на 
мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Ни 
би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам 
 су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мат 
{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових 
јер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и ве 
аник за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, св 
ан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој  
парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водит 
рима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банка 
 материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна  
примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «п 
...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p 
им процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чвр 
му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни  
његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује 
м свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!. 
се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитости 
акве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} 
жи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве  
 рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој саве 
т, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не ја 
кама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Моз 
" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девој 
д човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{ 
ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? —  
сподо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа,  
е вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда н 
 једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавиј 
 своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур 
 одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људ 
оста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одго 
 Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти и 
азуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у  
е мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи ка 
рст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења 
S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није позн 
г, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ев 
три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне 
ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупот 
вију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{ 
мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја про 
 већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима  
 сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишл 
Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала ве 
ицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је мог 
љење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и 
трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу  
лика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На јед 
ола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, о 
г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумев 
иђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га мо 
е пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ће 
њу!» </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је  
абији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, о 
 Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S 
мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за г 
е, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам  
— да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. ма 
о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Цел 
на најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова пр 
и? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може  
 мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка ос 
или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижов 
— да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао 
ад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав  
а.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћ 
ерије за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г.  
 <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије  
ођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводи 
 <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и н 
ху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало. 
ој XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у арх 
њивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у  
мњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г.  
. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а  
и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb 
Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду које 
— коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи 
Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мен 
а ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвор 
 ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p 
..{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То м 
ства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра вра 
стао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива с 
авио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница  
ј главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад 
ече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог с 
 је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити не 
алост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је 
то срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромашти 
 им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом  
тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти на 
 стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива. 
 пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио! 
 то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осети 
ст Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није ник 
} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно  
аком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепо 
 наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од с 
 његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} 
p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небат 
матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку. 
 рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа г 
 ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учин 
ног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фалично 
и парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је све 
есту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> < 
ет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би с 
тар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} 
њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с нови 
вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се б 
ла човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} 
лас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка 
ац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, к 
 милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним свој 
у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање.... 
е научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу  
>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама  
то не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p 
до, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у прим 
пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад 
врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Јо 
и јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p>  
 у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо  
мро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога дру 
крадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име њег 
су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по нек 
 око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао  
но, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту  
.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподен 
— да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не м 
авите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотр 
а да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер 
.{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом  
она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У 
м претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Арту 
ћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу  
сао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила. 
Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјут 
ој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те баци 
 Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура. 
 видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама... 
} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да  
ног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на  
 одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших круго 
атерине....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле с 
и нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не о 
. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако п 
ионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су 
свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Ж 
нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допус 
зенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га сн 
S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и  
 јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да м 
та....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме ост 
вог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <m 
ек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{ 
 да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар 
ожај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се при 
лаве....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је в 
ља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца 
есију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ст 
вета! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памти 
то и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладни 
на сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам гото 
нам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као з 
а цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, п 
е стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири 
но мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судиј 
 да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S}  
роде.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побо 
 завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично 
азили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>Пос 
е оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима  
ан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{ 
у хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од свако 
г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Т 
<p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на  
га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S 
ојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{ 
} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега  
о“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима 
е нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађе 
агању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами 
S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —< 
.{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све с 
 мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p 
је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по 
е, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Р 
ерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женс 
вости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно 
, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беш 
S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Он 
оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у  
ртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера 
ба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од св 
 прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог < 
дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сва 
.. г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон 
дским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место за 
i>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да врш 
ас је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи! 
лосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш слав 
 нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне ско 
друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S}  
ој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је з 
 паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на кој 
 Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин пре 
оја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера доби 
 ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи  
ао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Г 
с, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спаст 
’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и 
езбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у ц 
тајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше ј 
м обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — бољ 
риша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, п 
троба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n=" 
мање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се 
да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да с 
отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог ама 
ође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену о 
p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође 
ична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. А 
 није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једин 
> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Он 
 «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађ 
љује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као  
омјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заостав 
 де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој зашти 
 се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај а 
це, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је  
кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министар 
м на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла  
ну маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г.  
бија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n= 
 и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија бе 
гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни право 
да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогод 
 видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-М 
 — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отро 
ађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и го 
претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb  
 студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особења 
евао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна  
постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове до 
ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и нам 
 Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјак 
во.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пр 
 <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може 
којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледо 
 поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико 
 ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она с 
обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке 
ка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривен 
/p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не ка 
рви сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> < 
а беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је < 
и цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћ 
уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> прихва 
17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред  
сновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, ов 
зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p 
та чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњ 
унцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску дет 
улатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу  
ad>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То  
уља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари д 
ео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управил 
 долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је прими 
ећ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак 
и, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга по 
5" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није з 
колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој 
p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли 
 <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} М 
одметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{ 
ти».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ј 
д је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он глед 
ном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити  
робуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледал 
е, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стра 
иђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да оп 
ћи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац  
бри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?.. 
један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује брук 
ана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више 
вије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог  
S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило 
e="notes"> <note xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично им 
јом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој 
деле — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше д 
м — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас д 
S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сенат 
розница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје вели 
опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут 
 крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слуша 
 Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не бе 
олико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила 
посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} 
.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пр 
> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду које 
 не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и 
етлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна стат 
име.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> 
ечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле. 
о отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја 
 без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p 
После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти  
еси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и 
а судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p 
е-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада  
 уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види п 
Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју по 
е Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече. 
 То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су саз 
 увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би  
ладићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог гос 
дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад ј 
шки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" 
ико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног 
је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваз 
ета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аде 
та бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као дв 
штини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престрави 
чи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку 
milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па нест 
ретвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја 
мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не б 
...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Арт 
ј тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје у 
 Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна 
латка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још 
тка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко,  
шити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да  
да је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, о 
ући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије 
та за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. 
лицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа  
 да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор ка 
кло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је 
 у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената 
и или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сена 
 очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , пр 
вност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, пре 
>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у  
 С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је д 
а; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита  
>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је  
 преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од неку 
довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту р 
ава, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца п 
би тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са 
ир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «правед 
ече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала 
шеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> 
е стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} О 
После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> 
 Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, сам 
101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p 
е та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} К 
 потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој з 
догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p 
заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да 
е огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуно 
спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је з 
{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступни 
и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у 
ко сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ  
зио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девој 
ладих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се  
рез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац пр 
ечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница  
орни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га 
јера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување јед 
 смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Д 
домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко  
осмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали  
ал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ прија 
у тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да насл 
позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила 
 Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је 
р моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. 
сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала до 
Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседник 
је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председ 
илкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку н 
ало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су је 
и сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни п 
и година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата 
вно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осе 
еменитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали  
 одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко не 
Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најма 
је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде с 
стељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је и 
 Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири ме 
 <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад  
"182" /> <milestone unit="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се 
ства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло до 
ст своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не 
о!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</ 
њивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то нес 
 ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на располо 
 додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје  
часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!. 
 ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног 
ијатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сена 
т вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови 
је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Са 
а потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није  
 млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p 
а гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би обор 
ај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{ 
ле пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са сво 
еду; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимо 
 То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљс 
ога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну 
 невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану,  
ешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштит 
алости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и мла 
е тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његов 
ад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p> 
на.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове г 
смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>А 
ко тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p> 
} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баб 
».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... с 
 повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем. 
 је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенч 
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити  
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник. 
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни пред 
Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и пле 
латну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и р 
латну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима 
у шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија... 
ити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упа 
авила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} Т 
ш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о к 
{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И 
ана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — и 
у на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он 
 маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо 
дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде к 
ртур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>—  
иђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, —  
спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледа 
е ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме! 
а Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти  
дете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што  
р маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово  
— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред ос 
p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milest 
ленција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Л 
епрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Ад 
к. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог веч 
и места у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда 
дних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје прав 
S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми  
е, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступ 
а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама 
оложење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине  
ворио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се де 
егову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Ж 
 да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да с 
ије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће ос 
ржим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету 
р на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исх 
е као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанск 
 речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?.. 
а се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као  
>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огис 
ного!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који 
ика, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите оста 
ктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири с 
х обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{ 
обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше 
да омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с 
рила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи.. 
отово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{ 
пшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних 
 себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <h 
на ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који б 
{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје  
м убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Са 
 тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невест 
зда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино з 
авала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p>  
рониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше  
 покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} 
Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Ка 
ем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. 
 <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, 
n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у сво 
рви веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, ј 
с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 го 
оје беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом 
 давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му  
а он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n=" 
г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>А 
 накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињс 
ђу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки и 
од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p>  
>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васп 
Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месец 
ва документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госп 
нако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил.... 
ички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској  
али у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се 
<p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пр 
у никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо  
} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена  
пођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Б 
алину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијо 
е — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г.  
 <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул 
 јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што 
ах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како  
 извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам ва 
...»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</ 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и ос 
 непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчи 
новали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је ру 
лом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судби 
ојом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукам 
оцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се 
б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стар 
н 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужи 
> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро 
г романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог  
го. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу док 
љ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура ма 
оје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао 
 је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињс 
, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборав 
мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена,  
писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му с 
....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао 
а добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпо 
као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S 
 тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловље 
Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</ 
ита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледа 
ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одб 
Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Сев 
исак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром 
 ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе  
супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну 
војих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развук 
анли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин,  
— истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (ф 
:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Сев 
ао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођ 
 дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске... 
 ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb  
сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио  
</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-М 
 позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући сво 
 беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добр 
вај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави 
еног вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило  
екујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презиме 
аштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоце 
цинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа 
лику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> < 
м путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у њ 
а сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змиј 
шко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја т 
 свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плак 
 знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој зар 
тулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> 
од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја  
е наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p 
ило равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би  
 нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb 
уда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p> 
има човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је прилико 
ви пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, 
о доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све 
речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. 
начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом мало 
која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је с 
— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта  
во је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао 
<p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, 
 сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; 
Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође  
>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој  
и:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у  
(фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења: 
87 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје мате 
одостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богат 
и њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{ 
ољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p 
50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове 
руги дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро изме 
 нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и с 
муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударце 
лед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас 
 лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="1 
ије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ст 
 достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; 
.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме 
вног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г 
аукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128 
а....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко  
еше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени го 
омоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је  
 млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да б 
иста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета 
 силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми  
 син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој 
овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти  
су мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Ми 
еко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, д 
тву ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи  
женог документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два свед 
им су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а  
 «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p 
 св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује и 
учају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Миш 
 су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «........ 
да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ри 
ни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Б 
у мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Б 
њим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p> 
ји беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после  
другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извл 
Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми с 
слушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска 
 могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и број 
ог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — де 
тично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење 
и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широк 
дног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе промор 
орао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, ил 
ина.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ. 
 Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сва 
добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад  
на је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће о 
ете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сва 
ућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господ 
кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестење 
<p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} 
ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимна 
е изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад прева 
 мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што  
рати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да 
транац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> < 
о, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андрони 
окучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, д 
 он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле  
ош оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То бех 
после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баб 
, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобра 
оше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим 
»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије про 
ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и он 
а да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>О 
 истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај 
ло је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше н 
гнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушл 
чинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос к 
у реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало пон 
S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се 
ан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p> 
е доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому  
ти.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприт 
 ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуш 
дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао сво 
>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Јо 
ељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње на 
!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на  
{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S 
и, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо 
е читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани 
>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље 
о.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо 
лаге речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone 
оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — п 
S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S}  
ачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом ад 
 Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} О 
мах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући 
људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што 
ише, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народно 
ло се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,00 
е Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с  
ола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник се 
и се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви 
мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећ 
по, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потр 
 сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да 
ви пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртв 
.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из њег 
а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта на 
ијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да посту 
 изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара 
алека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у св 
оја краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би с 
ли...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} 
 свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања  
ети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...» 
што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувиш 
право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега то 
 Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га 
 лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдн 
чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што че 
 <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, 
Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на 
а тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао  
што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној б 
рате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, н 
асно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што о 
ако ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гво 
би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ниш 
 њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а мн 
 — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући о 
влашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «бо 
{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S 
алој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори —  
се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, ка 
гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истин 
истри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди  
јале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио пр 
ђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, 
Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим ма 
.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он ј 
е може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада не 
обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брини 
S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна  
 цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су и 
ну је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у ка 
м сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за ру 
колико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа об 
дно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам 
 наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.< 
а својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У ње 
рв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> 
ране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Моз 
p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавиц 
дох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу са 
а знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} 
а....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламе 
ла очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Т 
та.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? у 
<p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачк 
S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она стар 
о су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо: 
де и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, д 
онети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке ст 
 — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три  
о могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа но 
и и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим 
 време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не ср 
 суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</ 
е руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко јо 
 и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти по 
{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} 
онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви 
рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ћ 
м се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мише 
а ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није 
ј парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми  
би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена  
вања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова п 
 дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за  
 она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и с 
 секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динар 
лове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, 
Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења... 
 би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да 
падне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И 
p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам е 
о поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу пог 
е да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих пи 
а спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманит 
 би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато... 
мићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скид 
ојан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом 
 и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и  
 делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не 
олело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S}  
и се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђав 
<hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логич 
 то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, г 
и глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то  
..»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p> 
аром г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође 
исао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово 
ар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо как 
 ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на о 
десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Фл 
 из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142"  
 је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи.. 
 против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парн 
бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је  
е одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошл 
 смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске  
аду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разум 
жио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Ал 
раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у 
има је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву. 
м беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци по 
 врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично на 
"181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико  
пило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S}  
 стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу прес 
 дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине,  
 ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару 
узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су  
авна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон п 
 данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав у 
и, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкује 
 оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он с 
је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. А 
 се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, пад 
хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара.. 
 никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем  
невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свешт 
ne unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био л 
ше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, непр 
грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану поквареност 
.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати  
S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућутк 
 оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S 
ако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење 
 на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да поста 
 грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду  
ју.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда изл 
де треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила нај 
бар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Ви 
није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — да 
стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p> 
еднако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвач 
ања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и сл 
убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецај 
ло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу в 
 и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала ш 
а је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одоб 
 додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех ј 
 Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фа 
стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гостима, н 
ројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак смета 
 кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Ро 
а учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог  
уге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на  
аситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову м 
мо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашн 
гује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не 
оље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети 
ре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле.. 
каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора  
 била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама пом 
 слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан 
 било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, 
рашна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је т 
паде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сум 
>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој н 
{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били бе 
 делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња це 
ла, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али о 
> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника. 
 од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману 
 дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усану 
 пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и к 
Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју  
 њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и 
 за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милос 
акоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање  
 само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «с 
ђоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и п 
- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Н 
ислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milestone unit="* 
. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" 
 дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила  
—</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Там 
{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S 
{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркне 
на га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес г 
ије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба д 
вој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она ис 
како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како  
се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без мил 
је сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку 
азати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. 
 ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће ост 
се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано си 
е на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљал 
е рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки п 
мња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала ј 
сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се 
, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подн 
 арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То  
своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све 
Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинут 
 на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он  
се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи 
сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком 
 а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —< 
ажите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно  
стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није н 
 <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни  
оштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад тре 
 — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог ис 
 би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па  
hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с ово 
Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зара 
} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте  
—</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>К 
на загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мај 
 сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без ма 
и мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Ка 
о је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l>  
ромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бе 
де бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све по 
бави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови н 
ан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, ми 
ије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме 
ка</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тра 
 /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>тр 
ано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да  
 он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред су 
, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судс 
а, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје ста 
може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за 
с први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог  
пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку н 
илосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља и 
е на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље. 
јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} 
ћ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове 
је ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде б 
н ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Ан 
на ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју неш 
S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По ш 
ињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду 
гуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није 
 га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у о 
едоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца 
астајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је  
 домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописа 
ла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака не 
те, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни г 
ти.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло. 
следња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S 
 немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних рук 
 једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није з 
Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} О 
Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем  
<pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобн 
у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није ку 
ог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његово 
три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи —  
 тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Е 
чијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да с 
о пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S 
га и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошил 
уних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре  
итаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} 
</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га  
="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала 
ри, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватр 
 у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} О 
ако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све 
 па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на 
 — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбено 
ведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milest 
>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} О 
лико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе  
лавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет  
<l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога — 
иоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од св 
 удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гр 
дња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које с 
о затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути 
Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Д 
ле четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флав 
 <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници цркв 
стори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост. 
г суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи  
ао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у оч 
а за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтин 
причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо ј 
ма их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сј 
уту видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској 
 наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — с 
Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу с 
 закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила 
пно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догод 
ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како с 
ј рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку... 
сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који п 
S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим 
 Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах в 
било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учт 
> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по с 
мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пу 
има ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг п 
p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p 
у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мут 
ицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја с 
 нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о ово 
мисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину пони 
S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин пр 
заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламац 
зивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити зак 
ктике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку зако 
 лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница 
p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S 
ила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавиј 
ју, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наи 
 удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p> 
да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... 
{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем. 
о развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Ка 
гледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде. 
ети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживљ 
обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици 
рстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десн 
рштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је сл 
амножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној п 
 доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица 
бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по  
ље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто  
инове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше 
ов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џ 
ими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху опту 
 луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко 
 стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, пр 
крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до  
д кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Ф 
атељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром 
 n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд  
 — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке бољ 
да као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше 
ом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, поблед 
ик суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с лев 
 Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом 
ој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестр 
И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко с 
 брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — 
 њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — д 
. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је  
дмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој бе 
 сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца окто 
штачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>П 
 својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом 
 n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S}  
ј великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни 
 непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, 
л постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће ви 
ијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не п 
згледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени не 
 — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда  
ита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S}  
вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:< 
</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S}  
 спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих с 
је као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела  
нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу из 
 соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњ 
а њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног сл 
решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови —  
ошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како 
е одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђ 
д њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу. 
многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то  
Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је докт 
, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога. 
држа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} 
сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер  
тета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зн 
 до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133"  
 двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су ка 
 Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу 
а оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју роб 
, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S}  
што узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво по 
 краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb 
астави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у ул 
илкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу оп 
ади та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не до 
 како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш 
излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре  
у тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} 
 људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац са 
ем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула  
p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама 
сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења н 
је.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} О 
етета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочека 
 Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стаја 
ице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности 
 проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} 
 је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Ј 
је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други о 
 Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је поре 
вица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколи 
екаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{ 
а учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуд 
ан поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те 
 му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Кри 
<p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну  
ни.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да с 
о у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обич 
 адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> < 
и посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосре 
лик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник 
ектрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше г 
у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су стано 
ласти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње 
жи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити!  
и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но ш 
енче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра 
о очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела  
т материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднет 
живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чисто 
 руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радос 
"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} О 
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше у 
е, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много 
ика г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике  
смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не па 
рно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — вазд 
 трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у ко 
 по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу 
S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чист 
свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} 
 разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{ 
 Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и 
огледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема т 
а мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p 
и.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То ј 
аста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видл 
 животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак он 
сретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата от 
иће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушал 
Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина  
цу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо  
врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, п 
рагоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних 
сије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И м 
е доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти 
 кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше приле 
 частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је мо 
 седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његов 
ана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћн 
ешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много  
80_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у  
 му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом 
адознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — п 
ри заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жен 
дије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику са 
м Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, 
бости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи ј 
 је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — 
испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се  
мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљ 
д црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић  
ен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека 
шло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше пов 
сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно 
 и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> 
беног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је т 
ожаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природн 
>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Је 
 је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим  
бе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драг 
еки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у  
вентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо на 
 Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само г 
нџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити. 
зненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва  
ло други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би  
ом ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запреп 
 и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се  
ов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав њего 
камењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div 
 џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај  
м и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; п 
еше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово м 
ина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у дру 
не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и ду 
 беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињс 
остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџериц 
ац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је  
мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела д 
о алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је 
р—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз  
арешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној маши 
ријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти м 
шон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова 
</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза д 
е, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} 
у невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатељ 
 занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јач 
ра, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S}  
оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена поја 
стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом м 
е мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — г 
удбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и 
о поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља ле 
жило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један о 
запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда с 
ла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организм 
инара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обич 
али прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу,  
свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступал 
ног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" />  
буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и пос 
дина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Как 
5"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година. 
ешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај  
у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров т 
лавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сиро 
>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{ 
 као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела 
енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S 
не.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавиј 
ића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Ре 
Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког 
тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа. 
је сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и 
али зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милос 
инео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жа 
 свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад  
 Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим с 
подин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред 
нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје. 
ад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост ко 
а нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе 
о велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу сусед 
ђица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретне 
 је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинил 
ија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од поло 
ве се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да ка 
 му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше пр 
је, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати 
окат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступни 
 болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху уп 
свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је би 
ле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне л 
дног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло 
b n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} 
 упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко 
ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи марк 
боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо  
ајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г.  
е, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике 
га што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с н 
<p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој  
 на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелени 
ше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронит 
Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту ње 
Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо с 
еше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави 
} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар 
а старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</ 
жи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала 
ављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, 
о на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Њег 
, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћ 
 једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени 
 Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. доктор 
етник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се при 
а неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На  
абавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских кар 
 се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се мог 
бом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матер 
запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше гр 
 је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се виде 
ко!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала  
би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Д 
дали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатељ 
сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине 
> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина об 
ав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај чо 
накви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много 
але су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је зн 
гла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут га 
војим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у 
ећ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен  
исоком покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки ј 
 матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан п 
 мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код  
 — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и ср 
а.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Н 
 дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} 
гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p>  
х, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао н 
прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С крај 
 нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би груну 
најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова  
скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S}  
ром пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би 
волемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо о 
узетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је 
овцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније по 
сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ? 
и на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по 
стан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети 
(види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он  
а лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «вара 
тодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишн 
о њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би  
онетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да на 
емогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу 
е немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда  
 она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — пре 
амо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p>  
ногих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу по 
ање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро разми 
p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник 
ита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући наш 
арским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје ко 
о сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај  
какви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не  
 тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређ 
 и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стар 
ку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој та 
дуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S}  
ас погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним прели 
с погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмеја 
ше говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Ле 
н би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на он 
и!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би  
у пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} З 
е и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за с 
 многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави с 
, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више 
и од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Н 
а законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо нар 
 ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} 
ање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факу 
ри — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да  
 обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, нар 
му још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њи 
 — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«По 
 спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем.... 
 — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи  
озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гле 
т је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} 
латим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не ш 
оне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецај 
рила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... ш 
> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућнос 
>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и  
д куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то са 
би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигура 
ех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госп 
ело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p 
амућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S 
> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја 
не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мај 
...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунца 
птала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и за 
и, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати он 
стима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добр 
олена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> 
 би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мај 
, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна но 
 дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...< 
авршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, 
 као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им сме 
ала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше  
ад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она ј 
е успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад д 
 учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали 
чером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје 
 — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Ов 
ака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто ст 
 морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог син 
/p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко  
до, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву  
 — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим го 
ита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је поче 
а, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на 
у, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле  
нца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по ли 
/p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо мој 
у с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари зд 
 са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он 
 <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показа 
 n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с прол 
лике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери м 
особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати о 
сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, гос 
 воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — 
ливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — 
 штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе п 
е....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је вл 
 <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом оби 
 Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непоз 
нић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер... 
ехничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би мла 
ла би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!..  
 разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу 
г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је ув 
ли о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тад 
о.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније 
обитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их 
егово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi> 
не проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести  
отврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то 
лед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би ск 
а....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главиц 
...{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву  
о јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже и 
ри кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај д 
вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{ 
1880_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, 
о је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најп 
 Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче  
.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То  
а.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради 
 коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим усти 
сапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан 
ом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила  
а је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да 
ко није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестењ 
ало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он  
а долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му 
а.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> 
е цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му ру 
«постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изме 
та би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} 
но је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и 
туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим 
ок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди,  
и.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не  
вало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним к 
трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао  
та му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал 
их беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном пре 
="SRP1880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном  
ала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор  
ао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело см 
 је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним у 
спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали 
«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мал 
} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — 
тоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се мно 
е у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S}  
ење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна д 
у је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одм 
 живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{ 
ндронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоц 
 мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb 
Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писм 
револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура марки 
е би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе 
 за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао то 
мјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по 
ловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична  
 очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узи 
ђено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је то 
ођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="11 
 и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет вла 
 суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онд 
еку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у 
ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околнос 
преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би  
} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читав 
би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драг 
Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумаш 
 била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном 
је овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на про 
. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала  
тења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Ка 
; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хо 
 сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост  
 и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То 
е сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — к 
 предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан непр 
се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар в 
n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То са 
 <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и изла 
мејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон  
чити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, 
инаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу 
а страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да  
мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?... 
учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који с 
 беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој с 
 хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам 
зистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</ 
м је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи 
би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово  
од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел 
вих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је бил 
...{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у 
 «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред су 
на, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног 
оже наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио и 
дмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла  
е би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>М 
беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би 
ију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једни 
, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренич 
це «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило 
 онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету  
више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истин 
да видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="# 
узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби  
ма.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмањ 
 порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици 
то је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођен 
 како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као  
дност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје р 
 родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате,  
 рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало  
S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална сп 
оју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости. 
е, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аде 
шељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне 
е за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро  
ила.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с креве 
цу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака к 
а се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говори 
 вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но 
стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно л 
и до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротв 
рочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шт 
едила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиков 
етни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела 
/p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш 
ом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Ж 
<p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана 
, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваљ 
ио би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> зак 
страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо». 
заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.< 
ти онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — прим 
као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди п 
ашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше минис 
ј додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>« 
 живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p 
али?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розет 
ебе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би 
дине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, ис 
о претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали 
ље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не  
ала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!.. 
ли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он си 
осије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Отк 
уке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како ј 
апитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ћ 
своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју 
вљао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то так 
. и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сач 
систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове уста 
 кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том бри 
 цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све ч 
дом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>—  
ђе, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тог 
ка му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нек 
 ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p 
ло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави 
ан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај 
 она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n= 
 <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не  
дног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се посл 
, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огр 
ретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чул 
азити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава о 
 и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мал 
е светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син  
о.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви ве 
ивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се  
мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убиш 
тура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по л 
гледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би 
ву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим сп 
аламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само 
 добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, не 
>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који 
ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај  
ит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, 
 дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би  
смејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у за 
о мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно  
 и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без 
ећих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</h 
то је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једин 
ње, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p 
рња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу  
шију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете  
своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту 
да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашни 
есима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику су 
говим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли  
 и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уре 
дмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им 
оста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у вар 
утака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа бил 
ебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} 
баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> < 
160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уста 
е најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би  
оже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше приј 
Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сат 
екао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела пре 
 законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или она 
и опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" />  
рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени 
чише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жи 
мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г.  
ао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андр 
 исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основа 
 аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у  
</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то 
д де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је ск 
/p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише паж 
ије устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе  
да само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по и 
} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засен 
рчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, 
ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело р 
ну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом да 
 за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све на 
 моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљ 
ришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање  
оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова ил 
 не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао ниј 
а и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стањ 
и достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго 
да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се 
омирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је  
Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове поко 
је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали  
ежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих 
ма овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је 
 његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја 
и....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. пре 
чинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас  
 приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе»  
p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле  
к се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} 
о провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га п 
а је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који 
 није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одгов 
би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не з 
лобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г.  
 — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо  
рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, госп 
="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>дв 
рног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или к 
у не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредн 
ба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест с 
лећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења 
би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из ми 
ацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S 
не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми ј 
чи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских про 
вом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево и 
вајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших прот 
>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевити 
1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледа 
вите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га неприја 
ивота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину 
 учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и њег 
 то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се в 
 тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> < 
чи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла м 
, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тр 
ра слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочи 
била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје о 
е збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова 
се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда с 
 тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету... 
камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих б 
из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедн 
шла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба 
ћали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплемени 
а знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере. 
закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали пр 
а легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајап 
 — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је  
<p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, А 
} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — в 
ати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу 
за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке ле 
лих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата бива 
 Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињо 
 сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступни 
 у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} 
знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огис 
ни виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове ми 
е се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљ 
а, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Беја 
 је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа 
оријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p 
ки пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм дир 
ерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче с 
а — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — 
 преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је 
="SRP1880_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био 
пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10  
глине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места,  
e> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на њего 
е, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку  
Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен 
«целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се о 
удити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје  
е, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђи 
и чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањел 
оја нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хт 
естрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гле 
.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мише 
икад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. с 
есуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одгов 
који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако  
иноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел предс 
љевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само 
овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте 
постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години б 
ом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско  
вијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међ 
 — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре  
мјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету 
е сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад с 
били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — 
«Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S}  
ске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитава 
е није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити 
та би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да  
, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око н 
} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим 
а суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимањ 
о и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде  
и г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ 
S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чи 
о је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», о 
" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је 
т нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је доврш 
>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <div type= 
 давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте  
ите њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, 
S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознат 
меру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку стр 
они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даров 
 се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу. 
{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере чове 
</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи,  
у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња. 
бом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{ 
н призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — — 
4" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, 
ме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" />  
</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S 
кајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунца 
еш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке,  
 — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла 
крије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је  
Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни  
огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — прилик 
није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и 
овао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — 
њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико  
} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да  
рвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног д 
е — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Адели 
би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone uni 
то.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», п 
Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је пос 
но могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао вели 
ена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад 
стионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувен 
де до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена ј 
ици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стај 
је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити 
д из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам  
а реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је и 
пет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођ 
их племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} К 
рекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живо 
ше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одма 
оветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно р 
на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — з 
ућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="19 
тионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је  
а морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних п 
тупе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвок 
динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есап 
не боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S 
а дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио мо 
завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да  
пржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, 
 сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве.. 
ци.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ри 
 односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати по 
а и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, п 
га склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, к 
ским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која  
о коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да б 
} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута т 
емса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «С 
ерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити 
треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и 
ома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обич 
рећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био ув 
њем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одгово 
 опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно  
шта крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном ста 
учили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су 
е да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врл 
у ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... 
немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта за 
владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму 
ониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чуд 
тање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је 
вода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна 
 се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумња 
и оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се р 
ил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан мног 
е....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парби 
ави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше  
ије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нис 
беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао п 
 n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је н 
а оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај  
>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја — 
срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци. 
ођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а  
м; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти д 
 Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али с 
м били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а страна 
ољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S 
видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовне 
ио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећ 
ра Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кест 
је сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{ 
 ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду ве 
оје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и д 
е — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детет 
р, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавају 
што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављал 
послени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле 
о, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој се 
ти, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је  
шта; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млад 
дубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напри 
...{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, к 
е јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон  
ош веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан  
а Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!. 
пита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахира 
 је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да  
и отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајк 
ј, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на к 
е на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Он 
та мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће  
} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак има 
</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслужива 
а пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицо 
м очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...< 
а.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више  
а другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је  
једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад с 
одата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није мо 
p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што ни 
 или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П..... 
та смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> 
нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са сво 
четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку 
а све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — 
во није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Оста 
{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме 
{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану ја 
а.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од он 
 и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свег 
 свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли д 
па — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи 
е у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво вели 
ара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно ј 
...{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <milestone unit="*" / 
а милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и 
ли где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега то 
ави....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред с 
удима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што 
уше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — 
p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову с 
чак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S 
 и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје < 
е удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и уст 
ротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванем 
 ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то  
ша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107"  
проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код 
арко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из в 
н ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће  
{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у на 
 отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{ 
спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу. 
е као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо  
ни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жил 
као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле  
о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских пропис 
...{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим ху 
 ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене н 
ли, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мет 
000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим 
е распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди бе 
што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи 
 и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На ср 
ило необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните  
p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, 
мо по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је г 
још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је 
мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчуп 
римати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосл 
ство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизу 
p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што.. 
дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седи 
а говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се н 
во је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиро 
изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title> 
осподари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај о 
на душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — т 
их кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име за 
акако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби  
ке сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter 
ном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске слад 
а место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за с 
 биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље д 
 човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> 
започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке 
ио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S}  
 млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова 
 /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву ви 
ре даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није 
слоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старос 
рође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} 
 стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{ 
 јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су смат 
<p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, 
 али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глуп 
аднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то до 
 овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улаз 
знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама 
н преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г.  
вим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добр 
{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботињ 
чини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог зана 
ће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господи 
особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вични 
S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Пре 
чао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она 
ања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу А 
нчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад 
 Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,»  
цама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне бол 
плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није 
заћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био  
.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне  
мо ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:< 
е Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама  
иктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прос 
ишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне  
бог нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео 
ен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао с 
нита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, ш 
еварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је  
снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим другови 
омунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, прави 
преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник пр 
од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретниј 
јали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју 
лавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p 
 своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорел 
г.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учин 
е даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то  
г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{ 
н са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову ј 
е су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... доб 
и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова пос 
аци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да види 
беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но 
 и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио 
 а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу ти 
 сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се сам 
сподине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S 
довао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог ред 
ли да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа 
о је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је  
 изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљи 
 — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</ 
} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Са 
м очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S}  
ке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписк 
о с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке 
ини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне 
 Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{ 
м се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне  
 Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора им 
ла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андрон 
 <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим и 
 трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <miles 
за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П 
ених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао јо 
тар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г 
 годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који 
 на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио 
лакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар  
е већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше 
а на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чуд 
ме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку до 
емићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ст 
 овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у служб 
 спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти њег 
и то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 2 
оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Аш 
да, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нем 
само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изра 
 и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извини 
чудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лаб 
спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни 
ођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба  
лели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од 
ок је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби  
ин г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Ар 
а плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране  
дану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и 
едном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је  
дим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па он 
</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха —  
} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није би 
 његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени вер 
оља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име: 
и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} 
и отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је 
.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код не 
с био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отвориш 
ше.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и  
 јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би д 
 је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бр 
ај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Рив 
 г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је стар 
нове аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бог 
p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му 
 био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност с 
 са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се деси 
 и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко свак 
 младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби 
S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке 
а мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје  
длог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после д 
љају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље  
гурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она 
 се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или прот 
 дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то до 
е.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је т 
к.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у ку 
што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у  
т, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала 
мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да к 
<pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} С 
ту.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље и 
вског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта 
ала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба 
 ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни  
ући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> леп 
, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном 
 надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толик 
а сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазира 
p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате.... 
икој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем 
уша!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу п 
 оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народни 
ично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђ 
упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</ 
} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових л 
 приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња  
pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуфе 
 усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би наста 
 дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим,  
 уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра д 
...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не з 
 заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема н 
</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела чов 
 нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била  
на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи 
— пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна  
м ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памти 
} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад м 
лакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешк 
 Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секц 
раведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки у 
метим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера.... 
 силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе вер 
и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра ма 
е, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... од 
чиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег  
д биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке  
он само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао,  
ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да  
 дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, з 
матрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте о 
ислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није дов 
p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ  
е његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и св 
 да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, 
вој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{ 
е му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учите 
ајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузг 
ек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто  
неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре  
 да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и д 
а земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</ 
е, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, 
а у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посм 
и његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав 
{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш з 
тним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p 
 и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог 
 судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!... 
о да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} 
..{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не  
 он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да  
према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништ 
важавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење. 
{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он и 
га супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили  
«деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца д 
осматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, 
> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се б 
а овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда н 
ег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету,  
једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>С 
бија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио посл 
..{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обу 
сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Так 
а свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукоп 
би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба за 
 Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p>  
 бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет н 
 ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не  
да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!.. 
и ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— Т 
ветињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањ 
а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А 
дан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је је 
ј је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којо 
костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Ср 
чњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господ 
бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, п 
икама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прав 
где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!. 
— он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи,  
аго народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова  
бротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немој 
а, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опш 
ла потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани;  
ечи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и роди 
ци Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S}  
="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како 
ј увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — з 
ет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матер 
моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпат 
 добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама м 
 школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме 
го време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Доне 
ило....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите  
тви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови п 
би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним  
ентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође  
отвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велик 
торе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} 
је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик 
 у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су би 
што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи 
е жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу;  
о на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, 
а!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши 
ашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист им 
аиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на 
«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ друг 
 би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени 
ећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо. 
 пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојн 
е је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} О 
 је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Ста 
ли смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми  
енце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Ад 
не и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали о 
 на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да г 
ало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није м 
где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какв 
тане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли 
 парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га ка 
чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убо 
адић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију 
лени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном нек 
ута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаш 
удској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с 
творише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а  
 преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан 
 да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</ 
 је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</ 
 по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађош 
 Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради. 
.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је 
 дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих пит 
д ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врл 
смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најуч 
ешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за 
а поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су ж 
Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и д 
— бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било к 
на гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше сл 
— као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — 
..{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још 
инеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се  
 мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>О 
ен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type 
е, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</ 
с, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те к 
ушу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} 
ово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни 
ед мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се ба 
ила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то 
арочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — 
ити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Му 
ед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права в 
 му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p> 
а публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="10 
 га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да по 
ерили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих дру 
на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да 
 љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу култ 
животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века сам 
аности...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је —  
ими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је ма 
, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животи 
3"> <head>XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечн 
ен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је ук 
а, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом посла 
вотиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S 
вољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине. 
— Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих  
ко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S}  
преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p> 
находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта с 
стри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице п 
ју беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и де 
не гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала с 
т!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док 
подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше ост 
ог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!.. 
е ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми  
и; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} 
 Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђо 
у Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу му 
 све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сир 
 а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас п 
ур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би 
едали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали.... 
 <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин в 
 Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко 
о да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ј 
на — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код  
лагослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак 
иру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је ст 
г дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито оде 
ноги је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о 
упуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем он 
ри потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. М 
з беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позва 
ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>« 
 то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће д 
} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адел 
а — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу  
 сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S}  
бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година к 
алеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је  
не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није забор 
еве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није поврат 
дом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео д 
ужило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима 
....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</ 
а немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милост 
, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је и 
ворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а 
 они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесв 
јпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, 
и ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи н 
 прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати 
S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. 
 господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за 
вао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао  
а и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Не 
словено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног нар 
речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало од 
авило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну  
стимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути кол 
="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној  
о у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико накл 
 се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{ 
она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим 
 сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате! 
ана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смот 
своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, 
 онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих 
добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што са 
појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и  
А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!.. 
кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5" 
{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви ч 
ву методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног суд 
!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје ј 
удо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трго 
м; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и ле 
 од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} В 
а....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибри 
давао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> 
с најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена  
сти! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Ам 
3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера. 
 ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме 
ла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници,  
доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од он 
ма.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позла 
уто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је 
м.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беш 
има, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној 
он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био с 
иња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо  
!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако испод руке — О 
есту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико ни 
ао што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А к 
маштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је б 
ви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура марки 
ости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса —  
., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покрив 
Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту  
ирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{ 
 је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни за 
 то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика  
и....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по мил 
....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» 
рећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим  
ла одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће... 
....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} 
њем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног п 
оред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од к 
а ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници 
ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који ств 
; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од ко 
 казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} 
ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно з 
ођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо.... 
 Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке 
да изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сун 
еше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помог 
 тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани б 
те да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и —  
уга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну  
/> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по как 
} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мај 
ских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да  
орова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Чов 
ита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна рево 
зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој 
говори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ! 
ад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, пр 
је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара окл 
 ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178" /> <milestone unit="*" /> <p>Г 
p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и 
она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и  
p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Ш 
 као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p 
им и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он  
га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из ва 
ог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. 
ва била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало 
.{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Сав 
Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, 
 да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — ис 
пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, пос 
хији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и 
љу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флави 
стење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у 
ова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само 
ош нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — В 
уменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, 
ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једно 
уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб свом 
итетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских 
огледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће м 
и.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не пр 
редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродат 
 могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу ве 
ази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем уд 
атим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — св 
ш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тра 
S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле прод 
а је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим прет 
ла је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у пл 
; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} 
не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико 
разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резон 
дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је мо 
вар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе ме 
 ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{ 
ило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зим 
.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са своји 
има г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div type="chapter" 
он — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар ј 
во распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у с 
олумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценос 
 као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} 
 значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовин 
у, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и 
љно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у св 
 болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради 
е се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом 
давати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесниц 
никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора  
це;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца м 
а наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први зн 
ледица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела 
 ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она гро 
осни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p 
. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити н 
авља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч. 
а по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем н 
а још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушл 
сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{ 
 Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S}  
е дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нис 
тету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори 
ла она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено,  
ко је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су 
ка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше бић 
зор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке. 
а свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту дес 
...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта 
 паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Њ 
а никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p>  
ељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у свој 
шон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе 
хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори г 
.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро исп 
 ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења,  
ти па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари 
, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, 
ивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>« 
преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општи 
 поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака п 
је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај прв 
 вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грех 
</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S 
 зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква ј 
 видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати  
 детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мази 
!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ ни 
тина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, к 
Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у ул 
 бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да 
сте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситниц 
 се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није им 
све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Стран 
, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од 
 могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Н 
 Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г 
е нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интерес 
рост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врат 
авни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обич 
 проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S 
ужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко ла 
х година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S 
 смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног неви 
hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, ово 
 да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном,  
 му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто 
{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму —  
озора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!.. 
ом јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прих 
г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад 
ке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни  
 плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он м 
 Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер 
У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од т 
 разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошев 
S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андрони 
обро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с  
ашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро н 
је.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо прове 
о били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста ра 
нога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Доб 
 за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да  
 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да ту 
 је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог до 
мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена 
 али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p> 
, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукав 
огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Та 
тур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по 
/p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу  
дбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они бех 
ј отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњење 
е је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми  
........ старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . .  
 <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17...,  
> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и  
реће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне. 
њала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чул 
(фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17 
 Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним пона 
 Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> не 
ила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опази 
е.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојиц 
е ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните 
носили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозен 
 начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— В 
тра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци 
неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао,  
ово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и в 
стоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII  
ртије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p 
умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p> 
сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и  
на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да  
тва остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је 
Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!. 
Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послуш 
 милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану 
ику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога да 
оцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у  
казао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање  
 би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим с 
ам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондон 
е-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изост 
тави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} 
 предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и прим 
дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, к 
ац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложе 
је пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета. 
 карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необи 
емље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> прихвати још лас 
а јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> <note xml:id="SRP1880_N2">По <f 
ес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у  
, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће 
{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кол 
е г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слуша 
је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити  
знавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њ 
госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног исто 
nit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку  
<p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуни 
доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S 
вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је 
тменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобра 
а смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким  
породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигу 
танове.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{ 
рцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> 
ного.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито 
м челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна  
е не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погл 
о и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали о 
екцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала д 
рање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара.. 
Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије До 
то <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обут 
настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз пл 
м црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је 
а г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју јед 
знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности 
реба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио 
ласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да види 
м ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом ка 
 би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то  
ст почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одго 
ње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто ре 
 у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да вид 
lestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрич 
у жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо с 
а неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босиј 
>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је тр 
чно да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, 
 као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То 
г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Кон 
ет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он прим 
а се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сј 
авије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слеп 
резирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смеши 
лавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред  
се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек о 
згубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с уј 
уљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасниј 
</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје 
бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стр 
онтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола 
бијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S}  
чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се по 
е....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <mil 
.»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика неш 
етра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p 
ве наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: 
 рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Пра 
н узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш 
 г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужен 
и је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p>  
беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког б 
="SRP1880_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је св 
о на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе ниј 
 неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено уп 
ити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове 
«Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче 
{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љу 
 се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео ј 
вечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загон 
а — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapte 
 г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једн 
ne unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта р 
> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Др 
пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозаступоик.“</p> <pb n="22 
нтан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президиј 
...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујм 
цу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтев 
не матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већ 
ише одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је тре 
«зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p 
{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је 
ица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку из 
па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противн 
стодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да 
ера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног с 
тељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Рив 
јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{ 
века с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да 
лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, др 
{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му  
{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му  
глиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којо 
уо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку стар 
вор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио  
p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p>  
 племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега с 
св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених 
адањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге 
ине — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге п 
мрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не 
у ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто  
>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане  
е многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, д 
мљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености  
е право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко  
 је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши  
с да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да ид 
о одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су покази 
ранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнел 
оните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је са 
} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква зл 
осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су б 
нити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљ 
а говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> 
ати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би 
лили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозасту 
вега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} О 
професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао н 
} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г.  
ници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане  
i>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекн 
 гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је 
 не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, к 
ле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране! 
рвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измак 
се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађа 
 <pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да и 
reign></note> <note xml:id="SRP1880_N3">Бранко.</note> <note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — 
онт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — 
њон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Рив 
 осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо 
њон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем.... 
још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што с 
онт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета 
у <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— 
није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} 
{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артур 
 пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да  
ле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без 
 моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote>  
p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог  
ишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе бе 
задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне пос 
букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из те 
S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмл 
љи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило.. 
бе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — —  
едеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А 
док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помисл 
цу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнуш 
 Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак  
ју, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља 
 наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На с 
одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свеће 
..{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљ 
бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрт 
и, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо ра 
освештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин  
гуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} 
тење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флави 
> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је 
рошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посе 
ријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш 
ма више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била ваз 
мо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који л 
рана, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу бе 
 и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро п 
мио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у поче 
ила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, 
родао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p 
сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек  
 ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео 
и могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Анд 
м...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао 
риродни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да 
е већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај  
на.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита 
S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатиј 
ка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У ов 
ћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље 
њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отвор 
 казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>Пр 
ви свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створ 
.{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....< 
омрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настав 
јала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те уб 
агд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три гру 
у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је 
>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у п 
два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу сп 
и полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 ко 
.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен  
раше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ват 
е је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет г 
оцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — ве 
аду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица и 
атна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена 
 матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 0 
атну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,20 
ки дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатул 
 Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборав 
ли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S 
мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} 
, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помол 
ци, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свим 
омрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан;  
главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини  
овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој 
то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јед 
ити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S}  
роју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јед 
а налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.08 
и се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» 
г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стол 
па једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне 
ако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који дожив 
ре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није  
е онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> 
ебројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала д 
бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је б 
о.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју п 
:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да л 
им сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здрављ 
а ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала 
аконодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодав 
аконодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је п 
д је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и п 
. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици. 
захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропа 
е дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p> 
оје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само  
ло.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету  
оворно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света? 
ри:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак» 
 врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... б 
о, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</ 
и у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 
 ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао... 
својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г.  
 сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна прем 
питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да 
ди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она,  
не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије,  
док — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p 
ег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, 
плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје  
 он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи —  
фисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тар 
 свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На 
твори и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео 
тање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да ј 
 да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом ј 
је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоће 
догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би  
за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта зна 
олике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP 
чуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» пови 
асова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено  
....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То б 
е, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —< 
каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто  
њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и глед 
е — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г 
г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш М 
е велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што м 
вриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите 
 заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, 
аће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати  
ког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је  
савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нерад 
се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S 
ин Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу  
ана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању  
помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама  
ј поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривије 
ј цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог и 
 добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства  
, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" 
> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове добр 
{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета,  
овек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило 
шом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом 
b n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интере 
ад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем ма 
делу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем је 
и платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и н 
 бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сре 
ad>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима 
огама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њо 
ш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна 
— испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло  
 свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„ 
одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, раз 
ирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> < 
} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> < 
 униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гро 
а свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег  
смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</ 
подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире!  
ни боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме раз 
када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља наш 
ти, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајн 
ош више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не,  
 се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и  
а самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} 
скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје правед 
 у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} 
родна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама н 
рве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван  
прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна 
S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било 
одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, ма 
 место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрош 
а виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, у 
мири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу 
це јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се! 
ила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и св 
а, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ј 
ећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест св 
своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с 
; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан  
тарих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флор 
ности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гле 
 обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је мог 
чне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето к 
на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам г 
ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде шт 
 <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобн 
е поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није  
еднице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружј 
 да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? 
брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец  
у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</ 
ијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, К 
браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да с 
и на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та 
 читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпо 
св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и  
а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказат 
 писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени  
одине 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера д 
окумента (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока исп 
документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурн 
тром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљен 
«Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>В 
 начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање н 
га гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђа 
 сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока 
оје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та 
зили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога  
се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, 
 дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заи 
ов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он доб 
 сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 го 
— медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225"  
и гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам и 
азао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти ком 
езица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово 
 безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О 
е учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постар 
 мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} О 
 време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су 
 вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="1 
ете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се н 
азуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек ниј 
ал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жи 
елу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом 
«<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих  
 памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обаз 
 приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико из 
о поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. К 
ичом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намер 
лосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера зате 
супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутеши 
чувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Каж 
рала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{ 
лучају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Чи 
 ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који 
аца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица,  
ек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ ни 
ктор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су  
ела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње  
 за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{ 
а но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — 
ије.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ та 
гледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да  
до доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим ст 
ри!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешт 
дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печен 
тура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек о 
.{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} 
з ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb 
ве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у а 
 би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најго 
се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више  
 изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андрон 
.{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да пре 
ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и  
и, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам  
ло би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она б 
шао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} 
поцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и ј 
це, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу  
 би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко с 
 сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не  
ад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све 
+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијем 
а вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки дру 
био је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, 
пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам вид 
одали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огис 
раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више 
ну — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{ 
ца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Ми 
 благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S}  
.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!. 
и туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душ 
а и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он  
и!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропас 
рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мр 
 прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је 
и знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад 
вијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио 
ледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према м 
или су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаств 
тле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештају 
ене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабине 
у.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту деси 
ек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је п 
м је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» 
срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем 
ени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то зна 
еста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда ов 
.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противн 
не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n=" 
оњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г.  
— Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи п 
у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин  
за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими  
он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их п 
 ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да  
 не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац уша 
 један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети  
гу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто.... 
 сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да п 
оспо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осве 
.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожнош 
мо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије  
pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тес 
аручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост с 
утер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{ 
апље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{ 
амисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете  
г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га во 
арог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> 
S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће. 
ан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза. 
ије.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га ви 
и ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађ 
собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан 
е ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог 
тељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаови 
> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати с 
head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји шт 
з де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана 
но обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне ус 
д знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на 
еца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — 
 наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што 
 дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — сп 
 још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други да 
а....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту г 
ор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете види 
е сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати 
на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гроб 
се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p 
јте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси 
 све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла д 
штао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима  
да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од  
за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на ко 
д како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што пла 
осити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој 
ати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господи 
суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три 
ка.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију бе 
уго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкре 
естанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати 
..{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек. 
з жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут то 
ајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из о 
ви неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта  
е дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S}  
је било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Сед 
— морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувел 
 гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца 
очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући ов 
дозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико ке 
хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обеше 
њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа 
ли од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за  
>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете б 
 међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он н 
 скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Не 
<p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да  
е — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати. 
е она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја  
уби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите —  
итељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! уп 
мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви  
азала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета  
те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговор 
м тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете.. 
ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је 
јера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштериј 
авитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте м 
да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шт 
, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје  
едног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већи 
S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али 
р ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај 
индлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судски 
креда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <m 
 је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би ов 
илкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфи 
ета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Дру 
кред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p>  
 исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој 
.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му до 
<p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} П 
га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје  
{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима 
гони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо г 
гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон  
 беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове. 
у могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужите 
сао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно бог 
ли запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече  
ознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} 
{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинс 
рници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече  
те!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше веч 
покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог тр 
Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао ј 
Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас 
ајбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је в 
мног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило  
 што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово пало 
, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ 
зредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варо 
у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и  
 отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно 
ас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће 
> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом  
И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срц 
уго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа  
} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тре 
авије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи има 
 вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам —  
 ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је о 
звесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полуг 
етој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S 
 знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас уп 
јте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n=" 
 доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију дока 
 ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини 
м дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — о 
е; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња ска 
ј — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој у 
м једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи з 
ука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не б 
пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако 
едседника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у с 
 на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} 
о г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве 
 ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се к 
наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и ув 
p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, 
а прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдо 
 да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и  
ој.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!.. 
је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно од 
о план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.< 
слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роб 
д саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела 
го ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом 
».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — ошт 
хор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола чи 
{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка 
</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— «  
 забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да свој 
с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој 
о.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет 
Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је т 
 смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> < 
а на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n 
 чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на ве 
ациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; 
} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит  
ог мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на  
ах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можд 
раховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер» 
-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетил 
ештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су 
орила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S}  
 народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве 
сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је 
де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се 
ећ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — о 
.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали д 
ју.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она  
 <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Ар 
ичности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао  
>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведо 
! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашо 
шећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рек 
да, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судо 
ко је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте 
итала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb  
.. шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњо 
 настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе 
реседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начи 
мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невољ 
 пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S}  
одарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрит 
 — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона д 
који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну дево 
 имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте 
>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi 
омуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први 
е, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца  
те већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{ 
Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Каж 
hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> < 
 начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али  
 крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечк 
 мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама... 
.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера —  
ми себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit="-"  
ра, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге  
м раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S}  
господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и 
 већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!. 
а бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрл 
и допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо 
/p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви 
, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка ма 
ем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасни 
ведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пре 
 Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду 
х срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу  
 ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S}  
е, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и  
 весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно и 
{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како  
и; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудил 
а је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потр 
да два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две  
вари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешил 
достојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <p 
у месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тих 
 ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Так 
 нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију на 
.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену д 
 то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi 
.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да 
 за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо,  
одило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукл 
} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сам 
 и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио 
ара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти  
ћ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати.. 
иљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву 
је матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао 
као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат о 
/p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица?  
дан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познав 
о не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босиј 
репио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну  
у нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>« 
неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у 
VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је бри 
трави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, дец 
еставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, г 
порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене?  
— ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се скл 
/p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим 
е да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда  
се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста  
ирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с 
ог сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, д 
цу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрас 
 «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, заме 
ваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног 
бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад 
S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работн 
 једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права  
ране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху ус 
и су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, см 
 душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан 
.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек. 
 проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар чет 
} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетањ 
на сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Мален 
фукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 
еседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Сав 
 показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му 
есном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — д 
уљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света 
 ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на п 
висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху за 
е одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе  
стављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спушт 
193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S}  
појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обр 
појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му 
и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили с 
дић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Е 
ик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само јед 
Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, кри 
ке покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодо 
 стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифел 
, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал п 
 доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну  
ферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; је 
комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни год 
еку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178 
правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда  
пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код  
ројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног  
дник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред 
ом примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија до 
нција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој нар 
дника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма дирек 
...{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су то 
су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо 
} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног ст 
ови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника из 
и Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ 
ената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису 
м случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судб 
м мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро оп 
ни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђ 
жде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђакони 
добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако  
— на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву 
у у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто  
ћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окре 
 покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле,  
 лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна,  
.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div ty 
је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струц 
упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излаз 
 мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста  
суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови н 
 <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано де 
страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме т 
ај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бо 
сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није,  
зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног с 
својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке и 
дним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и не 
шљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижава 
="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властод 
ц, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је  
ижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам  
или, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без т 
ажи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели д 
ве три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смараг 
 престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова од 
.{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама 
е тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенци 
слугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на ср 
беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћ 
<pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку т 
 на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу њего 
 а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове  
р ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, 
илинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? —  
="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу 
и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој п 
:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — 
нта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70. 
аследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и изв 
оказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом са 
о водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна 
нас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} К 
оји је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре зми 
не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по 
род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева 
201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли ј 
 да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој  
ај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани С 
и Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт  
ок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андро 
тресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур марк 
вини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред слав 
.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијан 
уне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи свој 
елан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тач 
ше од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена п 
8" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p 
 прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да с 
вању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принц 
ојала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равн 
ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни би 
 г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Бил 
кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи учен 
 да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкре 
о свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit=" 
/p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се чов 
ог гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S}  
 онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима верова 
овек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурит 
 не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу види 
деле туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао ј 
са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без у 
разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог м 
е наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По о 
оћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријат 
 Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим 
Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше 
ели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја  
ред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја би 
ве што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули 
би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извод 
«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, д 
амо они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Моните 
ура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г.  
че — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, р 
својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби  
Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже с 
 природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и —  
јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека сед 
p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду  
дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
е мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још не 
ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да 
ши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> 
ити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свог 
83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сирот 
, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — — 
сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што ни 
су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? 
јајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <mileston 
свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту  
 шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с к 
о пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S}  
ј, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде 
нео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад са 
S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела  
ионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута с 
ло се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на т 
његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће  
љати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само 
бично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је мо 
следник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да 
и смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један  
чињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} И 
, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их прати 
ветњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен л 
р, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника 
рода српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова име 
жење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите  
аспитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради са 
опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још ни 
од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учини 
Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окре 
Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао нав 
пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да  
 повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим ју 
и <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неко 
одина, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p 
к постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до вра 
а да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, ску 
ом».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобр 
са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да  
м храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу  
неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p> 
гобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у јед 
ног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој н 
у муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си  
ицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S 
деле....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смр 
ца спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <milestone  
огме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избац 
ти.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заво 
 били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> < 
гу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славн 
ржати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном пар 
</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> < 
ошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје 
е Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам  
ве препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела 
ше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама,  
отеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрес 
лавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па  
о је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која љу 
ди ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака  
лади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали пр 
чито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је 
им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала че 
и, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — т 
, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да прис 
мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око  
 та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом 
 <head>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добил 
>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп 
S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док  
е узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гро 
епи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Ни 
куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се вл 
} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г 
ред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, а 
лицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично... 
ead>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је 
лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се  
да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му  
то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли о 
зговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" / 
говори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила дору 
мотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа 
ступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник  
и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} А 
зи опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захте 
х зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале  
 се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се 
one unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била 
, повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S 
е врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он 
ад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота дев 
е хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар н 
ентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба 
реши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} 
 пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом с 
здржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура  
ечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га  
{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија.... 
о, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар.  
 да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!... 
а, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој  
} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио с 
 се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао  
у, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том 
е му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико  
ј или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ осл 
ред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног г 
 очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S}  
ћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Ника 
 и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се о 
аразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја б 
о питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљал 
недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. — 
богатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово д 
 погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати обја 
} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и 
видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи  
није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да  
 преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозим 
те заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен н 
жење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25  
медаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погл 
масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне гл 
кнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они 
и гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачко 
у, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког санду 
а, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p 
е се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио  
, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеа 
ас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ак 
 <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији 
лабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, 
 пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди  
 мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па  
ојој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одбор 
 пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је но 
адовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избо 
n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако б 
боља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна отк 
ма изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио о 
давих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi 
.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да 
ај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прод 
 ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине д 
ем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доно 
 бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој с 
— извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа о 
е поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоно 
волику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио д 
.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да 
p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је А 
бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по неср 
ице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва  
 по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горе 
у сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног с 
х би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је го 
, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука по 
а се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он б 
. <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Д 
<p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је ско 
...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта  
гао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабу 
авог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора  
волуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 2 
...</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликам 
ници код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашл 
Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баб 
 врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној ли 
ла о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагорел 
одну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и п 
 месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу ис 
p> <milestone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, шт 
p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласи 
и су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромј 
како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура ова 
болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола  
Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Ми 
а.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок 
та ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад  
 положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један друго 
milestone unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андро 
 ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли јед 
лом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} 
} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехо 
о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени с 
 дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па 
дам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто  
на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа 
p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим о 
вар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкре 
 вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — 
атере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и пород 
у, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше  
кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правн 
и овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком п 
> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах уста 
е једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напо 
 дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу 
уча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће 
Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостиони 
 ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан оста 
о</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се  
удија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са со 
ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је 
дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом  
, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Ов 
 а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у 
оћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах с 
не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош п 
уга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <milestone uni 
казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S 
х чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} 
{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је  
у и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац  
лан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим ск 
он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавиј 
ебичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш и 
, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао  
ду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам 
рођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од уте 
а и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, мн 
иче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи 
но у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по  
ни да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на јед 
ољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни  
 брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Е 
 лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли доби 
ао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог ак 
н;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с из 
— оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој от 
у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» пис 
 и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а»  
д «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећен 
а виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог каме 
 буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом  
 Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрич 
у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће 
ла од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-м 
да они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли:  
амо још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предм 
 ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Н 
од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и овак 
ни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис  
акону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се  
 мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољо 
н јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и г 
="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове  
 смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферин 
да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном пр 
 знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он н 
а.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посм 
гледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, 
 снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би та 
у цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој е 
и очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и 
аква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту  
ду, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо 
знало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку п 
p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»;  
тета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Разм 
ш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли  
o</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне  
/p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S 
чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и  
 и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се н 
 не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем влас 
 предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и дру 
бем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еласт 
ше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ће 
подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 1 
итву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молит 
ме бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јеца 
ора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изч 
и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и к 
{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде! 
огу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја  
повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како ст 
 престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г 
не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муште 
да.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево  
} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г.  
о стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он траж 
о сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им  
p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре  
ика.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. 
започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, 
S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја с 
/p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходи 
ите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г 
 онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!. 
о је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет он 
у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан р 
часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим реч 
правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата би 
им еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист з 
{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе 
 су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мен 
Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај б 
е, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p>  
поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног сто 
ред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први по 
а, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне л 
баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће кошт 
..{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</ 
а то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао  
ој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва св 
ти или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јо 
ист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!. 
ити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — 
астанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру 
уђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражи 
то се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често дог 
з њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несре 
вала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори јед 
 тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p>  
пита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од т 
 се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парниц 
 а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — 
епец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да  
и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити 
ти — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, вр 
ост, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послу 
>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем о 
» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p 
зик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сиг 
е сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!. 
ање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Ра 
. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нис 
земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служил 
тањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде.. 
приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се 
у је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молб 
 две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицал 
ви сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година как 
о — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да п 
 <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се д 
ње и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се  
и сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечиј 
оју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише заг 
ћушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло чест 
да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S 
осију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори криви 
је.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није исп 
 они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне чести 
 јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S 
их карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што с 
боко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — н 
и.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви 
и је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим 
S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори 
ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да при 
гледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева  
.{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с то 
он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p>  
облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур  
ога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у т 
орпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и  
ома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја н 
а од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да  
 Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрну 
та реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да 
плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Ми 
рено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: б 
амније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p> 
 имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим 
дносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по  
паде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опа 
од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку с 
енке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и бех 
 је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У 
„<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</title>“, „<title>Заставу</title>“, „<title>Исто 
ило.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја мн 
видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слеп 
има је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у 
видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уп 
 Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да  
} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је 
отурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се к 
{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом 
 сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе 
почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све  
орова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та  
кочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко изма 
 — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду о 
е већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени ш 
му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</ 
ите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Арт 
 бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак виде 
 Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба 
љ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд стави 
S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше 
гурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед став 
ћаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем р 
а подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p> 
.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њен 
 Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И  
ори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све прола 
ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" />  
лира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог со 
опа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу 
по, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се ње 
о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког више 
му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још  
ха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, н 
ом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао  
мо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим 
ти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види пр 
 на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, шт 
е на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше ј 
з образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и шт 
иш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Се 
вује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је  
ходи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друш 
ате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита бр 
друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу 
ч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из пу 
 ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да 
тане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан —  
ма.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у н 
м умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се 
 крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p> 
ена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ста 
храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао  
храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, докум 
 што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слеп 
из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да  
и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп 
која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их  
несу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије г 
моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно де 
дила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} 
....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То  
и се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — о 
} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на  
а» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сироти 
м мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије с 
е па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам  
> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, по 
лико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово  
ка, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мер 
оке покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету 
уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} 
буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље ј 
учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погл 
о ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да 
а, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>С 
а не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племст 
S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесому 
 живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да 
н.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао,  
да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиро 
ет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за  
S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не  
ати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати  
е узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да 
огађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни су 
шио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г.  
— из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира  
аиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пу 
де држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан 
жи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десн 
д погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље  
и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и нево 
ство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, 
. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви  
де малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини до 
м омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Б 
pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела  
S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево 
сподине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен 
ије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва 
 би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок  
е ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао ни 
 лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће 
 у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Го 
ти па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је ј 
ој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дуб 
ји му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Уч 
сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам доб 
о, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повик 
 <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава. 
тарку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом  
п, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и поз 
.{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене  
 што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам 
свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узн 
 исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи: 
ешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више?  
ради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута р 
удо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити нес 
ла ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} 
ао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S}  
вирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није,  
што вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на  
} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} К 
, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас дожив 
ишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} 
 злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди 
м народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфиниј 
пријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш н 
н већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим п 
 не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову на 
и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <h 
чешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом  
д оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то ср 
абим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и т 
 не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{ 
ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни р 
литичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одр 
</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она 
има и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим  
им сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким к 
мо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} 
пуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених < 
пуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених 
и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте св 
е гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — на 
едмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом:  
реба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо о 
ок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>св 
е скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и  
познати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p 
огло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико в 
му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ 
би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Б 
Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је ма 
роб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S 
 говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном те 
} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дођ 
ога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — дв 
...{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло б 
а стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономада 
је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»... 
се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!.. 
само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у  
препастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли 
ако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна з 
 у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета! 
о сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за ми 
а <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена... 
 кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он н 
.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на 
 лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама бог 
ипада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал 
како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо жив 
тулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима  
ло, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флав 
звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђеви 
— опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 каме 
сеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост поз 
р — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спа 
и по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, гд 
ла и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он ста 
ема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова п 
рхиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилати 
 то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, д 
не предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» бе 
старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свј 
лкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сенат 
 видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљ 
ажи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим сво 
им висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.< 
Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљ 
ру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан  
роводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мрт 
<p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда  
ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници мој 
престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно над 
јствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихов 
епоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адел 
дац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам 
аци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је д 
знати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на 
 перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парнича 
 није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини го 
 са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње ст 
јаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Бо 
 зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатул 
 — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>М 
а му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да 
тар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се 
љене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, н 
дају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, уст 
 са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек 
 су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, д 
а.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.< 
S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласк 
у жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и за 
 неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{ 
м параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хте 
стаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико 
часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} 
о рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како 
к.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећ 
шени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес 
 Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој п 
х Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би  
оди!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон —  
 ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете са 
нита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постад 
е мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p> 
 ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би  
бокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да та 
 огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведо 
ине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О ов 
ти....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге и 
 хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све  
и свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне д 
, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да он 
аке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три 
, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за ње 
S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предм 
све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно  
ше голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од  
а од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном м 
е гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради  
 гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l>  
 једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, ст 
 је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Ова 
 ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Ова 
</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао  
а у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија. 
 n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а с 
где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са 
 <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, бац 
мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила.. 
у иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда с 
весела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању опис 
света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази —  
и се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мер 
 а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бо 
ћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усуди 
гов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаш 
и једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S}  
заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} С 
том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио 
ена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и  
ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Б 
,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Пр 
<p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — 
 разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да од 
<hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<h 
рила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану... 
још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред м 
ари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше 
>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству  
зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрн 
о њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p>  
ји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бу 
.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелодан 
one unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у  
«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на 
зе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, 
 столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што  
беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у г 
ли као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као  
 на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у  
Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Ин 
о човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине  
ферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник 
уферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећ 
јун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде 
инар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада д 
ом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !»  
грлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио 
p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окр 
ти!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!.. 
у цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му зајед 
и ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитациј 
 више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> < 
.{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка.. 
Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S 
а је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта 
 тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не  
да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није 
 /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање 
е бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лонд 
ш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто разв 
у капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из  
 да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> < 
је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али  
ef target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт п 
,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више.. 
дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} О 
не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да н 
ри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у 
а је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у ка 
цу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне све 
 пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} 
од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи  
 особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен 
тао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља 
433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с  
/p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у к 
 да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 
} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори 
у тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да прог 
њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор по 
 да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе 
ке ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужу 
ари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мо 
политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — 
а да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не см 
иши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се неш 
е никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечан 
итањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у 
зета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што  
S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</ 
ји трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» кој 
га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — ради 
е пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио 
 избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове ово 
кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако 
егов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма 
ајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већин 
аква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се,  
 у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!. 
д се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г 
 <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подн 
Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде  
ојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S}  
но је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свид 
ојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседн 
е свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она и 
ознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он 
ини добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S 
постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на 
своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законо 
им, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог  
 судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку ст 
н де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Ок 
н владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор кра 
хова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и 
, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништв 
за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалнос 
јој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb 
 «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио ј 
дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу  
 партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> 
 која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигу 
али би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне нас 
збор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањин 
и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио з 
о наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је 
воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду  
и.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређен 
да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачк 
а насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до 
ка — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове... 
абора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међу 
ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> ана 
боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље  
е оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit="-" /> <p> 
тересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, 
игуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Миш 
 удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г.  
днута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим пут 
да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од ци 
в несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» 
а сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне 
е реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се и 
не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> 
оји начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од на 
потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.< 
 да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред о 
ије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} 
, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу 
Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржа 
ама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>О 
, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на св 
клим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закаш 
ртијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда,  
а, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као ко 
вари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p 
тале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела  
...</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде  
кон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабиј 
ена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, г 
 ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала п 
одо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем < 
тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни  
уда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парн 
е плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунул 
е; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му ј 
уће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше к 
ло, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања  
иповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишељ 
је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима 
вије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Вре 
трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала  
је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о о 
 од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, м 
г чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне верес 
 лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода 
ваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на 
 конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света 
х посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинс 
а пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради! 
слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом с 
p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кр 
стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов 
му се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>« 
и, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{ 
 преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог 
; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад 
бично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често н 
S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? 
ote xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљ 
»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Ад 
справе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу вр 
ародни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, 
>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам 
 волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како  
 старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p 
} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ниш 
о то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништи 
 Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г 
оја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој и 
без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здрав 
леп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног сто 
а.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро. 
 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи в 
 закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога 
S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господ 
.. ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} К 
ше — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свез 
е већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудр 
 у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету дл 
ста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље  
вља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно ј 
, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега са 
 У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од п 
 управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, 
тва.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и  
а суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пре 
ра потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости 
е само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{ 
ких закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г А 
мог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одан 
укотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ 
ветњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола  
 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу  
 је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакос 
а сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S}  
р претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти  
оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега т 
ресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!. 
дна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Арту 
у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{ 
дском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима ст 
ио између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се т 
ад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полудели 
ст, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој ј 
...»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Фл 
чајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође 
о смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела 
/p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Фл 
</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други 
ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно  
За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако н 
звала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разло 
а? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се  
другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не 
 белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S 
е још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику ј 
 њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не 
а — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов 
акашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — 
— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са 
ражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу 
ом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једна 
итог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S 
 да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столо 
ог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе јо 
 био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед. 
<p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S 
 ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и  
сти, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба  
оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држа 
н једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p 
ешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мо 
 . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријате 
 — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{ 
Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете. 
и за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} 
 настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног ра 
аба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није виш 
сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабу 
 се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што  
>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чека 
роба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и ста 
 троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који  
<hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом  
изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције. 
ла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добил 
дним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је 
луци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта мо 
г Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад 
робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то 
опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствова 
одо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али  
!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </d 
и обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит 
купоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим  
} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела к 
 ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би 
беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с 
хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба  
огоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш вероват 
 дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени< 
и се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно раз 
 разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи 
а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то  
дмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити,  
ном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116"  
и у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, шт 
је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сиј 
ештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Д 
 најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада дина 
S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиља 
 то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја 
положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог 
у од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег 
 Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50 
рсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело с 
та 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на  
и сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па 
 Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она м 
еног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се  
у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, I 
у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бом 
е поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни.. 
ја још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то 
то бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?. 
ао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p> 
ече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. 
леди, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби,  
авију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — ка 
Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће  
.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{ 
њама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње 
арочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како 
енталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p> 
 наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и ј 
ЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> <gap unit="graphic" /> <div type="cha 
ЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам име 
>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД< 
ао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, 
ини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешт 
гом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног 
овратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога  
<pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Аде 
ли нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, о 
о веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа 
 њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Би 
нак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, г 
а те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већ 
те аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, који 
г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{ 
снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад с 
остионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место г 
медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине. 
жи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се 
аго некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега ск 
а и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред 
Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела. 
 у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на раз 
торија је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету п 
есе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељ 
огледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и сам 
 страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречис 
....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана 
спођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , поме 
и ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} 
ијатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb  
алног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав луј 
ију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако ј 
то сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... 
 све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта 
нита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стаја 
давише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуд 
бав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност  
којни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину  
Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљ 
д му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше  
..{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S}  
е милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог 
>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштал 
штег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну,  
S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почн 
у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе купова 
о је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко 
ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...»  
а је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стањ 
коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа зас 
е.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери  
у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гост 
 се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај гово 
ро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи. 
ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, ко 
ици и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико д 
дон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону ма 
S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио. 
ена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних заво 
м гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле су 
тиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андро 
е било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље,  
је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предл 
тењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се 
авно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 
исли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад  
ом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових изра 
сле дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> н 
сто би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом наз 
Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је 
чић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао  
и ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да б 
 ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дру 
ину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ  
а — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... в 
 а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите т 
осија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S 
 очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S 
 У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и к 
да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да п 
е вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S}  
аћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишо 
припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбир 
у....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини... 
опала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око  
 Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам у 
ла ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој 
...{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита  
але, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој об 
те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} 
ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у  
 хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати мо 
пењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — ј 
} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари ју 
еног пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет. 
ћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна з 
ође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У остало 
а толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S 
мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег морал 
да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни  
pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{ 
оката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говор 
е, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико  
о што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим 
ђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништ 
 Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стол 
 Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г.  
— г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног сто 
ом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по цел 
рих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како сто 
ената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и у 
а девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем не 
а великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. 
иког пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и  
елики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм  
исто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писал 
} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показал 
кцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекар 
 хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по  
ве је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала пред 
с на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју  
ан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни п 
директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбено 
 страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје мест 
 — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен  
да му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За 
ин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије 
ао од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај  
 када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици 
ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу 
 опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он п 
спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазна 
с», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном п 
 Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потр 
орам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, з 
е г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица о 
и ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком п 
х људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен  
.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и  
 од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја по 
ј кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецеп 
Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви 
племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дал 
ста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривиј 
ио поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојо 
да кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од са 
ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знат 
 рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{ 
ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одгов 
звишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше за 
Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред  
, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз  
ити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њих 
 ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — нач 
...{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, п 
ступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола се 
чиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити  
="la">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите 
н-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуч 
 <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некакв 
орала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузе 
е та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би бил 
Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само  
ије ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: п 
пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми 
тео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавиј 
стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то 
стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> 
шеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занем 
ктора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, 
..{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громо 
суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стол 
.. он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шт 
....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада  
њел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда 
 и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости 
...{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да  
едник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га  
спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он 
маш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одгово 
блици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од пред 
тимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилк 
када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, 
ожје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творц 
волико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се н 
S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изра 
 Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} С 
мео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала —  
младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи... 
и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба  
 П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Бо 
ле симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он пог 
 гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само  
 кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог б 
, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаш 
и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само см 
амо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{ 
не.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а сво 
дела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па ј 
д су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде  
ихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а 
 с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису 
 је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; о 
 му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и д 
утака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили,  
ељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослов 
{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бом 
етњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу свој 
} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био ов 
и а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима.. 
. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили свак 
тарац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда д 
тане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако  
 загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он н 
ења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак д 
угим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити ј 
н се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које  
ве у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом бл 
ојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре б 
о први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз  
оше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву 
 пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма д 
} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш М 
<p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за прес 
p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето док 
је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајно 
гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од не 
Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С лев 
 ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице  
ене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као д 
 смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губ 
 на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су св 
 прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије 
литве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. 
вим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, 
а загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ет 
ник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> 
} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло  
едња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше чита 
ни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон 
н Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел пр 
као би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Ла 
у...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. на 
отово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет 
. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни п 
ла поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. ја 
ти сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да  
еј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није 
ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово  
остави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ 
 па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: 
:id="SRP1880_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола —  
81 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 
ишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Би 
божношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb  
»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Ње 
 <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да бу 
. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкр 
} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су  
..{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</ 
исам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} 
мета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомињ 
бу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> при 
80_C14"> <head>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседн 
p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну при 
Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе пок 
је пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у  
еља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо  
— прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседни 
сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> нев 
>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним р 
ресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То 
круглине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја мест 
се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и а 
 <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>« 
г уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, ј 
у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флав 
о од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p 
n="17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био пор 
икосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, 
 пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она  
д нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио дос 
<p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је ад 
ње се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе чове 
 излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао  
 Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је 
 г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У пар 
 име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва,  
ш више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам  
 — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> 
 читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радоз 
 ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чин 
ената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p 
ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово з 
н пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску  
вим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу  
{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним п 
 нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. су 
је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да м 
е треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бра 
о гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да в 
огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу насле 
ати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сирот 
У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по  
у од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо ид 
ани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана р 
 је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div 
 Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он 
регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену со 
доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруг 
 са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} З 
има.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре м 
кључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, п 
ци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити пр 
е Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, се 
н је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, 
 је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>тр 
 постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ ј 
<p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} О 
лог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је про 
 сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок.  
је, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час по 
ла, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор 
едантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «прези 
сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на  
ија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се ма 
шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства јед 
оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да  
<head>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p> 
 куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш;  
Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пр 
њава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при туж 
p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је па 
д одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три 
> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин 
, «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Ал 
дила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а 
 своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div type="chapter" xm 
ицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести г 
<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, љу 
ли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Ж 
ако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна м 
је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у с 
 већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће  
змакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета 
hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сен 
бити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника с 
јим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , 
ижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала,  
 <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената 
 П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} И 
 долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још  
вој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува  
изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурн 
 сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом 
а свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригинално 
чера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена го 
{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била ј 
еко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{ 
 је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме « 
ижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је 
 г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља  
ећ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, к 
!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.00 
јера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племени 
 <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта  
S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе —  
пазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа дев 
е његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло ј 
иховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, ута 
 који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је 
 заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</ 
ла, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од н 
ем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом мест 
о га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице 
— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил.. 
унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....< 
ведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Арт 
сположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубав 
....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравс 
младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне р 
и је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмеја 
мам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покој 
огодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Ј 
и су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим неср 
или би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за  
ве јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима св 
} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао  
 причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П.... 
 вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једин 
е-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствар 
*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт с 
давно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо 
 умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и упра 
дан долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је пр 
ници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и посту 
а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад 
 то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишељ 
note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на њ 
одужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као 
 коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Незав 
говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирањ 
племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву во 
о.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П.... 
it="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позо 
Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа н 
у.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андр 
 изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам  
»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздр 
 —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народ 
и већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је и 
остављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од сви 
еност почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим о 
дати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга 
ља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — 
а изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с 
еравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, 
...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори 
 права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и дец 
ишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч 
"125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела ниј 
а реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краље 
 младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она с 
по као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако 
лаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху з 
ока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судб 
х сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <mil 
логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови  
 теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика. 
торитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законс 
али Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права с 
е-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмас 
 наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на  
ре!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без  
о мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су 
ом тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких  
ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћута 
 И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на как 
веравала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</ 
 званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско 
рницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да зах 
 били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштед 
} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где ј 
— г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спор 
ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се пок 
тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети 
ник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућ 
и мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «пра 
 — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он 
...</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад наст 
циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на рас 
ђици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер 
врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Ш 
<pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим п 
>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор  
 на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто у 
да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам уст 
о се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жан 
и који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одгово 
> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће 
, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мај 
к г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт по 
о и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«У 
и о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно  
/p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S 
да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две праз 
 нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете па 
ме г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <d 
ивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у суд 
lestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са свед 
у подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећ 
онити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу  
мо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г 
Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене  
p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрони 
дна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља с 
ца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је  
реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <di 
ад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на т 
шу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p>  
на Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам  
жено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао прос 
у се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погоди 
огао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, ст 
estone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек 
међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p 
..{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, вр 
ема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањ 
ка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државн 
 <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S 
г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г.  
ељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У остало 
ог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.. 
није.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, пр 
ратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто 
е растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" />  
 Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он г 
аван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су 
критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Сава 
не Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова 
лима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да ник 
вде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешт 
>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само 
еколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће иза 
p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних дес 
 г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г.  
л председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За зл 
говац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису 
ше дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су 
 <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало  
ођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да  
S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стањ 
ако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће 
 чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... 
..{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел 
и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмил 
у Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка к 
а би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналоги 
а клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине 
Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ бе 
="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне с 
је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на посл 
еђу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} О 
е — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неоп 
 Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{ 
м оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба ни 
кара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <t 
ли г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово л 
ли г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница 
.{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се за 
ту беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мат 
 — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се 
— пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погле 
 је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој. 
S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p 
RP1880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ 
ко бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало р 
би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиром 
ижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Ка 
ајплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г.  
у свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апд 
> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то де 
е-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скром 
Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са с 
о је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења. 
у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је прим 
 Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.< 
ead>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостиони 
I</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у 
вање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ри 
ad> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над г 
би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, ко 
head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја  
ше необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену с 
из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом по 
 <head>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је  
 од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој прич 
/p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно 
рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће р 
ије тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уло 
свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Ка 
сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес д 
нађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да 
p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре он 
 Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све ш 
зе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто годин 
ом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну ог 
Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођењ 
припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и прилика 
Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбен 
 г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — 
сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <miles 
авати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S 
а познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина 
сило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова поче 
 тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен —  
мо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја 
дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> < 
сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p 
0" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му д 
.</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против наше 
} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она  
он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони 
— разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — ос 
?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика  
Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p 
оспо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви на 
а Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> 
уди могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту 
ише, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога ва 
ј све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтев 
е би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговар 
ите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{ 
p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="c 
— немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit= 
ошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на 
ам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} 
адњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако  
 адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да 
— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> 
р даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Де 
/p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!»  
 она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најче 
е.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се чит 
у и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли упра 
ја страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране  
ражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина на 
и добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га 
 тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да 
ије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа 
 беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централн 
 рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предме 
акључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p 
ва госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испита 
турени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи 
огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању за 
онвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 годин 
ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да  
ржала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p> 
г истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из ко 
д само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните  
ти!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црн 
6"> <head>XVI</head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, нас 
<milestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као елект 
бени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорн 
ко је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н.  
 пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — лег 
 Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.. 
{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с т 
водом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} 
> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p 
астодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто о 
е је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S 
<p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....< 
на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала пре 
ом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» —  
/p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу., 
.»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S}  
удну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћем 
а ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим вр 
ето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г.  
осла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Бо 
им саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Ад 
 човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г 
а — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на 
ем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита пр 
седник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима ви 
 се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S}  
пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника се 
вати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагородн 
— онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечан 
о кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добр 
са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко 
е — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак 
 њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још  
 /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стас 
 нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера 
јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај н 
у де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице из 
вет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелн 
.»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се  
д то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом  
му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о 
ре начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом м 
дбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо пр 
осподина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флориј 
у законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са с 
pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у  
о људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г.  
примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На ј 
ана, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође  
, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес 
а формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посл 
целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну  
је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да с 
....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жил 
 жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> 
ићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан 
прави па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног  
 у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и мно 
>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — 
гнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране ње 
ао с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 
еровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; а 
ресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права сто 
ти....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч,  
куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо п 
и, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она ј 
ш при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку 
 њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} З 
 смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста 
ијатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери,  
 рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав прав 
 <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је 
тране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, ка 
<p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. —  
оје тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толи 
 добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала 
а; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавиј 
 може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не во 
Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде л 
ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује б 
а — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом пос 
лкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво  
е ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће уз 
сна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и 
лавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:< 
моглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="2 
Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чи 
ошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је прил 
ави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме јед 
/p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог не 
 њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, к 
pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао  
лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монит 
Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S}  
и дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} В 
м живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и на 
ељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки и 
, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је ту 
 срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац  
 брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жи 
шељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници,  
и године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронит 
нак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, он 
већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења 
едник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Мо 
n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> 
е је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S 
док потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својо 
ронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погл 
о бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. 
} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра 
обично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радос 
оја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим распола 
ијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... о 
иректора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога да 
жљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог прв 
се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере. 
оји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»< 
 остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи. 
ода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време пре 
а ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</ 
свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растаје 
и.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се пород 
нета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она ни 
би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео  
на заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим 
а се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља п 
м познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим гово 
 законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу 
а?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не в 
ике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} 
е више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је  
љењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена п 
ом се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мо 
ни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готов 
ђице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>« 
на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он ј 
е запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није бил 
 се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазива 
јеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и прес 
та «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ј 
 шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себ 
тној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање р 
type="notes"> <note xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично 
ета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је  
 муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су 
 мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као с 
а «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је свако 
:id="SRP1880_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је 
ml:id="SRP1880_C15"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му  
опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и са 
аквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћ 
држи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Ма 
као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад 
ачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се 
човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> 
 подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло  
ло пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г.  
ед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да прогово 
особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се  
, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за дру 
о до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе  
том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено 
ино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила  
собити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола,  
 вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>« 
о која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је 
авише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, н 
роните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«М 
е Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беш 
.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, њег 
едаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Ч 
вој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи ве 
ише?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одг 
ла у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је 
 А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову  
 говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се 
ор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — н 
итеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се п 
»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао 
о у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је ох 
с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана  
о било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отв 
ла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше  
во је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони  
о и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај ј 
примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по  
јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. М 
.. «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он п 
е, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су ре 
 Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андрони 
да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дар 
евне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је  
ар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опр 
заћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ о 
а никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ 
ијем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је гла 
ојој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} От 
ли.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се 
амени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих сло 
напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као  
ила одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је 
» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с паж 
многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луциј 
је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје изв 
ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи 
ојој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети,  
ној.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који ис 
а да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb  
сили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. зак 
а грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара и 
а се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежа 
ра темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, об 
ни прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и 
т си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би  
листа Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје де 
о.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника се 
јатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је мн 
тету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се  
племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је  
стану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} 
 постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром тол 
 свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина  
} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране је 
је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андро 
тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни т 
еба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г.  
ци Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S 
аркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у прол 
тенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светс 
овијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго д 
} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је 
тљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести н 
...{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно 
 за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох м 
ао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и н 
оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање.. 
 је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово ј 
 притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад 
На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестењ 
ећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај чов 
рвеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сирот 
пођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој п 
а где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се  
ог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар. 
.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема жи 
 зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова м 
ног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда,  
одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презим 
.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен 
и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало ј 
пио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је  
слов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. -  
ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није  
роните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{ 
 Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем  
 св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди нес 
ама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло  
ужитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен та 
р маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака неп 
Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочи 
лако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први ве 
кочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувел 
 у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Б 
 узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" />  
стиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да  
.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p>  
живим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју наград 
ст и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У о 
витом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена! 
p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој 
описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буд 
 ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За т 
је правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата 
вири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно кој 
вљам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босиј 
малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — 
"5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћ 
иш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови  
сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а а 
воје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опрост 
 I, II, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... стара 
и</hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину.... 
 Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог 
Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — 
етан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по к 
није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење,  
олазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му го 
је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смеју 
о је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он 
да нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се 
 срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас,  
а мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења —  
изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда 
ако он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p 
а и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права  
ко он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао 
ранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», 
ом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце  
 рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло к 
редаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Ми 
S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе  
ети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</ 
ота.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, та 
е.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотл 
и на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој ово 
ину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз 
жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — и 
а је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе гру 
који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је  
мо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута и 
нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме т 
{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јављ 
ење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И са 
а; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и сво 
Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — п 
ом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше  
д му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок  
е се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розе 
илац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи они 
 оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није 
p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана —  
м наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко 
а ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите 
та.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа г 
i>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило.. 
p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара 
, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини с 
ете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се оп 
ере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ј 
ченик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лиц 
ромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видим 
она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут пород 
е и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да л 
им она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили 
{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да г 
» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако к 
еминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Не 
 мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик,  
 није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене 
ога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитал 
hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Б 
ет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p>  
, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељево 
, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S 
па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници 
hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозента 
у мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смел 
е су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста види 
је игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином кој 
 јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S}  
 се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим п 
 ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, н 
ором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као  
поменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и  
 од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним д 
ри непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле 
асно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једн 
видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај  
јвише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с р 
години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“ 
Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог  
 је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго но 
 и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и ше 
{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У 
 боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двоји 
—</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време 
друје....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа 
а мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно  
трао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уни 
} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа.. 
 изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто  
 нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ  
тупим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто 
 видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан  
ије добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног  
е следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око ср 
а Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са 
оном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и о 
исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,. 
ш је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу они 
ника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само вик 
треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, п 
исује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и  
му; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским б 
етињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају 
{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p>  
енути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах и 
раљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу сво 
б; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отров 
хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S 
тење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и  
а закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се ј 
 од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажаре 
а су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Ми 
угим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију  
ј деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парни 
, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу  
а је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука 
с! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне 
надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна в 
{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела. 
нац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и 
? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се з 
, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се 
е јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не 
равда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља 
и; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — 
ошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни  
?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег 
деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надуве 
; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и ра 
 су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше 
— љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке т 
сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.< 
воје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ов 
другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој к 
мље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови в 
: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи. 
у страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би м 
 човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="17 
ди на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кн 
а видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекне 
ници, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада 
жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ам 
о своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, 
ражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умука 
ао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, г 
наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и си 
 прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав пре 
ини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све с 
>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните. 
ред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — по 
 како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права нев 
ашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо г 
 постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу 
{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и он 
ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S 
куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчев 
ну је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се  
/p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива г 
на</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен 
ле неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кес 
} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини госп 
ди....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први ве 
е за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна ст 
 Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О,  
<p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види при 
и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он  
одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му ј 
д сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камен 
ајпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као  
92" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна дево 
, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак. 
твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио 
на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milestone uni 
} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p> 
ђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу 
нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божи 
одни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу  
вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радни 
 се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а  
њен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин  
ародну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска 
апрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} У 
..{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отвор 
ика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно блед 
лосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког  
ње да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити веш 
— као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видил 
двокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно 
да памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не з 
јма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Ком 
ицу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добр 
а у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону на 
Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова го 
а — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <titl 
г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лека 
г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница ум 
ане његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао  
а:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер ве 
та, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само 
} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако уве 
»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом св 
..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и гд 
браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио 
. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко ј 
у причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничк 
 отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца  
м потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавиј 
 била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!.. 
еровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову. 
тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није св 
, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да ун 
година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да 
Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкре 
е? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро  
ве му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да 
у почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није има 
не....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, к 
 избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешт 
их неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па 
роклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек 
се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по неш 
ако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и 
Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и м 
Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог ви 
 Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су  
марагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду  
="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пусти 
к»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог су 
28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто умет 
едао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљск 
ра; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребега 
одном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она  
 видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«О 
мам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику  
..»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И 
едне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за в 
обу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> 
ог друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени проф 
еда га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај пр 
а, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да ј 
ва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и 
оздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже! 
Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артур 
им?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке пока 
црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, 
" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p 
ук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртв 
ити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... 
уди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов д 
ем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — о 
етска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој 
рши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У  
 пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је 
при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода 
 згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше ок 
 захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морам 
онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно ч 
.{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим —  
а то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да  
Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек... 
ечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо  
едње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђ 
т тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко,  
 мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињ 
није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све др 
Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то д 
рава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без с 
 Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на  
руги душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ бе 
овим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други чове 
лета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} 
е, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи 
 да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која 
.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црн 
.{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпат 
Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом  
оспо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и нем 
<p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провеја 
ноге и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших 
, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, пор 
моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори 
боље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни  
на супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p> 
 је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> < 
собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најп 
 праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје 
о не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба с 
/p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, 
едним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да 
/p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако преск 
p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, тр 
 да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас б 
{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто 
ељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби ви 
 <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше  
г Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, в 
а дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г.  
ајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори 
S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада. 
а је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Оги 
, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усуд 
ана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој 
 није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију 
ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <mileston 
а?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и 
чка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, м 
ведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој 
ртурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко 
енту под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi> 
0_C13"> <head>XIII</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Рив 
ет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим суд 
не лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва 
} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувел 
ио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, 
ита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пори 
гу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S}  
>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а кру 
....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добиј 
.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове  
<p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својствени 
 који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати  
{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој стар 
ватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се  
pb n="61" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати жел 
 <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огр 
тка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори  
на... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор д 
 Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ 
прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже  
и, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одм 
 срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се ова 
> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се н 
нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сре 
у.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослуш 
нску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!. 
а тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу п 
 — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признаје 
.{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И  
цени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је н 
ху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило 
ало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборил 
у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет,  
земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито 
. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да 
је, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам 
 је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p>  
Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ? 
заре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} 
ркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; 
осио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању. 
. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монм 
 само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се на 
 сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... к 
ве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S}  
е публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људи 
трашно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром по 
уче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа 
онског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту  
анитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари,  
} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала,  
а, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже су 
 њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њен 
дити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, д 
</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за ње 
осрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто рад 
астила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницо 
наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да 
драва....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавај 
авали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ниш 
м их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{ 
и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта 
у пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука сво 
е шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — 
 знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговор 
Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text 
кој...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, гос 
Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бит 
{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске арам 
за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје  
ка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници 
, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљиви 
лике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би 
ела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> 
ије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до д 
} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — 
које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, тр 
..{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наст 
..</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова ли 
еше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да п 
n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је 
матрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи  
...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја 
елом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи мес 
а мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за 
, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, с 
} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје  
н разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и п 
о материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у о 
дронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — к 
сокој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мај 
у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном с 
уномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на  
а срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена 
ромовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; 
S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије ус 
p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те 
и њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека 
 наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжер 
вала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали осо 
9" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десни 
е пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и корект 
небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уо 
 глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у држа 
ан себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мај 
сповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала 
ди какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах 
сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа 
 од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио  
лавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше г 
— учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се ми 
јасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> 
ор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут 
ијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>К 
Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њи 
ици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; 
 истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стај 
— Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «До 
е даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ 
> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист нас 
е воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се нај 
 мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили.. 
у је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име  
у својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која 
ти парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а 
ст настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем —  
....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег чести 
ку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За т 
 остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно о 
не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство 
ар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалил 
 дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S 
 објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћ 
ра.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb  
 доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отв 
"60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики љу 
еобично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу. 
 би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Гос 
ока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо  
миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S 
е глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45 
што би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} 
, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја са 
заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са  
без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богм 
ле и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро у 
тој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим  
Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар коли 
ога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — при 
већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи  
с свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захте 
 смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције 
 завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> 
...{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор кримин 
агоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу 
спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постиг 
м образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту  
 Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде 
 суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S}  
аставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпо 
 пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама  
22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради 
 место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га н 
азумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи. 
p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику 
ртијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слу 
еног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би  
ти.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однет 
 свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумач 
а одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, уз 
 да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је у 
pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотера 
а живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом чо 
 много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађ 
 изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; мора 
Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с  
 очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и 
 неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изг 
рина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S 
ране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово  
 матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу 
....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам  
 Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд  
а парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на ду 
на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије 
} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p> 
, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти ј 
hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли  
ад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изв 
ротивника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни. 
. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами  
уба, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, 
отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је  
 устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и о 
бину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах с 
о тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се 
> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што зна 
е имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се осла 
S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и весе 
то.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он ј 
ек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао  
 и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест,  
еше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчев 
авно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} 
 години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту. 
 једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она 
 <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих п 
то би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јуве 
е већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије  
е нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој припов 
 је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. 
ног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....? 
— За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63 
тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S 
 сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Пит 
</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио 
опасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десил 
«Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој осно 
ој готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари,  
 живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај баци 
огла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је  
2"> <head>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти  
S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупшти 
</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текл 
о на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учин 
његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од им 
 учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамн 
ио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда 
даћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S 
p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> 
даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на ов 
ога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих  
јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у ов 
пруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири  
е.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми 
 —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... п 
а.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обне 
 кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној на 
де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њ 
а, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p 
се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцик 
 Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у луд 
а свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао  
селе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве д 
 памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу ст 
/p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p 
ичарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна кон 
обро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несре 
госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једн 
њег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите л 
у.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога с 
јер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стран 
ац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур ум 
>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим  
м онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, б 
истериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред  
Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма 
 у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» прило 
 акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>В 
на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан 
 г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г.  
орима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, 
 доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео  
, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве 
> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао час 
— г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. А 
 Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</p> <milestone unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За 
екуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — м 
уђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја зн 
ака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју... 
{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Пат 
 нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешт 
и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва ј 
Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног о 
ађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од  
</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођ 
осмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу 
беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнул 
ољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И 
 баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматра 
 јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је 
е Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и 
 време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он бе 
 преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу п 
 ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</ 
им, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је бил 
и уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и ње 
{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: 
вео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих 
 те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводо 
а, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једно 
да Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, о 
та није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити  
ђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави п 
ила нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста 
лонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који н 
естрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресу 
лосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада рад 
спап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на  
».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>От 
неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавије 
есрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са свој 
се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при 
 да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они  
ува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S}  
ла....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго 
 дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муш 
пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију 
оштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према бл 
n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше 
 Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више 
 се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и свако 
су хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, д 
 <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> < 
срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је,  
иших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца». 
е наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш  
о велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на у 
 окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучен 
 теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна кр 
киза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и  
— није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нек 
; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка 
» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, прим 
да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги веж 
му, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:< 
да нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже 
ог сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос 
 се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а д 
о око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за 
беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у само 
 Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које 
.{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, д 
ине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — гд 
 извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом кој 
еговој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу мес 
валио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само на 
у</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но ш 
ране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су 
За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Арт 
да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату 
е светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди бе 
много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S 
на има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда  
зивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се постав 
 што би било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може п 
 били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од 
</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозента 
 и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div t 
е чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а во 
ведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П... 
 — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мисл 
ља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са  
гом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збу 
 смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г.  
гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији.. 
ме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао 
мљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — 
а, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна  
</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у по 
 једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред нек 
јављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечер 
ека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами с 
вијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да  
упати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек ниј 
директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве свој 
а и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и 
ше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гла 
ој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својо 
н за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која 
ећ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, с 
Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да  
 смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиро 
, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он  
овао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Ар 
ла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме га 
онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због не 
ане, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека преда 
мам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S 
ри пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, р 
ека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се о 
ко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p>  
у затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из ко 
обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} К 
м.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Х 
н хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и а 
ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи  
{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и пр 
бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само 
те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну А 
 с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебриж 
 сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пр 
је се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који пре 
и се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања д 
езизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Так 
ког другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио 
он — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{ 
— ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} За 
м особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа т 
упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог 
га ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклет 
е, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не 
м начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немат 
о несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>Т 
 не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, 
 богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један б 
 — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! —  
е нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договори 
 да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у ње 
во.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенч 
уну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу неп 
.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с 
>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или не 
...{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме  
пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутов 
у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо т 
ну, потврђиваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начини 
 ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нам 
знао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум 
време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Ј 
<p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?< 
 певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ м 
а је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Ви 
 не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што 
<hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу,  
им судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (В 
се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи ник 
рећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља  
очи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи  
ме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не 
итаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о см 
тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p 
ојој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! —  
и се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и  
трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може и 
овољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико 
нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пру 
дања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најам 
 утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сам 
и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> 
дбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед п 
први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, б 
 сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени д 
 ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има не 
 сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи 
>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник в 
ње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни а 
они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где 
стао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се за 
/p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све  
ожији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа н 
повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми с 
а својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разн 
 беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори о 
 службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до о 
Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лиц 
о оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла  
тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза 
ијатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г 
</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла 
нија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и п 
упаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и по 
 сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi> 
о само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ст 
теља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чу 
решао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> 
акита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која  
ш једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене 
 земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као не 
љ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав н 
 краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли 
у своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издану 
ас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Те 
. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S}  
l:id="SRP1880_C6"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 
ужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} 
би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушн 
отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима  
х с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да к 
а.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући  
е одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојал 
о смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред  
уд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — о 
је?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S}  
>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S}  
 која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n=" 
 ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То  
жи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ  
ле оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андр 
вуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у 
е дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила 
ађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>« 
ао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљ 
о си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста  
али....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени 
 родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациознос 
у дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p>  
да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја пам 
....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш не 
дном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојт 
тои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам  
 Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше 
базан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хте 
е мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети 
помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њи 
свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше с 
</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо б 
жа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се 
је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Ар 
: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој  
кав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удос 
зованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног  
ри Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не  
пап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко  
 <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као м 
стократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, вел 
д ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опад 
 <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљење 
пет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести си 
наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци 
 Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење —  
 причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Од 
зненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се  
 би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S 
ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим а 
S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свим 
сподо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил 
да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнији 
ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоце 
оју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар це 
с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок.  
и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</tit 
цима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седн 
 да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена с 
подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и  
 је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а 
. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="1 
ељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартово 
 — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' с 
жали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо не 
о како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се  
ици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на 
чно долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек 
е видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сир 
— како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Све 
јде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево бел 
тнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше технича 
ла — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у н 
ео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве  
 отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној 
оре!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми прич 
 Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се о 
на овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је б 
јде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих с 
ужених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</ 
{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога.. 
ти према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ. 
а прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођиц 
а општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Арту 
сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, заце 
риду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на уст 
лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса 
лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса 
чу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становн 
нилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо 
а ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда 
.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око ше 
тала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да пр 
онита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и изла 
оријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много бољ 
ши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стого 
идело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу.. 
ан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гл 
је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, 
 извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже 
<p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел  
 методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине 
pb n="178" /> <milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из 
да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек ова 
ик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш вер 
ћеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним зема 
 кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету  
 велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Госпо 
</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да о 
а, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и 
{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{ 
анку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и 
 се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун ен 
нај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И тре 
олом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведо 
S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди 
ри и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово  
>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» 
<p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу 
о види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала пра 
 кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“,  
вије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна с 
S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у зем 
дње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала д 
 или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула с 
ворило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се 
ше и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанс 
ице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.< 
изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек 
који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> 
а је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том ро 
ко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усу 
а није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узв 
иромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушал 
ти, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више 
ци, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична сво 
ђици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих  
>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште  
ека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће в 
злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христо 
 <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова ј 
.{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додат 
товима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима и 
јера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно 
цију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притис 
а суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа  
план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је л 
огрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово д 
иле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета 
о трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, 
ко свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао. 
обу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види как 
n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флав 
ада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих 
невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље он 
 Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш т 
ј анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам с 
помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ 
господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи  
сто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, ц 
ај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар св 
дљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p 
...{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља,  
као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац сп 
садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли пос 
од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим лас 
 по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — к 
 ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече 
 као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресен 
је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци об 
н, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на 
заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је о 
удови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откр 
ње:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде о 
су г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде 
меснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало,  
оје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, пос 
лико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... м 
обош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара —  
н у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља,  
се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је 
ост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша бу 
о мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију. 
јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна раз 
ћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, кр 
о недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чу 
а.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се  
човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана  
 — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати 
воја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по 
ло дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, г 
 Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио 
га млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина 
..{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као г 
 свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњ 
.{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега рад 
е сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, 
се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог с 
јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово св 
озволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми,  
 ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам 
ин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они  
кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад је 
 лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета с 
едни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустав 
id="SRP1880_C21"> <head>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — по 
} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно  
спођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће ц 
 ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, 
*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S 
target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробљ 
освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомињ 
бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме  
 од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај в 
ло је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' пок 
аљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{ 
ачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се в 
Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један п 
Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмарто 
јим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, о 
и не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки 
а прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што 
 к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>« 
о....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког 
ам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај и 
 још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} 
осрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна 
</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфиби 
ај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је шко 
>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити  
</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиш 
 да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час 
срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирн 
и ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас б 
го сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било;  
јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље  
што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатул 
 Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је к 
је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су ос 
шењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Фл 
ђе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стрес 
да тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година п 
жаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, проп 
 и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне  
н онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и  
м.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико з 
них живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око 
 ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила 
 звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да  
а Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три 
не матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да до 
у се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, ја 
 престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неко 
> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презир 
 твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се поз 
 рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како  
рило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут в 
украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово пониже 
 Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наста 
ва и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у са 
и.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за 
едаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <div t 
урову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним зем 
ише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} П 
l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо  
а гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике 
мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. 
 и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац ј 
окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говор 
шој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико вр 
 се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г 
ени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три сре 
в законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Арт 
 драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на углов 
беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирен 
је себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{ 
имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} 
ченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагд 
p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?... 
чка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се н 
} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко —  
гледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим  
жаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну 
исију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!.. 
:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњ 
гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама н 
ентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана 
.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа 
еља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у сво 
ила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је у 
тме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у гла 
е лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није. 
еобична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испо 
еобична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испо 
ам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, кој 
их арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} 
ља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! —  
 пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бо 
илијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полу 
динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову  
тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} 
а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада сп 
листа Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се  
ози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештач 
.» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности,  
 нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отвори 
к четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења 
 ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред 
им упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, доб 
им преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера  
ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смараг 
е наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте г 
има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p>  
 опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало с 
} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведо 
 Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> 
 је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани 
 од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид о 
 /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћн 
номалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих све 
ади!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено проки 
..{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властода 
оста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «в 
ој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негд 
да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Изме 
еститог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оц 
ндронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да ч 
дна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Он 
авету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она 
ку детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изва 
а рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опази 
а је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни  
id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi> 
 не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета о 
их племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га  
ећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је др 
 том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Пе 
..“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли  
: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је це 
што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да  
лог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој о 
 кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекуј 
ј дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p> 
ластодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фал 
ас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни с 
а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове  
е захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је  
а његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — ни 
на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га 
наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из ше 
 чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, 
ала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоћ 
ог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и бл 
постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше 
га супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на  
мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ 
лијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са  
редности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p>  
а аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та по 
мио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смр 
рб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара иска 
е он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању  
ош мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорн 
орао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све ке 
 — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с п 
ична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је  
</quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажал 
и као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда  
та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као н 
 у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја  
реде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против  
врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} 
ћу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о с 
вако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом ме 
 Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Ан 
ито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: гре 
је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, же 
рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако 
к;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио  
и и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> < 
ом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S}  
много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под ко 
 што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не  
во замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да  
И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце,  
е ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега 
загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да 
ресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између  
Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не д 
е две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да с 
>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радост 
 пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати мате 
приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револ 
еше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, га 
е из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на сам 
амолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми,  
 опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту 
 — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих љ 
и сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку 
е Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као  
мо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили  
х вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} 
ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопрост 
ла да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље 
мати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домов 
божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех 
це, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још ни 
они, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехот 
стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је т 
о, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истрг 
осмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда 
а у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p>  
и му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} 
ита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb  
> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам т 
силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дош 
S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла 
врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула: 
у преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао 
ашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — 
ну.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито пр 
ања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и  
необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу 
ише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на в 
не пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави... 
сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има  
е на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке не 
е немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном д 
итеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, госп 
као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, ов 
плашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> 
свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ру 
е: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; уч 
о је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — он 
п да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в,  
мала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопствен 
ас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све  
би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је пониже 
е; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче ка 
 тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је п 
П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради  
 и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господи 
е.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други  
р не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше  
 није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није  
ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни  
не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати:  
узи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p>  
а, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и  
о, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> 
ерин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта  
 су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом  
тци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом  
 своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у 
p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужил 
 а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије 
ола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мањ 
 се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једн 
 од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела  
аву они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне че 
рашну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као 
 овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се у 
мчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим избор 
д, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да 
Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p 
ник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али ш 
војим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огис 
је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кука 
 он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала —  
 старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" 
рвог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па д 
.{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — 
тету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок 
давају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера 
ни „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Ил 
едном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од 
</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он  
во.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој ц 
 Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,2 
 Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу  
} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинет 
а мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје по 
днообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране  
твен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је  
 не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде 
 ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о с 
 блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог д 
оследњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жа 
 измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва про 
јама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету. 
прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њ 
ли је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна... 
{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> < 
екао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам. 
лкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најсла 
 и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га 
 да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи ц 
 држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво  
погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S}  
 ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце  
Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му  
{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у св 
м дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</ 
и стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које с 
естовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни п 
доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар  
 невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се 
!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти 
. «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак д 
 кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мис 
 атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је н 
ам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не п 
 вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она 
читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко  
<p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>О 
ета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке туже 
} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" / 
ким детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одр 
му пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не 
ешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би ус 
: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинац 
ку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно туж 
злечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити —  
едока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разл 
важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до п 
нички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} 
 а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем ка 
уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начин 
ћи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурн 
тим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p> 
ога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достоја 
Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} О 
, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — свој 
" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да тр 
ђе друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло разд 
жење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> 
 <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора 
инио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је  
>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска фор 
нијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, 
крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ћ 
свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добр 
извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима 
 у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не 
у!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се саж 
? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Тво 
ћи г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — 
он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пут 
дном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како н 
 на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих  
а опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двест 
вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави по 
тодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и 
и до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S 
а судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома 
често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечар 
чи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа зла 
т свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, 
ете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода ве 
ш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допр 
ад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу 
!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{ 
 својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудни 
и одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. п 
е је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ј 
то случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сам 
ам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, нем 
 су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у све 
 дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметни 
ади свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в 
судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, ко 
ести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону  
протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад јо 
ндронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p 
нији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекај 
дом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу 
дседник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и ов 
гласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела 
и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу 
остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио 
вој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> 
hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико г 
сом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састане 
емље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела  
колико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, 
црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују  
учују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштин 
а.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кесте 
Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, зна 
од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Риви 
ј је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, послед 
у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на на 
ој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја са 
ам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, к 
ћа; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму.... 
хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драг 
«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане  
Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — 
 свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није 
 е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам св 
ојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једн 
и друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S}  
П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом... 
покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb  
никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, 
годарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати 
не очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрв 
ната у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», д 
ни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њихово 
че непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се ч 
 је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати 
еру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно шт 
ка мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериоз 
вољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепе 
 беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време р 
....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица б 
ље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце  
о, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене  
 да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојн 
32 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узет 
 установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енерг 
....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{ 
сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — 
ко ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезе 
е група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад  
прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге А 
јважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у бра 
у Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоц 
муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Ф 
<pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина 
 један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p> 
ди и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни  
ведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Сев 
м размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључив 
 г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица 
} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} О 
ер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Р 
ци.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело  
.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи 
тви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако и 
у.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко с 
олико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна расп 
/p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање 
а,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег проти 
 свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На са 
иноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је в 
ицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — п 
а одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П....  
 им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од нем 
истри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да  
рагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њен 
га?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хв 
во и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, —  
пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — не 
 облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће 
рећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, пра 
г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива 
сију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати —  
Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — нарав 
е само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша св 
пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не  
стења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и б 
спитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије ко 
е: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</h 
у „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта  
>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов 
овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој 
уту, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Ов 
 те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење прокл 
кит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје 
д стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему 
главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У на 
ла нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неоп 
 неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад  
је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати 
 услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег си 
доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се 
а за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публ 
д; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај л 
оће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо  
 ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —< 
ње, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није зн 
 на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове по 
00 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчу 
ада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би 
едишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише он 
 И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му 
е, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, 
 г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозвол 
к.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код ку 
и мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро ра 
 — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађањ 
група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Арт 
ви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја т 
о:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би н 
> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г пресед 
овек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благода 
 мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затворе 
е би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на ч 
еде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите 
а устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао. 
“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне 
им — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S 
се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Рив 
 де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ће 
 А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам ј 
ома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} 
 и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон 
...{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, ње 
обротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он  
 млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам б 
 С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очи 
а — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност 
арнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудова 
ме!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је доти 
куд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити. 
ндронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје 
 главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља 
Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика  
/quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну к 
стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, 
 да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака  
а му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми  
знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева 
ио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, св 
 Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари 
6" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Зн 
у, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} 
 <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ер 
та?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка ок 
тала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим п 
 лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир  
ронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући  
 је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не п 
ет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претр 
а дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} 
</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би 
 себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанстве 
 вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Конте 
отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пр 
ђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно ш 
 Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала. 
е да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине,  
о:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на м 
то друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих мари 
о разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у м 
тојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне су 
{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако и 
ар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, доша 
у да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....< 
м нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље.... 
pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други 
</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите ваш 
-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедниц 
.{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету 
ластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећ 
мејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропад 
 извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим неср 
а девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели  
 И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба остави 
углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — 
...{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ....  
ода српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> 
мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти  
ејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајк 
ом и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је о 
вности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имал 
ним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Н 
; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потр 
До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити < 
је тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хо 
оје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу ус 
...{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?.. 
но, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш 
ане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а  
 Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло је 
Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију стра 
{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 43 
истарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје 
бре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштв 
 сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, 
едмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу ту 
реди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче  
аш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао све 
p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олт 
{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и ради 
греб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можд 
есто, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; 
ћу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S}  
рок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи су 
да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште  
тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпој 
ђе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем 
обије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>С 
имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што  
p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на  
>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван н 
моније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га 
њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику од 
 угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети 
»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он 
у ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — 
же ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114"  
— већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца  
ад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви иди 
н тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S 
и, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судо 
це, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром  
ндронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загле 
 је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћут 
 Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне  
че својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао 
женоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Фла 
у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p> 
 пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично и 
 нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљен 
унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоћ 
од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какв 
 — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — 
 и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загоне 
{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флав 
 прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — ис 
азносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</ 
исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ? 
.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио  
о што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињств 
е....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор 
, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била 
не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе 
— узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац 
у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Та 
а. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник  
г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је за 
би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, ве 
улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{ 
 хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствар 
 с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зи 
чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа н 
} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово п 
у да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифет 
ла са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао бе 
ти», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у  
пуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам ку 
а све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властода 
и час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артур 
 народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај п 
том већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла 
е, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мно 
 и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да с 
 њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога  
 под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену зако 
е.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес б 
та ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} 
ш путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очи 
у своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г.  
се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, 
ка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни је 
шла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два д 
а за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p 
нас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему вре 
а свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је с 
постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — се 
оју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна п 
од туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену 
нету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се 
 у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се у 
...{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} 
 њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огр 
П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у 
и веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још ка 
ише) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо зби 
овину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је с 
ао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редов 
 нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговц 
тодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне  
b n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, к 
 њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота  
руће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности... 
 неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — он 
а поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у о 
анас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили  
{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досе 
ne unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да ш 
облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита 
је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљев 
авију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заб 
мејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не 
 вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p 
праћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г 
 нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p 
ана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима,  
ата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече пр 
лављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се о 
и и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закони 
о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вешта 
изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нече 
се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, 
којнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на п 
/> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива 
ра да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави  
ког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једи 
у сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин... 
да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз  
 сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу оста 
 Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Ог 
о једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује 
јало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле са 
ао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити  
.. питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају 
она на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови има 
на....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</ 
аставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је нај 
шкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да  
увелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог 
олуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а он 
 да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ 
љ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари 
на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који 
— ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код њег 
бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{ 
...{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упит 
 непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела —  
 сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у 
а целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је 
> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? уп 
/p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. предс 
дну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас н 
је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лон 
{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба сва 
видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јад 
ао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школ 
е-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруг 
ко напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било шт 
 тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке 
отрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишељ 
 закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но он 
еше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жил 
 озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам 
S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да пог 
 непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да неће 
ам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло 
годити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, н 
има који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би с 
 Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад.. 
а најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разго 
ки, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{ 
stone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мењ 
Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показа 
есуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су о 
.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране 
етно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој  
ре човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и 
лучај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нецелисх 
омјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју  
д није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне о 
раха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас б 
<p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она н 
p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитеље 
на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће т 
ди не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партиј 
 на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с т 
..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе г 
сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> 
ино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног моз 
нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам призна 
не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, кој 
свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаво 
а смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здр 
ците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доб 
 шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно вид 
воје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег св 
рота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно ста 
ела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини 
ита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње 
 сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на 
 побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе и 
— ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три за 
орима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S 
 Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} 
} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са сви 
 је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, 
им плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она поста 
> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије 
зети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се де 
ику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну в 
осети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприс 
а г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово 
егов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су доку 
Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора  
{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n 
 другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред наст 
 па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе м 
 и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним  
рсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито  
 да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтел 
овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зра 
му.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хт 
it="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничар 
 и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и 
на никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то ј 
вече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба  
само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се г 
љала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.< 
он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Ан 
т мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула гл 
</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи ос 
уге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169 
ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи 
пасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је 
е само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима 
мотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов  
о склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окре 
то се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дан 
а купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем 
 правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавн 
ше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припа 
ад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њ 
стави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <mil 
омјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Беја 
г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У 
вој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозб 
енац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавест 
оветне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и 
 као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило —  
а - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном ма 
ке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао н 
е питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону  
 казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чин 
. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљс 
о би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у 
иче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p 
то нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо зна 
е никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је своји 
т и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера  
 <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам 
ишта не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p 
едузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта зн 
 за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се 
зио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многоструч 
италу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у  
жио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали О 
била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишан 
ело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S}  
и заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика матери 
јев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за ка 
 мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од бел 
} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у пле 
во наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно изв 
како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је он 
, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој  
 устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху м 
јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова  
а.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене 
ио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо  
{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} 
Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога ми 
догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрет 
} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како 
ва; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мал 
речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна ша 
не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исме 
конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село  
p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је стра 
н је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, 
нашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег  
народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о бе 
а — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наш 
 његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му 
к.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клону 
 усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рек 
тивници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од на 
а динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом три 
већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} 
твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти а 
његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Не 
S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов 
 — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} 
а створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је по 
Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа,  
.{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p 
ја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!. 
о стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — д 
 коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од сво 
, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» с 
е би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику ди 
се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвој 
е разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном сил 
е читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари... 
жилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, 
напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозента 
м спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али т 
своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу,  
е које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> < 
о новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и пр 
д де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не 
ек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... дода 
 некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш  
упи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам исп 
је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита с 
<p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш 
рти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад 
S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало и 
 — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а о 
оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без  
 извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник 
..{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с дру 
/p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта  
им лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена пра 
 И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни 
лест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијањ 
м доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед ста 
рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S 
 да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном  
b n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> 
е г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p> 
а би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећ 
ко изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у 
> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p 
ан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист,  
 Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — 
 <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жи 
и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина 
ав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један  
агоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гр 
оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.< 
ере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузе 
орне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу  
ане гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ 
зне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима! 
..{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бес 
 могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог л 
 ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом 
а људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да ми 
апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви к 
 јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S}  
казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под к 
 Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згода 
, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну ша 
ила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његово 
страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине мој 
S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код < 
м несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца.. 
 закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И 
да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још п 
 ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се 
ироде.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи це 
х игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на  
волео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у о 
и, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би  
е усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште.... 
а је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властод 
видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни гла 
тал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће и 
.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих на 
о лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби 
рижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и  
д њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} С 
гавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели 
ог вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одгов 
и похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од кој 
је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда с 
е могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, шт 
о су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих  
 у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој  
о је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је 
ла баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом —  
епе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан 
S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсз 
и!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?! 
. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште 
 — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андр 
исам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Види 
која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окуже 
а.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, ш 
 <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учи 
суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и с 
исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S}  
е матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо л 
за Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет 
и потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам  
н.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих  
..{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику  
 под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џ 
 Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на 
оће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој  
 о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, д 
поду, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго др 
о што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, к 
за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао  
 дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше 
ма своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, 
 се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>По 
о казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ј 
тересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај  
овор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео  
 Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi> 
о све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегс 
ен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљ 
ледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да с 
, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...< 
читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фаби 
ђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ њего 
. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда 
змеђу одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једн 
ако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен 
кат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његово 
— на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у исто 
ва већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p>  
ог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је 
језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре 
 па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од 
ата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по л 
а овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по 
е па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих б 
, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим  
 нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скамен 
авије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човек 
ло је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које х 
о, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу 
јер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а 
 тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако о 
 тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевал 
амо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3на 
лику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто годин 
 његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, 
а напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Ро 
едан полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спрово 
награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од 
ној овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују 
којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његов 
е хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред ов 
ра.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но зак 
 не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од « 
исли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани п 
 треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио  
илкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто све 
 па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важнос 
ем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три бези 
апред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овак 
 да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личнос 
е, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, 
 одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре с 
ти од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 
 послушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чист 
 вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, св 
.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимал 
 дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни  
аничним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступи 
ла између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она 
о! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси 
} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — ла 
ш три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не 
да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и  
 сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више  
 ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p 
шеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну њег 
 добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност оп 
то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави му 
иривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру  
а од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која 
аиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то прим 
ике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилност 
н се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лио 
 да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма чо 
е до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је д 
нда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Ф 
олико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!. 
о узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!.... 
 сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио 
} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима  
лици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би 
им прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!.. 
 у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сре 
 па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де  
њу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше сим 
мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сам 
 не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја к 
ла израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од  
 А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја с 
Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" />  
</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој с 
 томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам ју 
е све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит 
сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на ка 
спе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом  
и је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb  
 друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му пока 
на шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора 
{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у прос 
} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он ј 
мем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} 
гли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p>  
> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. 
 г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба зани 
оши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изра 
овори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Др 
вој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог све 
n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово  
} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа док 
нам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад п 
о ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, б 
г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш о 
елира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У  
ок се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значил 
...{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбе 
 мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника  
што живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим 
ш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, г 
а од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад и 
и добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским д 
 добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога 
сленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:< 
човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек х 
лико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио  
ену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од пр 
ћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи  
 родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!.. 
унака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је н 
ео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојн 
ву г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим 
на — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одм 
давати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако 
 нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у  
 подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разб 
а је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три 
ка.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, 
ице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређ 
од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама пр 
познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p 
У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанети 
ам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је  
сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По ја 
а од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се  
х карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да  
азио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба 
S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у н 
је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља  
реда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се 
о у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас би 
ети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против ва 
лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, шт 
дине.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Ло 
 често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је б 
га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би нару 
гова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мн 
 се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с о 
ти, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, каз 
с је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом 
стати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S 
"217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шт 
ка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осване 
чници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом.. 
.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи 
чима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже 
суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо 
г маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у п 
писати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинск 
сам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судб 
 <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отвор 
ерали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом п 
Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све б 
мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шт 
пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», р 
 девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пал 
пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за 
и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи ста 
прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све св 
и око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмир 
укаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зе 
, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред то 
метно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота  
ије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Бо 
63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи в 
мо гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове 
 се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, 
један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, 
ујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> < 
з отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како 
мо — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n= 
да ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!.. 
рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, 
 Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох  
 оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још весели 
.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у за 
ад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим си 
/p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо 
рђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од ба 
то догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који  
>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог г 
а зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину?  
ваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти 
ијатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју има 
.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним  
 n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спо 
, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљ 
е и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног угово 
одаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све 
неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др 
 даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину 
едну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала  
</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемат 
.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне 
 жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, ове 
ој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено.  
 собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како см 
, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива»  
.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и 
 књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У 
ло дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заце 
ици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> < 
ли не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде 
 иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен госпо 
љно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд  
та!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се 
инило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јо 
> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- 
..</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке јед 
/p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централн 
 адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он  
ар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, кој 
доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А 
 беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је с 
, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим 
ар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечан 
н је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и  
ка за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта  
ги би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само посл 
S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити друг 
седник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, к 
} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота ве 
 је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Нај 
 поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, 
га места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја  
о ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лу 
кад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да ј 
....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, 
литичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кр 
као и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два с 
....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).< 
 правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке  
тао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке к 
на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну же 
 први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар м 
а, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу... 
 од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида  
господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем! 
сла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се  
ри себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време 
од «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под « 
 седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали 
е хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и сал 
«што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме коре 
</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припа 
о бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>П 
ји у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали тр 
pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат  
 у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г.  
е толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="# 
их 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост  
човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми  
е.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети 
абора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи < 
рећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања 
{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да  
р г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставит 
 дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно 
 своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то врем 
ала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се о 
еле нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгле 
носи бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе  
ледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је пр 
аркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил 
</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </d 
S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» у 
лика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да сваг 
, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не  
шла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајца 
ни славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко  
на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом пос 
р,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је  
4" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која  
 обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак».... 
 Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друг 
S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха  
сница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту 
етан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с 
тави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло  
)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји 
ујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Адел 
.{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је о 
 ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горк 
ешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело  
 ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом,  
осија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — пол 
} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним с 
његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешк 
к радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Де 
а предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није  
уче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један 
вар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је с 
..{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну спо 
ркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога д 
е решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И на 
;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица 
и, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, госп 
, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на 
ачини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам х 
 делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да с 
 свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— О 
е необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изв 
.{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад 
ањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n 
т; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког  
И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да  
ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне 
ла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше  
и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на ш 
мам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И ње 
ло неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мисл 
 <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више инт 
е, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, к 
 зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» п 
а крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомен 
ако хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с греш 
 Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи  
ди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га дос 
ка он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви при 
уче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуриши 
} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу 
иродне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време  
аху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху с 
ри маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p 
во право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осме 
сподине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде? 
на не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабост 
...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављ 
Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буд 
 сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о 
орен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно каза 
ната, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је сам 
ilestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт  
ilestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а 
на — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на  
к сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем 
 места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слуш 
 — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Чест 
и се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у 
</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особит 
да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог ма 
еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и 
су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег мо 
склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гм 
ја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне,  
је ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први по 
дма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ нас 
ило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опа 
нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као 
 слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест уз 
а се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто у 
н би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико ч 
брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло 
а доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права 
е истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S}  
ази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote 
сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни  
 од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верује 
е! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је  
овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападну 
м праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Н 
м на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окрену 
 пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сест 
ас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог с 
рости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомје 
 предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То  
угу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих иг 
{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ов 
 нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте  
 да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непре 
сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам 
ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника,  
ине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет д 
 Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је 
тив, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу  
нима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 
 земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусењ 
и се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо  
и боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој со 
 се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> < 
ре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да уп 
е потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l 
 дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли 
 је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су пр 
огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручни 
речем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — маш 
о више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше ис 
н Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег  
пред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право 
 <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правни 
 на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; поми 
авде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, 
едној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би 
 првозаступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда  
ла с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — п 
прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао ни 
чи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем на 
ити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} 
бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, 
од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна си 
ај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" />< 
 на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора на 
 трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено неб 
зла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану 
и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapt 
сом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> < 
S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба 
и правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последњ 
— посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће с 
сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола.  
nit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{ 
ије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — 
ам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини  
сану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S}  
</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију  
 /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потр 
рбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света 
Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у паме 
 Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја  
unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одв 
ља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> 
бих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином ново 
S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће в 
не жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до см 
 радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву ра 
а нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, који 
, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> 
, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољ 
} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким с 
една реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадо 
 не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с поку 
удећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> < 
е из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у врем 
н подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња  
шту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш 
и из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се с 
 врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дроб 
азграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — 
после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била  
<p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице  
удских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у с 
ну на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S 
које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} О 
икао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појав 
ше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни право 
 знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би 
шљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
<p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босиј 
само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега 
вањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — 
 руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници  
асом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> кл 
ист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлот 
 по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} 
новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на  
етна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управ 
 се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе 
ртуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме уј 
и:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — к 
и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и врисн 
 за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж 
али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад шт 
<p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у 
своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу  
ра и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је гру 
 којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хо 
Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хте 
!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучен 
ла...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла 
врши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда 
и њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — о 
еве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имај 
најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло 
оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим  
потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе 
 срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава матери 
 појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за т 
 горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безиз 
 њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народн 
а нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети,  
 своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућишт 
 и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јав 
 сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и 
одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г.  
стаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми д 
{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што 
начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рође 
> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А ка 
е побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница 
рости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена и 
<p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Рив 
ници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Ка 
{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X 
ући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала  
жени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола  
и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква 
безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја  
 строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужио 
ад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој 
 свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове 
 и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички  
еколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с 
 коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо 
мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест  
овори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се  
а, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће 
 толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао 
аши људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог 
вете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље ј 
и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјаре 
а се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није произ 
/p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела 
 и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле 
у она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће 
 владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине б 
ондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, гос 
ити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и н 
ило разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако б 
дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p>  
товање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{ 
тка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се д 
/head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се дес 
н утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S}  
га» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме с 
с ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне 
сказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у ту 
 свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад —  
и.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» М 
 зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зр 
ан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест 
ела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе сп 
ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мо 
ило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре м 
ало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном 
авести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је 
по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чи 
} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мис 
S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S 
ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје С 
но погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она  
ци пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држал 
 благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од  
p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p> 
one unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим ха 
одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један с 
one unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седи 
ашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ј 
је.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» —  
— —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола 
добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" 
не није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова 
на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, 
е!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресен 
чуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било.... 
ут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој 
 невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је  
аби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења,  
све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било  
ки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужни 
но вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што 
свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб;  
> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје пози 
.{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и зд 
аки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је 
ом старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то н 
 би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у 
...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да 
 нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разго 
публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} С 
итости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио 
већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је 
дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена  
е...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је  
познатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог да 
ом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</ 
...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све н 
 је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне... 
ници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S}  
ља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучер 
своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Си 
је....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, б 
зујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} 
ену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске,  
је хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} До 
као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — 
 све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна с 
тпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули ни 
сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада,  
6 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша  
, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно и 
 задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мен 
ико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам  
а и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али 
 од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — строп 
ица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере 
</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше.... 
че нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом  
и.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Д 
дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам з 
е....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S}  
ного којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је н 
во све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посм 
бни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи,  
». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућо 
ку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио се 
<p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од п 
и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — 
ћ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, г 
 /> <milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«На 
ља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г 
63" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у за 
аш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи нас 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У 
ше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, 
н отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S 
е ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веров 
 велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S}  
те Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гла 
понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет  
 некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз к 
оспођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомј 
 за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она  
ad> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S}  
егов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др 
ли се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не пол 
д дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског зау 
" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој саби 
="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у цр 
ја упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, др 
бинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, ш 
егова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мише 
 кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p> 
 странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, ко 
ун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опева 
ци у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву 
енути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи  
ат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој ј 
> <milestone unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} 
стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и н 
ди г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела д 
вај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрли 
 Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свеча 
пи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А 
 «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу п 
не недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S 
ка.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они  
даред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p 
 није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и с 
слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечнос 
ђај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак ф 
с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај дог 
и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас 
оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог  
ед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; су 
оспођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш тако 
«постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге в 
е имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од  
ј род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образ 
рото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако ре 
свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, 
и.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S 
 отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто 
</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за 
а органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке а 
 драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она 
и дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се доне 
жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог ск 
{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; пи 
 у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јед 
тачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад  
шта.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ 
боку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p 
ог предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово ј 
дица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања свато 
ропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, ко 
 потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило... 
а се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p> 
ам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S}  
и цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџериц 
је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се  
езоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p>  
сио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице С 
ина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук 
} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао 
 чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његов 
расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине ог 
г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спа 
кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S 
 дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Не 
ама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је ж 
вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>С 
 осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!»  
оћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим 
ародном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из какви 
<p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији.. 
а, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето мес 
мера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа дру 
ла богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p> 
 разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао  
нимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" /> < 
лу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То б 
ота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади. 
веја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом  
бу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним  
 беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, п 
?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње  
и, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и  
 дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је с 
свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помр 
p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше 
ј парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатељ 
ги је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <titl 
пи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џом 
 маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену  
те запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет го 
би.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даж 
 одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то па 
постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али 
рви веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани С 
 сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>На 
ћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S 
0 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојо 
 што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде  
роните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али чес 
м адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове  
ијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљ 
ајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. предсе 
p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нем 
л, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «по 
 Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му ј 
....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници  
 адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској.. 
њској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г 
дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову д 
ласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Риви 
м је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени 
 да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и сма 
 г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо  
вот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био учени 
 практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку  
Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше 
иоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало  
одним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе  
 сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, с 
астави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија —  
на Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Ми 
Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од н 
" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али 
учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} З 
тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени 
епрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима 
 дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега в 
аља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и 
S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо 
тати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г.  
 дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p 
тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је по 
о се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна:  
су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дот 
здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје терази 
у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена 
то је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{ 
ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господин 
ег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и ра 
ини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта кошт 
но везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају... 
е.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присн 
 је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари  
b n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом н 
 викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да по 
ч тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу.... 
 четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по  
{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као ма 
, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала посе 
>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, 
Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стај 
лота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огис 
није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса! 
ола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер 
о да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без 
p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову з 
м напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепав 
Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Он 
 лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело д 
отивник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. 
 бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа  
в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога ж 
ељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да  
 а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и 
и рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из свак 
тао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немам 
 није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали 
ва.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљ 
м се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио. 
помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио к 
 земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Ј 
а рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока  
ела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S 
ада се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове д 
ољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читав 
 хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека по 
 не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>П 
} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, и 
ote xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове за 
опасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће ц 
дном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весел 
дока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам 
паст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролаз 
врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{ 
 колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супр 
о једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г.  
стераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се пого 
инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, 
м редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима с 
уг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновс 
тану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више по 
ци својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког 
оба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми  
а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — он 
 Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. 
се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о  
све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим пому 
мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се  
ве витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит из 
егову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му 
је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а  
<p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола 
во све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она м 
ино а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванред 
ужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} 
 /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се 
{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но вла 
 од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, она 
но стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је 
 једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p> 
седник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ 
пера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу 
..{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек д 
.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове 
перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопи 
ма милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ва 
 кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодин 
сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као  
је матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и п 
 Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да з 
ту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам ч 
астави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је 
> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће ј 
дска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху пр 
ара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодеја 
рена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер  
 своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да дока 
рила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да  
нтала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — 
и што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашни 
Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје  
у око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири годи 
 — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да  
спомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам  
, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се 
 /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драг 
ла кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви  
зјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S 
, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, ко 
.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, о 
вности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву 
ност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на ру 
и мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта м 
} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то др 
страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, 
, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао ва 
н; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стра 
есекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви 
овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим сед 
у погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља М 
аше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале 
ећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длач 
ог стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отвор 
да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и он 
—</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата с 
ти све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговор 
 — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш  
знавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је ум 
а код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног пос 
нтала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ пр 
ин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола 
блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адв 
јера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народно 
у, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посла 
воје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита и 
е-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p> 
ада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног 
данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребије 
н у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје о 
ашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини.... 
сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б 
ђен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и 
једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседн 
е свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројн 
а, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и ште 
собитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Х 
ој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера... 
маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за  
нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... 
 је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од годин 
} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— З 
рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње 
вију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је 
д свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у туз 
смртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштеће 
ругова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> 
ба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи ј 
етни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла 
hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шт 
.»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељ 
 то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш  
и лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{ 
отина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у  
Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици 
 и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познани 
ef target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за пресе 
ла да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без наро 
к великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не 
о је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — 
вду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заст 
као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подру 
} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни  
....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. М 
дила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино пра 
..{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила мате 
н Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћиц 
авињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де- 
сто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Госп 
ивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем. 
ше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само шт 
н Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предм 
ана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, бри 
аиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то,  
и је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте  
 рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Де 
ђаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спа 
17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то 
настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септ 
 на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </d 
арски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика  
она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би 
ка, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио  
н де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — 
Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики п 
сне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше 
 нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на некол 
на, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је п 
. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа 
Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућс 
запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два т 
 а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукоп 
. старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . 
</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. 
— он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек ч 
ов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положа 
p>. . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посм 
виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — 
 му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 
оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} О 
и, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељ 
«Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</ 
ецембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шт 
рине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости. 
 Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> 
чајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рул 
адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара  
радили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао  
ру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!. 
манет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомј 
 оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p 
матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судб 
да беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1, 
умента.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, прв 
 «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове  
е изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то и 
и му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. 
јем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он 
орност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодго 
 Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парниц 
д она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; куп 
дићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне рево 
то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Е 
p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег н 
вини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на вр 
аш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> <p 
нију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако 
ли још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се  
...</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је неш 
ије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранл 
еренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранл 
а се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског су 
> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. 
велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили ч 
итији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Фло 
ишта живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па —  
 и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан марки 
ти памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз  
RP1880_C15"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 6 
тара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао  
инити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осуд 
ла коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S 
 куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњ 
 Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба 
} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом 
 матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводо 
то је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и па 
 начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Б 
ега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости  
идиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буд 
е да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S}  
d> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво о 
ја је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих к 
ва мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече  
добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку пр 
, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна 
е.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опе 
ше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта 
 остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још  
шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197"  
ење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болест 
.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра 
м упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања  
} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто. 
што додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на ду 
— показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала  
ако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и 
атере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог ј 
 Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништ 
браз народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, с 
ртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник  
у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да с 
оје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девој 
ста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи  
>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} 
{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задо 
>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је  
06" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе 
је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — ј 
ове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управ 
муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца п 
а кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није ник 
То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице 
 већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет  
 и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма 
та....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно не 
азио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао п 
мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit 
мено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије  
{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Наста 
знемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог ор 
ароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством пр 
 тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што 
г и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном ст 
ала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије 
а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189"  
— Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} 
им сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је  
.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега с 
..{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за нај 
р.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад  
>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер 
 публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тра 
н је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да 
ове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља 
убави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Фла 
 да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби бо 
ије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> 
ицу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; 
згубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори г 
и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Та 
и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њен 
 n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва  
ешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца, 
>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку 
 је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>« 
и.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и чети 
 <milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председник 
знала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г 
<p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су о 
ило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!. 
пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи  
шта!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов нем 
је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било  
луције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог  
> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <mil 
 умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног прокл 
ну и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
 процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презимен 
то га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, о 
множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински  
ити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на  
од ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. 
збијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет 
етио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштуј 
лижњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњ 
и!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S}  
сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у о 
та које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази с 
ене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S 
к друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало по 
и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да д 
p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казуј 
још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p 
и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не мож 
че — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са  
али г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два  
осле он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стили 
глу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. 
и :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о оно 
овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ а 
аком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} 
ћи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађи 
 безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се  
 ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>,  
 поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законс 
пка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио сп 
а — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм  
 и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњи 
велир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог з 
их уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем 
 пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна дина 
аспитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ва 
 водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у мира 
 Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести св 
нети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га  
ша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећ 
сти.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака  
 онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов 
 огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем 
ове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је ч 
ге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> 
авало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, техничара и  
 приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200 
ије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог пог 
пет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> < 
пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и  
немио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље 
тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру од 
о служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све  
избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од ка 
ште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада б 
е, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна 
е још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној  
 да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не по 
и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«Н 
ме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> 
његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова —  
оје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква у 
ај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи ду 
ту за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разо 
 је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је  
...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone un 
ише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У п 
азнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео 
 чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају ч 
ра — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У ови 
потребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуд 
и бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мал 
еспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а 
и чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један  
г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођ 
ао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Ф 
не — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Иш 
на пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p> 
ије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправ 
целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што бра 
а би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је вољ 
е по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске д 
ако чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћа 
к чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p> 
нским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр 
Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио  
свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему 
} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој буду 
у, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже ка 
у је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S 
ве стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни  
м врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела 
овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једн 
 чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од ог 
ебегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео и 
едбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте 
рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, ди 
транац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} С 
није куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо  
исам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано С 
 је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све 
ашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његов 
а својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пр 
е <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру  
ет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S 
.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сл 
 не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да при 
{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није  
 убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} О 
о мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви 
 рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се  
ије знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} К 
еки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се м 
ети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с п 
о од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} 
атима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То 
говца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица виш 
он Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људ 
Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да 
адно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S}  
{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} Пос 
, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај  
рак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име дет 
на душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан 
сеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали  
После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зуб 
устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да 
по — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Фла 
<pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је 
и смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p 
јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone uni 
им не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривије 
е само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове прав 
жен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем 
 Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чуди 
а их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} 
 људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, на 
Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположе 
ди.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се н 
 баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S}  
нама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> 
е било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би  
 га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије зв 
p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продај 
 уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да в 
 не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге дец 
у, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p 
{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је осн 
Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је с 
 г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку. 
пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљ 
> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита ис 
p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало... 
.{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два 
пасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div t 
валију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до  
као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ов 
а мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени у 
 част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обро 
лача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за жи 
} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје  
је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — 
улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло 
омућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто 
а се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неко 
ји је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошко 
у овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> < 
 је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <p 
аде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом 
 јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S}  
е — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељ 
кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је  
 вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, к 
е — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је 
 хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је д 
но страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетин 
ј Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»< 
да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово  
код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо з 
ндону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, 
равити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Ј 
утим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и њего 
 сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи 
је никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучењ 
S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновск 
иди — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад  
ашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али 
уђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а на 
, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило м 
зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка  
 она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше  
 једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна ос 
рста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сирот 
анак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био 
а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! ј 
 заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица сво 
ом партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ва 
, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у  
с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваз 
ретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли 
и она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она  
мо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} С 
же беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис к 
ала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да  
ту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничав 
ријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi 
 код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много  
овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!.. 
дом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но  
 несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну г 
S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене 
>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а има 
шу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се и 
ле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бо 
 човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас ост 
П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао свој 
, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на в 
 господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне 
ћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n= 
 нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи 
ља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин гро 
семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки  
деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам је 
, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави стара 
омогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p>  
седања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; 
чне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, 
 огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш  
 му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ов 
То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим с 
...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама  
во.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква за 
Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба  
из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — м 
 тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p>  
 и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити једа 
бучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи 
 краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гл 
ликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г.  
<p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и јо 
 Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и 
помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и 
да како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пал 
огаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте 
ико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Про 
наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — ве 
о је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <p 
грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога 
 важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта 
 богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолк 
ена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Ал 
 она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне поро 
Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини! 
ет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже  
примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета  
а властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па е 
рац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљ 
беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу 
ова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше в 
дна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породич 
ре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министа 
зобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би треб 
де на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гл 
S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово пр 
..» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оно 
уга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота  
</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на на 
рцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n 
 никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постаја 
г пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њен 
ре пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000  
ела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би 
предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њ 
 у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од  
ма.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле 
е неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p 
чудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необ 
вени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо освет 
а Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара 
/> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није бил 
на Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — пови 
ла и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна  
— пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p> 
нара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.» 
ана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуд 
е у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилија 
агдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, III, . . . . . . . .  
 самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном кап 
два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S}  
вањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д. 
арагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II,  
јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И н 
цену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури преставље 
ј кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситн 
иђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, та 
има и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељст 
ила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног  
е честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну  
 лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима  
 Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац 
о фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста на 
 кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква  
 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет  
.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; с 
о на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге  
и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу  
ође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S 
д чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово б 
 милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност  
ка добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалук 
оноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у др 
 циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опрост 
д цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> 
 викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица  
 викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</ 
 паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је  
 овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници  
на девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у 
иуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толик 
це куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!.. 
а.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му  
д нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне д 
ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају вазда 
Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурд 
скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да ва 
и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капит 
и....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила 
овала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milestone u 
ивљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није 
> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p 
г с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чуди 
ка.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лонд 
трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно 
о-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим б 
криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом бр 
н <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правоз 
ик краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једн 
 прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим профе 
к санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху до 
а, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафа 
истава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, 
</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме пл 
некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет ниј 
="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колик 
ио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он наст 
 ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Буд 
>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се  
n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре 
.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплач 
 избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде 
оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше на 
читељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S 
ко узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она 
је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и дру 
д се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је би 
 учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је  
а нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и ка 
{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што  
зим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна к 
 чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p 
тарац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — 
 <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступк 
има још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најср 
ио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле барушти 
е дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако о 
гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпада 
а бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу п 
оја долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седишт 
ка у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника  
.{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам оти 
о треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писм 
 мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа 
{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како ј 
 ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{ 
стао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог  
јао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n=" 
ла је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбе 
 госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозе 
 — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Фла 
ост опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} 
пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би 
 се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на 
»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где 
готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод велики 
готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод велики 
ilestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу  
ко се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке сво 
на је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје 
 отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би с 
гала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је си 
 испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи  
 које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо  
авије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</ 
дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да  
јпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две жен 
ену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала,  
покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> к 
а је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с наки 
т у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи 
ите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад 
 слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста,  
 је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада 
} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, ис 
ија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г 
све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, 
т своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи  
чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, 
} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви  
 мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати тр 
шар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је н 
великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег 
труја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — о 
итацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће прилико 
г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска < 
и ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, кој 
и кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет. 
 да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за па 
штво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на ве 
оју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу ње 
а, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био 
ош добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле б 
едном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зау 
њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за ре 
етворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој ог 
овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане  
 учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи. 
све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{ 
је, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p 
....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у 
ута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно  
 партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне сл 
гледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Пос 
да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима ово 
 <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговат 
ње не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му ј 
ши изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао 
ком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Бо 
баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратил 
рупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво при 
 комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не в 
 да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} Т 
p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намрг 
ка кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше  
авде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло ни 
ри слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде  
ла на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је ч 
> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та њег 
м».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да 
а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је  
те — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступ 
дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћански 
 да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не  
жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност,  
беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше 
итија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати 
> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајд 
 најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му пок 
ше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рук 
о брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити свој 
ајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо  
>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна  
ције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко за 
и по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! —  
о ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта в 
ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смел 
бичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, так 
...{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за  
 и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху 
зност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопч 
се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радо 
{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику 
 је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живит 
ло, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи 
ревеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне  
спрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна  
самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег по 
обито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва заду 
не дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</ 
ј прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г.  
P1880_C19"> <head>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на  
аве не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S 
и.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је 
и беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, о 
/p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу пресе 
бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут 
кати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање.. 
злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађа 
 себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам д 
нита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову с 
кви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S}  
један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p 
то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је др 
о само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полу 
RP1880_C3"> <head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је н 
мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе  
 до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има 
ољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање о 
е сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Ал 
на је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропа 
није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S}  
к. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о д 
ога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену ј 
ртур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило с 
упник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапу 
<milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне 
е тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, р 
е.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S 
 <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«В 
 n="175" /> <milestone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излаз 
ле, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вешти 
је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S}  
ше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед 
ућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у  
 ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!. 
.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој 
тим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи 
своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и  
говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да  
родну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{ 
х Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима 
ли, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио.... 
су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволик 
 опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више лич 
. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пук 
уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама 
у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П.. 
ични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, 
 дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво и 
арала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинар 
 ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ к 
а да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јед 
— Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И м 
 самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим  
реме ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини  
ој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Прос 
на правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="1 
сретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав поз 
праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песм 
ече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — забора 
саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ 
ло је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дет 
раду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од ко 
 му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би  
ресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела 
и последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у 
и га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народо 
....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима од 
је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, к 
а кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неум 
ле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходн 
еше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повука 
владао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристок 
 боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> < 
но и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зр 
андидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављ 
л.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура 
estone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> 
ам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S 
 Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута оста 
не друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних а 
осланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило 
>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње  
/p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «С 
лико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као  
аље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад ч 
ети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје  
ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале 
 мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, 
т.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или 
— чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавиј 
 се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена ог 
је мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси ви 
де до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па 
орили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотин 
 <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде з 
рска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. 
онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — 
ешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — 
S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други  
 велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на 
вршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> < 
о свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — 
е све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ 
ити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али њег 
знајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — з 
 отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није 
 може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, 
м пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим  
е, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добри 
Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера 
гао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику па 
н је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохи 
свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је ов 
а старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су 
адости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml 
26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани,  
, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се пос 
ек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаш 
јој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револ 
уће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтева 
е револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код « 
сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Пет 
е слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!. 
 душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше 
да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он 
ок је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је  
— —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили» 
 имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S}  
 веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислил 
 пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њ 
вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} С 
а више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њ 
иза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благ 
нуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
о у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју тр 
 крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је в 
аху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд  
ро је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетил 
{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. —  
добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за  
} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... 
а погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близи 
S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</ 
оја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле  
ласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећ 
..{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од п 
{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија... 
с удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посе 
87" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и виш 
а доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати  
 месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини живо 
сна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, с 
вај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему  
а уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хлада 
вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као шт 
и је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици  
и; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сре 
 ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет 
ете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нис 
.{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, н 
н седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама... 
обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја  
говори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуња 
 Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља м 
окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не у 
 сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око под 
 да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у ова 
а «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се 
тима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p> 
склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треб 
 вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко к 
 суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место  
:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види. 
поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они  
и кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Анд 
ати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих да 
штину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упи 
мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} 
..{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што в 
из де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S}  
упим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело 
ке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало п 
сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203 
 Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ов 
учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину  
е Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше кра 
ло му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} Т 
о извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се 
тала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одве 
ри дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини. 
на само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ прите 
и овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта в 
езизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не траж 
и.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени 
ина.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуциј 
 прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја м 
лач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред ови 
{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене 
дну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте дана 
ан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По катка 
 смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. 
ије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тач 
селим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек поста 
ше не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!. 
{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — 
Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођај 
 земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супру 
/p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао 
{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је д 
 ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147"  
ије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбин 
.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што о 
сти!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се О 
о душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</ 
о; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није 
Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, 
Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи 
мео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> 
, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непоз 
е, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну  
е срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте о 
p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може би 
ма саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је п 
ј својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости 
угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од  
ом сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете 
S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S 
еса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разб 
 колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи 
ију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по  
ан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо примети 
аквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси 
едником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у 
 удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, н 
лим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозри 
 Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> 
а је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на с 
маже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе дру 
 раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима  
ц онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера  
сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у 
ше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не ста 
} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том 
а дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>К 
есретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И з 
ти; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали! 
јавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:< 
 онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својо 
омоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа б 
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монит 
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњ 
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од  
 гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — а 
...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p 
мемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г 
јатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће н 
егуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </q 
реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је  
ишних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само бе 
 није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница с 
е огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се  
ном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — ш 
ам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар ниј 
Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то  
у улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> 
<milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио 
живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би та 
ужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је дал 
изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да  
то хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала  
="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S}  
нао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више  
t="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијац 
тељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на 
 — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућа 
г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — из 
именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања 
и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу  
ченим кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, пред 
estone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је уч 
ез коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} 
> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље  
 је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су  
..»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као 
, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Оги 
верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{ 
p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља 
ва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели. 
не, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флави 
ој влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, 
 мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква 
S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, 
 не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и гос 
е.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 годин 
дницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду за 
да».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти 
два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, к 
кама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у р 
повима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S 
о живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненад 
ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким 
ађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су ник 
 лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којеш 
 сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд 
>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је п 
ижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предме 
г идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— 
 чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице нес 
.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По мил 
> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански 
а сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовин 
ласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p> 
у.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што в 
и промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула 
а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилк 
 под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купит 
Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прош 
чника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољни 
 изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки н 
лавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву з 
ородице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распе 
.»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да с 
и где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....< 
!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет  
.</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад са 
ао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упал 
ило умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад  
еренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као п 
 Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака  
— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p 
ао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања 
дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Ба 
рте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, о 
 опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још  
икад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно врем 
ва све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па ко 
и не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће.... 
.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судов 
сној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће  
шћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није у 
} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини 
 ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господин 
еговом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} О 
.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем 
ј све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад 
 света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо. 
икад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је сп 
е својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гла 
пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна 
>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важниј 
г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које та 
.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао ил 
 разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од пр 
сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да  
етни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и дана 
њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци 
ли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера 
дока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који 
 се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка. 
еност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинам 
предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова 
 срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим.. 
у сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она 
ес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «А 
д њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их 
еварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора ка 
е дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше по 
{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милост 
ниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, —  
сетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на  
лињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз 
аш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао 
е се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша 
уку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у  
еника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколик 
еченог кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајал 
 не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се  
н» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S 
аш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто 
о и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна 
икупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p>  
а хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S 
 рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гр 
ране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој душ 
 улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и  
Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору пев 
е муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једи 
обро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{ 
у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p 
ата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатур 
иту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се у 
р Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с  
 од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар п 
у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спрем 
 год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момч 
д знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — поко 
ко га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што б 
вој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац  
т.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S}  
 друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она 
од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!.. 
 с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно прим 
 гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је 
S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети»,  
 Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се  
p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица го 
ји ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те  
осјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово с 
, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{ 
...{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком 
 ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура мар 
 најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо,  
з пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оце 
 право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна пари 
Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је см 
ем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартиј 
р», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби.... 
може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај ис 
равањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан он 
§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетн 
 она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређ 
н и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој см 
ије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура мар 
ва и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у  
ељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на дра 
обни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учи 
 је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви 
елите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога с 
 ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале нав 
ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи  
рлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и тр 
аје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног  
 не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формул 
ске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!. 
јем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје в 
уд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb 
ај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са с 
а ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спор 
истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ств 
 Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка стра 
ана постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче  
а нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је ро 
деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у 
годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у 
0 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — хра 
 овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П...  
p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. ( 
ела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они пр 
Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајал 
мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.... 
зентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар св 
е....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог 
 је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p 
 знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа.. 
остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да 
осу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... « 
ер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Пр 
а пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ва 
о на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију А 
 <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок.  
 докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуме 
ио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер,  
су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Неп 
о, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађ 
 да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да и 
, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по ком 
не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нис 
.{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична  
ка попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под « 
ола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а он 
г под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права  
е ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам 
ита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Ан 
и овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на гла 
— у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II, III, IV, V.... увешћ 
ет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кућ 
> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим руко 
а број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом 
да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> 
у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни  
 Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, ње 
старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нага 
ао изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би к 
е јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине 
и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанко 
>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ д 
та морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом пог 
вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозент 
даде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па ка 
>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад 
 и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и 
ојела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хв 
 за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала  
ао златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши ц 
ad>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угос 
јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андр 
луживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је уве 
 клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђе 
јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове 
шло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој  
 она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да опис 
уно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова положаја.< 
иестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од 
 људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину ч 
овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div type="chapter" 
да сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а ка 
 трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће  
....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} Т 
а крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде 
а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дан 
 материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
танује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, б 
аде те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени 
етета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Ј 
{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је 
ђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове с 
божацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међу просјац 
спитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом с 
реседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у тол 
 дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази н 
човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још 
Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да б 
вих кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућ 
ник за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник  
; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166"  
з де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком  
ишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину 
и; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих  
 од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало с 
ени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у све 
0_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note>  
рота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — < 
ћност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За т 
...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И 
на свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».< 
/p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио 
елог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је тр 
леду жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све  
гме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа пре 
рви је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала  
оју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Миш 
p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта  
{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се 
ставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде 
 може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интерес 
milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је 
дма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. 
оспође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> 
 — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} Т 
бу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову  
за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путе 
гла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 дина 
 отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. 
гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.< 
 што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од н 
нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Ми 
 — <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну обј 
једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златн 
дно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г 
 свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о  
е с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жи 
 — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Ад 
Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, с 
он — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драг 
а је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p> 
нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Ал 
и, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скро 
се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>« 
е било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја 
ло — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамоти 
е му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ го 
Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо прот 
 <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председн 
и тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. пре 
</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обич 
 ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо. 
сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и 
што што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. 
..{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од  
p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с  
а и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљен 
t="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника кр 
 указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у држав 
 уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих приј 
зи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачк 
 још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он зап 
ио миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног  
{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви... 
етим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том прилик 
ом лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и п 
ог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч 
е одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Мла 
..{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема  
по слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим... 
трапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест,  
г ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на д 
дну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине,  
} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање н 
ист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «шв 
{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала 
азатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде го 
принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе,  
и непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једно 
 рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је о 
чем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека  
</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размо 
ута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило  
а — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте 
м песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посе 
од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли  
ок сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</ 
у била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S}  
вани «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем ро 
родични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера,  
аш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} 
S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи д 
00.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна дев 
} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га 
} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb 
жење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека 
, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у 
} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је  
шег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се од 
гледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога да 
а, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је уч 
!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одав 
асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често  
тивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом м 
.{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље м 
н философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас 
 веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра м 
аже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења 
ашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је в 
 да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, ути 
ла руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по  
вног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у 
ван задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и ст 
еног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразм 
 унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприк 
 јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника. 
моуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја крио 
да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне с 
суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио ни 
свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смет 
 или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао 
 једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</ 
осподар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му б 
 и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур 
волуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он 
 — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</ 
.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази  
 слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише 
мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао свој 
е хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела 
S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не бе 
. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозен 
 од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепоти 
анеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он 
бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може 
 ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ј 
н Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на саст 
а је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво него 
ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет  
издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, се 
 извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се 
чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављен 
 интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андро 
 општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</ 
еднога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао н 
 као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. с 
је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту св 
а није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезо 
ајпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера;  
ли не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој кап 
 у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</ 
му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да 
инити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове 
 ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То ба 
т часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" 
 <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега  
ала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и мо 
{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p>  
веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, јо 
 врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и 
ниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђ 
пазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И о 
, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разум 
остионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претп 
чело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше 
ћу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немил 
би, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком  
завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} К 
ола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала б 
 тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера  
 ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне п 
и Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «Т 
и и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу мо 
ржавним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али 
то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи  
ртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра н 
огом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови 
 јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од сво 
лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном  
, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека д 
лкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на в 
о.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душ 
свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није врати 
 своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувели 
код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког дале 
азумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим све 
ечен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и  
 питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било н 
а!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљн 
ла, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој  
S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, 
зори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; а 
старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{ 
ра <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудн 
ишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од к 
фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с вели 
ик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отм 
 накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Моз 
 стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела 
 да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије  
— поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивал 
 у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љут 
ћа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она  
дронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адел 
жби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали  
 којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети 
ш.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био  
еда — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S 
.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају 
ва лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у сво 
ице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко сауч 
> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде 
ше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, 
ло друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека 
 смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости! 
амо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с к 
и — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте  
сталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се прили 
 да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како 
јаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од 
равде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет  
вачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обо 
{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију ни 
а — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође  
.. народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне 
ти и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} С 
ло секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва 
рним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да  
 примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је  
чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p 
 важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на р 
тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!.. 
, одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја мора 
еч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем»,  
свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си 
вала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету  
> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом 
, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом г 
гађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у и 
 препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов с 
вргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица 
 — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена ц 
у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срес 
тула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" / 
аљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први бо 
ородицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жи 
ата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење  
амен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звез 
то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и ве 
ним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуд 
асенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао н 
шта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађ 
ачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је 
био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам 
 шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!.. 
на шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пов 
о више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерит 
{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била  
ња старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло мног 
да динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више 
ом:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантим 
ош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима 
 <!-- <div type="novel"> --> <!-- <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</h 
pe="chapter" xml:id="SRP1880_C1"> <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</h 
 <pb n="I" /> <div type="titlepage"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>нап 
рлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур преда 
на хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — 
упоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара 
поцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно бе 
ице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. К 
p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само  
бене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на 
 најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чи 
ут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} О 
е <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и пи 
 туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да 
28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог 
љда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отвор 
ли није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S}  
виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је  
одило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом  
е несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb  
 и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та с 
ет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима 
а чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио год 
аст несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очај 
ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега  
 Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по мес 
 и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кесте 
ек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} 
ним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да 
ги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи 
р» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државн 
он....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} 
е свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке ме 
оје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S}  
ава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но  
ого изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} 
уда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак све 
стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар 
ше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадил 
Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може 
реседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник  
о пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се д 
ла.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Ар 
<p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народн 
а 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањел 
 али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето 
ло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме  
био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје  
а откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Д 
годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна 
чан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</ 
.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао  
оспоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не  
 севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срд 
апред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио св 
овима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он  
је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше 
} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S}  
ц бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вече 
да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да сад 
ш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха 
{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди 
е спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је има 
но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су  
е седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну  
о суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против 
<p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Ж 
сле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као прав 
ичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, 
Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може 
м изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То ј 
четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност је 
», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — 
у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претеру 
о ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог нов 
ам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се 
н другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему 
 <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у гус 
е као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још  
 би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео.. 
а.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу н 
! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима,  
кренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Аде 
, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> < 
<p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додад 
/p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има 
 «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се  
... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} 
 улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера прод 
роњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је 
.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати 
 беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на пла 
беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од с 
у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве 
.{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше —  
у народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш иза 
неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила п 
на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, 
а год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежост 
кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису  
 мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при раста 
о самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима н 
 две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у 
а му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен наки 
могле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помис 
е он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је по 
е у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из 
>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни  
едралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова 
штити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао б 
тура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је 
еху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је о 
ђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан  
је хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџб 
штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву л 
е разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога 
p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које 
м хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Да 
 <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме... 
сто старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени тргов 
ГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II" /> </front> <bo 
инио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењ 
егиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познан 
ске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио 
 чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла 
и језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је д 
рговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову стар 
 лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да  
ке, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Зал 
>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је с 
слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз  
вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све 
ба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монм 
умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у оса 
тајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она 
 гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да 
/p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики  
апазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година 
е звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи 
 имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да 
 има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени —  
 научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогл 
!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд  
Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други  
 заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено вел 
ао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих  
блик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно  
да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пра 
Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се с 
от ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, наро 
вај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за ова 
*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он с 
о од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступни 
гом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу му 
.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p>  
ика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Нек 
{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти. 
 Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" />  
елстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уваж 
ати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То  
вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо 
д прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“< 
 други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Јед 
војице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једн 
шао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа  
одетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла  
 се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Бел 
 се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница,  
знају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. —  
све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г.  
е у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци освед 
.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст с 
ила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената 
 ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и 
ла, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други —  
 с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај  
»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p> 
S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету ма 
мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чи 
е купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — к 
огла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а  
 и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао ј 
одавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Рив 
амбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — 
о опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S 
њу г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја з 
Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <p 
вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га 
шлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз кој 
орију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би ч 
пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете 
пор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју ис 
ила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег  
рохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак гр 
ра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жа 
њих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — ш 
 а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих  
не памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, гос 
у душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек о 
и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушт 
ла о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замиш 
ом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да по 
 му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је ч 
војину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S 
рече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпо 
 праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривије 
дног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је и 
е, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и 
спа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>К 
 пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим д 
а клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p 
тар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим врати 
} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погл 
ио на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и  
мнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S 
 добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот 
зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месе 
 оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{ 
што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S 
идите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суд 
"*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли 
, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} О 
(Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-п 
залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по 
очетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите во 
ири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по нази 
 браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда 
о; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S}  
 сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памти 
к у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати он 
 вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. 
 онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле з 
лу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок 
су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори  
оменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију —  
! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само рец 
а мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања 
оје се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је  
на, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичк 
о — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби 
дмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју ц 
би — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — п 
ад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S}  
амо <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све,  
мљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријате 
есна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у 
ленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овд 
..{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово 
 био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчић 
баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се о 
нали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали ј 
 кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S}  
х душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, 
а то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови  
p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он 
лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице п 
ку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнији 
 још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} 
ете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последње 
сле четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од своји 
 то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да гово 
Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p> 
; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон  
ности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андрони 
пу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али е 
евног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу д 
о је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај 
м у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у ц 
јокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњач 
 повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен 
г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први пре 
ико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на ч 
 мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, ко 
а ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је 
о је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је у 
S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — 
 затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа  
есуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легали 
.{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкре 
ри опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се 
ед...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво сао 
 да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је 
у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је бо 
..{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржен 
ародни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Лат 
 секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секци 
екцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три 
у врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под  
 је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог 
главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници он 
ложаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, 
 ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: прат 
 — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p 
рв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не ка 
боравио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте в 
ом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћ 
 показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна. 
нимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауто 
 да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О мо 
 претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет  
новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну на 
 старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благо 
а право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њих 
д, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљ 
с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности ад 
власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење д 
оворио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаб 
а спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је 
а, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки 
е бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштве 
то њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и  
је заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој бор 
 је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови п 
видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих н 
е особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ст 
ли, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје бра 
 којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разб 
а питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај зн 
ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором примети 
рема ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде 
 рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина. 
увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе  
 правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креа 
кречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да в 
 је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне куж 
ови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они с 
и, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <h 
.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добр 
— што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туж 
рило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије нап 
в текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе ох 
 пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повик 
се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} С 
рда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за  
а роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје обра 
, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: 
бину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љу 
зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишо 
се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде 
ало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти  
ли и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S 
 лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне 
чи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S}  
и један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху ј 
беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало ен 
есу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети н 
и, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у буд 
велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене  
знао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику 
е грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он  
а да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно 
е у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — 
ме свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, 
гло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам,  
онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није х 
ричама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расвет 
рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкре 
о је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље  
. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S 
љена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га  
тица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И —  
вори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је вид 
ледња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак с 
тлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мај 
ше ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су  
ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура марк 
више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.< 
ентрално је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале мн 
/p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда 
ђаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се  
 петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{ 
је је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Зап 
л. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даж 
 он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!... 
у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов д 
и дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} 
гледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} 
ађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе. 
т ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала. 
ика сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новин 
ај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за 
ање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део с 
едњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама  
рије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он 
 у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихо 
лазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре 
? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман с 
про очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{ 
разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} 
 «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека  
} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало 
често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви њ 
 крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју ј 
.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па ш 
гој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ће 
она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио н 
беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала д 
овек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала д 
е ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворен 
 Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да госп 
 «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он 
 би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разу 
 само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме им 
ене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за 
оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она  
ше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама 
ицу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препи 
мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле 
а презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу м 
е, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслуж 
о беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика 
лако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није  
оси по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, по 
 му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често по 
ака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час п 
њеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} Т 
и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме вр 
да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја т 
олико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло 
и овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види 
сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопст 
 у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он гра 
ео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати 
 година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио ј 
едник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="10 
 де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ сл 
о:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок 
, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу 
 израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и 
творина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> 
p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фење 
....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру 
вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно л 
S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпо 
о — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај с 
о је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Доб 
 дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна. 
еб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини гос 
ји је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а на 
S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n= 
оши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и ду 
ије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали  
“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочеки 
могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ са 
срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђе 
не три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину с 
.{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику 
пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште ма 
, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву ко 
д прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде  
љ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а ова 
 га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шт 
ина.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо м 
ио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо зе 
 али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце.. 
р ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела 
 помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пун 
топише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је пла 
 да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише.. 
ажније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи 
а верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђ 
и свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти 
ао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретн 
 плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_C1 
храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Д 
 долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима 
p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је 
p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова 
још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећни 
узвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом  
{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аде 
идела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, 
нредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава. 
но пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо  
болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је 
ужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње»,  
ом је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше нам 
хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са сви 
 још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године  
но испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискусни 
7" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник. 
атовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену,  
та г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није позна 
Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера 
ори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» о 
неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко утк 
е матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни пакле 
теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше б 
угих наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мор 
г.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког с 
ка је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак  
ца у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г 
 на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раз 
а.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запреп 
змакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан н 
 који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева  
 пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради у 
" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се с 
 поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико трен 
к друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку 
и — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права 
pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то 
шао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило н 
.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим мал 
рам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ  
тиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом п 
отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} 
<p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гл 
богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да м 
ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да  
у је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате 
тао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и 
 разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога 
ска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну,  
јах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја 
 доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће б 
, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само ј 
 старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој мо 
Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку 
матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Он 
ронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову  
њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{ 
азило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и бла 
у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андр 
де се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200. 
без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и реч 
 се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жали 
Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи 
е — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још би 
их двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајст 
иста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помут 
рима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао сво 
ише интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло  
а што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо з 
заћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето 
p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...» 
ја те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Теш 
 устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да п 
 беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху вис 
вни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало,  
нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гос 
ће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртил 
бро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} 
ци — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" 
 упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, ка 
</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом ц 
...{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те 
> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би па 
еног имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу ње 
 мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загр 
 — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да  
е о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког ви 
скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био н 
ата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!.. 
еш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повик 
властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} 
е, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам 
није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено т 
умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као  
. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду к 
м добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се  
 и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шт 
 никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се ро 
ђа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и 
р је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се о 
уге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али 
ање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређе 
те, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том бра 
 је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих,  
 му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај ј 
азумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о 
в син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавиј 
деш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи с 
авно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учит 
<p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»< 
га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пу 
ик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пун 
их мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна 
S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогиј 
авије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао,  
одо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто? 
ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га м 
цу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јел 
г поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Д 
— најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој де 
и створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме 
 се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Ло 
ек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спас 
су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберим 
оље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш он 
ежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бом 
прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега ш 
тавништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по 
.{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог 
ђаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себ 
ара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, рет 
пник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седош 
арл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни приј 
 Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о о 
ложено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави,  
.{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, 
 курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мал 
до посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да 
» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетк 
н.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како  
 Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то 
овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, п 
 могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту по 
и?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали 
аде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебри 
и на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада. 
и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово ј 
о и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће п 
 <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{ 
е:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о 
 — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Та 
ног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а 
а.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена пр 
рате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао 
трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништв 
е преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S 
.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно док 
{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја ма 
ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има  
 и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта изву 
епо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевен 
 песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огр 
итав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бог 
ицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и кој 
ову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења пред 
 се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред  
лога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не 
ли да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно 
а Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ства 
еше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правоз 
нат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Н 
, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању  
ву....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Ниса 
олико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> 
па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="19 
</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здр 
 заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један  
курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче —  
јемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихо 
ћа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавно 
Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је 
 срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се бе 
аву и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшн 
</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А мо 
по, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него д 
равање). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозента 
ност у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици ко 
xml:id="SRP1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S}  
 вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да 
рива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко 
 <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="20 
у — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је 
Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је д 
и у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, п 
 ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка.  
{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртн 
 — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</ 
 — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац и 
ши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политич 
својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног  
огодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене 
а.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си  
..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?!  
е бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи ме 
слили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати т 
 што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе.... 
 Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да см 
о тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb 
мају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расп 
и викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се по 
он тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок —  
ло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта 
 предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци пр 
т у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се ради 
е да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ  
последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне бол 
S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите  
а радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је 
 жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај без 
 страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји  
 да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да  
ђоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је  
д «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде?  
 — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало  
ћ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће нек 
</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. 
<p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; 
one unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек сл 
очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок.  
 <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно см 
оа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«Т 
, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам,  
То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chap 
емам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" 
ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије ј 
ите отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море 
 одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је мл 
 приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом 
и ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се  
зофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови 
и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротво 
з службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој до 
мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само 
мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жане 
 не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио 
апрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било н 
беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати,  
жној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је 
/p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дан 
 место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; а 
ху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног  
сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у  
анула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да ниј 
вати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, 
жем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она ј 
в да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да 
S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад 
 речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми  
су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо. 
лође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није 
на би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми 
е реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изв 
 се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пи 
да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам 
 се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гл 
{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за  
ражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да 
ити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13"  
, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и  
ледник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлиц 
мена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретн 
ењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поред 
е ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У друго 
о питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђи 
або створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S 
/p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створе 
 је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одр 
 по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотм 
ност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где б 
 и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у ср 
уде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних 
 Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p> 
p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је 
ао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да ј 
} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>Пос 
е дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је 
и ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога  
питана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по зако 
ни су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{ 
ој је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би др 
клети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно 
вај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не зна 
"48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се 
једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети. 
и. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Ку 
Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то до 
атли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али о 
е говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва».... 
стократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још 
 мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака ка 
.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друин 
ља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена ли 
> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја  
цњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — 
адознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак х 
је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{ 
ећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва 
«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S 
 против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Пр 
 — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њи 
 сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског 
итаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> 
реним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на т 
толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцират 
 повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта гово 
еном логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су су 
уду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ;  
е он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ов 
 једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме  
неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с  
одине помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» 
При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растаје 
} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одгов 
ране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији  
ом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху 
.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло 
а.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама  
се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капљ 
а свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једн 
ли Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је  
мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико  
 у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико није могао да завири 
а пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта 
 ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити,  
62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немо 
ни гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни виш 
г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису пл 
и и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она доб 
ом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Па 
 што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, в 
ги су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију п 
отиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Ка 
а вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог  
тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких сво 
 Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни п 
 надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправа 
еседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда  
/p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, мир 
»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице за 
у наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао 
«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде  
дан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију 
још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им ти 
та у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим докумен 
од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што  
ајгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа 
ари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} 
али Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S}  
 је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мр 
један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај з 
 с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само зг 
д његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа ж 
ега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањ 
а то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртв 
о себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим  
м пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавиј 
е да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом неср 
ова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој  
{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се члан 
ачелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone  
> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обича 
ња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ 
лом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере ср 
ки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: и 
е, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуд 
урни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је  
аборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна. 
тур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомј 
е да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика н 
.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређ 
:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p 
ду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г 
ешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што 
 наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p 
тарост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>П 
на роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изрич 
, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и  
тиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио свој 
 главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За 
не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — 
} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам п 
лете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил сврше 
 ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ов 
с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А,  
јчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — ум 
 се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог чо 
е с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио 
сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику ст 
тарини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на ов 
 Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он 
ло....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође откри 
S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће  
аш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам 
 камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађи 
веде, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици... 
 неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека 
че још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један г 
че Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико с 
наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних 
ше чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председни 
ве мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необ 
 поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни из 
ца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су с 
да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене... 
им оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихват 
ровели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које 
 те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која нал 
 по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна  
 њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесн 
на ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту пот 
г другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему 
бичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је  
 и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г.  
ег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. 
 дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри клад 
 проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво ск 
којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Б 
тања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, 
е, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти за 
а мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање 
ела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено је 
е волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г.  
на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му  
овратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="9 
ва два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за тргови 
, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се испов 
 тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то  
које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.< 
иве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима ода 
б.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве 
г часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикал 
 бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живљ 
ег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка дру 
рениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре 
дари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтил 
га, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргл 
и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адел 
е друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у ст 
, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост прео 
ом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Ж 
а ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча 
њем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за м 
 то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, прем 
ла.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страш 
вој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су бил 
е пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, з 
ије дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је б 
а му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не  
чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито бе 
у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} К 
ст на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Му 
 Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — О 
вно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега 
{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај н 
о су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је 
авих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан се 
раво и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, 
т пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан 
 на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димо 
 северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше 
«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенет 
има и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?... 
Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посл 
 делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни  
S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовни 
{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да иза 
дић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... « 
асу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бле 
ка г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г.  
...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар. 
м приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је т 
о очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице пос 
оа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојн 
«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђа 
е бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, сва 
 његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погле 
у ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретн 
/p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни  
. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној 
 сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних 
о зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шино 
о)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто  
суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П....  
а.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог  
редседник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато 
о, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши  
» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен 
и још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија 
удма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Бос 
не, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како  
ке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су ре 
т на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам в 
?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одгово 
p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао са 
 судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло 
саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо 
боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешћ 
ибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и  
Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у цр 
18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супр 
публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа наро 
г пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и нар 
агрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето,  
д г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Сл 
с је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбе 
шељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је 
чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срез 
 Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права свој 
кавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклон 
дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су го 
тура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П....  
иву мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народ 
ик да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао 
ленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Ан 
ознавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором 
ео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по гла 
, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам с 
 рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном приј 
. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одуз 
и добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњ 
поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој м 
кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих 
праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с 
a">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите ча 
он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ћ 
е потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак,  
 n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим позн 
опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p> 
ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он на 
 <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог немож 
 није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто с 
Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«О 
ени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, н 
елири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није 
киза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</ 
реме мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где 
ати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У т 
Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у к 
вет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио м 
p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом.... 
и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и  
оме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар з 
 не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она  
 заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура 
тељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац 
догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на ком 
мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као 
} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву бл 
еда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежд 
е: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепше 
атељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p 
е с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуциј 
упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране от 
 ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176 
во куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би 
 вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог  
е дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговори 
 у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина,  
ђало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} П 
ењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} 
вљала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за 
, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко  
ена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама  
ано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она 
е често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</ 
вом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у с 
 ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића ка 
... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} За 
 досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честит 
 Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца с 
> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако п 
 непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто ди 
вила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови доб 
ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало 
шмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p 
ца моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити св 
омах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије... 
аша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово ј 
Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му 
ац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и мили 
тал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веров 
та, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p> 
у је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек за 
....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал. 
тељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставниц 
 де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај т 
на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио  
а ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна  
ста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и 
"184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова 
вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатрист 
 освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о це 
тупе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да  
 је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с  
S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер 
ов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> 
"191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога мл 
нутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек  
ош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми  
еди....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим 
еда као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписан 
, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо 
зних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хо 
65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају  
.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску метод 
ожете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је ус 
а се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опо 
к је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да 
уриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу,  
.{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{ 
умњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја  
о разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте пр 
а кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба н 
 карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још 
на драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене мат 
година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам и 
 Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић  
Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до с 
.{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На врати 
о садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" / 
нету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је б 
вој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка  
ене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и  
брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Ба 
нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по  
до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз.... 
сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је  
ротивнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она у 
а спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је  
пне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце  
олико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, к 
{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава вели 
 звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пе 
лесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим поста 
у сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотп 
леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху сми 
ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су 
, рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не 
"229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла 
ати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред  
жно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S}  
— де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућени 
и у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешт 
е ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити 
исао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и с 
је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо 
спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих  
 и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио 
исију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла  
ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане 
ућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим о 
о — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње ша 
ерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<h 
 г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb  
заступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих  
ика за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта 
озаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио  
н: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сен 
Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> 
а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ пош 
не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и прин 
то, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал 
Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Ни 
овани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва трој 
и извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи? 
ужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у дв 
ете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени б 
ш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо 
ме док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случ 
вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретн 
} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што  
може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао 
нули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како  
боко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, ал 
мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње  
ста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S 
сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог приј 
еше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да  
} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко з 
ко се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} О 
не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — 
И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није  
на Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он 
..{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, 
S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко с 
појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јав 
 n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> 
 опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одго 
простимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути  
 макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S 
муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли д 
ера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој 
исмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> 
 очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: 
 управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчур 
паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним сло 
ала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са 
е слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше о 
—</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада би 
Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розе 
це, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?.. 
 госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , п 
се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тог 
аза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} О 
ње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неко 
 хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим м 
искивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој с 
илац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се сам 
тима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми с 
 изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад 
ве несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мр 
пцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиро 
е.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с д 
би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење. 
p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>.... 
ведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао д 
ше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и о 
бацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је дру 
ћи муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену 
 спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову  
не стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи 
д куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p>  
матране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогати 
па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејств 
нда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја д 
воју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања 
етли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и 
је ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док трај 
дбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кра 
биљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да друг 
одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је п 
 пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» п 
јвеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово м 
у као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива с 
м руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта 
аду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се у 
 Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али н 
="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сиро 
едну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" 
атиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази  
корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом  
 то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је 
</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да р 
гама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог 
 знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Он 
а кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S}  
ој парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отвориш 
а је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г.  
је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само ис 
сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казал 
 вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо в 
вако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} 
ни — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема 
, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов полит 
д не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена уз 
ије:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S}  
 па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију  
о мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подно 
 онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим н 
Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало  
 — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, ми 
.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпани 
ослове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри го 
а.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у  
 душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он 
ста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapter" x 
саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а з 
мена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови  
880_C9"> <head>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, проду 
руге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докуч 
ла је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци 
— то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог  
овачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какв 
отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, б 
} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где 
> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она 
у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад  
 ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је вес 
руги човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави  
о не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мо 
а — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје об 
зговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је  
огом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За т 
стити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуп 
о прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p 
ло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру 
асно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се 
аступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо М 
упник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас б 
упник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните.. 
тио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би 
} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та а 
ултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др.  
Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</ 
 ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите 
{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа ви 
овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. 
ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> < 
не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је 
о да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије 
..{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све,  
 резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог ма 
а виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Ка 
 био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио 
азао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питом 
 Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута д 
што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</ 
прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због дете 
да, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да г 
а.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да и 
и већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.< 
ти је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нам 
о је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелир 
времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог б 
ма — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, ка 
ист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло гл 
 — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује 
овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говор 
о грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да  
е тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—2 
и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџ 
учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људ 
људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi 
 разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да о 
са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беш 
во свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уп 
цније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију.... 
вог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. 
...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је п 
— Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на с 
е могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; 
 — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p> 
 за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше пост 
ију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била 
id="SRP1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он ј 
м углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — 
да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није  
те наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p 
им грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — је 
е жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за в 
седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената 
да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресен 
</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Ми 
а мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на 
а није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш 
 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису 
ад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане  
 српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена.. 
не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} 
рђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.< 
Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А 
 својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа  
 «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво тре 
 њих неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им  
По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безиз 
се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито 
рестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлаз 
.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару он 
ље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледа 
и, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због к 
 суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској д 
<milestone unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», « 
овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране ус 
ам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p 
иђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два 
вим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за шт 
јке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређу 
 које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли т 
ам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број 
оја чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Т 
евао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола 
да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још ве 
удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара 
ијатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака озна 
 виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада,  
ински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто вр 
ом.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одб 
их позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то 
орала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но 
е нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави 
ад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе бе 
е у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала  
една напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, т 
.. ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... је 
трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рук 
 упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким 
ист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Овог ист 
ју — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и к 
} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па  
обрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио 
а маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудев 
get="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума им 
вио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да ни 
рвенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за с 
његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје д 
а је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој 
д то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осам 
ркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ма нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По  
мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем  
{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се  
а пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, з 
н у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прили 
 се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је мест 
атом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у с 
ћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учи 
хтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између од 
Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Ви 
о целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да го 
нем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власт 
, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Биж 
рици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај  
ца својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ст 
де среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и инти 
ство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицим 
арактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је  
сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког бил 
 беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом об 
ета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти с 
нда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове  
ја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мр 
еколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S}  
*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како  
счекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма  
благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољуб 
— Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p 
сто, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, т 
и П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово 
изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> < 
аша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а т 
родној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, д 
је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија ду 
«Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод се 
{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За гот 
 није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно 
.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек до 
кад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се пред 
а је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је мора 
Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне  
авод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово 
ини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се  
ди понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њ 
су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њ 
о га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добош 
отицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госп 
ne unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења о 
гледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посе 
 Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div> <!-- </div> -->  
p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га  
 рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути 
ога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је иша 
то «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгонен 
ила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије,  
..{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква  
 Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани,  
н дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ  
зи су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете 
орам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права при 
очело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г.  
је....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, ос 
.{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> 
—</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина милова 
ења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад  
 воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме 
 ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо мо 
ек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецал 
 Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух д 
...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобрава 
елу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p> 
уће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небро 
<p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове  
азине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће  
ко у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад са 
, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се  
м околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две  
ема беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — к 
 напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није  
а доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверава 
ока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, сто 
S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бо 
и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне приро 
огаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђор 
рдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, 
тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва д 
 нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г 
 које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића б 
У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у свој 
сле опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто ус 
етна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој с 
 <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше  
ћ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице А 
/p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног 
њом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек бе 
 се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радо 
вно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави ма 
г оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је ла 
то је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, о 
маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш су 
 помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати  
тупам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> 
езао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбра 
љ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова п 
лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим 
 ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба  
ако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кру 
 се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се п 
ао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим корект 
мо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <p 
о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за шт 
</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у 
тованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао 
 «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а мо 
.{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од св 
е да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где  
 Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици 
ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се  
жније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина ме 
ла — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим ос 
тиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било не 
 има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душ 
ину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у  
ца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је А 
ом пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за  
ска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па и 
ти на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«А 
 зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну  
онашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећава 
ла.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p 
и замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих с 
ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист  
, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознат 
а даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{ 
ћне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем  
 ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу на 
..</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. 
е прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово  
жен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи  
кла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици 
на би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем. 
.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њ 
, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити он 
 Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узме 
ом детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Нара 
би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која с 
ему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер»  
уде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Дажен 
, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» ду 
о и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вешти 
одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока< 
ју постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у  
ћи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о  
нам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} 
ва материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треб 
већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговор 
и, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и 
, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе ш 
морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред  
коне.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «ц 
телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу зако 
ог узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми м 
ад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити 
ни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог 
д би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да све 
с §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тр 
«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно  
дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што  
који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</ 
кон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудр 
, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може би 
ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја 
вар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, ње 
аборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за п 
тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! —  
же по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потв 
 «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>. 
ијатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука зак 
реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам  
. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факу 
аву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да  
>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о к 
:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко с 
ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране 
 ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племени 
 и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S 
о је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја  
апа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава др 
n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, ш 
 који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{ 
вар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни 
ем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме 
ора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истин 
p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у и 
 оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки 
оју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <milestone unit="- 
 логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у ко 
е она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким  
сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може н 
у бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља 
ење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Ал 
оју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не  
Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који < 
и би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни  
ео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио 
 моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случа 
 ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гар 
ља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога су 
ђене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Дока 
руге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом  
је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињс 
е гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао сво 
лучају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вру 
тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у гор 
, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозицио 
он?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год м 
рактици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозент 
упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје за 
од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Моз 
их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са сво 
викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Н 
азују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоупра 
аствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа про 
ога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају 
авна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица 
јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица 
свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} С 
и са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника се 
ненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="162" /> <p 
«лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се  
паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да реч 
зети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога 
врте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога с 
може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По ја 
је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш  
 догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад о 
 могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S 
?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се 
од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање 
ио или против целисходности, или против законске формалности, или против уобичајене практике —  
ма он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши поли 
 и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало ра 
уђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директ 
 било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити  
није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, 
у опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон го 
нда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп,  
ис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправ 
; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узви 
 своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем ово 
ма видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу  
 онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као ј 
ла. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је 
</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је не 
оримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђ 
азе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p>  
је доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвор 
 мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Де 
 би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио  
је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p>  
....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не ст 
 куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из  
еше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепа 
братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе 
 Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном 
и нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И т 
го.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још са 
наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{ 
е чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из  
ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ре 
у добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог неп 
 многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову спо 
са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и мн 
н случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачун 
дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као 
 пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с к 
="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нек 
године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на 
S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила 
је браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпо 
 ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва сре 
авне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, 
ти, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што г 
тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лиц 
на девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би с 
е учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој ше 
еминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} О 
> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се 
тна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом 
ажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, з 
»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери па 
е разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада 
добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоме 
гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице.. 
а.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим г 
да, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталов 
 трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, п 
ем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, 
.. шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андрони 
ке беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону  
страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{ 
це.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, п 
ра — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешт 
стину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мр 
беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, 
ог стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. А 
врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{ 
рло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла  
спитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће  
дну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загон 
 на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом 
о, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да пр 
правама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за пра 
а — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који 
рести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а го 
p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог 
ће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављај 
 заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија 
и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p>  
 ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у  
им сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану  
лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обуч 
 и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и игра 
и себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{ 
и Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p 
изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — ш 
етника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико  
јку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку м 
шко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> < 
ека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> 
м све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу м 
д су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда бук 
о овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије ч 
прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дош 
ну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и  
којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами 
 ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ни 
p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија  
штац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, 
ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена  
— кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џ 
 Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{ 
>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље  
 клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је јед 
ћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима 
тим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме  
а и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се  
отив њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загоне 
а а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у з 
пила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p 
ли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свиј 
дије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необи 
риродна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, 
 г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет 
о рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> < 
У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, пог 
 — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div type= 
есело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам 
ао да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти  
иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S 
ликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавнос 
пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих 
 сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја  
ред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} 
о да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!... 
...{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ н 
м повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за о 
м!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..» 
а се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе? 
суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду личн 
ји дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" / 
ко за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладн 
нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјали 
то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје миш 
својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S 
{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам по 
Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готов 
/p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погл 
вара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти оста 
<p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам 
 мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћ 
оји вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone uni 
а».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жил 
 Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови 
{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — дев 
ву наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије воле 
ви? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени.... 
.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког с 
Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали 
гони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она под 
 је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет зб 
пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар 
ј исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у све 
 и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване п 
а,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случа 
веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде 
дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили? 
>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краље 
ај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренич 
p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први верни 
који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад о 
епим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћ 
ју грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та же 
</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Прв 
25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо суд 
p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој пу 
 пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше нас 
нтала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S}  
ао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења  
. «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког ад 
решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао н 
реседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан  
нодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни. 
параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уста 
вског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С 
скочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
лочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском  
. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S}  
ојом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једна 
дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац 
руге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једн 
и мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет 
мо од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви ови 
мо попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи 
и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, 
је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и 
плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он б 
 ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као  
—</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> < 
tle>“, „<title>Видело</title>“, „<title>Заставу</title>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови ли 
е улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму 
 је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али с 
ника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и  
а пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</ 
е учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни  
*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у 
 појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би ск 
вог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Вр 
аконска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада  
 празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је п 
е држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{ 
с не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да  
вим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да с 
зио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установ 
 судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао  
а», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</ 
Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозент 
..»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и 
ут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе  
pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и 
упник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе  
де мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да суд 
лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чла 
е — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Ф 
че г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета. 
едседника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде пи 
те, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира. 
поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?.. 
<milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лек 
оше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча 
а још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. 
ли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} 
</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини м 
— на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} 
кит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је  
млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од мла 
зали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени 
аћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дош 
енталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред 
нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни прибли 
ута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да 
да г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стр 
 у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била д 
 сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андр 
{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>« 
} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 
е место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине ве 
40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао  
аја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по сво 
тише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и  
двезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је  
 ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. 
прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> д 
ен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и се 
о усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова  
номоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично исле 
ог тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би  
е законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженик 
ашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми с 
> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш 
аћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограни 
 заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стр 
ца умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала 
Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини... 
ти.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p 
о мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Ма 
..{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су изврш 
ела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{ 
 својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш ка 
ирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и не 
{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете засп 
рим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе. 
док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се 
о сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему о 
и дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код  
даред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља 
ајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша д 
 дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два с 
/> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у бел 
у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и 
несе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто пол 
ну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторит 
је скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p 
<p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г 
p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом с 
о — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изго 
рту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу 
у с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је о 
ју <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То рече 
ње да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добр 
у данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да  
авде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, 
је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она д 
} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово  
нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим  
вда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ 
 невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатк 
> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита в 
а дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задрж 
нас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив? 
ага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, к 
с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{ 
то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> по 
тељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између  
.{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не б 
 г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је 
да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је  
уром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{ 
е преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад м 
лавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ства 
 — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Ф 
а.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачун 
 Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше до 
Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андро 
драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone uni 
самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом! 
кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, кој 
ом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло п 
ати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како  
е умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се р 
 И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало 
бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужу 
васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И 
он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од гл 
ти жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S 
*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свак 
 Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронит 
 тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога 
очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми пр 
е показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из 
 кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ств 
 одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p 
мо ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ов 
дника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу  
на другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибри 
е овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, ка 
ну!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Дажено 
седника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а 
ла, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствуј 
ече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој др 
обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна ра 
Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе 
претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је  
у уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило св 
</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана 
, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, к 
као дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} 
је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје см 
о...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако ни 
три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Ф 
од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p>  
вор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" />  
е подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим. 
и; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије 
атере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово р 
ве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Хр 
дици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног  
сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</h 
група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су 
 га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико т 
би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац син 
ио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадн 
ош једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> < 
p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва дру 
аћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона 
е друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S 
нталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз  
могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драго 
кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху з 
та су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Ше 
ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и тр 
ти, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног 
о....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p> 
Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити уда 
ренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> 
ијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад нада 
ни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нис 
ви сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга. 
г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите го 
ави, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га с 
ом хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од на 
ља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у  
уло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници  
 црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А забора 
е цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невеш 
же да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, ка 
под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да поле 
на је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне зе 
е ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пр 
ућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид  
 оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне ди 
е је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз ко 
уку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине —  
 бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p> 
лицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови 
дах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{ 
јку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати он 
оглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој 
чајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање ода 
} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трж 
е здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало 
рава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p> 
>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро 
ги су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S 
линици? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</ 
 мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је —  
и могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, с 
т, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право зако 
егово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед пре 
кинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај  
у молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загу 
 молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се  
јвећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто 
и несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; а 
о; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— 
а овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од ц 
али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здра 
м бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа 
ења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је не 
се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у посте 
оа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавиј 
 наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек  
ирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас 
 Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гла 
ну, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остај 
ешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле 
еговим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам к 
ставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдн 
јах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини п 
едала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт 
њу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади 
} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба ужив 
мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и 
и сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред 
и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове  
ху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На че 
оји је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S}  
праве — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <mileston 
 отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља ј 
о недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завис 
 «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом пре 
т ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — 
 лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави  
/p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио до 
 само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</ 
звишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образ 
гове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици  
реседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим 
е у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео  
аших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све прол 
оња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених бого 
робљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном  
Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref 
кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очи 
 и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управ 
таву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они си 
ине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гл 
 столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>С 
сланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама шт 
ле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобр 
око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андронит 
 који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати м 
роши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције за 
роду — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако  
ресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо  
.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{ 
м виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p> 
ависност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово посл 
.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:< 
мо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак пр 
фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сироти 
</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе 
 /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли  
пет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи.. 
ад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> 
ила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана 
 Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и ј 
о преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у н 
 благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено полож 
 свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> 
од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џ 
е срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако  
нистарска одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} О 
 мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је мо 
. ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> 
 згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div>  
 стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче 
сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде 
ао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач  
е дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занес 
о красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомаш 
брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од  
 отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_ 
седник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо 
 шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Риви 
орила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење  
смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпу 
 ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не ра 
е:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом каме 
едочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница к 
«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом ка 
ам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим 
ва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, 
ањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепера 
им господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујд 
х! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> < 
илијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са зв 
а....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артуро 
еху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у 
ју Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињс 
лавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . 
етенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г.  
гди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици и 
је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, 
стових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S 
-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако 
ћа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему 
прављено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јев 
е негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазил 
розно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p> 
а буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S 
наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> < 
тна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва не 
ребало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њи 
наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта с 
ругова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је ови 
е.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а с 
, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва  
ка створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се 
ени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа 
 ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији с 
 ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим тр 
 ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го сп 
а постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се 
рошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да ј 
завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно  
 гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што гра 
во је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност 
крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и  
ац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштв 
де се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци! 
атерино бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором 
у и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему о 
естрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се ма 
јом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, 
кат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Фла 
редати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост 
а је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу д 
у сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г.  
метања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села  
 светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука  
 ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, 
 <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би заст 
; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која ни 
121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казн 
 но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S 
а!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — од 
креде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после 
ј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ал 
е матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљ 
 одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и п 
ило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови пра 
Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је д 
 на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају  
ше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је свој 
е Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом 
.{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... 
ост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p 
гнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао с 
удио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне с 
а.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља свој 
на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} М 
а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — и 
чан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кад 
аџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња цело 
н у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрп 
е зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p>  
hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару б 
 Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од не 
причати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађ 
доше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то  
 своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без  
аторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, 
изини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p 
 наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље... 
љ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Ср 
и осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор 
ина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне  
} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Кол 
 ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су боле 
е мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст  
 ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p 
ле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом 
 хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба 
и на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може с 
, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам  
их пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика 
о баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, 
а револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била ск 
а да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном пр 
ајмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговор 
итјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног прав 
пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је  
ицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на сви 
своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала ч 
 видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је пр 
у све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес њ 
где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој за 
е он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој... 
. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </d 
моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој пос 
{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре с 
м мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју 
ље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио  
ј необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте 
о сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људ 
окојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наст 
био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео 
ножи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту п 
>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину је 
том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сум 
ао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође 
у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да  
не у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење  
мају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му ниј 
ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређ 
.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је та 
у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио 
<p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера стран 
S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанст 
ла бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па ниј 
и чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад 
оста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните 
услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да каж 
 девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Мног 
х разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла сво 
о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у ули 
S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S 
у своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а к 
обност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад п 
права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу ка 
а — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао ј 
 млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је м 
ета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи,  
ме остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло 
сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други с 
у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало 
 разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати н 
ма био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продај 
рже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљи 
 се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — 
ло више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да  
те још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива н 
ница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам 
чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</ 
ако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је н 
 рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени  
S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба ом 
дахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозни 
је била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чуд 
} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јув 
е ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p>  
{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту ов 
 сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је мило 
олико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу да 
о је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она неср 
на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се суд 
догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду. 
е пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S 
..{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p 
данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу 
ј ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одв 
а најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севањ 
..{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин....  
 божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад 
то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у друго 
, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S 
м никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напред 
 избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; 
ера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута  
>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она  
ик читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20— 
ни, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, 
 Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур 
амтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што в 
х и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати 
, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим. 
стати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага,  
 лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам  
олностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада  
лобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике с 
то јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешо 
у ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очи 
 предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако с 
оје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но аутор 
лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да в 
есто.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у он 
ов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{ 
вега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно 
ин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја  
 да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У 
 траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> 
асу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи  
трашан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Как 
дговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука 
 „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она 
сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, вик 
} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особ 
вао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, ку 
 Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној  
спођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на 
су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, 
управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— 
е ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубит 
!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли 
 Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвој 
г ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни ка 
не не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 ч 
трпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи о 
дговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. 
.</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дан 
..{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба 
има осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Ди 
 Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од  
ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о че 
 ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну мат 
да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и шт 
Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту  
стељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти 
во логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут. 
девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те  
тао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n=" 
да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференц 
тне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој 
 платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе шт 
note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство 
сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину 
 ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром 
после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S 
ајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва  
ивали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „Огист Иглар“.</note> <note xml:id="SRP1880_N6"> 
а, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, 
е може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно ј 
...{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" />  
же с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S}  
ам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми в 
и ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац  
Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати 
и онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?.. 
 утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео 
и ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....» 
мејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — с 
аш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину см 
ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" 
а, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, з 
«Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све  
ежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мис 
ли би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих  
ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је ст 
еми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Аде 
ила и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани  
законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим 
вих младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака баст 
у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом на 
оже ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> < 
ећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвор 
 као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми 
е, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Б 
ст шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!.. 
 све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p 
{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215 
.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого ч 
као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сум 
нити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала о 
мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <m 
Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повик 
 али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су  
рила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па 
 и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођиц 
г лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону 
писане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених цр 
ја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, д 
/p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S}  
ниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак ов 
»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» по 
оњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пр 
и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемо 
ова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} 
{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној 
је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више в 
 јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела 
 је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се 
ина — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгу 
ост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову поконд 
, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 3 
 Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — 
е муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом  
.{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција 
ера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета о 
г документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока  
рилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и веш 
дмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да 
 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знак 
потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не из 
и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г 
} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је 
а Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала  
стицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је м 
реност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као п 
 искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То 
ови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су м 
сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрж 
ц има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком  
онављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p>  
 очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој бе 
е ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилно 
ти за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода 
прла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андр 
болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развиј 
г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад  
ао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до ово 
м земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и н 
честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p> 
де јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с т 
ета понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви 
Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџб 
причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се нам 
х пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit=" 
 и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у ово 
а заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} 
притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које ј 
 знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одош 
ном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед с 
огатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од 
у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу.... 
јера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је г 
овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p>  
— сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ каз 
..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} П 
о у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље  
, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог 
а је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о с 
г сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри 
ци свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи  
да радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду 
ово! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па р 
а онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и  
ради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први  
ишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда 
око саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може р 
знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — а 
е, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозно 
милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера за 
па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда —  
{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет  
ћем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују св 
вај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породи 
еђу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по с 
наџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино о 
е трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио цел 
p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хт 
 у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p 
<pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</ 
лагодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и  
 је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> < 
итични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «на 
бају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> 
ту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{ 
> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи  
м «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....< 
рилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На ј 
о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књиже 
 пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, 
с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и пров 
/p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два 
ом пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само 
боља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле  
 да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако р 
ичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао: 
тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима 
 /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.< 
свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Р 
, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спор 
есета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога пот 
и г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разум 
са на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојни 
а на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости 
адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га  
ул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазн 
е, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се теб 
, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми д 
ућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист 
матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом пресед 
сти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој бе 
....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавиш 
почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он  
о десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p> 
дор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, ми 
надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријат 
е-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најгл 
ишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У оста 
а јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone uni 
ед, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, а 
љ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше ад 
 де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат 
ијатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали боста 
читао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n 
 светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јед 
{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица 
ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз 
та неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, рас 
ник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но  
личину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: 
егда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпи 
дном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наста 
оту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жељ 
почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створо 
и.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање;  
реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу,  
е видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи 
брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице А 
иког суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П 
 И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица с 
три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!... 
 је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га гд 
а парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несрет 
 — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелод 
кавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{ 
е ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика: 
ветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он ј 
а ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit=" 
мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим при 
м храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркв 
еда нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених.... 
{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни пре 
највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још неш 
ао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смо 
it="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута 
ељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим избори 
 праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један др 
 казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанет 
е бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S}  
{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођ 
 странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> 
има главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што  
а, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:< 
еном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом 
аруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено ка 
оме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вам 
 је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне 
шчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гос 
 ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, 
 од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је  
г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по ули 
и ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој с 
 клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том с 
Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо 
 овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{ 
авио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечув 
е да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi 
{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она д 
чини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ не 
цује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la" 
тајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само 
да, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према леп 
о њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По с 
р о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што ј 
а; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конф 
ена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочен 
, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни  
 испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и  
бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице... 
о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! 
оји од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џ 
 докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је бо 
сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао 
, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био  
.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио  
се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних ко 
 а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном 
к. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S 
обу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија 
писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући. 
еље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски доч 
е сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер 
ој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду 
важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина  
дила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим  
 читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{ 
на рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} 
? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше ње 
 личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговањ 
посредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши 
ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прили 
ок год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном мо 
ст, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управља 
ан спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом 
ао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни  
озивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је прод 
ао свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше  
уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И,  
ађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зе 
 прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали  
ред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — по 
ној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га  
оје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој  
 детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне де 
упања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, јо 
се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног ј 
</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онак 
вако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо  
бро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S 
, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, 
из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, д 
 Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, зап 
а бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година 
не новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гл 
ила је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, з 
...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више  
чити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С 
узећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдич 
е супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неуте 
овину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дет 
ротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било  
да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну д 
ета.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с 
S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој 
начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо ск 
 тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. А 
зети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете прет 
ри ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим  
 Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера —  
ла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала  
ла документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сиг 
именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још о 
га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, позн 
и: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де 
ручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојн 
и су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао ј 
ку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиш 
 ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спа 
», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> < 
да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главно 
а му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S}  
рошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама ре 
штво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особ 
и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки 
.{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам 
p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја беј 
унце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена 
ну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас  
 ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S 
мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињст 
ба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заме 
 први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драг 
рани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је оп 
а кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауто 
дронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад  
лика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни 
це Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? 
p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г.  
а и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стоти 
 сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И једа 
ог угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, зем 
ј је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу 
о мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — 
ндронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у в 
штво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S 
 страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог  
слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е ј 
ише трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опе 
ој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкр 
есе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале 
драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је  
роније.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу,  
стину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се  
жењу!» </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако ј 
и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> < 
ињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{ 
еним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div t 
 рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш не 
г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче 
ица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна н 
чину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свези 
није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би 
ако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, 
у на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — о 
ко сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца ок 
пили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запа 
и.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска 
ор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г 
.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије.. 
 накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? 
ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p> 
а сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне ва 
икој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуг 
 Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено 
ној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p 
, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се  
удски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног с 
Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушн 
упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мај 
вом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије ова 
дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким д 
ени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој ве 
Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај 
 за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене  
војице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати  
о узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први верен 
ки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако  
ога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да свој 
 га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S 
— оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају 
ни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као не 
 не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом  
 да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, ка 
 станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој.. 
во је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по  
 чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му 
оварали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни 
 да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега ш 
{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела 
 положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општ 
ла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако су 
ештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Са 
ислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подоз 
н је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb 
жи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво зам 
чиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па  
арим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати до 
n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су 
} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он  
ри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов пол 
одити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и 
 пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности! 
и рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико чове 
маљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?! 
 и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста 
ед кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} О 
д би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од н 
дних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу  
обили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <mi 
 јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу 
it="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан! 
!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености.... 
је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хт 
ас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања... 
коне, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на располож 
басјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«О 
..{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г 
о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проуч 
о два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једн 
ци; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекар 
гу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у со 
и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити 
 сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове пар 
иза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit= 
т, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од ко 
 кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас  
ким правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p> 
— сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколик 
 опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли нај 
а — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро п 
лу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; а 
моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p>  
 по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пре 
о.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад г 
драва — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њ 
т г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо  
 Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — 
арости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса  
} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере! 
рницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарим 
 пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им неш 
, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом 
померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да љу 
ише учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој  
уција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвал 
ршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у у 
ба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, 
 могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико 
Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду. 
рише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду. 
в <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот  
више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом с 
нима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и поз 
скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S 
им судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно п 
ска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{ 
време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и неч 
ла вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. 
спођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, своји 
бљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате  
 се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" / 
транац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У ке 
у искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код кр 
апила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, те 
 је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому мил 
нета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као  
била реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је 
вој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је  
дувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Ниј 
о да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног 
а означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и жив 
аде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешк 
p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мал 
спуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир 
ише!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика доб 
динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрну 
е, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества 
...{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете... 
могло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам 
рција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељ 
бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те  
асиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој зем 
етке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени 
 свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде п 
 је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, доби 
ад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођењ 
ронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта ј 
уњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S 
а дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, она 
S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он 
..{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г.  
 удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... проб 
судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Ка 
ле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу  
а се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано  
отле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свим 
 Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били  
<p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико 
аже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени а 
ста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли 
чним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — бри 
ркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и  
 <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном п 
је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се с 
ремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ов 
....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у пла 
бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тр 
ко је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како он 
орке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p 
 де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима  
ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало 
а ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара;  
а разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — п 
ље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице  
витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и 
 мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом преду 
 благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о т 
нијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала  
ви, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке  
ан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао 
} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џом 
е настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз  
ено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста 
а — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја 
ужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимоп 
е само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој насло 
е критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Са 
шљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S}  
 нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора  
ко су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно дог 
лагодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама пр 
цена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јув 
 . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . 
цену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Д 
</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Доку 
али једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног исто 
икодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и бог 
да и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их до 
еља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његово 
итајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не 
толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову  
оћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p 
скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има обл 
ела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору 
 на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у пле 
 је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 
ки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала н 
ао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у 
 посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближ 
е, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови  
ање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријат 
»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел 
 исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али о 
а г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у б 
/p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? —  
— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам,  
 је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</ 
, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов пошт 
 разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд  
ла, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <p 
те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p> 
 тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли  
спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњ 
о.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при св 
е опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром л 
тране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт  
ини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, 
/p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на  
— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње  
рм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета,  
p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од п 
ањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег 
ако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Не 
вају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе 
нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} К 
 помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута д 
а, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо 
ница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би  
мој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S}  
ка — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће д 
 успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, ниса 
лу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку  
 «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?! 
. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>« 
а посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумас 
уге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код  
 намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>О 
шина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала 
е — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још доби 
па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ов 
је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су 
удбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола 
ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљи 
орне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва о 
поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био ј 
е дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског с 
ренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радова 
колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да н 
је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља мног 
ља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов 
о — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} 
та више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све... 
 овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и не 
тињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешав 
е могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супру 
е то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узле 
 време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уваже 
е показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем мало 
адро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов 
плива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропаст 
{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Њего 
 света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници 
сти....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И ме 
Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} В 
како не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш д 
 г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се т 
 не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију 
егов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — ниј 
hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је са 
роду, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим п 
 сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много  
е успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — в 
и свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се п 
упи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са с 
своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибе 
дицинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје нај 
 и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
рави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције  
здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудн 
 далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да ј 
: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то  
дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —< 
браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов зако 
ити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој  
м браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да  
 рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја мог 
 Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није.. 
о било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није нај 
тачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за ста 
литви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови 
смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав  
тране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужит 
овод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Мале 
уче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а  
доџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флави 
 неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће и 
 <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних д 
 целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи м 
ше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има 
 клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшниј 
како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и ви 
 би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она ј 
ше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не 
о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</ 
 је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је мате 
чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живим 
уговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> < 
бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што 
ије никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xm 
е-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и с 
Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам ка 
 столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нис 
нче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цве 
те добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти док 
огу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се за 
} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже 
 стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечер 
 смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се бо 
слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, 
и: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотиц 
авом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је њег 
ви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и кру 
из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља  
е те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одгов 
....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако б 
е ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај  
> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога?  
као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудим 
трасти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души 
ЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II" /> </front> < 
ке....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у  
етљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» п 
о, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!... 
правља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве ства 
е тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо н 
ави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пр 
рног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово 
 и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу. 
ак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} О 
с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на те 
, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда  
.{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од т 
бојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрв 
а му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} О 
е главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сп 
Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете. 
quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст. 
је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог 
апада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља. 
{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан 
Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, 
Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар 
принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се  
о и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по 
 би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне 
ле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али 
свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао 
 — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мис 
м отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одг 
уђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Ал 
све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу,  
основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!... 
присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судн 
од овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро 
а је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника 
Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је  
 лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста 
.{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо го 
судио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним ми 
у пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али  
и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим л 
нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење. 
чила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде  
цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавај 
 од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена  
дном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је  
аза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S}  
а се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као  
 сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга 
редмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио. 
. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и  
</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог. 
ру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — к 
чности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адво 
о питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет 
 јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, би 
у.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог 
 се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљ 
и преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 год 
 <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је т 
доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све нево 
есали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би сам 
о живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они с 
са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст  
ности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положај 
јке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки 
 да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово  
ро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Јо 
 Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резул 
ана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме  
не жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај б 
</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се 
«начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <mileston 
да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да  
кодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су 
вијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце н 
озвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто ч 
мах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џ 
о, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помисл 
где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Стра 
Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, 
 је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и нев 
бру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Њ 
 се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна  
илику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ник 
 званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи св 
а ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» —  
идик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем п 
сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала 
ад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче 
?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стар 
агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће прили 
 Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} 
дска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори —  
ече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне  
е г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска 
длежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се 
{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi> 
а се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара гре 
дња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем  
господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо с 
а прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично л 
а племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје 
а,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само 
чун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>На 
ијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и 
ла и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши 
 де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не  
ост, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право за 
 је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</ 
b n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим  
 рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не 
родица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сва 
е не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заб 
у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је 
а живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> 
аш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај бог 
 n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад ч 
 више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала прок 
 вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до 
е ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти чове 
е видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спо 
браз....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени те 
....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала  
те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на мол 
им маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="14 
ема беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостиониц 
ај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је  
</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, с 
и од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро п 
{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Ф 
узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из оч 
тву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да 
, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за нар 
ње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се о 
>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњо 
 обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смр 
 Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Видел 
је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло,  
{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — ка 
ечатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што ј 
т је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с к 
 неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, 
војина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флави 
 — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г 
њел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За  
 свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им заг 
 овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијер 
S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторс 
<p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средњ 
 да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да  
гов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска у 
итате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била н 
о још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад ш 
егов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он д 
трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети ни 
е трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставниш 
упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера,  
оји су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање 
и тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте ч 
ити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више про 
и апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви 
и, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S 
ина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а  
је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови у 
а ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И 
дике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити не 
: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има 
роните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје  
 понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист  
војој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време рев 
о скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје прав 
 садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, 
ива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар им 
 на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова ду 
м манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он б 
ad> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје по 
колу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>« 
се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала в 
онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли 
е казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под 
но баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губи 
изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „ 
иродним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природ 
омоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Име 
 поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p>  
роните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живи 
 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S}  
> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине 
твар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удал 
карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и ш 
 доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да ј 
рши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, к 
них десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се о 
Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, да 
 и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије доб 
а.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено 
ци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило. 
ст, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће 
јер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири да 
е зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви  
а, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и  
гме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкла 
упе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је 
тне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверав 
добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше  
а оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенж 
разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ 
и», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход 
ер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју ота 
ниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и 
а.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење  
агодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакр 
ма; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судов 
арица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку  
знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити 
ред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне 
 <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не 
арог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добр 
м.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему св 
—</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Бел 
е парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200. 
 незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто  
а мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је  
е људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112 
Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман 
 би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближње 
дмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све св 
у наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, своји 
ог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако 
родне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према он 
казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори д 
ду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је з 
а рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво ради 
и.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад 
Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је леж 
при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већ 
тави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, наме 
шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} 
аш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и вр 
скочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разу 
г вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и о 
е марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с 
ла воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти  
S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председни 
} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору сам 
маче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто ку 
{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати 
оније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S 
/p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милост 
.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народни 
="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он 
вом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход пра 
ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес с 
 том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} На 
...{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и  
м брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија 
 човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја са 
е би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијена 
зуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљ 
у све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све из 
 и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини свој 
/p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узе 
 тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрт 
талеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору  
зивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашно 
г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под зго 
 и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је  
, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследи 
се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је 
 ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђа 
говори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је  
 г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно 
осле оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Ан 
оћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме ка 
ла, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну  
д «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођ 
им буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столо 
целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет гл 
— с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} 
еде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви?  
ци ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S 
својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се ни 
е — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше технич 
; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени с 
S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О 
«сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су  
 старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати... 
ступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше ст 
ајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам!  
ом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује... 
 био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком м 
ра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артур 
апред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачк 
обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S 
S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила рук 
урено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад в 
о буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуд 
а, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је т 
 Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини јо 
е име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тре 
рећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако нем 
вој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела,  
 главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете  
ну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра д 
и и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непоз 
аси гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. пред 
му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тр 
ерина — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети ово 
чела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, госпо 
ересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки  
S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиром 
rget="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекра 
јено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нек 
итке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> 
 мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод 
еволуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у о 
таше дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта  
} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред 
рани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим  
вне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S}  
авца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну о 
ошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар  
вот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S}  
м богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да 
 га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> < 
>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и 
 — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као бог 
 извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњашт 
му велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би 
га девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о св 
ду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — в 
сјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај г 
удо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступ 
рагом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу  
00.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p 
 вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Н 
/> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље 
ин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај 
сте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" / 
} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила 
еба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре а 
 поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш,  
» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у д 
сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сус 
 она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћу 
 да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Броја 
том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака 
дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све ш 
едмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пунопра 
ртуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у с 
о значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд.... 
дузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори 
ећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваљ 
 тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има  
 — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена пу 
одити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13 
{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова н 
"30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш,  
 вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија?  
 пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издале 
м, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавиј 
е и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката. 
ељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталов 
ју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах  
ог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми п 
тајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парлам 
ачелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Н 
="55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p>  
ски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика  
уд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба 
стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног см 
ио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше  
учила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу њего 
е зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p 
мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и 
ећ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет год 
 се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би у 
 на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга мој 
шљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Ни 
ом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне раз 
 и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондаш 
овека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити 
и дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна п 
ко ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <p 
ху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — 
ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност  
што рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флави 
ик.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим  
толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ов 
руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала 
 Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гла 
паваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима,  
х један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је  
ично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себ 
 сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S 
мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вам 
S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гроб 
пор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена  
о мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло 
едном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више гово 
иловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попад 
 како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с дв 
клања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и  
и — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна в 
има; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар к 
Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље... 
>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше 
се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дош 
велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој 
ређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестамен 
p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настал 
егледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p 
зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>. 
другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан м 
гаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језиц 
ања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да  
забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмен 
 је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црн 
исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милос 
 било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако 
ћи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је доку 
i>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок 
асило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 
д овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сирома 
већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само 
ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разу 
уше....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:< 
ти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да  
ларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се 
ст бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком по 
 г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља 
 да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том  
 прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи 
а страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине м 
 му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и  
S} Прилике, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p 
ла се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г 
руга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџиј 
.{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два  
е неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије  
" /> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="ch 
ца?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног нап 
 <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131"  
ните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Фла 
дочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Свед 
 То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најм 
 ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је св 
 пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је д 
рло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да под 
— како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил'  
 би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокре 
ко скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу 
е.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју  
еба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам 
тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена 
се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже д 
што мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пуст 
 се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</ 
а, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим 
пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала 
 — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199 
азила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућње 
евним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Та 
ињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату... 
 централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку чит 
="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S 
н маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и 
ду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина 
ло урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних груп 
нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} О 
ђу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле,  
.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били < 
школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо,  
н се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како 
лемићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у ов 
га човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</ 
м другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родит 
 све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да  
учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом 
 /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе  
 и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, 
Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи. 
и — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <mi 
ање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово ње 
утра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад с 
е преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, опш 
лудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није з 
ље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка 
 у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлиц 
бљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сан 
олико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p 
{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Д 
даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће зл 
ење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да 
а нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њо 
екуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — 
ељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку. 
 је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите 
шман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!. 
 памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазам 
с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од реч 
живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостиони 
 сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чув 
довни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало 
ен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата  
онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г.  
} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба  
олико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше ј 
јем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитај 
 пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, ади 
науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове  
џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа 
 или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има п 
 и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... « 
 казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, кој 
унцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који  
едности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем 
помињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» д 
 Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као шт 
есуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан 
1"> <head>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дан 
ај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах. 
но положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, ка 
ини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину не 
 Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаш 
едног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети»,  
ересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, дого 
аканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе позн 
на светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отро 
.{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код 
енутих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда 
и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у о 
роните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо 
 да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свет 
.. мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава  
једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност п 
 —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па пре 
.</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једн 
с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли ч 
ла су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су п 
.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у ст 
</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрпле 
и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џи 
е занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема 
-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буд 
х да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{ 
ше остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да поход 
јем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца 
да, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита. 
ознати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир  
 беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула 
, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не доп 
 Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим с 
свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> 
ио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па сво 
.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучи 
шло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурн 
олио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чи 
јао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује —  
ао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били зај 
е и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Зако 
у скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне за 
d>XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни неприј 
стане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, 
дак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвач 
уши — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна пра 
 <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што  
аље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било  
већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>О 
.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео н 
упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње,  
ете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио ј 
</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то 
и бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану  
 њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу с 
но.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише на 
на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по  
решена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест  
вора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник? 
а и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје млад 
оћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам: 
белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судск 
а када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инг 
ше Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S}  
....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и  
осле четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Фл 
нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило 
рсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим  
 доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ зн 
м некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет н 
/p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од  
шљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p 
еговим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама ко 
} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило 
ари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком 
та по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најо 
 ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први  
унце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г 
и до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он ј 
ст Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219"  
е да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака  
ад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p> 
 Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здрављ 
 уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовити 
ском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведок 
лачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јув 
гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну.. 
ле две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостиони 
н је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом 
есеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земљ 
утака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне  
према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — 
оветне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао в 
ком за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом,  
тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваш 
днако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце сре 
ше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.. 
ог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше с 
 је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сирома 
лац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом де 
 својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — д 
, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је 
 Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да  
нли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њи 
авија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и на 
то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе в 
. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је  
побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом заку 
....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањ 
о....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у м 
ао закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} 
.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је  
5" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој др 
чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Св 
 донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ј 
} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропал 
ашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су зн 
ине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш... 
рију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као 
 на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки  
ли да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју  
ворио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Фл 
арао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из о 
 «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, с 
S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео 
м сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би  
њи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко 
он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примет 
 сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму 
олећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за  
е; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет! 
ји пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва 
о је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор све 
и броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац ова 
и Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Мо 
вај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, ужива 
ући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «О 
ојима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «нак 
ка , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици!  
ји има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим закони 
тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи 
злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се  
тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац за 
к и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грм 
н параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у ус 
 и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од неп 
том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} 
чешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим 
ицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка 
 а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по по 
>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако  
ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед став 
воје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао 
 је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још  
едена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, 
али од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи т 
ојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мис 
јлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојц 
илијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети мож 
ли шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о  
а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити в 
Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су б 
 па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «анало 
 четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — о 
да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од  
јмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да св 
за како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О 
ерину огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођењ 
г Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим пост 
мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према  
 скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је с 
том црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао  
у, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред  
чи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њи 
војој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chap 
. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p> 
, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки. 
 видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог с 
погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он ј 
ђу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишље 
ти ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње р 
азумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професор 
тије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше по 
 Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«П 
 читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на но 
 на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне нови 
едника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при ни 
реко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са  
голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке суд 
енидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,... 
у Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ  
.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <m 
р девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко ур 
ао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из о 
а.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо 
ње и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу,  
аже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и 
 <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у с 
 n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне 
ошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички погле 
ара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није док 
то шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што  
олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе.. 
ући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> 
 рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац 
е и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или че 
о је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на по 
позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> 
што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по он 
ила.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На пет 
>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} 
 уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и ин 
к у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> 
ер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома ве 
звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178" /> <m 
 чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фри 
е; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу  
м себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема т 
hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу  
 више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могл 
ице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који  
а су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> 
о за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилос 
у....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор крим 
 се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S 
че лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље кој 
годило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, шт 
ујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ 
} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од 
љава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајање 
еобично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док 
ч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти  
 боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</ 
му и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по катк 
огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповед 
о то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду  
 Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим  
пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се 
 већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу и 
беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова а 
ажио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову уд 
тим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једл 
ита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са  
<pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска  
ице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом бра 
уче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 1 
јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принц 
"34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па н 
 истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање ист 
испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S}  
е и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај рас 
о П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Ан 
ара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам 
дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити  
ца — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо,  
се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она 
 само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Мони 
во је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорел 
-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише по 
огрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога све 
ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је 
ите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, 
на бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје к 
самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја кр 
ави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа 
еница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим пре 
нуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде ш 
<p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем растанку.. 
Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је  
ао позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговач 
 том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи о 
 они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— Од онога јо 
мо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпа 
ога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју м 
ло....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни с 
ов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна  
 господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на вид 
 његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао? 
и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде  
ло».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p> 
, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још  
својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још јед 
 би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљањ 
лаву да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој го 
ог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена  
 шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова с 
ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, покло 
е г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим ориги 
пи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек 
д, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су в 
.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, он 
ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г.  
 образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, 
те, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад  
постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледа 
се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одг 
Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови  
рим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу,  
иповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је позн 
>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће  
ли свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, и 
 послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри  
и, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много које 
... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — н 
жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше 
њу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</ 
ање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око  
е заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће  
ао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њ 
из хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми,  
и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу 
{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћ 
ли:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те вид 
 гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Пре 
могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о 
аја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика доб 
објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби к 
оше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу не 
едока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може 
онлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоц 
ког суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовим 
ег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће  
н беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало  
е је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. О 
ли Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње 
судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они б 
ћем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба  
ше....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; ал 
о да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још 
акон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет  
гов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Д 
оје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи 
лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у  
жали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојни 
шили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово 
хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако раз 
p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!.. 
ка....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ 
...{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се  
 свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порица 
/p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађ 
штаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погл 
акона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар суд 
 коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај 
роните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу  
ј остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.< 
а на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да раш 
ави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чем 
S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — тре 
е умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао ј 
о.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" />  
је обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељ 
ам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју насл 
јци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!.. 
 је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мег 
 могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђ 
 — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао  
ов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада д 
и дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p 
ка ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју нагр 
 ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу ј 
Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко  
одличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је им 
ету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Оги 
сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала јед 
ве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два з 
 целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души 
 је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо,  
 доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска 
му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом при 
узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа 
 <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намнож 
то.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије 
Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајни 
. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних велики 
 он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свег 
е спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране 
о блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сре 
ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам св 
 је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен 
ровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишт 
година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога  
свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопа 
олио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сирот 
ад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што  
природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи  
ни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци  
 пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова 
аности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смар 
ао богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне пар 
љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна  
не, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божи 
ави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за с 
е ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела  
јих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом н 
ући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај све 
ебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка 
ни ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли ј 
 на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су у 
начаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <p 
ајволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у 
.{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о 
, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за до 
у новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>К 
 на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећ 
 ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглис 
 драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је м 
 је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао с 
ећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што б 
 су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравиш 
ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица 
де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлиц 
. . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у б 
 на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и  
добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, д 
е, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би за 
јан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља 
ш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежал 
дан код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нис 
о се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>О 
штвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата  
оцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати  
одкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десил 
и су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички  
/p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{ 
бротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и вел 
ону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </di 
ај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — « 
бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па  
дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div type="chapter" xml 
 у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у 
онитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави  
еднако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни 
 — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни ад 
 сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, мо 
, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. с 
 је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у к 
звео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што  
е Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагал 
а тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему  
</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио 
иљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао 
енату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{ 
туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с н 
Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба 
убило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Ар 
 што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.< 
мње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се н 
е би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне друг 
них посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, исти 
нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово ис 
прича странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш с 
ио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним  
на.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би 
и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по в 
тог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу в 
 Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која  
рела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјер 
> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види п 
у бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује  
ок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} То 
аву потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у  
ити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала мом 
 се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште.. 
што мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" 
ад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош 
 ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодав 
г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна о 
 — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам 
им одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су 
родним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога вл 
.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb  
25" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Вени 
 стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} О 
нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања» 
дрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице б 
 да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје власт 
поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један 
она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и  
мо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угостите 
нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обра 
госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђ 
век....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Ан 
н само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико 
у: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона 
у унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило мног 
на....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, 
ио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога  
у, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>Т 
а да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја 
мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства 
 заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео  
 а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О 
:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онак 
 главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше с 
ра!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево в 
није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд 
е парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и  
иђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену ци 
у сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не пов 
ас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 1 
је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу 
шењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одго 
 — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погаз 
о.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш т 
..»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата 
увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, вели 
кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио! 
изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута 
аконодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја 
штиту...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н 
 шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p>  
г ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи  
...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — 
 страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје 
е место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде 
уку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склоп 
нем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења прези 
вету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се м 
> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г.  
 браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; 
 био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{ 
мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb  
огу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронит 
 одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p 
находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени ст 
иљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој  
 да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје пре 
ати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју стран 
>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p> 
S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан 
>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овд 
о — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, пог 
јте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула п 
ли!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је... 
ај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је 
оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb 
м да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке 
е су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и ма 
и био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела  
ог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="16 
би боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужно 
 г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да  
а то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на в 
е видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни г 
 повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.» 
ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} Т 
јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p> 
тао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>« 
нетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују. 
о више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина» 
 овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p 
ј и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад прав 
душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекар 
} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која  
е јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој  
 се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{ 
.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико  
} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога в 
е је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било  
 на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и б 
ница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечера 
е бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац  
ивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које 
ћ нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се 
 поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је  
упа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нец 
ок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина,  
<note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „Огист Иглар“.</note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Биж 
златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где д 
г хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са они 
звукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>П 
 дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за  
имопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности кој 
е играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у наш 
апун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна де 
ад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клиц 
 као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већ 
ајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестин 
који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и о 
као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се вит 
них пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То 
не!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила 
, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већи 
на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ств 
између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она ни 
ајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што  
— Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуфе 
а, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у  
ма!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја сла 
најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за г 
и су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ри 
и су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да са 
саветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило  
е спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S}  
подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав ж 
нглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S}  
ије могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ст 
а угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p 
шенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео  
оје је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Го 
 је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <p 
ко рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{ 
онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе  
, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Аде 
 своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни 
чкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте 
етимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» 
ао своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, к 
{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, само 
емо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са 
 страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала 
е друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља 
у, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је 
знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најм 
квих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи 
 проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у  
ан господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да  
м рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n= 
чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим вошта 
дни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и  
в.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта ј 
Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на нај 
b n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанс 
 с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо  
оји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математич 
ао капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један 
 жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели  
еле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под р 
притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — 
 доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици М 
 и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где бла 
г, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на к 
охвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које с 
орани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да 
....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које 
 прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, кој 
 куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу  
друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господ 
ead> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> < 
, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гл 
 делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је све 
ош с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми д 
х устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С 
 припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} 
 <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног ј 
нца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је 
 прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Ч 
, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, сек 
оди на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да по 
милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова је 
аје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да  
аквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијант 
...{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г.  
ка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу су 
нда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура мар 
{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Он 
мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велик 
38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као 
иници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два  
ља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ  
>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати ш 
{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија  
 комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «У 
n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка каракте 
е, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} 
....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, 
се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника 
з њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што  
за руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, п 
ни склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи 
це сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, о 
с има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту 
ок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жал 
и — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити 
а!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала ка 
ник, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце мо 
При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архије 
д своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако 
», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена ни 
земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на  
је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n 
цинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбо 
 народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно 
44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S}  
еше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу нас 
али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци —  
ој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на  
љ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потич 
ла свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу виде 
ао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их гос 
пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге по 
им: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у бе 
а, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито дод 
!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега  
сту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «девет 
ости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се 
ла?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене 
— великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} 
 Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Го 
е и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> < 
најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна  
отане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу 
тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да 
 <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p 
«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на  
е се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном сто 
.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна 
гате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој ку 
а људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запре 
вори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајах 
да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насм 
 онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је  
.{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не б 
То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која 
ужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» § 
 четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имао 
хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени  
ровући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазна 
ди преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p>  
ешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» 
 зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. пр 
 најокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју насло 
. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кр 
кад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да с 
ов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за 
 дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично би 
то не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од в 
утимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, ку 
послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије ста 
ма ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за сво 
срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно 
а, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешањ 
ца, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ 
не маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш 
 чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз пл 
кружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка ко 
хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су 
ер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио пла 
у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентат 
 речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помисл 
г беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоц 
велира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија  
и почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} 
во је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ак 
ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> < 
/p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да  
авља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најоби 
ав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан 
и опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му 
 <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном  
Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком мла 
S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_C 
а себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом 
ет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одго 
н ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и  
сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, д 
до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна п 
 сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224"  
 и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Сре 
ња немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p>  
којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, п 
«Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Миш 
у; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне ли 
ничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смеш 
аво.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S 
г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Св 
а из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово 
руги би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу  
е и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаре 
како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен с 
ју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих х 
сеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно  
леко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора. 
 наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог н 
 још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је 
летим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало 
е га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n= 
 од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, раз 
није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то  
и зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, зд 
вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим  
тим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их сл 
ема лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, су 
у се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере,  
ичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Би 
3" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p 
ас у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру,  
ост може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима « 
бошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде м 
играо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су 
<p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више,  
{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна  
а.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем вел 
уци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231 
ве трећине, која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље  
ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну  
ада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим ок 
дна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држат 
а....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату 
забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у  
а два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би на 
дбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гла 
 машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем ов 
још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико трену 
е судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера 
 да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радил 
ла неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвор 
тути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд ј 
а мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје ма 
говорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба н 
е доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То 
е јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист ј 
<p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Он 
ке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени,  
, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, 
е користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитат 
бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо  
, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.< 
навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици  
вима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем 
 смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не по 
ом мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од  
ањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим и 
што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите мол 
ожи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила  
агнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то ј 
м из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је 
ије имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суд 
ахтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегле 
станку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари и 
ела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног 
их родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао 
ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку р 
живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ев 
имо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде мало 
 шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су 
ражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово н 
ба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој е 
ануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. 
на по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. 
 браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види при 
а је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прил 
Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У 
 страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога 
олио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не  
 <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Де 
ише.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p>  
, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило  
ка — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином ск 
 очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар н 
 себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ов 
благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се  
им — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за св 
а са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије 
дило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једн 
звршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па  
>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкр 
 је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га за 
!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита ј 
ског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва  
ти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчиј 
, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г.  
> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај 
а света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S} Продавала се др 
о би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с  
а је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало 
а што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије 
о их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билет 
одине држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народ 
заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тица 
ља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човеков 
звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока  
..{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље с 
ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају 
маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад  
нда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> < 
е да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих с 
ар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици,  
тра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је 
уке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешн 
г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешт 
ке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о 
по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада  
епо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо  
n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизат 
је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није п 
>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одве 
и у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али 
.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разум 
 пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који во 
} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмаша 
е да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок 
и које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S 
.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових израза, који већ казују, да 
огла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим п 
илосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи пост 
бан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се 
 Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p 
г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. А 
је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мучен 
г страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ни 
.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да глед 
лест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} 
 некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишељ 
 срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали  
 Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором та 
малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој го 
преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја  
дне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она в 
нио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су з 
 марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа. 
ш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат 
ви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. 
а да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ 
осподо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно  
ваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} 
азују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би ре 
ађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласит 
 као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} К 
ог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и 
н одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по 
и и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, дра 
ину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да 
естра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</ 
ут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву ви 
.. подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође 
ито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече,  
..</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера 
ле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопшт 
кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племств 
оће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ ви 
у могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као по 
 иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се 
.{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Јед 
<head>VII</head> <p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неко 
о и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта  
ањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли с 
ијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које  
{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог 
у. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући до 
ађевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S 
плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Пе 
ода беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је т 
снову свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај а 
жење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше  
импатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb 
 зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — з 
учајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама при 
ој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног 
?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и поглед 
 је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — 
<l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој  
ако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме 
 ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти з 
велир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опоми 
 чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази 
ено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против 
а, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан 
и притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник  
ена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S}  
а би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23 
ве крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова од 
 једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан 
{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при свак 
нтралном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док пр 
приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресе 
свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за 
зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за т 
> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се 
алном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем б 
 правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја кри 
о суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео чо 
параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од ла 
ако се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните о 
е, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n= 
природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казат 
е то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила 
 кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, св 
 њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не по 
в вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола на 
н опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хв 
између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена г 
ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и поми 
оја су се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и  
е старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отво 
ног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и  
 за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укр 
стине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њег 
рчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао  
чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто  
еволуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са  
 говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за 
ења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с п 
> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку  
То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више ба 
ељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи др 
одо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности до 
иким и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег тр 
онита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S}  
«а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б». 
 судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставк 
акони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ств 
 као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> < 
>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане бо 
p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агит 
S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи 
 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упро 
 је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »от 
уша тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше орг 
едњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од об 
, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Да 
сјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, 
е светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја 
ављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уз 
на....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, је 
ивили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај  
 око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{ 
»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила за 
да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да н 
....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни сво 
 саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време 
 овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{ 
ва положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче с 
нце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш т 
ти сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице  
законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобр 
ја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу ле 
непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромн 
, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</ 
ве братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по н 
ешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погл 
е каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета п 
а предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и от 
ао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и 
ост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек в 
ој скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобраз 
тне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да  
јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} 
кументи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После д 
А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор  
ада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштај 
75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар  
асветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало  
02" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описа 
 биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачки 
прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код ко 
; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, кој 
} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов  
олим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не б 
-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он  
 пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. 
даће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци  
моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толик 
ше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се  
а.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне  
ј адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — 
.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређ 
својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је б 
ена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете  
 да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} 
 <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог  
изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху  
али!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} О 
истово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брили 
ма <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200 
нцуског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца вис 
нтима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља  
тивници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је 
/note> <note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије  
едмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, 
свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних пот 
} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје 
»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисл 
ређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" />  
женом стању изговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p>  
к опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се 
а буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или 
ељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. А 
 вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био анг 
лим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је пр 
тима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу покл 
 чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је ис 
 доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних комада и оне две п 
онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већ 
 његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето  
судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но је 
тво....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова н 
ојој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p 
, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благо 
тарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао  
м....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.»  
о.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци  
јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће  
{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без п 
сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, 
ова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Ње 
божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то  
и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и њего 
врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао 
ћу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечив 
јскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, 
њу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и 
ви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— П 
твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си  
...{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва 
ку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била пол 
и ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред,  
 у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема 
одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена ј 
сталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео. 
, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са св 
..{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек  
ди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, гр 
м му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> < 
се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба  
ло се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од инт 
аде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У  
могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p>  
у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" />  
је теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио ј 
 одбор учинио или против целисходности, или против законске формалности, или против уобичајене  
ности, или против законске формалности, или против уобичајене практике — па онда, разуме се нас 
ству, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала 
 одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је х 
ађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на п 
7" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужила 
т десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова  
 Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су  
ему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу 
у били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г.  
мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <p 
:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када ј 
бњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу 
оја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце  
ше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних 
Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да  
што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка стран 
моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Анд 
 какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруг 
н зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, 
м — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно и 
ађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p> 
мет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — 
вно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим п 
о основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би  
.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах  
у, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није са 
 старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова  
тати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. 
и би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који  
ква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или против законске формалнос 
би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта  
 је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S}  
згубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г.  
луже за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и з 
 за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретн 
 „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је број 
еца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једн 
аја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог ва 
 и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — ко 
 моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време  
.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква 
је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је  
азати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја с 
и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудн 
ишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се ш 
ја он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако 
тицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја са 
т мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и о 
ије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу 
 и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се под 
е, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не п 
е који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови с 
гли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета ј 
ма и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде 
— згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја п 
ким столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло  
о најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећ 
а место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господ 
ичара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади  
и кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим  
а јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, шт 
— чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиро 
ни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота,  
ни ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!.. 
вог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</ 
ао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести  
ују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже 
а јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и б 
о нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели н 
вци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?. 
у њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — 
у једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћер 
ма непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили 
иди, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачк 
они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и с 
ерио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибе 
час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме 
прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{ 
у пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца 
{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука 
повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвно 
мтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоце 
да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље са 
 детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређе 
дима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном  
лу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два 
 и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огис 
ротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у  
 <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо до 
.{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а  
властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе кори 
> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аде 
партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених  
тељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме там 
000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} П 
ели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она  
дговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најне 
право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим  
ва живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат п 
та, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Б 
вај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас  
 смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења. 
ог што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте н 
ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена 
по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — послед 
површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свег 
беног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем  
оји вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно нес 
ено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У с 
 и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд.. 
право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени  
буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити 
е Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка бра 
> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и метод 
рема њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од жив 
ан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се  
рогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној паме 
сом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца нав 
уштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају 
е не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, кој 
 их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>т 
је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важност 
 има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, 
дан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон»,  
чи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} 
престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата. 
ј својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог з 
 огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни  
Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S}  
м телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где го 
лада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p>  
 Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго к 
 данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у  
истину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света 
гов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разгра 
рњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плат 
р де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој ту 
тину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — 
е виде! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих  
у П....»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», 
благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — 
човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што  
и бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?! 
ам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге сто 
евих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим д 
разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад,  
itle>Исток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштери 
....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је ми 
ругих овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвав 
д шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не расп 
аше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Б 
звесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више 
тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народ 
, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по 
истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — 
поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорн 
> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек 
 Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије об 
и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету  
у време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог 
ктера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала 
 материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и из 
, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше нек 
озориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњ 
у, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца довед 
тована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост пров 
сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, 
ицу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стр 
де.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у 
 журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај 
на беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — об 
ца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, н 
те као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек о 
м преседником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој на 
Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ. 
е огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој стран 
а једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се в 
ћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тач 
...</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, дос 
а твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и с 
 <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — приметиће нек 
....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним у 
а то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код 
и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи н 
громне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје 
ао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешава 
просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па  
гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на к 
осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по 
 овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како са 
сзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и н 
г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је он 
ве.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње 
зи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуч 
бичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек сво 
озив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркиз 
да заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, д 
 суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваш 
в лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми да 
ао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што  
да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и 
век ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме 
ати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту 
?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</ 
ног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних де 
шег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ  
нице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и  
 њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радуј 
 је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао 
је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде,  
видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г 
же, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу  
лаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» 
својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, ч 
ј човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се сп 
бу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се сп 
ећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ћ 
иза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом 
ло се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи с 
ачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је 
p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше 
је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да са 
pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јав 
рмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих  
 г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад см 
згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник 
лан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј ј 
осетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено 
ед личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о ли 
 То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао 
учај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у д 
 од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пу 
 од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лиц 
ом није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Мар 
оворите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, 
овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против 
, одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Ко 
Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — 
е желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. А 
 другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«О 
.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово ра 
агонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обич 
 <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли д 
3" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео ј 
 године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, А 
. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пун 
оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким 
 да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много  
и....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рука 
главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу  
лавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то уч 
} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то  
бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената  
.{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је м 
а ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас.... 
м ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док  
 ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује дв 
у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота 
ставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозасту 
 унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији. 
а је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш  
по, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што м 
ишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторите 
 јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце пар 
ко дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад  
 што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{ 
је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник к 
никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад забо 
авије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а 
 оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах 
 док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у по 
вати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одм 
</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видил 
 вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огис 
о да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _< 
 становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен ј 
 Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{ 
S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име < 
алетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора —  
а срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У по 
вујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" />  
инчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—т 
р добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена др 
м за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, ст 
 обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу  
оцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска п 
њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте  
ао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он  
бије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва зло 
се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати п 
о је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што  
ио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај 
ио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје мат 
волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> <note xml:id="SRP1880_ 
p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="chapt 
ојих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, о 
лошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешћ 
} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадал 
 низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хват 
р о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} 
Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значи 
/p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из  
 но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви тре 
ила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с оног 
} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац ни 
а — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је 
ј и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да  
поведа истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је до 
ародне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда р 
 да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу бу 
{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артур 
> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што ид 
иву напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће. 
е матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при 
Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео 
ласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде ср 
утих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда б 
ске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе б 
е јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb 
нчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам 
живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуциј 
м приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. — 
 гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на упра 
м банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана зав 
лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су з 
 госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. М 
и једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином. 
ност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири го 
тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујиц 
је производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мет 
амо преведену и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> <div type="chapter" xml 
:id="SRP1880_C7"> <head>VII</head> <p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да  
, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери  
изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштри 
и у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече —  
уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче л 
а својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа л 
, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да  
једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>« 
ја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену нев 
ђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дак 
 ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца  
се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотско 
2" /> мора најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се  
кавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — ш 
етала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андро 
} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова нај 
ила одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И 
дроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан  
дан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друг 
к, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама 
 од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А  
оди толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто в 
p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку х 
ет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебр 
воје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г 
. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
е преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по св 
трану, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не  
но наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је  
"*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног м 
а ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни 
/> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је 
4" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... 
и:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Б 
те цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни пр 
нике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавств 
 је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народ 
аква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи о 
златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb  
ита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која 
о веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у злат 
 (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом  
ачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жи 
лкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље....  
 овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n 
е!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба пра 
оје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибеле 
, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада з 
 <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам 
} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{ 
и «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги  
ви била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције пр 
.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас  
е у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У р 
хов је лисац под образином скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи... 
 одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су н 
и се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, фил 
арио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастил 
 се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове реч 
 бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{ 
 злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном реч 
ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иро 
.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист з 
оведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена  
о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и та 
рају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу. 
гову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина,  
Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто,  
е и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тро 
 смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окиће 
се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледал 
ете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од ста 
 она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у  
} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни 
ne unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињо 
и из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Н 
 је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити  
ису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела 
и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њи 
удбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле 
и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима 
ки курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магис 
Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може постић 
а.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} 
, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — веч 
то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — по 
о свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те ос 
траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је  
..{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да 
...{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од 
ању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно  
е, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети< 
знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ј 
испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193"  
испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S}  
ово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих,  
ово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих,  
е мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су ов 
огатство припало <pb n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела п 
 дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S}  
рашно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погл 
 ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрви 
авани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грче 
нац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије ме 
руги с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквир 
е г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме пита 
ко једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је о 
и, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохт 
ођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим  
динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатн 
праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{ 
аситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом син 
артија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутр 
....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плак 
камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискал 
чи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, 
..{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је 
нице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклет 
ора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био 
сведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године 
тог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по  
> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мо 
су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!.. 
Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Б 
 полумесецом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово 
 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има  
дном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћо 
ар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња ни 
ци цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapter" xml: 
учно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио 
тина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S 
законских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Би 
е потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је 
дни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају 
; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање с 
е обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне наг 
ико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха и 
ако се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двој 
ви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флори 
 ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше 
оси 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севи 
нај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери  
 спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је  
 дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту ду 
годе — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац  
стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком  
?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба  
 «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је 
 и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур  
рује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведок 
орила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S 
 Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањ 
 опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим у 
ротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог  
.{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — 
нику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, к 
е и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек  
теру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слобо 
е је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је 
т — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних среста 
 срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа 
ри други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ мора 
 ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико о 
 наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико  
којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволе 
одице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити насл 
ше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима дру 
е је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда ос 
аја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на ре 
лађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позор 
окат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi> 
судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p>  
да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово 
о наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој при 
И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!...» 
изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична н 
вијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој 
о моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је ла 
њала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидн 
е тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може  
ади саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је осо 
 сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече 
 n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више в 
— истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!...»</p> <milestone  
 на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Насту 
отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником». 
да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо на 
 и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како х 
удови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко 
желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господине,  
а се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у на 
....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била 
ношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је стр 
лавио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на једне исте случ 
то је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац 
председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној  
 Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и по 
е и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то н 
агу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са сто 
 нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... дана 
а особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам д 
 да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} 
ати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> 
држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, ова 
 достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила пр 
hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину  
де ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....< 
тојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!.. 
ијања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.< 
е деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од 
зао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу ц 
и нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је има 
те, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у јо 
 богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, 
" /> <milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге по 
пита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља 
оји је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p 
адно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу —  
 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рул 
спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкч 
 ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти св 
 рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијер 
гледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити све 
ису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозента 
ају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је 
лосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пре 
ку мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закљу 
знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</ 
:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динар 
{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. 
мјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријат 
p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Арту 
био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се о 
="230" /> <milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p>  
 оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ко 
е, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозе 
евној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} 
рне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њ 
лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још  
le>“, „<title>Заставу</title>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштери 
} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љуто 
> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно з 
што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казују све, 
ова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуц 
биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. пресе 
и да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно 
подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У  
Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бес 
не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте 
 од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа,  
— он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар  
на слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. 
тељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као  
 пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом к 
обно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободн 
те» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не м 
иници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је св 
ења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Бо 
а — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако 
 нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту па 
пове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема в 
 пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек ко 
је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између  
авног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, с 
де бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па 
, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами 
 видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капиј 
 овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова  
д и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о то 
ла....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран н 
о да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у 
 си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет  
самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познаје 
ли.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</ 
обењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, ана 
 год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упа 
а им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андр 
ајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли 
ахне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу вид 
учности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном те 
ма, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро с 
кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душе 
никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и  
подин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно об 
 спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам своји 
сно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви,  
да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чин 
 некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао 
 да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са ули 
ају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју  
а; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересиј 
тивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми 
, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и уб 
одљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај с 
аше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је 
ше</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не раз 
н у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г.  
вом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране  
је нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац он 
Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г 
седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је н 
— није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не 
 бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено пев 
пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда 
..»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је б 
е Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима  
богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> < 
тенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p>  
г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она 
 улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек 
 адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по њ 
је силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало 
ик високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију остал 
е Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијан 
ом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним 
јатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало ово 
зала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове н 
 мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је доб 
и за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледам 
и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна 
бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао то 
ало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше н 
но уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривиј 
о оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био м 
је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у 
екао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли с 
аквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он 
 делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може 
за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли н 
бини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, 
 нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад  
твари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуч 
 Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као  
у.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</ 
{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем 
мње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекар 
ог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Фл 
деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, у 
да у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично прет 
> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би он 
{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људ 
ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмањ 
рио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој с 
свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме н 
знула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њен 
...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахир 
гове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мал 
.{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p 
одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p>  
мејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам 
слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет  
н буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— 
 одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја  
ш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити ово 
е су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет 
јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!. 
. ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена пор 
 је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убил 
 Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте... 
, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="1 
и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право 
морите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћ 
тина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џо 
до моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</ 
шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је м 
носила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би у 
ју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Рив 
ше!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <miles 
о скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S}  
ајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог  
во и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја 
} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{ 
>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S}  
не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твој 
е асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је  
ек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу рас 
т колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу 
аш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривиј 
 реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама к 
а, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, к 
да букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'л 
е виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене  
 су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала са 
 милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb 
Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ов 
{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка... 
 болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одреди 
. чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и но 
открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n 
је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, к 
на ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућ 
по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки а 
 смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на  
ћи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу ог 
е ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарин 
није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ј 
 динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам б 
ечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излаз 
 очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отур 
е више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не да 
 ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — 
а без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка 
есе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне 
морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не п 
евојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да 
о живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини... 
ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p>  
аги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу леж 
без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — ни 
..</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово н 
!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пре 
 заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати  
им, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинс 
 Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре 
лужим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће 
ри могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{ 
д ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године пам 
 то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се  
ј прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» —  
оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње реч 
S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кес 
ректор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с т 
екне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S 
то — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је ње 
да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна р 
а не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она  
еликог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и  
Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она 
 Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај  
е своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне  
ости»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре дец 
 лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба 
вежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју о 
сположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губита 
вни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш! 
то год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан. 
не ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните ка 
поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је 
рујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљ 
е обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек  
pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{ 
 ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца 
ажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андрони 
оста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели она 
жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам уп 
јте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите г 
 да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур гор 
{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлог 
за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гам 
!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али са 
"87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S 
аше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије. 
сни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом  
снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, 
 да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Т 
ку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Рив 
 мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, мо 
 већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене вал 
p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — б 
p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја  
 пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним н 
 гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине 
у....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p 
ечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама. 
дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по о 
одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на 
е....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу б 
не, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше  
{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и 
те — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је нес 
— шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете мој 
а би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на осн 
а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јуве 
ако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се реши 
а преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То  
о сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вел 
ане један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узе 
ли.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји 
немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако 
ст.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни  
 ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — к 
а бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком  
м с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несре 
м браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n=" 
"164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно не 
 бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и 
код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи удара 
в, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S}  
а!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори  
а и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране,  
знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли 
ђе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним  
Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизу 
, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; м 
ам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије 
н је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен- 
Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Т 
..{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише  
ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</ 
а, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено  
у са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{ 
 рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Њ 
им, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати дост 
и кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са сви 
племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје м 
тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте чов 
асмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Ника 
 остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи  
је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свест 
 , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! до 
етири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она 
та ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова све 
е ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, —  
о мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" / 
ходи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто  
. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да са 
една неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа ово 
 то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може  
} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био 
еварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву 
 «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу  
....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, 
и што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S 
 — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела.. 
тавља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога 
е желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац  
о од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, -  
</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> < 
на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној 
 извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени ова 
 самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике.... 
 амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служит 
орамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене 
и могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milest 
ља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, што 
ивио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње 
на узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом м 
нам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађ 
лад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе дв 
 би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако 
г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је сам 
зизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закон 
е у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. 
а здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свак 
— одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што  
 је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је 
— е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: жи 
 Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и п 
и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можд 
ј мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{ 
 «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она н 
упруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у бр 
и отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S 
 нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођењ 
е грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi 
ад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискуси 
..{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сир 
да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој н 
 мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим б 
осуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет он 
изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S}  
там, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су х 
оја кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држа 
 Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, мора 
ј Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног  
године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице... 
} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми мал 
, рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду  
 Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележе 
м одбранама....»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће 
на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитер 
алеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П....,  
тала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад о 
мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на ад 
 поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад 
баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишма 
у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва по 
ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се  
ти ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред.. 
опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запази 
едну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна  
 судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места 
...»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо,  
ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступа 
и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђе 
нца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј.. 
...{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да о 
. «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» о 
мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се сам 
ег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја  
— као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања 
од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер  
ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема ти 
о спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко 
} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ј 
ваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи по 
а Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и пози 
услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напу 
узели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене.... 
, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету нау 
ац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам ч 
.{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{ 
до, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу преста 
/p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> 
ед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одгово 
лас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседн 
е на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред  
де се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за 
на сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавил 
јашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{ 
једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима о 
их органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз проре 
о још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старат 
 си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког б 
а није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик  
ноа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. 
бија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик  
ектор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за  
оме што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи 
браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозаступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то м 
а ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору к 
јстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који уда 
већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n=" 
{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... вид 
дно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљ 
 али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ни 
ајправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мор 
јеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути,  
 је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, кој 
укчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чи 
о имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за с 
о ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног послан 
инула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности пред 
јоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевал 
, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ов 
О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi> 
 кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «с 
ћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међ 
само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише....{S 
 пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може б 
се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи 
 да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија  
култета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гв 
вног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено са 
ва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију.. 
ог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сва 
оне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p 
оји се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>« 
невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов  
 Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу  
="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју  
,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра 
<pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово лог 
воме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар  
ваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Роз 
 без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они 
о биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би с 
е?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као  
пила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало 
ним говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> 
p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја са 
е то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> < 
ам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кр 
сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је и 
а и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за 
 која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би  
»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, 
 «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене  
и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало д 
 и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да  
— као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази! 
, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје  
ана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете је 
а бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — њ 
пе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није у 
ра омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. 
и језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај т 
.{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка кој 
е креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам пр 
те спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени 
Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су 
!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна 
.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинод 
 ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и ов 
е с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је сам 
а за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, из 
еста изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена  
 констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу  
 добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се ст 
7" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче  
је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала.... 
о неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наша је 
</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих 
ши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромашт 
један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану.. 
ђе баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S}  
олима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а  
ц ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је м 
ен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешт 
ко га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене,  
 несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да  
вечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом закон 
уд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — 
ственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај 
="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S}  
ера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју дец 
м одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста ду 
а пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у  
{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» 
не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика ч 
дим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то реч 
 ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с 
ка.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико  
у, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава дете 
је било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја к 
ли би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мук 
 динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» по 
И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок чове 
а — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији.... 
 «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што сл 
 /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши против 
зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и  
ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао  
авили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, 
ено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад вол 
буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду. 
аче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради св 
пријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је 
о би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију 
амо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала 
мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} 
лабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и а 
ђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старос 
 <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се 
иће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријат 
 је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сил 
а више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља п 
...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То зн 
стави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?. 
>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква д 
доџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивост 
у Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душ 
 је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И  
 томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже 
p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста 
аља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца  
..{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријата 
а, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес  
 тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет,  
ва, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смиш 
<p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да  
d="SRP1880_C24"> <head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате он 
асуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин. 
м корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити 
1880_C13"> <head>XIII</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де- 
 свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим  
 Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већ 
г Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} 
у најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је неср 
ито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те уд 
ародне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — гов 
у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два тр 
није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакри 
вор</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас сви 
 и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед 
лива по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не сме 
 седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више 
та је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час  
ера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки 
јину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки у 
/> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p>А с 
н — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни  
ислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо 
омашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на  
 Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужите 
ређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три  
ну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="8 
мића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је уву 
јем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да м 
у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на д 
ј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној 
ица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој пона 
де је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осв 
} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живот 
а.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајк 
в божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — — 
ку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није ник 
ите....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S}  
 први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — д 
његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Боси 
ви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да там 
и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом 
ио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», ко 
; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p>  
.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај г 
 — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — 
донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb 
ц.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних љ 
ог човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му 
аш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се 
вога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунц 
.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја з 
ик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице с 
г избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви  
онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомј 
то је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.< 
 ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ан 
игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који м 
 овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и 
енуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем 
 најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добр 
ети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај пре 
аднутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, прене 
макао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођај 
светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флав 
 г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на н 
рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде  
а где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на свој 
 измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> 
сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} 
диђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост 
је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички д 
шли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У к 
ељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. 
 Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаш 
ко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети  
вом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици по 
 Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиниц 
гао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би 
д ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крај 
леду, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p>  
по повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> 
ихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни  
е године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред на 
аводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте годи 
 моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Се 
 ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она ј 
детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван с 
ођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила  
је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друшт 
...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана 
пет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су  
супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на ама 
а Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је рав 
 тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андро 
/p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио сво 
делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово 
е су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости,  
дела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као нев 
није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве 
и две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима 
, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотичн 
ти.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p 
ј <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — он 
а све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недељ 
шена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на 
да подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка 
н, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта виш 
.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом мог 
оје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П. 
 загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога 
ну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мо 
о од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима 
нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да св 
криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавно 
ају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера до 
„<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или,  
ела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{ 
 би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде од 
о тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом 
а и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} 
онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га ве 
 се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео  
одити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови 
 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима 
кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подл 
;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене  
а је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинација 
 ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно  
ка</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога 
ки дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Ка 
а сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим  
и, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формал 
ршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима ис 
реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не гр 
 И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја  
 дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, 
па и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста < 
 и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венча 
ојим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу. 
 новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет у 
ско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија  
и разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — р 
тува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још с 
 осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на 
 рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p 
е, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учи 
ико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, ка 
ју мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине д 
очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљен 
»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што о 
мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериознош 
 њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници 
раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети,  
танове.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичн 
рупа она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад нах 
бавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане  
жније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку  
.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флав 
ока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињс 
азмотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива с 
 медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Риви 
{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело кле 
} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи је 
 не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако испо 
S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко свак 
а са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ  
ри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да при 
Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, п 
а што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици 
 богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — в 
 динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; м 
онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања д 
па она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур  
/p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни п 
у се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је  
да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све ј 
/> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци 
а — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим први 
 било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не поме 
издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у 
авали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали 
сти?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали с 
жи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје п 
из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S 
у се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одгов 
милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетно 
то му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства ј 
знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе... 
Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захте 
часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме. 
тајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд,  
н идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлиц 
овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали 
о паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле савис 
један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г.  
знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло до 
а очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање  
бија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе исти 
 Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="1 
 стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му н 
 пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" / 
>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се 
 и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних 
 оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не  
S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене мо 
 на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад се 
 <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта вел 
— то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у  
т дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање д 
евестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> < 
ала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под крит 
ена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чек 
огло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што г 
истове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на уп 
 да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој ром 
 несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова  
шину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали О 
— (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизуз 
ражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{ 
буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и кор 
о крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да р 
 — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb 
во, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме 
о је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је  
наницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. 
а де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ст 
 рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било. 
 — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас н 
е.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондо 
сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџби 
а адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном  
 ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао  
ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, 
} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и  
ли са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом плем 
о нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи 
адозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толик 
но, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мат 
 /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; 
ор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb  
тменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ће 
ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p 
е па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он 
 сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као 
и њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти др 
ред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чи 
ладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салета 
у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали тргов 
n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат кој 
рнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно св 
ом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је проти 
изу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и  
его, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањ 
издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често п 
е примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у св 
едмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће  
е:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо ств 
лици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници  
ише ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искуп 
возаступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не  
t="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обр 
ритискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мо 
, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада  
ог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку с 
 је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад 
дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је кој 
ци као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад прв 
 краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена  
 заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој с 
онодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Л 
тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрл 
њења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу  
 своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело 
купоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Ова 
то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени 
јере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!.. 
«Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смеше 
} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они  
вом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се к 
рне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} 
тву од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p 
лика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда  
....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} З 
 најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била изра 
ши велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт ње 
авност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право 
дарцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег  
 десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплав 
ља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео 
Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима  
 први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видел 
ачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске 
ла га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку суз 
у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба 
е дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у ис 
јом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л 
ечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — —  
ранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се  
рио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу наш 
о ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв,  
 П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих —  
ала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ о 
.{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>Н 
p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> 
инио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру. 
. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне с 
било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div> <!-- </div> --> </body> <b 
 имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у по 
....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, сп 
...{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!. 
рце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина с 
Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је  
атере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе  
Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто... 
јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала 
 погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда  
 сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно  
i>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца ок 
<p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала 
 и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко с 
 После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од св 
ица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрл 
ије умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и у 
ула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S}  
вакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале 
очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не  
p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плач 
" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — 
 чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, 
од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео 
ала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година 
а пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад 
ју богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p 
="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног да 
...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она  
а узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беш 
седање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ 
но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>А 
.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се  
арактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је им 
а је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадов 
своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127"  
..»</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан 
 покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бу 
им? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти 
ело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и 
м полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачк 
вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајк 
 гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{ 
.{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.< 
шти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра ј 
нас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како....  
и ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И  
 све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој ме 
ола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посето 
>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не уч 
амцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — пом 
„свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђењ 
гле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше  
и Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чека 
јала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше в 
атила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је по 
 <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу прв 
старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у  
ења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — д 
 познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту сл 
вој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chap 
ену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да ј 
емићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад он 
t="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаш 
колико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покој 
{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. 
окојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових 
ен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адво 
а Мозентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Ан 
 становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопш 
дећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан д 
 Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби 
 Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени тр 
.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју 
еда сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде 
ла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нари 
и мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено  
је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још ч 
д мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно 
трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практи 
пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу ст 
 отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су јед 
азда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненут 
 један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је 
раво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, д 
је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда про 
, још више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Н 
 и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје тер 
ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштериј 
прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било они 
Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у жи 
ску са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиг 
.»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим 
 више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплат 
а овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стра 
ола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне  
 вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце 
лађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али 
S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S}  
 које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац 
тка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... д 
дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечан 
местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>М 
ја....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ и 
" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, мо 
раво мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом  
два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је  
у ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано п 
 кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П... 
ако је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била прво 
"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријат 
 примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину  
в.</p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S 
т је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је ч 
 је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше до 
 Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она  
укчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће 
ако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналаз 
а била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S 
.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10"  
дела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чиња 
се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је мног 
{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије позд 
једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{ 
воје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не зн 
таше као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у ј 
овика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад в 
ј Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отр 
S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати  
, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас 
 Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра д 
 сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је по 
еше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори 
/p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се 
није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам увере 
ије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и  
Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три л 
ке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>« 
ило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена пр 
</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. 
 Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворе 
, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју п 
ска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери ра 
војке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробље 
војка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У 
Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен за 
 раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њ 
ровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа 
ните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по једа 
амину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у 
на страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све  
воје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур  
ор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом 
т по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у друг 
 свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се пр 
} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учи 
на огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — при 
 тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она ј 
ивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве сре 
 Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања  
јету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца до 
— Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је  
....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми —  
лази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она ј 
 камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуг 
то не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а ча 
м Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједа 
p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се ре 
е оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S}  
. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави 
су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће 
 али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S}  
 Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p>  
да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суд 
а свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она 
 честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од за 
до провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окре 
ивијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у м 
ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и с 
се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> < 
ри, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико  
та беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S}  
p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један  
веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађ 
да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жането 
.</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено  
 здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p>  
лоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предра 
јој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благ 
 <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако до 
наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S}  
 прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S}  
титељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, р 
да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја онда 
стављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парниц 
 Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздва 
ло њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколи 
ца Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лев 
е, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у 
ћ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога 
 просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готов 
ви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{ 
 срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од 
.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају  
азила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко? 
 је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се на 
pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео 
.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У  
{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио,  
е стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, 
опадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се,  
{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гро 
беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и 
и ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа с 
е и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, ту 
ст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тај 
астало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо 
 прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о тво 
ду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Ро 
 јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуств 
Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изј 
 живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Ц 
е — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није им 
ори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко  
поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост п 
а беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Он 
 <note xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бон 
...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} 
а се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као  
зе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно  
 се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шч 
разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Пог 
овек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p 
» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{ 
ала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио 
епоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p>  
 мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{ 
ња — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три 
вијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на  
лонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда 
јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју  
де; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа бил 
јих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — о 
а упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплах 
немоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела б 
ет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох н 
. ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег  
уништити несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би би 
туче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је  
која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слути 
ити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо  
есоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је  
сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S}  
.{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — 
вог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И н 
ам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазил 
било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г.  
ете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често о 
} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља  
кад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе,  
е, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије 
ице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — 
 очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју м 
то сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је стран 
ати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с 
наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто  
ли и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу М 
еној, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре н 
зи целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они 
гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж 
} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он  
болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељ 
и му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, зн 
 што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Бо 
бравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати н 
у огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинст 
лови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милиј 
а и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <div type=" 
аше министарске одговорности?..{S} Наша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом, она 
 знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било поз 
итер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског држ 
шт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећ 
тојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безо 
S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови  
...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото  
и!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S}  
и, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал 
у сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како  
. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p> 
мење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа. 
заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, 
а — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па нећ 
о се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није  
пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес  
 — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да б 
иљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S 
и!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — 
И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на  
кне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да  
г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да  
 Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила  
> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беш 
госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдар 
 да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, ч 
 сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за т 
 по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту 
»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p>  
еобичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је  
нило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздах 
се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од  
 ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је и 
а вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жи 
сао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај  
 и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико 
{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као  
.{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да 
ођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њ 
атњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чист 
ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</ 
читеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз  
драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај ис 
е због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Х 
 трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи 
и.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пу 
 Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S 
 протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он с 
} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар из 
парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и по 
 разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Б 
отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је мора 
е г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћ 
казивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, —  
а им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практи 
огим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског  
 и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, св 
ење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи 
 за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — 
Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не  
шта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама  
д то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <p 
инио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини 
ика.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S 
ија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомил 
а, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi> 
а се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог р 
 — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљ 
тао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио  
Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао к 
о....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај висо 
реставништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» он 
ење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да ј 
покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмарто 
главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као 
азвалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али ч 
Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њен 
аљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџ 
г; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе,  
загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио су 
 место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полиц 
ити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Ми 
ци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не т 
/p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист 
 беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинам 
 видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде л 
>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па  
оба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb 
на два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> < 
ица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упли 
би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по ш 
....</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Деб 
ев.»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. п 
врати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра 
ало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благ 
дронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде 
је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела ј 
сло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син  
</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S 
! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој к 
, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:< 
 пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, 
> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истин 
p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени —  
а и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!.... 
 ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта  
се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у оса 
о доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог су 
 је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је прек 
i>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p 
 имовна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, сада 
 не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. прес 
— истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и 
то по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је с 
дник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима 
 више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. предсе 
ете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> < 
 сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="1 
вршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно м 
м, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из 
: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног клад 
е вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смар 
е стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео тр 
о је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, к 
.</note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало н 
 стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију свој 
есецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш  
Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S}  
Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замис 
 сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она 
 је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир. 
рану онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрдну 
сти, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама ба 
вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S 
е нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ан 
варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господар 
бока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше 
рви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S}  
— он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин пода 
пастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла  
ђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше 
а се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} 
 само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице д 
астити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте 
p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно поло 
дра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротво 
ека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на  
демо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође  
> <p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу 
 преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" />  
ао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је  
равде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском чов 
дака органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне так 
<p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге,  
ку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим друг 
а цела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мис 
Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но  
 «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, пр 
ата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад 
слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се с 
трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да ј 
да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супру 
 «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера —  
 продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>« 
н по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те 
драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb 
ка сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, 
туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном пра 
знам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — напер 
ох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, оба 
аму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом 
ех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби чо 
и то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити с 
сине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је иша 
са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се 
кла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И А 
на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А м 
к.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехот 
и никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство дат 
а председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје су 
 тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код 
жији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од ду 
1880_C21"> <head>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање 
"#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је та 
н храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p>  
 добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа на 
оја нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</ 
о која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао б 
од згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт бесед 
мите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео н 
м баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај  
у чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног о 
на мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а н 
говорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе 
шта у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, 
нати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара,  
«обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... 
х, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беш 
ром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио 
м права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е 
е помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а  
 г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он  
рава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} 
 је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не у 
е са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком има 
је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, ко 
 г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела. 
... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме  
.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са  
ли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жало 
ним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо р 
ла преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник 
ета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним  
ном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у  
 припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се  
 «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је упр 
кање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S}  
издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Жи 
<pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Ка 
> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака  
та имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала предсе 
га прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Бе 
и се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји п 
—</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потам 
и је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру 
уку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје пород 
лио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала п 
помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме ба 
та.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме н 
јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се 
{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{ 
. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је о 
 ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p 
те рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага исти 
а без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја  
уде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините ј 
 да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не  
{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. 
 знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије 
стивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> 
 грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из гро 
.{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи ју 
tle>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јав 
сти на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико 
сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран у 
» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање: 
 скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, 
обна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим ви 
ала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми  
е била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах  
ирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад  
мо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противн 
 Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она 
Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S}  
ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пр 
а и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му  
 и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест,  
док из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег су 
ј баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестењ 
али вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — 
лосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</ 
злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материја 
амет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забад 
...</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђа 
 сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, 
јницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по некол 
јао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S}  
потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон,  
 Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели. 
да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прош 
е фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је неп 
 уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — д 
еког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за 
, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед ј 
је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још срет 
 је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унут 
акне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срц 
које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти ч 
 Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, н 
м поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигну 
измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде;  
о је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p> 
 <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој 
и се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним  
 се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане м 
Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће 
 јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно 
 се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког прив 
ољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сре 
руги на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво 
е тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.< 
о образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени 
о ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„ 
у у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је 
апелан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жерве 
За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а би 
ајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек 
азују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А 
 и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мис 
сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам ту 
вила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S}  
та, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездо 
биља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p 
 и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, г 
 аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што н 
 мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад  
 то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани 
е.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји,  
..{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле п 
шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај,  
ј, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмл 
 Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни бр 
јпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да 
осрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим д 
екарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да о 
оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду 
ине....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопа 
 ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако поква 
 невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Њ 
.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} А 
их и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвозд 
 се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је о 
се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна по 
бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло 
атула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку пол 
се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести  
 то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи св 
ревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљ 
је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, блед 
 брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{ 
 задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Ар 
 нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању сит 
 — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беш 
ина.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S 
шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није 
на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на  
таџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет;  
о је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којека 
е мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по  
ш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Кри 
ао обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, 
.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак  
..»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуж 
амо рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и о 
 ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што  
е да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собар 
епи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у о 
елу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обо 
 онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим 
м је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није  
овори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ м 
Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и 
г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом п 
ајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! 
ба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће време 
реди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а пр 
 Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...< 
ти, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја 
отресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рук 
а нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г 
и, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула 
ити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колик 
 осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој м 
— и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се од 
ле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у 
мере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овом 
везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов  
ису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо  
p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима,  
.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде д 
шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и у 
ојим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!. 
 већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали 
 Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>А 
 твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</ 
помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</ 
авије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавиј 
ела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се  
е повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти  
се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је п 
који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где 
 доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сум 
 шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и  
одавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се  
...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина  
. -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Ви 
вом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— О 
 се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседн 
бично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу  
смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фло 
је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Он 
је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, с 
ој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и  
су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један  
 му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као  
тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она по 
 де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} 
ати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и  
ром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p 
е ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара  
{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} П 
тишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и ов 
 ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац  
ната пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да 
бљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p>  
м посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљ 
одина дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{ 
во огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> 
му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека з 
је сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> 
тво и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријате 
е г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај  
инципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је 
ни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се о 
 Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Не 
сведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату н 
ом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — 
 су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, 
стајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојер 
да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да бу 
евињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огр 
 страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене 
 свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима 
 колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренут 
.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас  
у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чу 
 покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1 
..{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте гос 
тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добр 
ла беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљ 
 поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет 
(Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар мој 
 да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, 
Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која 
граничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он  
им оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Им 
 других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна  
мрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожало 
 Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан 
 друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб 
 огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могл 
е донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</ 
 испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p>  
елир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле С 
о се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велик 
 ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“ 
јница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализир 
 ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, 
и где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив чо 
е, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана  
го време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повука 
Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна 
о кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут  
сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и ј 
ке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини б 
... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Не 
..{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а  
силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини 
саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по је 
ице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџб 
онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан 
ла из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе  
војим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n= 
 Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на  
фу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих г 
ред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом 
 јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упи 
.“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где с 
наду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега 
нте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l 
} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> 
 људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опана 
рамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. 
јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај г 
те, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака 
 сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оно 
д глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали 
сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен 
одили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети. 
е у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...< 
p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших раз 
.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Страна 
рк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод зна 
ем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не в 
 је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати 
Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, 
ом склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, т 
 То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то 
 има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте ма 
та говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секци 
кавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пар 
моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред свој 
ри:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу  
а «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што  
ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S 
 — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже ка 
ој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без  
 г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огр 
обу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од саго 
страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p 
и дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у по 
и међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини ј 
ана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, кој 
нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим иза 
 намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црве 
ургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — к 
> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило,  
а а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој же 
а милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>П 
 према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостио 
ем Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, 
ом де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, нара 
ила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ко 
вине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Ад 
елазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мај 
сађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p 
ивота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе 
шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо 
здан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли  
пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p 
S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај  
, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао  
ј законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законо 
ј законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад ј 
ти свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гро 
атог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана у 
{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља 
це.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да 
а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту  
обијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком ср 
ики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека свати 
из де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бел 
ећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је на 
ита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" / 
ј је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у соб 
ем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа 
гаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по  
а није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливер 
учина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отег 
свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму нар 
p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра 
овек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућ 
а кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мо 
м је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај  
је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу  
 овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он  
м ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему бу 
лади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна  
S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уз 
собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и  
ије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице 
арочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му 
као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жил 
ш нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пр 
, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а 
ију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин  
а....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година 
маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој 
а да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{ 
ладенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и 
 стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки де 
 народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозни 
надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за шт 
и је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сф 
им — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— « 
Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>« 
 је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S}  
у се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од  
која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певу 
рујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он ј 
теник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> 
мна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао н 
егово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има 
е у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте г 
ог г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 годин 
Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани 
авно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г.  
 по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толи 
} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине ку 
икад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засе 
 одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дет 
Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи д 
крен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни  
луга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је 
 Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Оги 
S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам  
аву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просј 
сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено 
е човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n= 
увен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његов 
мао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају  
бично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивал 
о се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n=" 
лни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ов 
које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С....  
а г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S}  
лавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни д 
Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм 
онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. 
о шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика 
јемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска  
ри и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова  
уља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли д 
е баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да в 
Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»< 
Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра 
рен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо де 
з куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беш 
анску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добро 
Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше пониже 
је се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бран 
 с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најв 
...{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су —  
к — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на  
ељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује с 
је, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу 
кова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби,  
.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавин 
pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да 
ах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздр 
{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Сава 
 одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала. 
„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јури 
 није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP 
...</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед 
 дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда изно 
p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му преп 
 де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на 
ледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучи 
 Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у зе 
марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће п 
тац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим 
ајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са своји 
размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио 
 г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} 
дница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после ле 
ени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се  
 се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је  
е довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, 
е и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — д 
 зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али г 
Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жут 
а и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и о 
 господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера 
ентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, госп 
о, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њ 
. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов ј 
 градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиро 
<p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где с 
дине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња  
стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p 
је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је 
ао поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — к 
ене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" / 
p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено г 
, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не 
као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сур 
упког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, че 
 — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, ка 
и се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисков 
 два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист 
аћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искре 
 и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је њег 
у, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а би 
ивидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шк 
 радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог  
ишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} 
ији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неко 
уферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и  
—</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>. 
енули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска ств 
едао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао  
 пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о 
>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим 
 овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-"  
» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је уброја 
ил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите  
{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не д 
ошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је т 
 би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непрови 
ане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак 
 вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познај 
и још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div type="chapter" xml 
Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно б 
ти.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!. 
ерине огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да ј 
професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два  
та.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да ор 
На челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху 
уго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он 
 спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале рад 
о пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="22 
ити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим 
де је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други об 
пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до  
 је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у 
едник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одре 
>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S 
зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добр 
..</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до м 
о му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на пе 
ац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је  
е.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} 
а, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично веч 
итички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики при 
ам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} 
у!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми  
е чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак 
 и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву 
ково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П. 
и.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да 
<p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад  
 је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Р 
х снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој  
ек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштал 
е човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштал 
чан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се  
е-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше 
>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше глав 
слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, 
 у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Н 
S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душ 
рац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече стар 
ије мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише 
</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флав 
 Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се 
ма.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> с 
 породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, 
и.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де- 
/p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де- 
писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачк 
 Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне 
ла некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, в 
 наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређа 
p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао 
ња и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S 
 Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> 
иђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу 
ни.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур д 
е сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек н 
тељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S}  
рно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босиј 
p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био ов 
еднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачн 
, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најп 
/p> <milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председ 
може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином  
.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи.. 
ичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах 
бина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из мо 
го мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад  
 вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb 
ши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни не 
добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, м 
гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомил 
бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто. 
 фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривије 
љи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министарска одговорност у свету!... 
 г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао 
ајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису ви 
ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар. 
Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено,  
{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред прав 
обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкод 
закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што го 
} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Риви 
ћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p>  
шљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити  
не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвока 
а с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају у 
ице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније. 
е треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде д 
и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава ма 
је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из 
ду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Во 
ишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{ 
е робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је 
отово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се к 
се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S 
ао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо 
познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} Т 
ајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронит 
 несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> 
</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује  
едном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде 
ер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе д 
еше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — т 
осподо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, д 
 два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било  
ију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затв 
 пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам 
 не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је о 
 Притворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, л 
есорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мисл 
!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} 
 — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда доче 
подо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је  
ранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</ 
ла би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone  
 мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули 
 секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. 
то су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило.... 
вим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Риви 
збиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет,  
вана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад  
и, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изрази 
кост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, п 
 сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет на 
ану себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао « 
игда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне о 
 завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле арис 
, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољ 
 Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S 
е још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је.  
на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом пл 
докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубри 
> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуфер 
 гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултет 
 једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То ј 
ј је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као как 
шина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>« 
ренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <milestone unit 
one unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држав 
ilestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу 
а још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом полас 
вија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предоми 
: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вред 
ст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела пре 
То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мо 
нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбен 
че г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке деч 
ђег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова пре 
аровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није бил 
ачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S 
са.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И 
не забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране 
рата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, реч 
 је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа ст 
ј сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у 
еседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учит 
 потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — 
ењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у 
 политичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према с 
...</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андро 
 у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негд 
 У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слоб 
 зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном  
 и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 го 
.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и рет 
д је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био сл 
Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешин 
сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило д 
ара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке ме 
дић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за  
 дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угле 
је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га ле 
т у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је 
Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ри 
 unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«П 
аклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека 
х презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Ар 
а, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у вели 
к. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао мног 
буку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица А 
а! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вар 
ци је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и 
е његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су д 
<p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозо 
аздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са х 
м спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепил 
ужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па 
ослу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он б 
о један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука  
ем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <p 
/p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17.... 
са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој дра 
амо изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нис 
...»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да ра 
/p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву  
— — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и на 
и <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем 
а.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му  
ртур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у 
тимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је 
 ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављ 
 против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и 
а цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе 
 случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи  
>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p 
 трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и  
ојим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{ 
, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његов 
 да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати  
је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпос 
 то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати —  
ви претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у < 
 да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?. 
век дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} О 
ећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од 
.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и виш 
вачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преп 
, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном  
ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она ј 
 </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. А 
и наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онакв 
ентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. 
р свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет 
викати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.< 
ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити 
 овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> < 
сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ супти 
... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно ме 
да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала 
...{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужи 
едњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и з 
" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много ш 
ву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најма 
иђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио  
нашње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како с 
е лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «дес 
а 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи  
камениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену 
 <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој пот 
и, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сети 
аквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Еми 
женог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити 
. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке.. 
он....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном п 
?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S}  
!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n=" 
е — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а  
 сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање прос 
апрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и 
{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Ви 
. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће  
г Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље п 
 спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p 
{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита св 
 љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је  
авну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао сво 
 још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p> 
у хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... 
да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркл 
ило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрад 
ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Ка 
 купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb 
 до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа 
днику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао пол 
етпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од  
е био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флави 
амо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге 
рат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чи 
> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није 
 његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао  
иромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Та 
тра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостиониц 
овитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву  
ио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни  
ри или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом 
те на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели с 
воје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом 
ико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најз 
 да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред н 
 срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње 
S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{ 
е кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигу 
о слепило стогодишњег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да 
Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} 
/> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац. 
.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..» 
ребало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Бо 
пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножј 
не муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова  
нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд д 
 које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разг 
рупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко 
ешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече  
стао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једв 
и се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изглед 
а — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.< 
ше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри к 
дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила 
.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говори 
57" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела 
С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p>  
и, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја  
и готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дођ 
авије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења д 
преми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} 
д ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} 
 називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостио 
ари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређе 
ћа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборав 
 од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Ан 
терано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S}  
ишњег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина 
....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан 
 код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу,  
ра....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција шта 
о је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог да 
ијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г.  
<head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком 
био га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гл 
ине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере 
ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље 
краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «д 
г адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде 
"49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак. 
ад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи.... 
hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за  
тово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једн 
>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној 
 гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече 
а — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- О 
 сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одвед 
зницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се  
аду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме 
ији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јав 
у: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> 
 с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што  
очити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужи 
аве па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнес 
 продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није 
 А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа. 
стоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната  
 отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући дов 
акљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Р 
t="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове 
знато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе  
{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада. 
е левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «сед 
идили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменут 
 одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је  
рити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукуј 
леди, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење  
твар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац  
а платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нис 
мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте ко 
спода бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спа 
 света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које о 
{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је 
очито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио» 
добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуфери 
уди, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упозн 
...{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — 
ош нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и свој 
оследњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, а 
иком добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и бо 
 без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се ш 
м јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розет 
nit="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он ко 
о преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног  
— нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, к 
лади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! 
е до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочит 
се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан да 
, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S 
вало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам ка 
 пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фаб 
то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека  
 како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да 
скупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ј 
то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је  
 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А  
време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — д 
 и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президија 
е, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао свој 
 груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једи 
то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида око 
нути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет  
»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што 
етог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет  
ара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да п 
 учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несре 
м печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за шт 
е с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква не 
ди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене  
{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењ 
закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок 
оји удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан 
 познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети  
то уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада н 
тур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоћ 
а има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се в 
 баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе с 
у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{ 
јима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он 
ање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.. 
оја сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по сво 
 да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p>На неколико да 
ок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити 
во је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио 
ла — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио 
 — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, 
шила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи 
аконодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили јед 
ворио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих л 
раженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија своји 
А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —< 
је су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишл 
рлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикал 
 мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који веч 
 а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци 
 није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усад 
чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, по 
згребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Е 
ости и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти,  
 слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разум 
р а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је м 
 тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет де 
 очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г 
садила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Фла 
лижњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни з 
ј беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету,  
Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S}  
 окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која раз 
о понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко  
огнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе њего 
 законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је 
ишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен 
је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово пон 
 — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флорија 
коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва пу 
ла још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену р 
што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изн 
овори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</ 
само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад 
а каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit="*" /> 
ије никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је нек 
утао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вешта 
а; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогу 
{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити. 
ер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема треће 
ао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, прос 
— он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунц 
ћ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?... 
<p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик 
дицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и закле 
и г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, от 
То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим б 
е вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведоч 
реба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин 
д краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изне 
м лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> 
ан знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више 
атерију о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре па 
т и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена пита 
ћу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше и 
, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да доб 
е готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Бе 
 га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Ан 
S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбено 
ом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана 
е треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у св 
је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука си 
ећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећ 
е нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљ 
чила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљени 
син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио некол 
а свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су 
а нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и ње 
 мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди 
о добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да 
ти у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће б 
 законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба ви 
ас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по  
.{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Њег 
 задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно ис 
зетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути св 
 може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра м 
народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда  
опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се  
вини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој и 
а Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ј 
и сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао  
ра догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка 
рале се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала пон 
 што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може н 
први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" / 
а друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они 
е разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе.... 
евојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, к 
и онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» прави 
....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи ју 
сто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду он 
ање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за прес 
арло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г.  
 се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племе 
!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p>  
S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>он 
бацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S 
н је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде 
оставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силни 
ину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним о 
 Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за 
} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште 
/> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера ст 
гледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне 
ајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину ц 
орио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пу 
, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је до 
ива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да г 
да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зр 
ила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све ути 
о вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро доврш 
е изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућан 
ко морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад 
 надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супр 
ра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спровод 
мо гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тра 
Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата бе 
мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина пит 
ће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио 
 парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни  
 ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} О 
преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S 
/>) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора 
ћ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динар 
робља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала 
 хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скаме 
..</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ић 
ила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — 
 у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>О 
 је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не 
ђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог к 
 умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S}  
ло се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у по 
он Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније сту 
очио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао 
 У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечи 
онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>М 
.» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан 
иста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда 
Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити н 
} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа и 
во није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" / 
х противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђав 
Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије з 
ним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смрт 
час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је би 
чка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, нево 
ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би 
м делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са зако 
својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља  
. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после са 
и дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгле 
окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>« 
а. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај < 
г и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгле 
ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресеч 
а, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дан 
е-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де- 
ист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу  
ретрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и  
 ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Анд 
/p> <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да ди 
 и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон 
им нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са  
шта могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим 
е истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да 
{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и  
{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није с 
 с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози цело 
 за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <mi 
је за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у варош 
 је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p 
у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио 
врдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} 
ше — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку. 
ај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се 
ој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћар 
ст.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је  
 мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињс 
 — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасо 
авити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке 
n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S 
у.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакв 
ник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да гос 
 Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу 
S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је  
авно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди 
 болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела. 
tle> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење 
 да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до ср 
ад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Овак 
еру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечан 
имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S 
а, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да саста 
да изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p 
нила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он ум 
нџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у по 
г стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председни 
ако се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или п 
оге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често 
ј челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у ње 
а тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год  
ши кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога  
> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети: 
 среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао 
 будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта с 
 о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог 
г мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и 
н!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је им 
 Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве  
32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лиц 
тански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах н 
 у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и му 
ети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени  
е свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ства 
ашило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пи 
аптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек  
{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно проша 
љ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је г 
а с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових 
он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова т 
је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она 
 да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасно 
пунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овд 
он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буд 
а г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} К 
вде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, п 
оказа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони 
 треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ  
непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио 
Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила нес 
ј за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је вид 
ли!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Н 
ећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би с 
 Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. пресед 
о с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он ј 
ичи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нем 
н беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још до 
њен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са ст 
та ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао л 
а својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Фл 
бодно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао в 
у честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите 
} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се са 
ебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — 
..{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у  
мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље н 
оћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн ком 
ављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао 
ше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губи 
 интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се  
а жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S}  
ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>« 
ог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по неш 
је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он 
 Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опе 
е години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први  
чиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом  
бинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвен 
речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се су 
писивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој сли 
 лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпо 
је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је  
 њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — И 
оав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа 
оав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто  
уде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је  
 да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref 
 Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S}  
ће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је —  
..{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрек 
а ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} О 
а самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} 
ко какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је... 
елоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање п 
м: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од прв 
све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и  
кве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда 
време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије < 
е и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућ 
ече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би о 
 малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син  
ним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, ко 
...{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начи 
д живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамти 
ости почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу. 
куд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је 
 је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице. 
 седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју кор 
<pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију,  
не силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитај 
, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врху 
/p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} С 
ајсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И о 
ка Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац он 
рење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У оста 
зузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> дока 
 — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готов 
е, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, 
а — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од 
пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако ус 
очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} О 
 одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... 
очео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на 
аш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p 
намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном вид 
о глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82 
људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оно 
 — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај варо 
години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал гла 
<p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом ште 
дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек н 
 за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора  
рата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="1 
 само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли дока 
га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћу 
 свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Ар 
ла ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост 
е га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао  
 се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> 
 се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> 
рним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњ 
 На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама. 
уда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра,  
кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ 
м земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио  
 лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — 
ваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао  
би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да б 
ит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам примети 
} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни ра 
су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај д 
угих кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу  
/> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгуб 
 Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаш 
!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет —  
ворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма преда 
света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који пре 
и је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче 
 вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S 
"134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> ни 
чким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву з 
онуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели  
во палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали 
у га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна с 
пала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен- 
ла беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} 
валом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом 
«Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S}  
оје хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи  
«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је  
одо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да ч 
—</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши 
н би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» 
 <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити  
ог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставк 
ра сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су пос 
да већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женит 
p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не до 
одило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он уст 
 у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којеш 
ошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни 
ане заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Да 
Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!»  
«Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И  
 породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу  
више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</ 
<p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упут 
 чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак 
т наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућ 
а «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> 
се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сва 
е, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> < 
: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкре 
..</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То 
ни текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ов 
вом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његов 
сам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној ту 
о и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лаб 
 су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p> 
м наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb  
н златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац 
 отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једит 
 живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио 
примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мо 
, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је 
посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита  
доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} 
ло, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На 
воме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S}  
 примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. А 
о дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету —  
им вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо. 
уна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и  
крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S 
ру.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> 
волуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S 
је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јув 
У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по ко 
нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало прора 
 страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатул 
} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готов 
ше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом  
{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу с 
{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу 
ти г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја и 
ање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао јед 
о гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечи 
} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених ста 
тво и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретни 
— малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињс 
то горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини 
алог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — она 
онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — примети 
ура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо 
 се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестр 
тању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и весел 
ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је 
не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — 
јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> < 
д свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега ј 
краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смеше 
 Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишч 
 грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна  
ио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лека 
онижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нем 
л сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило шт 
ао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Ње 
 била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с 
нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима 
рим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p 
их дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможиво 
 аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог о 
тарац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на  
бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одг 
акониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</ 
авчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих  
авчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: 
е) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не 
сле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака»  
 две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учин 
закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови  
....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{ 
еутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер бе 
p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та  
дно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши паме 
а за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко о 
ш чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару! 
 долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса 
— и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио то 
S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из д 
ега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради. 
ног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андр 
тног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше О 
само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија 
ла беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срн 
мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" 
о добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш док 
ник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај  
<pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На ње 
 Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као с 
 нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрл 
рилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како 
p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у дра 
две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као  
тну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у 
војни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати мило 
валије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, мо 
Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог сво 
ки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају би 
.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника ве 
.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном  
{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S 
у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч 
љити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца зан 
енцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном  
то су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит 
 година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} С 
 досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше до 
и будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох  
 прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapter 
есет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» н 
и јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрн 
а.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добош 
овика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</ 
ске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" 
тре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из п 
 нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали.. 
би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S}  
те ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час... 
а тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних сп 
е.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с  
 Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова  
...</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку. 
нске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} 
се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на по 
 То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После  
ле све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху по 
но питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни  
тала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните 
 прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник 
} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена  
S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилија 
тур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомје 
 једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, 
} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" />  
гу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па  
лица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од 
о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде с 
о чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p 
дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с о 
баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви реко 
уго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој 
Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни  
.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флор 
уће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало  
 милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</ 
лкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и 
а.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањ 
истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац 
њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била 
 смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за  
 Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли је 
а му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Д 
ни — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим оч 
ости с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смараг 
им дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина 
радовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бо 
ас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Ж 
ребао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{ 
Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је с 
 мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајев 
н Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p 
озенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гле 
чи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади пр 
м а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:< 
рца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, у 
ентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најз 
<p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид сл 
ака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У  
маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржа 
ко прославио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на једне ис 
на није могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију 
ети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим 
окажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</ 
> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учини 
утака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <milestone unit="* 
јке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад  
— г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који 
p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још 
 Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам,  
тоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас  
удо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера 
ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претп 
тим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих стари 
 притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да  
г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S}  
душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ов 
.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Ан 
тићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново 
 опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га 
обни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жи 
и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова 
опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше п 
 а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} 
ена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не осван 
м....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело 
е презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Арту 
овом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије 
м штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} 
шег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, 
десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то 
авом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност  
а после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност 
дударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме доб 
S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама 
јатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под « 
>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Ад 
аску рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола  
 у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г.  
 гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад  
и пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазб 
о, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш 
ену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се 
ра.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Фла 
 је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима кри 
 онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује  
и на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радос 
а би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом 
 великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. М 
 то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни о 
кој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна 
 и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Рив 
јан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Се 
анети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној мало 
ина пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у варош 
П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Ру 
, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца. 
не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је 
 у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио  
..“</p> <p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Бил 
 значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав к 
тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није б 
6 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави би 
ога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати 
земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су з 
} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестат 
 најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. прес 
:id="SRP1880_C11"> <head>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси 
ју вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година једа 
шељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — гд 
тајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па 
лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побе 
али би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друш 
у.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у  
ад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим б 
ом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погле 
оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба крај 
а матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити та 
на затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начу 
гме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатст 
="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам прис 
да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли 
а лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да  
овом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада  
 target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви 
н је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље 
 ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио « 
ти и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова положаја.</p> <p>Госп 
ели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — о 
 је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref t 
Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди 
 учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим и 
ију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју  
ко пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као  
о, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од н 
е загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дан 
вика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја 
и!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га 
е свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — ос 
ким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S 
ети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутра 
ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они мор 
 тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке —  
 хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ 
о....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, коли 
а са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — о 
 Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Анд 
а трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше те 
ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору. 
да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и д 
аљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са овак 
 на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са 
.{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад 
там.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да 
 послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она н 
 молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид пр 
ужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног м 
ачи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку с 
да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилија 
, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом миш 
 моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут 
им рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде  
да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{ 
ило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андрон 
тељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као какв 
ио, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баб 
јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагд 
утра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, ш 
спада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на ку 
ше свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г 
одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још заглед 
ш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p 
и, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих  
али есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> 
 у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 дина 
 путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шт 
Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висил 
} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су гото 
...{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа с 
к тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени 
чинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупот 
p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе 
о радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако л 
, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да с 
 на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак 
и чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо не 
она су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно 
их порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угос 
ам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој п 
 би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разгов 
ац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се 
 било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила  
амој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S}  
она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је прип 
сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није н 
ј има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи 
вриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па 
.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ  
велира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па све 
аву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p>  
жи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потр 
дној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће поче 
је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изуз 
. . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок.  
е за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам с 
д којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца,  
епој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са  
мтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог 
ћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не м 
ешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислит 
љу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху с 
ед праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек  
сам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је  
се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни тр 
 — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас  
е срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја  
твари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће т 
 /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, д 
јој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесе 
сто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S}  
..{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђ 
Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше. 
не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S 
о, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а 
 је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; пом 
.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је  
господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S 
 о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам д 
на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огр 
S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије...  
ку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу б 
зе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се ч 
i>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... го 
, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; по 
уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар  
уше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела  
а је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози 
преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје  
} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине 
измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама пр 
 више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум нек 
лог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног ра 
ретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је  
агама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по о 
ло сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!. 
ла по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то  
о га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме 
силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изне 
ује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— 
ни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «В 
што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андро 
...{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мор 
ијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети может 
илну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког  
бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г.  
ке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац 
ом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто го 
ичност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мисли 
старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познав 
о вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоћ 
 при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ри 
...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену 
 —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone unit="*" /> <p>Флавије Артур Риви 
ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите ас 
Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још 
.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година,  
ачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекци 
ео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S}  
пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здрављ 
плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да 
парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ће 
к....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андр 
ирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву  
е светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дот 
"SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.< 
 је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће д 
едњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалос 
шом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш 
су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему 
ну Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену 
 је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила 
аш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв 
ка сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке р 
 матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услуг 
вију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све  
напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што м 
ко су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке бо 
 настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкре 
о ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госп 
иког свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим о 
и се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Ф 
војку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала н 
а на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тр 
S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке,  
вање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове да 
је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочил 
ћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори 
, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби поч 
је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, у 
 и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000  
е већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички  
где у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S 
 зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, 
а уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта 
 — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте м 
ој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји  
" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум дана 
/p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало д 
У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толик 
S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г.  
дела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси  
 оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она  
нила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности  
ослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко м 
ене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су  
е, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, 
о у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом  
туе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је д 
и се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и 
 стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена. 
боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, т 
е туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Д 
, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је 
тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој о 
 Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> < 
ла би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрц 
де, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пр 
— драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спреч 
Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је би 
 скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за  
уо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти он 
мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или  
је никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога ј 
оштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче 
ом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Т 
анским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и  
 двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх ч 
пита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко,  
иснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде о 
е познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно 
ећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани ма 
Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S}  
це....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте 
 за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше  
 Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још б 
ике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употреб 
е, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и  
 овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, си 
> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигур 
мишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба  
Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!... 
{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} О 
ене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испо 
криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мат 
!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме 
п.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како с 
ута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности 
д доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г.  
 преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} 
pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била  
 §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као 
ога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека 
e unit="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Л 
у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне 
и — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по 
или. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај  
нку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И  
догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сак 
ни окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачк 
еобична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета св 
ао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{ 
 и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити  
тој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал 
то је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа он 
ти и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а  
 којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си в 
 дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два 
/p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом 
ета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојк 
о дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покрив 
х је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојк 
не већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Боси 
окретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у  
ту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња! 
ала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви  
е хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој  
сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар 
овој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ ниј 
година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андро 
о и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њ 
мо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне 
.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је позн 
 ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он 
 Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У до 
 отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог по 
м и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Мони 
p> <milestone unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. А 
ојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n=" 
друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио,  
....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растуриш 
мићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке 
могла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четвр 
итично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови наче 
тере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволит 
не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњ 
скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправ 
ојој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златн 
 тајанствених женских карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и о 
н је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је 
 душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима 
ти Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ов 
ег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> зако 
 слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од ј 
а друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" /> <p> 
едоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p>  
држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења п 
} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви 
д старе племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.< 
са и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби  
понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 
од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог м 
то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је  
ло са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери  
озентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андро 
два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И 
ед олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, шт 
 да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p 
{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није 
рског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оста 
љда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад 
{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не види 
ао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило  
зда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем  
овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом  
У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} 
р и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жер 
 опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала 
и дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто 
има, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само 
уди од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да л 
што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што 
е и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав  
чки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то,  
тање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S 
алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у м 
{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде 
 с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 год 
 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револ 
ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава 
p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатрис 
>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} 
 и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. предсе 
ка и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Ова 
ист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи 
говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не  
а сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите сам 
, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обас 
одио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они  
жа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно уста 
ико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну ку 
памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шино 
з гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе 
ече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негд 
лавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није.... 
 ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb  
ред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђа 
к на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судск 
о рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бед 
тавити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све  
ивао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил  
 заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих 
руге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одрж 
жено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полу 
.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици 
ати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист пог 
азао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, ис 
} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <mile 
е је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини изво 
ба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухва 
а <ref target="#SRP1880_N1" /> прихвати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била ј 
е?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости  
>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки 
ам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с 
е баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и о 
је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</h 
 по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по вазд 
!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо 
овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ј 
у овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације  
еликих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена 
ма јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом 
огатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада млад 
, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У остал 
је.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрени 
има» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што  
 њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} П 
 добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плат 
 два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћн 
Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто ј 
сије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од 
у.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> 
сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гл 
 Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мил 
је узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао он 
ао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — 
 — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — бо 
> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свог 
 кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> 
Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кош 
едикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подн 
м читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми  
страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред ок 
орам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне нови 
} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало 
 примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично  
{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је в 
 по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више  
тврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—3 
не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило о 
 неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Ју 
 лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом  
ру куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробиј 
их хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све 
ељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде 
.»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да вид 
з ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... 
ина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души  
икој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — 
јешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беш 
евешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јад 
} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва  
l:id="SRP1880_C12"> <head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су се 
у звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој с 
 — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности поч 
S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе  
ги људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо 
рти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Чов 
 није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га вла 
је мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S}  
у ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жи 
 старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад ј 
а ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је на 
рећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{ 
а хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи 
же да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет —  
м!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из 
ета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља  
p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часо 
док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда  
Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљ 
ице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p> 
о сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предме 
08" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone unit= 
ле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на мест 
ведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру 
пунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S 
 <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад с 
д. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да по 
ани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да 
ир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> < 
 га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не  
ренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — 
 и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за  
 и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дрк 
 доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да 
 да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то зна 
те се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спо 
 још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била  
ne unit="*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад  
то је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» 
 дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S 
омисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ниш 
ници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица  
 појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то в 
имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит прави 
ој несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Стар 
 вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара 
рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да л 
већ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и трепера 
ет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој 
 доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{ 
 сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде;  
ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имат 
рађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p> 
} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све про 
ио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго  
<p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети  
 Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и св 
а Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> <p>10 април 
онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за 
, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p>  
 својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би 
д куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може р 
ва аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на о 
S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све н 
бере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек 
 чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војн 
у своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види с 
и; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика са 
и је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али ва 
се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што н 
кад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно ви 
 помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с 
ја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду 
су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он  
у је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печен 
> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостив 
ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је  
твовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту дев 
то ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — 
туд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу< 
ражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене  
је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, ос 
 — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе 
бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n=" 
ст?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један 
 Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је п 
им новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досад 
је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. пре 
шао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на 
 И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па 
 а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «в 
колико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро ст 
и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов пронала 
 Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Г 
} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајал 
— — — —</p> <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отвори 
омча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа 
 је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате 
де однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима. 
 то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, м 
с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да н 
тету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беш 
лира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трго 
на се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, о 
ила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала  
ла нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти 
црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непоми 
и.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни при 
 као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» н 
, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах 
.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде 
{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе 
.{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадн 
дну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете н 
ма г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p> 
дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, 
мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати;  
 симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од пр 
ала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, 
 Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несве 
аре грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта,  
д г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере остав 
.</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, 
вој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог о 
и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разн 
нати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли:  
нали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Ру 
, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашл 
боравља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb 
 а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар и 
>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме  
авом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у д 
оспо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у на 
 одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, пра 
....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....< 
мера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по 
но необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му 
стао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Фла 
резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични  
онима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако у 
» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко у 
дно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и 
аказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене др 
 ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни  
ра на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затво 
а је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим  
ли да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица  
и на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти  
зраз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:i 
ехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељ 
 која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва ј 
тарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и зна 
едвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је 
и сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву... 
мао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам 
одне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А ко 
....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се —  
ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила до 
!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и ом 
П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењак 
 мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне  
— «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у  
нталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појав 
 звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам  
м!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која см 
сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати  
памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај 
. . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ...  
l:id="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме п 
госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда  
утали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиро 
 врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — ни 
ишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Ј 
м пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на  
ад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој... 
га учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави 
ело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како 
} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда пр 
 и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак ди 
 тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало 
ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У та 
на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, а 
pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто 
о место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кућ 
 било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта  
издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране 
ну, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити ла 
 То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на же 
 срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он ј 
никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено ке 
 беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{ 
овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је сме 
 у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена к 
 старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше до 
ти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла  
 ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пу 
.{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије. 
адила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у 
ут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p> 
вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света,  
и.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да ба 
 испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, 
 се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона  
но је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашни 
тура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су 
шала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина марки 
ађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад с 
 говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете  
, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је  
, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Би 
зи, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће су 
 — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да  
 бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их  
ла неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила  
 нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!,  
S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као пру 
које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао 
 куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!. 
pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам  
свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету. 
ог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње плем 
адуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сет 
онито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и  
а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда  
жилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар јед 
.»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milest 
но додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је  
еку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је гла 
ји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — н 
пруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење 
 ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао бога 
ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би  
у показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност 
ли да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене пр 
је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у закон 
а многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевс 
ам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су м 
 по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима  
г начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, 
ронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала 
 пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правни 
S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан чов 
ања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више,  
</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у 
ој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајни 
беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома 
S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она  
 и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је сл 
слеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити»,  
стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мај 
о и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегн 
 се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада дина 
{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му 
којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рук 
д куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продат 
 је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само  
на сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишт 
и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитациј 
 о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понавља 
 n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи  
е учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџ 
ила баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица  
 господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као ова 
 дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам 
то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Фла 
и час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} 
 је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио са 
 браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пру 
} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је 
 старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да  
 њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа;  
болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матер 
«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах 
нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом? 
у, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се  
сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повре 
 нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио 
у моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита  
еразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је па 
дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печен 
д «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито. 
штерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи г 
сомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{ 
 мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћерин 
ије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се 
а ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао шт 
е она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети< 
знаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупња 
 тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи сам 
цију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста 
 се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S}  
прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатл 
>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати м 
 сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тра 
 <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, приш 
овор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да 
својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном 
мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч пон 
{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је 
ији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> < 
} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазил 
едничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положа 
 и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решава 
ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!... 
гао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли он 
д оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај с 
 је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадо 
сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Ов 
</hi>!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беш 
аве!»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дан 
читао....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај  
 обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да 
ом преставништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности, 
l:id="SRP1880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... јед 
о, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњ 
кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу,  
а једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна м 
еди покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монм 
тао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је 
де развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; а 
<p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене па 
 — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечер 
езавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву 
рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, там 
постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разго 
а Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> 
и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Ар 
е да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сет 
еђивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весел 
зад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против 
д је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим д 
ство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвен 
посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад  
чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћу 
 <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто 
 — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под ја 
..{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицин 
— бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аде 
 скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се 
вог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклони 
у са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице  
 оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај п 
 добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруг 
на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb 
змеђу осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ пода 
e unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, но 
утила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S}  
утак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледа 
је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у јед 
тво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, 
 више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се  
 бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигу 
 накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га з 
та:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима ти 
 врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о глав 
в. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од 
...{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео го 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; 
ом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућут 
н из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на зе 
на.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејан 
 начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд так 
е? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> < 
 проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флав 
не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете  
и морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што тре 
зонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издик 
вор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.< 
ј молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог до 
не није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо  
а и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би т 
да била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отво 
ако сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је с 
жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</ 
она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто 
ио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана 
 гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на о 
 лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш 
бавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљ 
ам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мој 
тавим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мор 
 не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити д 
 не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у  
 паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не 
 допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — из 
анет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину.... 
ва.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако 
све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори ј 
ажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо  
 бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —< 
ског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истин 
 се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па 
ори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живо 
о саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рач 
ало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли  
 јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта п 
Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} 
етири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда  
лог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин глас 
о на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговор 
ренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} О 
холо «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi 
бије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчи 
 је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност  
 макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам ш 
 више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</ 
уме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам 
могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} 
 темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао 
тију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датир 
ки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да п 
важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите сам 
огла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone 
А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> 
и је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></ 
у сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, 
слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за к 
оћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар,  
 вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се 
.»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</ 
ама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово,  
 да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p 
 драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге осло 
етињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумњ 
ним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље и 
у њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није  
видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта 
израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досу 
била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста,  
ојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, 
<p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном! 
егдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас. 
ао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <milestone 
ху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила  
итава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S 
вој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудни 
S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам д 
 а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, 
 томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би  
ће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из засед 
 сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, з 
га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта  
 говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност б 
hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам 
ли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам 
нам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у т 
уштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — доб 
 би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p 
рија његова, његове најмање појединости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb 
орила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p 
 стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша,  
з мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним ост 
дронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова пар 
што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се и 
 ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О,  
беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преста 
вим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте 
ње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!. 
кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само 
Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио 
 продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година? 
ститу угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати 
 би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Мож 
рно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној 
раве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина 
ц буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само к 
би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би 
 јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против це 
 свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; 
 од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да  
о, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. 
/p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштр 
срећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, 
после у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по  
.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку ис 
да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао  
и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље  
 доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и 
ету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући  
веног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу њего 
признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Траж 
 сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту  
..{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парн 
лико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спо 
го — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше у 
32 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке 
н вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега  
>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар 
, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођ 
чким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне 
} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума неш 
м искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је б 
родно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно об 
 као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па 
} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb  
ици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види,  
екнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци п 
ње). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала п 
гурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <mileston 
паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP1880_N4" />. 
, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како 
ћи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспап 
творио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, к 
е.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први 
 да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист 
, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и је 
се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су г 
адозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од к 
ћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Ш 
 у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па  
хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања кој 
ика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добр 
а се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И св 
узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с 
исам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужила 
љ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена ц 
ва губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? 
м 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили  
ту у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — они 
учај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромнос 
се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби  
> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе н 
>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе.  
јер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да о 
већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим би 
 бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку род 
вог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово  
ли ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо 
ола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок 
о исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој а 
} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје в 
i>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S 
у га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни к 
....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице,  
њу — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опази 
нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се п 
 ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша 
.{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте  
 Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакал 
рукчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели?  
о:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, 
{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> < 
 Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли позна 
..{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — да 
 крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.< 
едино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.< 
мовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и завери 
и непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босиј 
све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толи 
артије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, п 
собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред  
ину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. 
 или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло  
.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове 
е прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи  
да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</ 
ује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стоја 
у је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за па 
ир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ  
....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ непријате 
почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» ал 
моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се 
 ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не позн 
ле овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од о 
. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у  
 разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила  
у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} О 
о лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p>  
јан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавиј 
о одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помоли 
 обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске 
нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као  
та, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима  
</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера 
нај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе 
дила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица  
бије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао  
од твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје 
или случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био н 
ретресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онд 
а: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао 
S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!...  
у — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине нег 
уда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жан 
а му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здр 
, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одб 
ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Диб 
 мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева 
..{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г.  
мићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја  
теља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} 
нара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био през 
 би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стис 
бе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> —  
вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се 
молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних љ 
 последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розет 
 па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:< 
слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна  
it="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години мн 
 Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за  
е неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага... 
ог ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој  
као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десн 
ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилност 
атство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од к 
ли онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запази 
ко сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и види 
аз....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текн 
ке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! —  
 како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О с 
 бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош г 
" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставни 
вац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће  
реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије м 
мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог д 
p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од ре 
ретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вид 
 до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одл 
 Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је ч 
ала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Ад 
 да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најма 
p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину к 
.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш и 
 у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Б 
 му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао 
е тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци нај 
ину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз  
аквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао 
е и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привр 
оским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта кв 
, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова полож 
.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, ово 
ј добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} 
јчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без  
а види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, 
ицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>1 
мо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ј 
 да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г 
, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му п 
авија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа.. 
асмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p 
емо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог  
вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили  
илост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андр 
 би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућа 
иштва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом 
во распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење п 
pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишен 
уђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио пок 
глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може пре 
>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој г 
73" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сест 
подине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{ 
нобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успав 
 од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед 
 пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опе 
рађевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит  
немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати 
ворио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у гр 
етке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 
мење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала 
у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и руб 
изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, 
акви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мо 
 и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p>  
ла, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и дру 
 Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, к 
и играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је  
а, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слаб 
ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за 
ументима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући јед 
S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет уш 
свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</ 
 Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорил 
ости, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвока 
кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већин 
распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентал 
казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти зна 
 стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одм 
 Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их проти 
 би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре 
и године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, т 
цитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и дв 
ротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита  
рима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="1 
 све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{ 
 да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», пр 
ња, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S}  
и Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га д 
а доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стра 
упила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неко 
и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову  
г пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо 
ејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов с 
за грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> 
ећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они ј 
пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам  
 да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би  
повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — < 
а његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се с 
нећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило 
ознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, 
илкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше 
ао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у б 
 глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљ 
ом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорил 
b n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло 
отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи  
о ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не од 
вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени би 
та је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче  
§§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им саст 
угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S 
тина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала. 
ричу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онак 
 баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p>  
оре.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши.. 
ету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени 
се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да ј 
ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из он 
 тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и ос 
и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор 
..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозе 
заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звезд 
, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста  
 што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се с 
ћ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. —  
ци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо  
јава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим  
им очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да  
је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један п 
помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па с 
а пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је 
 на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес,  
тарог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће 
да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вил 
а нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова  
</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата о 
ме ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац 
ле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богат 
другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изне 
тајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«О 
{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — с 
ве свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама. 
м она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му м 
ким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И  
оју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја... 
 са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим 
S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу 
 ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељ 
роту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, 
ре, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је ста 
две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је не 
ценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо 
а моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдар 
но душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ ј 
ле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мај 
н је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше за 
е она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу,  
сио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи 
ањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је св 
 а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци 
е? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо 
 Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се  
жбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас  
н ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — твр 
аручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад  
реко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам 
ф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун 
прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S}  
чене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других 
ај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, у 
ајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p> 
одинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још  
одинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле. 
се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљс 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и пр 
то а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хл 
 оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се 
ем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место 
 сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим д 
 који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али ј 
 кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама... 
ажну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете 
 воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом  
Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од ме 
овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Деги 
е П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума он 
{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{ 
.{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним 
 побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 
а беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она  
вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, с 
еме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог тр 
о метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од к 
 Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо 
није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која сва 
а отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ри 
судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком ир 
S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се  
Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је  
јпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вр 
 пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше на 
су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто 
роговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне ст 
 ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», по 
ри ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Ро 
ре.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људ 
мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко свој 
, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лек 
ељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, руча 
ла нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!.. 
родног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним»  
 бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у по 
» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стањ 
рско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили 
је од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разгово 
стионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече он 
е јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и  
меном «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних с 
ос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле 
души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео 
ија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нече 
азно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким  
 јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то  
е ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, гос 
што.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџе 
ости, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пре 
е паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сир 
Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г 
 n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али оч 
,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Он 
е само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у су 
о му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњ 
на о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног жи 
 и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повра 
сли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред ист 
као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије  
 погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила  
> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а 
уши носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшн 
раци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива  
ешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је 
а; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар кош 
ндроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При 
p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност с 
уд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам с 
јте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> 
еле!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p>  
ка?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>« 
присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима ч 
амо један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — уч 
 тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он в 
ј се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S 
ужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повик 
 мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам 
порни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у  
 заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебри 
О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" / 
ого; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, х 
, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног политичног «више 
ох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестењ 
он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, о 
 опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се  
Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да 
чењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.. 
имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбиј 
.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи  
у, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» пов 
по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</ 
тељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтед 
 а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа 
је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине 
189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју рад 
а 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брил 
еље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је п 
илкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} 
пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бом 
бротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондо 
— спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Бос 
 главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је б 
/p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на  
лавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да 
ног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S 
и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и  
оше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се 
ања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом  
но, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала г 
њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да 
о је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима ј 
ако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци погле 
ом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а  
наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете  
ту из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства,  
ше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је 
.{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— 
едника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрли 
едне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна 
еч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола ба 
, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих пошто 
S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њ 
<p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини  
 /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и п 
 Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мо 
пруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После 
 Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их пр 
 <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То  
, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим за 
ала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» п 
у њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу д 
 оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не мож 
 му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољств 
он и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја  
уди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси  
одине.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборит 
на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света.... 
а само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <p 
огледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помога 
Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Про 
га, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашљ 
it="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондо 
славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар он 
</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог  
 не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако 
ртур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио  
ве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. —  
вима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. п 
<p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет  
{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разум 
 ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре ско 
 је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристане 
војих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n=" 
г ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге 
да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци она 
у, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и  
ш толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у сам 
ике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За н 
 — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кол 
вим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју сво 
вачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је се 
да. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често с 
нцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где 
ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не 
/p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословим 
д сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братиј 
дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од нек 
се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S 
т госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да 
е племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годин 
 узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело  
<p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који воде ра 
време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико није могао да завири до на д 
жило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао  
ромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су  
м јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увест 
..»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ п 
 пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на обл 
p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разгово 
е, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као ус 
p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мис 
но кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која мило 
} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, в 
ао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов жи 
</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар 
 да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а м 
 дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без ово 
Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул. 
ок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији ч 
та и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</ 
ци њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве 
 као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви 
ва, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи с 
 па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућ 
одина капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за 
у правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста нек 
 је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три  
33, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке закон 
авије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — пр 
. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору 
RP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали. 
а, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</ 
ог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала ка 
ву главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало 
е, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... 
ро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у 
х враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа па 
рало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не 
апа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога 
рата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку уп 
ј од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с прода 
ња, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко до 
8" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да веру 
:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p>  
 њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио ш 
је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло,  
на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговор 
ао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је свети 
 кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догод 
и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у 
тила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.< 
 Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја 
N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> 
ама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим  
 нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у  
а, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па 
 <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам са 
.{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на з 
говарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, с 
е — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="5 
читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин м 
аша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монито 
њене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и од 
ш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, нев 
...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обз 
се ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам дон 
о неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на 
} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста ига 
ак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала барушт 
помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе сн 
!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као ч 
аре охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фа 
 <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{ 
ета.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве,  
не — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрс 
амргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он  
ге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели 
 осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљ 
онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, н 
ском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи праведну зашт 
убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он ј 
 а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S 
/> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на њ 
 у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступ 
мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</ 
ивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тер 
 Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p 
ишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали... 
. психиратриста на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p 
 оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицин 
 кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег 
 повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а уну 
је.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио. 
же — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари  
евулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била 
.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала  
е добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна  
о на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; др 
S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — јо 
ати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две 
а кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина о 
и ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, послан 
S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо  
{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Ар 
 посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу 
постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните  
.{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S}  
на, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су б 
 сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је н 
вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да 
а није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је мно 
 па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше 
ске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се ј 
а тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама 
уције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обог 
уције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватр 
оћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи ум 
 тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и п 
 Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S 
а то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа 
 на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике  
имо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђење 
>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од нек 
еграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и от 
одписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду 
о ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни пр 
ти оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо  
, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово свак 
} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје гл 
алом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а 
рубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и  
ити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу чести 
је подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здра 
е постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање какв 
.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи за 
S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би  
 је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је оти 
>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» — 
 <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> 
: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде  
казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гл 
S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се  
да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшн 
равља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p 
дном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће 
рукчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу  
али у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" 
е могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упи 
зила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња 
шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући  
авке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и по 
прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S 
што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <h 
леда, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу 
{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Нај 
 се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да ви 
би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју 
ој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у не 
а кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права  
 је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p>  
 од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је  
ога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима ве 
 се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, 
г Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l>  
 парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико 
уштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше 
} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То ниј 
е неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се 
стојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменут 
му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и 
 мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним уста 
 би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није,  
 Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступ 
а Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — т 
илијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред  
н динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљад 
рагом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар  
а огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром уда 
.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не  
етити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који ј 
 својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавиј 
кло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се ње 
адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозасту 
нам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја  
а и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми верова 
помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џоми 
ијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type= 
— добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</h 
 из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S 
 правник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г 
и; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> < 
 — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и на 
 да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао 
ла је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити 
згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу,  
а собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје 
ђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђе 
а, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде о 
пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој жи 
ме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо  
 игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па 
а што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог н 
 — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспап 
усије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S 
јој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза д 
 најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта н 
Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» 
ст од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т 
ују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово 
 зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше п 
вом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>« 
или пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес,  
азао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те  
Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина... 
 Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отвориш 
о; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ г 
аква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које 
ин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки ра 
ру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако 
онита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа  
муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; а 
.{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S 
 <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</ 
 се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре 
а никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије —  
заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеве 
на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бит 
же!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добиј 
и се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — на 
ну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска изв 
="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство 
 радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седи 
е тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жа 
че и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном  
дић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ри 
 није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упит 
имца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље 
 у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиље 
.{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашл 
 он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дн 
 који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи  
 по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бриг 
 а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г.  
сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рад 
.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргл 
, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног  
а, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. прав 
ио но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратиш 
.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он 
руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре некол 
а рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако до 
м није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и сре 
да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са свој 
стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>В 
нимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S 
 Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та пле 
нцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „ком 
 суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211"  
одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој он 
ви био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да с 
вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог  
е баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну 
 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учи 
 сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S 
сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p> 
вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и 
тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ 
хова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом 
је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу 
</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S}  
бично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт  
душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из с 
. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74"  
те учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте изв 
ене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову свед 
<p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} 
, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ. 
код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да 
а крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није  
ично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — к 
еш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и ка 
...{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госп 
егунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био с 
е оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе 
е запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа 
е споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавиј 
S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекл 
на Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали  
олако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац у 
на осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове 
{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на 
ња, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити 
 сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто ми 
сам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо 
</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао  
својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мај 
 — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{ 
мешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умер 
ти; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од 
х дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна о 
е прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео толико дикт 
је баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Фла 
г ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?... 
двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој пронала 
ињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово  
во је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била 
твора.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чека 
на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за см 
 на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато  
да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p 
оју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} 
 Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причо 
тељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окре 
ј <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S 
о — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови  
То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капи 
е, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андр 
 били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавал 
оред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу 
о, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n=" 
даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но владине иницијат 
ним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постој 
била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су  
 није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је п 
 Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је ра 
амеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели» 
 смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, б 
у!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривиј 
шње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је он 
о је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Зак 
седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у ово 
.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изгово 
е сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо  
озно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За  
.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну  
 морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици 
дан ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе плем 
али толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима  
в према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према с 
 свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробље 
агоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они с 
акони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпо 
 основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постав 
ли работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада  
кавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разуми 
Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горк 
ш је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно 
 и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник  
ма..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је 
ну нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S}  
им тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погод 
рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију  
. немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разу 
ном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела  
 своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му 
основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном за 
а својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не 
рилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чека 
ва ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није мари 
 би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дет 
пустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махн 
е заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и  
анце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала. 
p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме ј 
ти свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — 
 им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разум 
 разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињ 
ује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога  
«6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомје 
е, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, је 
ројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог на 
је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> 
што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се ре 
вања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p 
 далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спр 
а то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «г 
</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама  
 отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на кој 
овор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказано 
, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ће 
 је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за жен 
да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, —  
м изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не 
на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један др 
е, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакој 
 спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено 
 знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђ 
на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом с 
ни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Сла 
...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп в 
уштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по 
ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> < 
ињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен  
 —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге,  
 нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима зас 
пора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не  
самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S}  
 млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале  
есумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да 
а дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Роз 
<p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније извод 
ник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво 
код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његов 
 и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p> 
самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </di 
рисилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква 
итичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин к 
дио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур дад 
ног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго. 
ремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за 
ли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло са 
да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" />  
....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S}  
 Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — К 
е учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредн 
парата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, он 
нда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви  
ла памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од ду 
«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спаса 
 новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикн 
ачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{ 
ати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један по 
е кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима ј 
после у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p 
какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова  
глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С то 
рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу 
ам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> < 
из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде ув 
?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут 
 су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што ј 
> <head>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мр 
{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. 
S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, ос 
вим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева 
 онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни 
ш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао 
леда и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог разговора б 
ику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником 
="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад чов 
ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на јед 
д овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала б 
Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у  
 доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се инти 
них младих карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манам 
дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда  
ј <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани в 
ло члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна п 
 нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они поз 
д неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Д 
ару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi 
ало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како 
кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па  
 Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац 
ању изговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="1 
. да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лон 
т.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије  
ака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на 
чењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју  
, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом  
празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он ј 
 глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правд 
} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, 
 опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали к 
и ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> < 
 од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отиш 
а рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Ш 
ивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од  
је беше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свим 
 није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши уг 
.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу им 
реди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у 
е мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, кој 
актера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се к 
ожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S 
ишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист. 
пила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још 
м предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што рад 
оји ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере,  
љају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, де 
зао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који 
будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Ј 
 нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спав 
 у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!.. 
S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матер 
је било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — с 
г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — 
о огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с у 
} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној 
 руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од наки 
д ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су виде 
дикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су 
роцес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра 
</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, с 
оремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној  
алу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и  
д дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чист 
е лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува 
не, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид?  
розних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио тво 
>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај и 
че г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на с 
 бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за пос 
рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је  
 од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p> 
жена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окре 
 што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкр 
и, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго 
 човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је пок 
пор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p>  
S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани С 
ар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p 
.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер с 
дбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...»  
лом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!. 
јих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или  
препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није о 
 — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и р 
ањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зелен 
о силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом к 
 своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Ду 
ак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима,  
а да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима бра 
колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до  
прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без с 
 се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, 
о где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба пост 
има» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тез 
 по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима пр 
лужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су мног 
омадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законод 
е, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом ми 
се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном 
— Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су дола 
 у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он он 
.{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изи 
ка и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судов 
уме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бир 
звршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — 
рне планове оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест не 
 дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере на 
ло; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које 
жњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно прес 
новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S 
документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де- 
а, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке... 
ао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког 
а имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син к 
задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Јо 
ушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све  
 врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Б 
белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу 
тављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој мил 
о где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешко 
у а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још 
есуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. К 
 три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили. 
њим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распита 
беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина у 
етни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже  
ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевн 
и су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање п 
е, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се нах 
је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и им 
оше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи  
ћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив  
елом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они с 
их криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту љ 
а прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је в 
ветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа св 
рлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико  
и.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској. 
>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> 
са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта ј 
 старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мен 
прављив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда  
на и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад  
ло неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу 
огао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био ј 
а видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било на 
а час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да с 
чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публ 
уда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно ли 
ничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај  
 држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозент 
но, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се чест 
двокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на  
упке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S 
толицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао н 
ода капелан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г.  
 добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за 
ло на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене  
 рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наст 
а настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле 
ужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозента 
заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гон 
е — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прег 
дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше об 
 понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постид 
видљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили он 
треба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд  
шта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Миш 
а је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек ог 
е тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што т 
од оних тајанствених женских карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} 
ог судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S}  
прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="20 
која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на св 
њу, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу м 
е више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само н 
ча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није б 
/p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше ј 
у преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао сво 
примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да ј 
риса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао  
....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупци 
ду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако  
е су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном  
 адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по  
ентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиш 
лац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §... 
инило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумеће 
вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше 
p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети п 
ктиван.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{ 
.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта гов 
> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу 
само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола,  
тала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети.  
јатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" /> 
p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учите 
. данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> деси 
лостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао. 
лити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије н 
син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао јед 
 Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере  
 Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад 
 великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>М 
 оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предме 
 спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да  
авно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> 
пазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — 
 општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђа 
 завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор заврши 
це гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и  
 јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком 
дбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал пред 
допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Б 
 да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!... 
S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дан 
..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се до 
куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га 
о да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По н 
; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности,  
ити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај в 
е.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила  
аре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо  
{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче  
 моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама зна 
штано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту  
вао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашност 
о оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је 
...</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она 
и су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста л 
 ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је 
зговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанет 
{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу мој 
мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу 
е он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се 
ни — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као 
му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим  
.{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој! 
! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господи 
иким крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохо 
оведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да 
и се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S}  
но небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавиј 
S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници —  
p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Ми 
 — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола 
олако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово ј 
виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола  
 <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он  
, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао 
и враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У к 
Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бе 
рном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим  
ликим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с вис 
трча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — је 
ога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод ј 
ана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху сп 
лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} Н 
учена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Миш 
и млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прили 
а као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n=" 
p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n=" 
етлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединс 
ову, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p 
ири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је 
ће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ ис 
а.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен те 
вком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је т 
ед слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!... 
S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрл 
м је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погле 
и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смил 
рим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> < 
је била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и ва 
ристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дер 
едам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ов 
ко се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p 
је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око го 
па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му  
евушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао —  
 кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру 
 знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} 
ати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и пол 
ркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог 
ије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе н 
јсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам  
а њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је п 
е матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на 
ти самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ 
 одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — 
тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида ж 
м се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал 
ања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још  
е деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи гов 
новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако 
Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S}  
.</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада 
 је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам у 
авала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њени 
, коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, прав 
и наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом 
и рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> < 
авитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на пл 
јамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па 
 и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници с 
 општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с дес 
породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У  
>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати б 
 вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де 
.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племен 
друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с 
а с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше  
" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Т 
> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у с 
x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<h 
ичини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је све 
еђења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у  
еђења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли зн 
оличину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“ 
.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi 
 „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</h 
може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не м 
ио од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе т 
што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, ш 
своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а б 
к у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела 
упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и  
менити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао  
. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су 
 и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је с 
спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок. 
неле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово проф 
с којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије и 
>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих де 
ет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би зн 
е новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болест 
тва, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је с 
урно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом ша 
 разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредн 
а.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме с 
ко изредних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — 
ретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на 
 У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановић 
ио преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је  
зимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозен 
жњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће  
 очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његов 
 Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био прес 
гао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> < 
ју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p> 
Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да раз 
 живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окрену 
 <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достоја 
предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судб 
на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седо 
латка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч 
а преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју н 
надно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај до 
нова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бри 
ад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу 
о бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, н 
ила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло 
...{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад 
авом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам каз 
о има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам 
ијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше об 
са у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „ 
ди се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да  
 се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ств 
и онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонит 
 није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газ 
 Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је про 
ке....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један о 
<p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S}  
 могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} П 
ци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда саве 
{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb 
ог судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!.. 
ри», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конфе 
од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око  
владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што  
некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није б 
S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части;  
ротури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је пр 
али су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје неп 
једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да ј 
 је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше прим 
/p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног п 
чко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли 
 јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у по 
дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они 
тају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног ст 
one unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ д 
</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли 
 г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више  
учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се мо 
<p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог  
..{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан 
....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљ 
традао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се  
.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле 
гелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поре 
и племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте  
езнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су 
жујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Стар 
 добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти докум 
а би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу  
љиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где б 
г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригина 
инио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> < 
зму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадов 
пет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је С 
е оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, п 
адне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — 
хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе с 
} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега  
е доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада 
ма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{ 
То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок. 
сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам нек 
еље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог с 
Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{ 
што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан  
ек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, нег 
 свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота 
 пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, госп 
иво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца 
{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n= 
авља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварн 
Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она  
громна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих к 
ђе онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен 
 требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да чо 
нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла 
кад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем  
ба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби р 
мину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист 
ешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — ску 
главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» ре 
еше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело н 
био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ 
 свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст ви 
 сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, да 
 климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p> 
жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да 
 црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност уку 
ба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења 
а трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ови 
едност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 ди 
у спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина п 
 — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 
...{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара 
 престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули из 
муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова нек 
дини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за  
алука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више 
еру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на угл 
ни рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок.  
сподине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће 
 скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самов 
и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом 
лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим проз 
што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p>  
да де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људ 
још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви  
оју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{ 
. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног  
; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref t 
великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше др 
 За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су  
211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник  
одали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни 
пи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред  
н непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџ 
о....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова оп 
.{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; 
обри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би 
јутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мал 
Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</ 
де прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; ви 
} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <milestone unit="*" /> <p> 
црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од п 
....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Б 
ном — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!. 
илосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прош 
склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур марк 
 година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело нећ 
о благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан  
ј обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику 
 још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог вечера  
вника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готов 
 рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољ 
г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са сви 
сле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама го 
рају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — кој 
шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> клиници? —  
озаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на о 
 Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног прав 
а, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> п 
 таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p 
 вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица  
само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S 
ог закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на 
. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни» 
 кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућн 
иког суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. пра 
су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министр 
осподо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом  
..{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он једи 
 звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је 
ски и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.»  
{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору. 
ика великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, вели 
 <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судско 
ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <p 
озива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој  
и г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунск 
овео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу пуб 
г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу 
брижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <div type="chap 
</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у 
ног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њ 
 — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим професорским а 
антима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан 
м младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радост утк 
 тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је  
 Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, ш 
олико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велик 
ечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне с 
удови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао 
 несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S}  
ба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стра 
зимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила. 
о и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....< 
о свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, ка 
S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва  
 Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо оче 
воје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртв 
ам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — н 
, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опор 
м моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере 
е и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи 
ного резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван  
> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, 
огађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је  
аниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — 
волуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља пот 
убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису љу 
здрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти прашта 
{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је до 
 ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао  
право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но о 
а оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — та 
у историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — 
е главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једн 
а живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с прос 
кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, ос 
ротурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови љ 
 Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45  
..{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{ 
 мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?! 
ко на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучи 
ицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{ 
>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p 
stone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улиц 
!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S 
ај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије 
талом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још н 
 слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и шт 
ц отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести с 
суди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће —  
е почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љу 
 <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!.. 
ак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта 
м се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — ш 
 извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топр 
икакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна 
ан адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у пече 
а неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога  
смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља пе 
2" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни б 
 се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?.... 
.. мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У.. 
и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, го 
о на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше а 
ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја  
милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — 
..{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... 
 доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали  
Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit=" 
но здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{ 
не главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешив 
, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити 
ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне  
тара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора 
је би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од 
ана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он 
хтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад ј 
отресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем п 
у подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше 
 објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео  
 такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као ш 
уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зрави 
андука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није 
Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S}  
ојне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној  
ни исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Ан 
умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без  
 богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута 
лима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као з 
ог осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обрнутом ви 
{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ.  
чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио сл 
} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној ди 
 је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље 
 и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел п 
ј.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је ос 
и људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135"  
Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њих 
 ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и т 
има једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шп 
менита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војск 
то је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим те 
»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседн 
во сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет ве 
љ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо  
лаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти  
уин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је за 
ме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независн 
ављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију  
у....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на распол 
и Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јо 
Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г 
тика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван п 
 Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жил 
лици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закон 
мењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једн 
ормалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни послани 
ијатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма дире 
 би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафај 
 је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је би 
ла се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већ 
м правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У  
салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала предсе 
о, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела  
и јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» 
.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена  
роче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n=" 
ли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли  
и, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у о 
о на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} 
књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старо 
з ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени 
 је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистот 
рим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону нео 
/p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велик 
 баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; 
, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше прист 
} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p 
p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом про 
" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} 
од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печ 
S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за 
 — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за  
о каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не  
ма мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам ра 
ећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело  
ену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздреше 
 упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар  
назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би 
— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу 
ванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене п 
се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је т 
арантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И  
="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени ок 
ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца 
ла и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је нази 
челне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, при 
акво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностим 
ма увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет  
лавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>« 
ци, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђал 
ису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но вел 
овац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само 
љ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p> 
 то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, 
илоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је неш 
иле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он вид 
а....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има  
етање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi> 
.»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда 
ођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под  
 „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено.. 
ј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапа 
b n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су  
Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи 
азије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили. 
 Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, д 
 Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у 
о догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Ка 
уга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно 
 докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно п 
....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу.. 
 могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је пи 
твари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам  
Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, к 
луције! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једн 
 што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун  
 се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних неде 
 и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто проз 
и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто д 
дине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на м 
егнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух с 
, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни  
 на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остан 
те само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које 
риге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јет 
гову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан  
влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините 
не мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била  
тнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову стран 
ослужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред и 
ибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дот 
 тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале,  
 <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још  
одмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо на 
о црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког ј 
 отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака орган 
закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да 
<p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља  
м,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог нау 
uote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучк 
/l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —< 
атка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крив 
на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам гроз 
!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку м 
 Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на ве 
 скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте  
</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана —  
а му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас не 
е зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г 
онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да  
ина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....< 
е пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али  
<p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху сас 
г сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесо 
«Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ни 
 би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала 
</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Но 
данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n="201" / 
непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, д 
ори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте го 
ла се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних н 
олазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је  
Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно  
вог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко 
 нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар 
нако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био с 
е гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Т 
о вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим  
> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ п 
 нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре —  
есто догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да пол 
тове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи,  
ме.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа 
сица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често дог 
м вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онакв 
 свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше намести 
јници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, 
 оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се 
"196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, 
сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес  
жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хлад 
Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сиг 
дговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето  
разином скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстор 
 /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао  
о војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу  
вду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била з 
ти догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Ар 
м варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, бог 
 најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори 
ира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита неп 
повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p 
му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођак 
доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, кој 
ика, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</ 
ће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса  
 били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи  
ст провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и  
ија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлос 
њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у в 
П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета 
водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина 
и паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, 
је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и  
и — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног су 
 био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчи 
оче г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга бил 
 n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је ша 
дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нес 
 <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго 
. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан  
 није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он б 
ом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њихов 
ју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног по 
а, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови 
да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала 
све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непоз 
е-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћер 
и бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у т 
и, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш 
расило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом 
ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, пресед 
е добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог  
и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад 
 једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите.... 
рађена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко  
} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја  
.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руко 
>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један дин 
> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висо 
 /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један дин 
ва нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди см 
заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонил 
ио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини 
бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта  
ела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10  
е ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од 
ивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици  
 варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} 
 Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегн 
у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој 
ова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената,  
дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам 
} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је 
одине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал 
ерике.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде 
слите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне при 
помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S 
у откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>А 
дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јав 
ана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p 
мо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је  
е почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештан 
ртур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да 
 и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...< 
е нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца  
p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји,  
а пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андро 
које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то струч 
— како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечер 
ћних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам л 
ласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p>  
 прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим н 
 сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац  
вног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно ужива 
ла три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S 
ећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ 
аци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај гла 
ту г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник в 
Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — с 
 заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хлад 
 г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За к 
е-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима бе 
е морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Б 
беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довес 
сећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођ 
....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског о 
е подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за п 
новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочиш 
и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ  
.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је с 
ођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко врем 
у кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!. 
е главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта  
— за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од 
ије, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на так 
 де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. пи 
ни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним 
ла је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Ан 
е....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта 
о црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је  
апа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>—  
н зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троугл 
 јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево тво 
.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали 
/p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.< 
 а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упали 
одлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву  
ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвозден 
она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се 
едрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправд 
и л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Мног 
«Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило ми 
рођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</ 
ИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефано 
ма не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије гл 
ала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана по 
чије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — < 
што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти 
едан динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, к 
 беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је мога 
дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан р 
дити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Ко 
добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су  
азива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава 
чио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жи 
стрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да 
ју и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се з 
ној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> 
по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор  
ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси уст 
ила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то 
рилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцим 
истаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити 
док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола 
 којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена 
порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госп 
то ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>« 
тање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а  
 смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да т 
но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је до 
ење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, кле 
угу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној  
ерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећа 
ст и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши прот 
ету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако ј 
али:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чин 
 Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошапта 
 се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко 
десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог д 
гурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S}  
} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На л 
ио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде н 
 нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г 
 и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племе 
и од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} П 
она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>Н 
али:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је  
рагоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би 
 заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Д 
 самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретн 
овориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више 
азио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не 
сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, 
— оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна вла 
же оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом 
S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући... 
онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела доку 
атезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има свој 
, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и о 
е — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам д 
 трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или  
ef target="#SRP1880_N1" /> прихвати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и  
 — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, ка 
 може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S 
ара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и  
да сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи би 
а три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нот 
 су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је п 
у извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S}  
домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен ди 
зио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згаз 
Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Биж 
као је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола,  
ла председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенже 
раљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. 
у му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа  
ређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бог 
 каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је б 
у је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник  
истав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор 
а преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за п 
едник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај 
1880_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је ч 
 председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — јед 
ћ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на 
Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм 
сходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим п 
о г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању  
љењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху  
" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво 
колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешава 
} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... зн 
ла!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични 
ше личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне 
ци, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «п 
обра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским дели 
бра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога ве 
руин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник висок 
а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — к 
стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима и 
 своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св.  
рно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се поз 
Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и  
ко да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој о 
ог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> 
оа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У  
ек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" / 
а и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> 
ежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси.. 
а осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба,  
 све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он  
ће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпос 
 гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог  
их арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог  
зговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и нево 
ете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од 
ара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад он 
на — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — 
 и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла с 
њевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си забо 
ли....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је на 
дило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да пол 
еког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом по 
о: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велик 
анас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Он 
 Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења 
..{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од 
} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријат 
црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — тр 
ш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом. 
а....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p 
, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то ле 
.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> 
....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завир 
Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији ле 
p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остад 
несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина  
ен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све  
<p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут 
 лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У ов 
 г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, пове 
е те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест н 
а с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни приј 
срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитет 
0 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потв 
војој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душ 
атур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку су 
ма према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребн 
илосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому м 
а се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима  
н нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам  
дала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев 
а су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Дов 
 час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам  
цу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S} 
а људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је си 
е само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S 
своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани 
.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним сп 
 могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом 
рза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{ 
аде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... ч 
н — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S 
на била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако сл 
 истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако 
који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној др 
освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S 
илкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ств 
 није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што 
 нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, а 
вља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове чес 
е ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака  
Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две ви 
.{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</ 
ја и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у н 
{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотињ 
} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш 
би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од нак 
е; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, 
ните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо 
 припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне згра 
} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлер 
њцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но со 
огледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах ум 
 тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она  
S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјена 
ој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно 
а дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у вели 
ве дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитех 
а му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута ра 
 држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура сед 
 добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сја 
 бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{ 
ше кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раши 
о налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене 
тно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17 
 кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није  
м несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали... 
аљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена таб 
здваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене 
е човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви  
, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жа 
 развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на  
ва лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овд 
 осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, ко 
{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло неш 
ка завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било н 
ика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте н 
же, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнем 
p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно  
 добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији  
 сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> < 
ој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, 
ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му 
асе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, 
 лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрад 
бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па по 
евиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека 
</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први 
 дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га 
ве.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав пр 
p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвал 
то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбени 
па коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они 
.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у 
 да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено  
ре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж ње 
мићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој 
видно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса,  
ђама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу.. 
ваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Ар 
спођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој пуб 
: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, м 
осподин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам им 
и.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао ниј 
ена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вили 
S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовањ 
 имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела  
то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку п 
 смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} 
писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио пр 
боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше 
ућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надал 
де да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>—  
обу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} 
ту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на 
0 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Он 
паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, 
вима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмарт 
вечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се о 
S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb 
Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у  
е!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и 
медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем најве 
 <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати.. 
рских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек 
b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчев 
познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S}  
спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада 
аната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са зве 
«полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу  
дбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. прес 
ем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правиц 
, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако 
, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> 
шта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо 
иља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика зас 
душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb  
ије нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрл 
риља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И  
>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкр 
едан динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хи 
у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један дин 
цена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром  
ити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе  
 да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Шт 
још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, к 
-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? 
де! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих свед 
...»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «об 
ве, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахр 
срђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напој 
е....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игл 
— данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар  
та и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , ча 
но....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још с 
ве да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио  
отакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли  
 у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, 
очи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> < 
<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину 
младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. 
у је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на уг 
»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи 
ви без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...» 
 осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца кој 
житељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на  
 која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен 
«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пре 
 ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га 
 утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да  
а свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" 
мо да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао 
је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао 
ом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур 
ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? у 
а и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок 
јско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте годин 
 ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало мач 
г благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо то 
е.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви с 
 од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П... 
д из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову не 
оје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја пол 
 сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем,  
м сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!.. 
, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори  
> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>« 
д оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. 
ите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата! 
 , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по неср 
и праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачк 
окат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу  
 ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развла 
ем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потра 
, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?... 
ла рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном ку 
емса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала пра 
а да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад ј 
99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам с 
ење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. А 
на лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора 
ако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек 
ило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце о 
а једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа  
до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је она 
та рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!.. 
онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног по 
шао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други 
{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни 
ева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је  
ва се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, тр 
вом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђ 
 од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} 
— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} В 
сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Фла 
 како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас прода 
продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с неш 
 за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после 
 Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У 
добу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као р 
> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену б 
 отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену б 
 Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према бл 
овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење  
га дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справ 
 потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и мно 
Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови кур 
о магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар 
 не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти с 
пи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни по 
 лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Једнога в 
и би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> < 
e>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа 
161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о м 
 на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватр 
 само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела 
 лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас на 
но збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно л 
тисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог на 
ше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала  
 то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су изб 
а пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове,  
а спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у б 
 за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа 
 улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше ка 
и, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона 
сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да л 
о погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром б 
<p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме 
 се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госп 
као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> 
е у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко в 
творио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p>  
 а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> < 
S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не 
ледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" />  
едном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере». 
гист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он рад 
мах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све ј 
 беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада сави 
 у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — т 
и главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — с 
ана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није ви 
већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. 
tle> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ј 
ј је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедш 
у муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чу 
то је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је 
Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке пр 
Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим гово 
а.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одве 
 фалишну образину привидне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у сво 
ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују с 
вога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо  
еликој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово с 
госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> 
ој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p 
 Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости 
погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца  
або бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мисл 
укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је! 
циле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — н 
итељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би  
зела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатк 
 у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепав 
онита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке 
ђици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» п 
 беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови 
о на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена он 
утром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и 
о пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника  
вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Д 
опустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» повика н 
> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и  
} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад д 
, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала 
они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су сл 
илете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до ду 
 много полагали.{S} Прилике, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле с 
не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме пре 
а рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тра 
ва судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор? 
во беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да реч 
кле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то 
апо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да  
а ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на  
 може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, 
е и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тик 
у пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и  
 оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и  
исокопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен влад 
е разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда п 
сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и 
доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време рево 
оженим изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p> 
казује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати  
и сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, за 
, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које при 
ише притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били  
а жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ о 
мена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху 
Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи  
 пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно пе 
неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној и 
ете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и 
еме револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту д 
ренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milesto 
еда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> 
 памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим 
буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . . </p> <p>. .  
мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Р 
> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>« 
<p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова го 
је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошим 
а мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чу 
де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову 
спитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену н 
а потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p> 
 умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смр 
 умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје мат 
и“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П. 
 одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, врем 
оје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказуј 
д да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише 
 догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ј 
паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу стр 
 не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S 
ју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код је 
аву раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти  
ки, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руа 
/p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., д 
не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна пости 
ео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним 
а се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на  
и!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до  
динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног чов 
јцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И так 
абост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њен 
сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даже 
 донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног  
...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г 
. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца боле 
ског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да св 
иг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад 
на протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о ч 
— да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин  
ам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p>  
а.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У 
Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хт 
 новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам 
.{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше да 
аре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче бил 
е било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се Ф 
е Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се  
тељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — о 
</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјер 
иљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{ 
 г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном 
ћи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније 
 свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дв 
изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој 
изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица м 
адости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиљ 
редавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није кој 
...{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S}  
а!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја  
би једва имали способности најокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанет 
 јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</ 
 Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад нико 
при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу позн 
буђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с пог 
 покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некак 
је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није мо 
 и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвен 
ом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли ка 
ику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас де 
е ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недом 
="SRP1880_C23"> <head>XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности 
 својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао  
И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегав 
онењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из сво 
кање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, ул 
у нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човеко 
оја нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — 
оју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који к 
оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на глас 
ешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <mile 
46" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Ан 
уку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, —  
лони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. 
остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег на 
 и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас 
те случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењ 
 ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S}  
/p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два  
мо, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посла 
 судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савест 
телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љуб 
а му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као г 
г синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има прем 
ест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како 
ђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз про 
 с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија пол 
о, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и н 
ужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Бо 
!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије 
едник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је мла 
да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како  
ам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на пит 
се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S 
 од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш д 
бичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 43 
ри чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана вид 
 их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно 
се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов по 
.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — кој 
 окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где 
а назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људ 
оле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабрикан 
а лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И з 
ав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала 
 имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ 
зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великок 
езиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник 
о туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак ига 
 има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима 
човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају  
е сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице мора 
о то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" / 
итичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су вр 
 се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали  
је најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ов 
 и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у неко 
ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S}  
шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше неку 
 А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја 
у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? 
Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — г 
} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали  
ет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} 
ржање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на у 
нога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду 
с, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где 
е шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где 
нуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. 
.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти за 
г.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог  
ме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>О 
 <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашко 
ти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно  
је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром с 
 као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже чита 
али радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «к 
«комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати усте 
е досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је 
>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџби 
 гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страши 
лас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гонио 
 куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n= 
 једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" 
новати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да 
о и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и 
а, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај вели 
{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му 
сија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђел 
е мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, 
 Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача... 
еме је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публиц 
це, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису 
нем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја о 
 стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије —  
у адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ 
етци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао н 
о одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну  
орављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако ј 
новен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом пр 
 свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па од 
ла, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од 
....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутр 
ну казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — н 
д оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им с 
струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчиј 
 се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после  
одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти,  
ајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У в 
л тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се н 
 све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад забора 
с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, он 
м стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз 
м?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну оса 
муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само и 
 најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} С 
е револуције! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебриже 
е бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао та 
и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против 
 сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се  
каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и пра 
претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина 
 са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књигово 
време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је с 
 се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао 
 огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јак 
 живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> < 
и велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки  
лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди  
е — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — 
 Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску 
и у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умр 
</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседник званични 
а два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му  
с, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао  
то се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер 
уђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p> <milestone unit="*" /> 
удити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се ма 
 испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као вереничк 
ј госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....» 
образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка з 
>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p> 
. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добр 
куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога! 
решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније пр 
Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би  
 исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још 
...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он из 
савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S 
лази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се 
трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две ка 
.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом....  
јих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвише 
ло, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов 
 <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била 
ва, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се  
 али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што ј 
 од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> < 
ј је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством  
запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тад 
ере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? — 
је упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд,  
вако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жал 
миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје су 
рага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује... 
 беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навуко 
ико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била  
..{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!. 
е била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
твачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она 
 није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу  
 опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала св 
*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје 
, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — гре 
ити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловањ 
 г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S 
грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» пови 
о ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не мо 
ше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n= 
о лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...» 
а би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андрони 
свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25"  
 вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет про 
 Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам св 
а и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа. 
у ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери с 
...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви —  
ан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела у 
S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— По 
екла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андрон 
вини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изнен 
а прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукави 
ије опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S}  
ени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чул 
 мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери с 
<p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p> 
ти.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г.  
.{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше в 
дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на  
оћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајк 
је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница. 
 иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну 
>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како  
.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овд 
нијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бит 
е —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчин 
/p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се  
есвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880 
аван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?.. 
{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела 
ена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност 
абуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је 
вета, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би  
деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нис 
о за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а  
ти ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — 
 се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица,  
у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они 
рана.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ра 
 некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене 
 подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати по 
као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S}  
у — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андрон 
ком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је пре 
агрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка т 
е, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчин 
 им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се ј 
ју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, с 
 хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га изб 
 сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам з 
доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, не 
 добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није 
г се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла  
 Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да 
окојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлос 
ржана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дом 
и, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S 
....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прич 
говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини 
вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!... 
одине.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседни 
г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се 
доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег 
 растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам ј 
близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој бр 
—</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с 
о да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је им 
ољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непр 
да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана ст 
печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тр 
ом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун св 
ђе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, д 
и човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави пле 
агородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} О 
 јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — 
 доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — —  
> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је с 
мна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адел 
нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади.. 
укама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац о 
</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу»,  
Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху св 
 јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно  
Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила см 
рог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео 
 лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретно 
сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше свет 
о сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} 
ј је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозн 
лиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S 
 била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је г 
и странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флав 
>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... 
дном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што с 
очне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог по 
е силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и 
ти, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам.. 
ме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље 
..{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славн 
е — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се 
 зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет  
а.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се из 
ве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на ср 
дарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико н 
оћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, те 
ле неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Доб 
 г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози 
очила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, мо 
а, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе! 
ио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p>  
ретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно 
ако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш 
> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде  
питам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала бо 
 чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за ра 
ње....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи. 
годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она дев 
t="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{ 
одаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста  
{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде... 
оститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женски 
пљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услиш 
.. одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше т 
S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте 
сти.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те с 
 г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добри 
ени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очеви 
.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде ме 
на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера 
вору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S 
ојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије  
9" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смуч 
ећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p>  
дан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из 
ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 годи 
и у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку. 
е прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да па 
је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учин 
стима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих друг 
S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изнен 
 дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но н 
Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p 
а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољу 
ово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају 
ш није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неко 
упоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изг 
на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> ос 
з леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, брк 
 ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у ка 
особио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га не 
 — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед ка 
та иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 
високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знат 
динца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио  
 Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнст 
у још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти 
 занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад пој 
обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најм 
гом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{ 
личној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечер 
г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугач 
илепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка мо 
ут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од 
и.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте н 
сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми 
дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растур 
оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време рев 
и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо мој 
се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање н 
омјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу  
мрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да 
д моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиља 
говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако 
 у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да 
гу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о т 
невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S}  
астајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако 
вар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је то 
то је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишо 
де, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у г 
г дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да в 
аљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих н 
носи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582 
одине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда к 
...{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ. 
 који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г 
 да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу п 
ам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дера 
вију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што  
илих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег име 
еног <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом зло 
вицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу униз 
..{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се 
 морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета годин 
ела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једн 
 у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није мо 
и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Мо 
а господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наш 
рашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у 
и кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики  
ентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Са 
..»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста  
и оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвок 
»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење 
нтал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Фла 
</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван пресед 
н Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред  
...</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и с 
их на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобраз 
ност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — 
а».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора  
ешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета ве 
е принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и се 
мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се 
равља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је  
 стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва 
 може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Ар 
љна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањ 
ача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што ја 
аши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква к 
<p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi> 
Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је... 
 шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље чове 
 пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче. 
и његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господи 
проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У стар 
а нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за м 
ила политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да свак 
е повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се 
ом погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Стара 
 нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи 
лико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову на 
Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и  
 Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Арт 
ко је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> < 
 Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не к 
т, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година,  
Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорно 
днога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даров 
 буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, а 
ар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о ко 
нати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p 
.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком са 
4 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамт 
асила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском —  
часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»< 
енуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренут 
као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи и 
 Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је сам 
иције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни 
» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске,  
н се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на ис 
p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;< 
је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Сев 
носи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" / 
с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да мн 
ала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, раде 
{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђ 
а овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Рив 
м!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам. 
тура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову ку 
"98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супа 
 и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше же 
 <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника с 
ости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, 
равили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особит 
редам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овд 
ле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјер 
је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то о 
сте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је 
некуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Луј 
....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим друг 
— мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p>  
очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о 
Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је  
мо гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је ј 
дног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шин 
— што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја,  
а.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на др 
..{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S 
га доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је §  
ема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје мате 
ље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»< 
— јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрож 
ико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако 
ко снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако  
 бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> 
ствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са з 
 — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Ова 
један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара  
нели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Не 
> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима 
у остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, см 
скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сраз 
томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва. 
сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори  
 мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p>  
p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посет 
»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве 
ој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој  
тељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у  
ије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева 
 је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докаж 
 на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три 
ди прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породичн 
ног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На 
 је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у дру 
 приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи п 
на, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је 
цити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — 
да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је о 
а му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри а 
ј први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирит 
 она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није з 
 живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не м 
</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> 
е се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S}  
ата, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни пр 
тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очи 
роните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жо 
о хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове  
 Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разгов 
ните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје че 
 се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвиш 
 на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, ко 
нала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабине 
г дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође А 
о га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, 
 својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шар 
у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут велико 
дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употре 
е — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа.... 
ђај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либер 
занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само 
она, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбе 
ајлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и неви 
амо за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које с 
вет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно 
..{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише сла 
дна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њ 
S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју 
је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде  
ила занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парн 
беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке  
ри па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у д 
ину огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење  
Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постан 
не моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према на 
ишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнств 
Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је с 
шњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје си 
 суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ  
»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као 
ш већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p>  
 његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво пр 
о мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше ш 
 тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје  
било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и он 
.{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!... 
} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешт 
n="26" /> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div typ 
.{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтевате од  
 дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојо 
та је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S}  
.. (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — хра 
оћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано поми 
д је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... н 
лена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак. 
риље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгон 
изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> 
 грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лу 
ије смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала  
парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретно 
се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је с 
 жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{ 
.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n=" 
ао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и п 
оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање к 
вима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су г 
лест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука св 
као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Фл 
тао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе  
а права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигу 
очела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она ј 
се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S 
њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек  
..{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема 
ака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно в 
оз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам  
розора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из  
} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — ја 
челну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрш 
нања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одв 
ли — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу т 
кала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Р 
је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове  
 славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи.. 
p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца  
ио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах  
ору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и 
S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина 
 могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо ва 
 видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој 
Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи 
унце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку он 
 ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3н 
к не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим 
сам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> < 
кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!...  
Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!. 
е, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n=" 
ва за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: у 
и жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао  
познати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динар 
.{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал.... 
те ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успом 
 ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је би 
седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истин 
се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће. 
 дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је 
па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца  
ако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала  
змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, та 
 удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше та 
његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} 
е што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и она 
 би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="14 
одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа  
рана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело,  
руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промук 
ам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја г 
жете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу  
ајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толи 
добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се ро 
ица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{ 
есеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, је 
сам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S 
 пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је  
ало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је.. 
ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Риви 
 нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била  
своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољ 
</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене  
 господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је  
 у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но 
, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам какв 
 временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодар 
ла да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... во 
на....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајк 
свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођи 
ак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — с 
ај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!...  
е нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај  
, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже  
 ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би уне 
Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Х 
Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја нем 
есретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мо 
ом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" / 
во што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И су 
кашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занел 
 сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула: 
то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Б 
</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је де 
имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини  
због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио  
ако вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млек 
е се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — 
} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он  
алу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још је 
сио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S}  
— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није 
 које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на 
н и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве  
Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p>  
 здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је. 
и се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</ 
као је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што н 
Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком  
.»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи ст 
да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити нек 
..{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ траж 
аба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био  
кталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан вета 
д боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не з 
он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, 
<p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај 
списала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> 
е....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја н 
 ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати 
би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — 
ју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!.. 
провргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нот 
на реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разуме 
 Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седн 
{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса 
 благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа  
..{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и  
лики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено... 
>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у за 
че:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура марк 
 <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</p> <milestone unit="-" /> < 
 једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним 
е вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, техничара и из отменији 
...</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка и 
<p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је би 
његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше дост 
јно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је 
укама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, от 
ne unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите. 
уке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове па 
.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том  
а упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу. 
проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил с 
жује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Ло 
ви дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Кол 
 медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба 
а спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узро 
а слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У остало 
таје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по 
ато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома 
 а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку... 
зао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседн 
 носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао сво 
а и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без м 
 је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показа 
а својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Арт 
е, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити. 
љи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место —  
мад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} К 
лио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви н 
а Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p>  
 други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад б 
коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p 
тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали ц 
а разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} 
креношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n= 
ан другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку м 
ј живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хи 
и су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други б 
ије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су ј 
ог таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, гос 
ењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} 
мена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу нар 
ости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила... 
 Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам р 
трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакв 
е пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане суд 
непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини 
а је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко све 
пора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — п 
презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Пог 
.. хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — М 
ти.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као њего 
тох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, дру 
познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како 
стави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо  
мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја м 
"25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андрон 
дигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство.. 
 бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних до 
планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирски 
Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S 
че:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозвол 
, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рек 
чинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте извести 
шко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је по 
 Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило 
да би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да св 
првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не  
дни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:< 
> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ 
ега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је  
Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, сво 
и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или чети 
елу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ћ 
те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се корист 
!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Ад 
ао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима  
едало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све 
но погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрад 
.{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> 
обично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p 
</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам 
ста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачки 
алима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што  
једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, р 
— Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна м 
о мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив. 
еће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље  
м браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се  
аниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам л 
емо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мо 
. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Ал 
јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех г 
о сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени 
дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал  
о, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плак 
ља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испи 
так хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p 
штити несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био д 
} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам 
опранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> < 
, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што ч 
о, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите! 
велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.. 
д вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у  
е јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја пол 
 не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је х 
S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох  
берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S}  
а нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би де 
а треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....< 
 знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да м 
 поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтева 
ије који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} 
="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни 
отана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овд 
о, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти 
адница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на к 
<l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћ 
 предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огис 
 «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... за 
е дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде 
потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у 
и му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хер 
....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће гр 
збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви  
ог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој 
ло — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро остави 
а стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати» — у и 
љена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За ваш 
 су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се 
 која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То ка 
су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице 
цу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било рав 
="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан 
 скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак 
ромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна н 
 се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу  
шљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојк 
а је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или  
 одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе  
 честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошће 
на слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, М 
ај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости 
ан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не п 
, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом 
, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предход 
, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти зак 
човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се 
господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисл 
и си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога с 
едан, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш 
погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпат 
и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили  
ори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљуск 
што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она ни 
} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око сахат ноћи 
је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед 
одина ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећ 
, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све 
о мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она 
 Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном прија 
ивијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као в 
ен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има  
своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеж 
ађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати д 
о се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз  
 је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то 
брисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флави 
ише поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим  
ај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нецелисходн 
к су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи  
Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На сто 
ро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд 
.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, ф 
} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу  
и....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И мест 
тичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима глав 
д са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевај 
 трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолидн 
 огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско д 
а није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <m 
сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измење 
руштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа љ 
енијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рек 
ље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене че 
стављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хо 
и суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга  
0_C21"> <head>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање пр 
ију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзо 
 Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведн 
обе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је од 
итворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж  
о, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај 
вима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју  
чка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су 
т је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и прија 
к, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све  
ужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а из 
ма што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту  
 једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињ 
мињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» дод 
Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Пр 
председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет 
властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без прит 
дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен  
срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни  
огледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова 
 окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андро 
брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе  
ра.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има  
pe="chapter" xml:id="SRP1880_C0"> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на 
Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хва 
оштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да 
 — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, там 
е! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> < 
о с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ј 
 своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у су 
за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огис 
Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање о 
е ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи  
 /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако 
ђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери  
вава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а 
 — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпр 
 њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим 
годари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама прим 
Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, 
 никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе 
Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, го 
ичавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Пол 
ео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n= 
ије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? 
/> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе... 
очепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и з 
о преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — наде.{S}  
авно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они с 
меш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... по 
...{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дет 
т судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и 
ђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Се 
му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довес 
ни:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аде 
им зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази св 
 чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала  
свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве си 
 Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти 
тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, с 
леда подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неко 
дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Пе 
но климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и неп 
а их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он  
it="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гости 
бра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> < 
 поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Так 
.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> < 
аложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама п 
ин које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има  
 хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена 
ро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то 
ју да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мрго 
d="SRP1880_C22"> <head>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наг 
А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао д 
 И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични прот 
, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видим 
{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године. 
е истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г 
одине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај  
уштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око с 
ад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока< 
лио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљ 
е човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја о 
поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојт 
хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи 
 шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиц 
онити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје оч 
г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зн 
...{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где  
еобично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван  
с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — пром 
ог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал 
</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>« 
 — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике  
ад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, б 
иромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Тре 
.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоћ 
ле нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја  
 ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једин 
 Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика... 
има задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. 
. «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао 
ам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и  
> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се 
ћ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колик 
нио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толкова 
ици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању  
ник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела  
година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо... 
а, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред н 
ло.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се пре 
..{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S}  
а.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног г 
Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S}  
новати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих 
дње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што  
 и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако,  
мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У  
а отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опе 
 ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и кој 
во би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и про 
 дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све 
кат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спо 
алног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{ 
рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их  
</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај  
ети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођ 
е.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што 
 им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гос 
ко сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења 
Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да 
им ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} 
а ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад тре 
ији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... 
а бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S 
јешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви на 
о, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох 
искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим и 
 свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она 
живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе 
 — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шт 
 тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим 
ао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим. 
ијану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори  
="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута н 
ске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} 
S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо гото 
 опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћ 
дговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p>  
 ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размисли 
очио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче јед 
 момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»< 
е дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господи 
бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање. 
 Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... 
 ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полети 
ам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S 
ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио 
ндронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за 
 предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — тра 
 прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој  
же.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — бе 
о; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта г 
 — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и н 
ве <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S}  
b n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадов 
p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па до 
{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу.... 
а; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И за 
и наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је 
 их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, ве 
тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе нов 
е — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела. 
е кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија  
.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваки 
ћ спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и име 
ада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који на 
е се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се  
Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S}  
, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко —  
 /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у из 
 згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом по 
убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ип 
 ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није зас 
и само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је  
 је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, ш 
мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, со 
 слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби  
/p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ 
вија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрну 
ећ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Може 
...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја с 
 Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их  
а.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала с 
би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне п 
ати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благода 
л у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као о 
о година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и 
, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они и 
 на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, д 
ди своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је др 
 ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном  
 онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни  
зети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији с 
мпирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p 
 дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он ни 
одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја упра 
е матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан п 
="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се  
 вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми ста 
а једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја пост 
ог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи на 
не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, о 
арчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није пов 
е она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно ј 
а, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ва 
цу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође дру 
од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својо 
чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки матор 
 његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевин 
и отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— 
 баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће вр 
а.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, ч 
оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима вер 
смртно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је  
0_C0"> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостиониц 
седника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила п 
вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас из 
ршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да  
 тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{ 
> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни о 
нију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да  
ар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је св 
а вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а 
им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим! 
 сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи 
же.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S}  
 у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S 
њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима 
ом ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у на 
реко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза  
је мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испреда 
pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и  
 кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</ 
 има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 ди 
номишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господ 
 да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ва 
арку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави з 
Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој з 
 нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њ 
о врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише  
нака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — 
 наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо у 
на по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она н 
јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један дина 
у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} 
пник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли  
пник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214 
сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где  
лавом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се  
оги зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и 
ше никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ». 
ет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао д 
 о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати 
а готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» пов 
Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом 
есен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотв 
ада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Д 
ти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код 
иште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем 
ека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити о 
—</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је нау 
ђене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуц 
лу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне г 
е могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> < 
доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу 
ман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак свак 
је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Но 
е догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па 
п!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било нај 
ма неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају. 
уде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и с 
а вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне прова 
ућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка 
....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, с 
да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit 
и прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко узда 
беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај  
упним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде ста 
 је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана —  
еријала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
је лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог з 
 оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партиј 
..</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очиј 
да.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S 
} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један 
ечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> < 
p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неко 
 тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — 
да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола оден 
S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она  
ивотиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће 
ма нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћ 
<p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах 
 а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од гл 
и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише  
p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у п 
 неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, т 
збрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже 
д вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри 
је ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао нес 
ра и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси 
{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото мој 
може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не 
!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задо 
ајбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривиј 
и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он п 
рава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудниц 
и....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неоп 
искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања  
> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе бл 
{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беш 
а, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Он 
ога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштал 
 је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добри 
ступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туже 
којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по  
е на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, 
ц са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што с 
.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има  
и монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министарска одговорност у свету!...»</p> <pb n="138" /> 
 министарске одговорности?..{S} Наша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом, она им 
о:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наша је министарска одго 
х неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им нап 
 на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Роз 
 кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри —  
ведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> <div type="ch 
једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих 
ље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод 
вечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јо 
 аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од  
на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели свој 
јева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Са 
током крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место  
а његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{ 
ој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нем 
а најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави з 
и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се б 
овека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту  
од с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} 
кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се  
мања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <p 
} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама 
ама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали м 
лом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код мла 
 спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна ст 
т је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођа 
а почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи п 
ад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на 
рану.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о  
ти, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати б 
 весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је с 
пусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отв 
да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојо 
о је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим на 
— Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и 
 онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — 
ила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Он 
ита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овак 
{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд 
нац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, 
вари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начел 
— два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи.  
о сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S 
> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Он 
ен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не  
ох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} По 
ном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би  
 погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми 
уштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује 
ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добр 
цу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра  
 у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ов 
 партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте 
дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> 
ведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле  
 подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а  
еног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће 
на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгуб 
ти мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада б 
и чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} О 
 што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је д 
де.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по 
ну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лик 
» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућари 
 десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он ј 
е и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта с 
го, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће  
ује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је произво 
роду, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — б 
е бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова дв 
ао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880 
а што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} О 
макао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа пред 
после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју ду 
, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало 
огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да  
вљаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{ 
е ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог 
и очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним н 
било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта см 
дронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што с 
.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред 
 поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненад 
> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с о 
аћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће 
.. <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p>  
ч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама какв 
 да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство 
..{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>—  
ећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да  
 неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мисли 
бом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо с 
роцесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст « 
ћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свог 
ог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али дана 
 а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била п 
{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две 
 вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа —  
н је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега  
е?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не 
П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p> 
ња упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се  
ад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а 
огом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је  
 игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознат 
 добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигур 
ао адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањима увек  
 овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb 
У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба —  
наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</h 
г, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у  
тарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било 
..</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> < 
ац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-М 
ајвећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мање 
ави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</ 
. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на  
 својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За ц 
:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госп 
/> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ства 
 равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел  
г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној  
880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ да 
бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разг 
ко други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера ду 
, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Анд 
битој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овд 
д можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните  
 му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је ваз 
орњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по кој 
то какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле  
н је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло доб 
рочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседник з 
>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја  
говора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер  
. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана разв 
и сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г 
чи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погл 
поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити прису 
лази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још јед 
{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 д 
Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да  
ји води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је см 
ступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p>  
а водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</h 
 парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{ 
а.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засе 
наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрли 
јера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење н 
падао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама  
/> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две  
стог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих 
амо рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што 
...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне п 
 или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита пресе 
мрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губит 
 повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се гот 
ив г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес  
та у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учти 
од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обр 
парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости св 
е (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца о 
. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше с 
у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благо 
орило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање с 
вог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдрон 
, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S}  
том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — но 
та с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његов 
а се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи,  
их ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу,  
двели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло веш 
 да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори. 
рце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи ра 
ј заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али 
ви прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, у 
 а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, 
 је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и за 
иком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сас 
. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт покој 
у десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети 
се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозен 
а у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је прилико 
ве куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то 
својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко те 
 у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» 
же постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води  
 адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> 
 спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао ј 
сихијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам  
 имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком м 
а оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, 
. «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у 
кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен чо 
н адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад  
у партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покој 
едлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради з 
и, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта  
..{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве 
читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми?  
/p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још ис 
/> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да по 
очитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао 
оје ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често пре 
</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги 
>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«< 
о.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима за 
а својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје  
рским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљад 
измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је увере 
стов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г.  
рава стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се,  
Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности,  
 Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина де 
украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она б 
равицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S}  
увени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба бех 
поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни 
а није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а др 
оје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. 
учено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> < 
саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Адели 
 десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на кл 
лим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" 
{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана  
ауку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p>Го 
је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон 
рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џино 
 стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зеб 
и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!. 
тер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти зн 
 Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit=" 
ве медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегство 
аничне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско зв 
 непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже  
Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, мн 
е скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици 
S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори и 
тур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано прича 
ледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву п 
љом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше у 
ише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали 
 беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Он 
енске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнин 
но обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних  
је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Оги 
р избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље о 
ет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудо 
 оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније. 
гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио 
ла своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали 
 ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто 
дника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред пр 
аде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, пр 
...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ств 
рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати  
ху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и 
</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред суд 
..{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име к 
то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред траж 
иља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше  
 жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чуве 
д још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" />  
ји је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> 
воластим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Деб 
 баш како доликоваше једном образованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изн 
грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој ја 
 који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S 
Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћер 
 —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који  
зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пен 
ине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај  
 кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они 
све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{ 
ла око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} П 
гаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — уб 
е према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено 
 мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скром 
у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с њ 
угова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан мар 
 даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли;  
овац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је н 
душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот какво 
вима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена л 
 перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а  
знајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од  
 <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он  
шту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и посл 
ио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођи 
рада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан 
оследње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на пов 
0—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близна 
 приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заст 
уша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде  
и пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p 
авног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур 
ој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предметом дана 
када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Ингли 
 Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, та 
ја, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S}  
желио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га ј 
 Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи 
 Прилике, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p>  
/p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његов 
а, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с  
{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S}  
аву.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу ов 
. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="14 
ана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи  
ерени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, 
и као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије помери 
 и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица 
су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је 
опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је би 
вих људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су 
 се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у 
сак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на  
длежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељ 
си политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову 
је са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова. 
а, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар 
ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — 
ном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S 
ило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је! 
промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео проц 
ељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим ме 
Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањим 
ија добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка 
унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много  
{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом  
</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још 
ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох 
а није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета 
н мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г 
о му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а 
дбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, н 
>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад  
еног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Он 
, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне бо 
ољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор  
н од оних младих карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним 
птао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада 
ad>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком кр 
о је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на с 
егов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас 
ело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... ос 
ко је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S}  
ине — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пр 
што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је о 
 одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводи 
.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шт 
р у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи  
о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, уме 
 једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олуј 
нашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу уб 
угих неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начел 
 Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне с 
грлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и  
блика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо би 
ура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није о 
пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личности, односи 
вијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима 
 и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше  
 Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} 
да бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло 
ко не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p>  
оницу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и  
а што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p 
ства или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote 
их људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ ба 
уша која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да,  
ног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је ну 
 најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} 
>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи 
<p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — з 
је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се м 
и у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човеко 
ћи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком св 
х.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме 
> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Л 
, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S 
 њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —< 
 судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно  
ри чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед 
госало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> 
еднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора поне 
 уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и с 
сијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди  
 Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви с 
ружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, б 
.»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не мож 
а полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама поз 
 мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... 
 заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св.  
суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет са 
"205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је  
рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те  
ењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број 
дно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на  
.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та усп 
ла.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> к 
а мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима  
и су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флави 
том — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и п 
 пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предме 
је, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе прав 
 још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи 
о тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ниш 
је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb 
е, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p 
уге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, 
 мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број с 
ело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе пр 
 у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за јед 
 и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну слу 
S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, н 
ок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је  
осподин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био н 
ереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. 
а.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г.  
знао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за  
 она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шату 
зетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p 
зети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад  
 датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — ка 
женских карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорил 
пушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себ 
?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ет 
 Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту уго 
ик на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андр 
г порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој 
он погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет св 
га, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} 
млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга 
 тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ свој 
закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би в 
ћег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалн 
то продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подоз 
и....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађа 
да нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — о 
е померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S 
> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи п 
ећ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна. 
до ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих род 
емса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.< 
ном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n= 
он Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</ 
ица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе бесе 
 у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</ 
шој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да 
а, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на со 
не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и м 
вање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на о 
е и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S}  
р остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, мо 
а, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бел 
 «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнуш 
ојој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспос 
о да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног л 
д врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио  
рдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је 
.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета  
путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове о 
...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући 
ађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху п 
оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене сам 
ријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, нека 
 он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> < 
е симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?.. 
је супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју ре 
 је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p 
 начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипа 
и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} 
ли за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки 
а се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S}  
јим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конк 
цији....{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. пресе 
да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривије 
рилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону  
на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да ка 
лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S}  
 развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и да 
p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огл 
Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</ 
 се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која 
обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је 
 <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за баб 
иште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице 
очи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар 
па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене прол 
ми ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судов 
се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да л 
 вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу. 
 нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као  
 г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврч 
с је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели некол 
 <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но 
» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» пит 
е су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко т 
 ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу. 
е мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито 
оћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако  
два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</ 
дска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора с 
 јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад ув 
 ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красит 
 његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико 
и, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама 
же ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није каза 
... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове сл 
пет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико 
Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све. 
ћи умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{ 
>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан 
есена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га о 
 <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало д 
да су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слуш 
авити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...< 
 затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно 
 <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети  
њском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</ 
S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво 
говим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иро 
ка сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна ј 
68" /> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p> 
о да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта 
илој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да т 
моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».< 
здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем па 
је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жен 
{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је 
ог надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спус 
 који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао 
аветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на  
197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и  
—</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в»  
верен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано 
нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био  
hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле 
 ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> <p>Страшно!...</p>  
вот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо  
ио лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле,  
т мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родит 
сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221"  
ријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обаз 
оследњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било... 
тре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му дра 
мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше он 
да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење.. 
окојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем 
.{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевско 
 се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, мож 
 бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да п 
 сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —< 
не воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорил 
 ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли  
ијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} 
 „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законо 
ини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на кол 
м је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упита 
 сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од с 
што.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам 
оје му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се  
вати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гр 
кој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих по 
искусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под 
, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека 
му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — п 
је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по п 
асова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се  
одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је 
едња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од ст 
p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ет 
 трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу 
ити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стар 
конских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног св 
о исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{ 
ра.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од о 
овнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекив 
одавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „< 
инама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливиш 
— рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S}  
/>.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све ј 
....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца  
својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" 
е право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, госпо 
како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Ог 
много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да снос 
ећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да 
рећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока 
стави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се шт 
 закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој 
рујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће 
ања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђењ 
{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{ 
о једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њено 
.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам п 
тог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ 
о се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право 
могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му  
јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочи 
ими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би  
а гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узе 
па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, п 
народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма ка 
тивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон 
Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову неср 
да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не веру 
ење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може 
коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се 
о највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у полов 
ужби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, ве 
.{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, 
ајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста не 
{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло  
редавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. п 
S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би до 
о из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — 
 спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике ист 
ана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онак 
астични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г 
} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S 
да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г 
>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо... 
ој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у ов 
апред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите,  
>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче  
 њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију 
S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје ма 
ти онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само л 
ситету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разлик 
.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и 
но тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је 
о окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћ 
а белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седил 
 стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p> 
м саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, ч 
 међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел пресед 
ронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби 
"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао свој 
ги — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим са 
ју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните 
наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није 
мо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви  
 савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у д 
тав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознал 
 хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> < 
 Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља зас 
арско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру 
едам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они  
о је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле је он с 
г часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учин 
 је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас 
 се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хла 
ланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андро 
на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство ду 
кад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још једна дома 
ам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за т 
 против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи с 
 г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> <milest 
е против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше 
амо две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S}  
туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уст 
. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на стран 
о својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и  
ице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве же 
чера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је ист 
иште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је сва 
Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове  
туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник зв 
дрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земљ 
спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у н 
ндроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес је пове 
е куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствар 
 телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p> 
 на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља. 
ађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како 
а — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} 
S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделењ 
еху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г.  
ама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онд 
е и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{ 
рећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са св 
ве претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се 
. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала  
р — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г 
 и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предат 
доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријат 
у — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким  
>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... да 
у муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од  
рице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као 
.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објект 
рехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само 
 веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га 
..{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на 
и је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при р 
ао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи! 
S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, по 
, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је 
руге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет 
 да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака... 
/p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул 
 сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим 
} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде ми 
осподо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако  
..{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете 
ign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере. 
 Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на н 
је, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p 
 Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам каже 
ежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и 
шћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим ш 
Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Т 
вори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ  
ас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одгово 
 повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није п 
estone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „ш 
е, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.. 
 могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто вр 
шеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S 
ава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, 
а.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S}  
који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш тво 
а се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је 
ве,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљу 
..{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео жи 
ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам... 
..{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше пр 
као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад са 
нара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој ма 
знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави с 
 не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад са 
ог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи  
учи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?. 
о га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, и 
ину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децем 
te> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукав 
накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S 
ли, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина ј 
шљено. —</p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био ј 
кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{ 
ашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немој 
о беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорил 
 у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом. 
му крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p 
 па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p 
о, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску  
ше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже б 
а», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S}  
им, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г 
«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даже 
ласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на  
 дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је б 
 ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи 
, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од пол 
а моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остал 
 — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несре 
.. будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на пр 
ељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судо 
еска у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан ни 
о је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — 
 и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до  
тан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S 
ва</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И,  
..{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави  
као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, н 
гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звал 
24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба гла 
 ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ства 
е наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћута 
азила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На ком 
> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећ 
е.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је л 
м самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и њ 
вре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрл 
осле овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S}  
анети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала 
«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји  
 потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволит 
у да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пр 
 нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим други 
на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и  
је Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да  
остојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{ 
беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} М 
 дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{ 
пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S 
, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су про 
роучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и закони 
варку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <div type="cha 
амо један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се дес 
 ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не о 
 што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад м 
авити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужн 
. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и пор 
 славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{ 
она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p 
хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну —  
} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — 
д њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ј 
против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притја 
 крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је к 
 је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућност 
 виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из  
ну — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајал 
се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да при 
 огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!. 
 руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — 
и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ ств 
ад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, моли 
у цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Не 
ућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли 
вде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту 
n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</ 
 се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје 
<p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p 
, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила  
и предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публ 
} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет 
или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у нас 
ну — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста п 
итам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо 
естење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и по 
е љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар 
... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмор 
у и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој п 
нита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} С 
 бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «О 
 што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш,  
дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу 
лагосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њем 
ег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?! 
а ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће д 
 на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко  
дао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Ру 
а се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни 
а необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда 
арао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питај 
Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што  
 је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону девето 
ом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Жи 
 је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на  
и,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано м 
Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монз 
и, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе руч 
мњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </qu 
иш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека  
оје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место пош 
и предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она са 
свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели  
поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и з 
 а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како  
било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху  
. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S}  
хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као по 
p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој 
 полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је св 
д то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у  
, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S}  
S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни 
ика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, 
м не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узро 
вом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га  
Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а какв 
де у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г 
рочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне кол 
жим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је  
ту.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се о 
ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам 
 оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S 
е истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,ис 
. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То  
 против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} 
успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вре 
р.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана 
ни мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да  
<p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чин 
} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете 
ите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово 
Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познав 
 г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад  
итискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га от 
апао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се с 
у:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита 
е у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, к 
ше кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две ве 
.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали 
гледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани  
а <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота 
 ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте  
ох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он 
тне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама  
г мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити кој 
од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу —  
ачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је 
ве би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио  
 којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила  
ло.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти ка 
сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да ж 
 живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу 
..{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти 
<p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а 
мо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема н 
и ставови:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златн 
ни докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам з 
— као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда  
сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p 
 Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта г 
Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало  
 И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способнос 
— г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друин 
тавља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ з 
вар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} О 
,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса 
ебијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је 
аба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је он 
лату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатс 
мах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали иза 
 његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел прес 
и против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто 
и — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Так 
ne unit="*" /> <p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је н 
.»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о не 
unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава мн 
tone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p 
ака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу  
...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одг 
бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новин 
ри су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шт 
ке покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне с 
е, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина срет 
и, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни  
ра и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно ста 
ла.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретн 
дим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то г 
зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министарска одгов 
обље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне ул 
не улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад  
оница код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> чов 
 скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечито 
{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод вели 
олицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{ 
ом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p 
ити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима прим 
 је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај  
ослужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити 
не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покој 
е бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпос 
је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се ја 
у је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са с 
ене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p> 
рна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, м 
рех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој.. 
ндашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и мног 
е спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p 
е спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и т 
«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора об 
кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се 
к се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама  
и строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формално 
 непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p>  
ати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако 
е мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — —  
ји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути дру 
 видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје мат 
} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад 
и закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судов 
говоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница пов 
мо загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би 
>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, 
окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата. 
ред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да ј 
— вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone 
ше нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, ил 
пог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу 
Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" /> < 
јка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, 
 ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. 
 здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умр 
нији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ ч 
он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије ад 
hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, п 
орио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зач 
осрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кест 
игурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!...  
да строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђе 
 припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их и 
илосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, власт 
ио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао: 
>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које с 
негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике 
ривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, за 
не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начел 
к диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати 
 бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} Шт 
е била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена! 
осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекив 
згубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућански 
о тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div>  
ито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ћ 
ћу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше 
 десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра д 
{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необичн 
ју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спра 
ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим 
латну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо  
 намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref ta 
није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ва 
ких «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресу 
не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то н 
ме ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета.. 
те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу 
ље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је  
нају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p 
ој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хо 
у ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти 
гађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам с 
осије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног чов 
едног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог  
а скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене  
 осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварен 
 дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и през 
Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S 
Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови  
творено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «С 
мо.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г 
рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад д 
иромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим 
 ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb 
} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га ј 
 имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, оп 
{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је 
ш у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«До 
амом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Си 
ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне 
ства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде з 
ала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој 
 и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он  
о је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлиц 
/hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово 
Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Уп 
 милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој 
се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима 
 беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одм 
честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу ра 
е мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> < 
 силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиља 
јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" 
ребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годин 
вету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S}  
ре.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у вар 
олико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље го 
ешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану поквар 
еме револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечув 
 Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који 
м знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> <div type="chapter"  
;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њи 
 животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још д 
онвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би ј 
 у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S}  
а се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина 
ња, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохт 
опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} С 
мо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађи 
едмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обе 
Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не 
ла:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> < 
оћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, пр 
ељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрав 
 поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је н 
о су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, зна 
 горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове бе 
ан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси 
 — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} 
ред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа  
...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шт 
сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац 
и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="2 
она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку њего 
.., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело 
ниверситету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао р 
(Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p>  
нство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</ 
а Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p>  
{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног 
боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно,  
, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе каз 
Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Арту 
о.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и по 
изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непоми 
ојим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим уш 
вије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S}  
је твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да 
ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрли 
 проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не д 
м ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Н 
 себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крп 
њег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне же 
ога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи прав 
ишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би свак 
је — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p>  
дри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, доту 
ити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме 
дана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p 
а несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Фла 
 <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна пита 
ли — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачк 
 је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло с 
а створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо 
но запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе. 
ед, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше пок 
д га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар с 
 попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{ 
 знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...» 
 њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине. 
алека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима. 
сије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки санду 
тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од ц 
ртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле ј 
ом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се гл 
јници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њен 
ху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два бе 
— —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p 
стано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике,  
већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криз 
ародној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и спис 
а им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски 
ко је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожа 
смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије  
ст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на 
упио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше стар 
ама побожно поштовање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освешт 
ала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S}  
S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито бор 
 а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, з 
Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једно 
Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично т 
 се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да пит 
а пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој с 
мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је оп 
очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину 
 добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни 
а се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављ 
а се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу саста 
</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито приме 
S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек 
не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије —  
пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не ма 
је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово  
ала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио по 
 кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје оч 
{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему  
!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око к 
ед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шт 
 по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражи 
тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће  
ет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу  
ашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто  
о као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?... 
ивијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга А 
о дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дег 
 опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори 
ред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал о 
изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у ча 
рат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како 
рвог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатул 
упан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је 
м, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш,  
/p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што  
 десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После 
али Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старче 
ко 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмирива 
а је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» лич 
30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на  
Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањ 
 сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један ма 
ти ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — 
 је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и 
римети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; ме 
 све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша с 
док могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S 
 да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узро 
ти ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је 
најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p>  
2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{ 
страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. 
рошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај чов 
...{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно пр 
олена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако  
атељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај ј 
сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и гор 
p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам 
е посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да  
Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао  
ене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето вид 
, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико тако 
а, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ов 
и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући н 
и његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г.  
уђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар вик 
која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао к 
а сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви пом 
 парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — о 
<p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти с 
есто које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да  
Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, 
ожете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му 
му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И  
само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва пита 
ад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да  
е нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом 
ђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опа 
екција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже ч 
а свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске  
леп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> 
ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно он 
дна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао 
су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу о 
 напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да  
} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ј 
д јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља св 
 његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове ко 
а необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она о 
 И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да  
то гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</ 
 па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; а 
ења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљив 
ле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те ј 
рома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S 
онудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемониј 
Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — « 
} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети 
у показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво покл 
га је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот.. 
 баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и ле 
мњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} 
јатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом з 
м ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко са 
 упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p> 
ете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и о 
шће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати н 
 — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним  
аљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испр 
«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо... 
риш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господ 
ом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се раст 
а у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врст 
ен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" / 
једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст н 
о смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика  
 ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртни 
ах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S 
ака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у 
рвог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја. 
озентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парат 
до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш да 
емо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од к 
г загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе о 
огледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак.. 
им му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкод 
....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријате 
га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш 
му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три  
ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ј 
} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се ј 
 је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан в 
им непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учи 
ив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се 
буни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се по 
једина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако ј 
које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има неш 
ће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, н 
p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођ 
на ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите 
 њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Оги 
иромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слаж 
у сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти 
д оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа  
клонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почас 
ар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, 
адашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје 
ута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да с 
себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крште 
да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То  
 веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек по 
г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила  
 у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост,  
.{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и уч 
помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, 
 глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре 
 јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је  
овали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ?  
еком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је ду 
 Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас б 
је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и 
{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. пре 
т.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" 
внио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} О 
 причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му  
ижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још 
храњен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са 
 обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори 
} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је верова 
ства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену  
тављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику 
 Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама пуб 
а читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му  
кака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном 
 један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S}  
о собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу. 
ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Наша 
е та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је 
слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћа 
јину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи зашт 
.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се 
S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах каж 
. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густ 
оговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео д 
је патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} 
е....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, 
ах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не мељ 
америти нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је  
а ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн  
астављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је и 
стих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је има 
 да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољ 
 беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није г 
.{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи! 
 није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где с 
еља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Ј 
и хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само 
ској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру марки 
ћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По ње 
та више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што  
новне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар  
S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван 
<p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично 
одио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне с 
дни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата  
ладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред  
{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нем 
чкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му п 
а спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте 
 смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г.  
 приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мо 
 Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{ 
ђају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> 
а.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с д 
је није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он  
, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она  
е год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они бољ 
ачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би р 
и бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђа 
да се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође 
тивника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, уг 
и, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остај 
<p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала пре 
ори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећ 
ве то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се 
лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рог 
цу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог поло 
ише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видит 
ћи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Арту 
одавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у др 
} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престр 
зишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког кра 
лазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину ма 
.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> 
p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкр 
рачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аде 
енти у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече 
а свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на 
но одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да ј 
ој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... нем 
подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — П 
 црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је 
..{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба би 
ам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам д 
о и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П. 
 спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говор 
> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лиц 
«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збо 
<p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p 
ропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова с 
ена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Сев 
а је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно  
благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је к 
да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе с 
 свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одгов 
и; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда ј 
питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет к 
Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат  
/p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и 
 беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му  
екар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S}  
на хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно 
ентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици из 
адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника  
target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседни 
да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочит 
еликог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пр 
е с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «н 
 деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступн 
 у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљи 
а амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни пос 
.</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мише 
од краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног послан 
ла председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ преда 
избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S 
д као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвока 
а, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног п 
па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланик 
е пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имал 
вој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је мл 
 лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, ј 
лкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с 
ила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као тр 
...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>О 
м слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... ч 
 кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шт 
је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру! 
, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који  
цвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!.. 
} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти њег 
е, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код ку 
Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он  
оље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам 
} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Ком 
а била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња  
о данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора 
ламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> < 
ог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра  
јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у 
ично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше  
ј публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретк 
дина.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога шк 
 је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од по 
а му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу 
, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознати, ударајући  
— по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова б 
»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не б 
itle>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угос 
ојих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</ 
мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али н 
рагог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуг 
лити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући 
е је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној револуц 
којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људ 
.{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног 
ипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној  
ћи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S}  
ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{ 
ише збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја  
tle>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, 
ља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се поса 
марчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II 
сподине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан 
ојих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима ј 
а види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред 
 у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто свој 
се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење 
 број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у  
tone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у 
д г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је испо 
да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} 
о по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако 
 коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек да 
лбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је  
у Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се 
lestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андрони 
ата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако 
икад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г 
и, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119"  
 и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда до 
рави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци добро 
еник у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих д 
 дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честит 
} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатан 
и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на кор 
вет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{ 
не и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени ск 
увише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две 
з сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни с 
гао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома  
мале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И сам 
роб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне  
 суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, д 
рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после  
ао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост;  
воје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> < 
бини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ов 
Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник 
е к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио. 
а милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, вл 
тају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција 
 Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <di 
.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари 
 се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од велик 
илијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успе 
јер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета 
ну црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна бау 
сподо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том 
у матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала блед 
а слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју  
 и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као 
је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадил 
младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г 
е одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p>  
на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се 
е са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви јед 
у мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој 
чена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала с 
хом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је председник с 
— ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она 
по мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, б 
.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко с 
ештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом 
} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} Н 
 у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовн 
један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у фин 
ју с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту 
 замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, 
 у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба к 
ђене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судск 
" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене  
туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела ње 
</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити 
ак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у  
лик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} 
мала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p>  
ел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спор 
 своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо ска 
ало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осме 
мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас 
есретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопа 
 Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сино 
 и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Л 
 господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овак 
!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p> 
— моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само 
женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две  
и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови св 
у расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем  
година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S 
о мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег мет 
 да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да ј 
-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милости 
дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је 
у да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими свој 
дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни ре 
Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су 
је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти 
, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уве 
ито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имен 
јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваља 
ако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту остане 
ад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседни 
p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун ху 
="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} О 
би око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — О 
жи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко  
p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</ 
ао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало 
адало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил'  
, чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мис 
ше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> 
зине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни па 
И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при на 
ну, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он 
овору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?< 
осподо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} А 
 — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ с 
 — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> т 
лик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће он 
 воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене 
е — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште —  
отамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> < 
 неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!. 
 присуством протествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева инт 
више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни ду 
у страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био ж 
 спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његов 
 искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће 
.{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» 
 револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли 
спросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном ста 
} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпоставље 
к се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Шт 
сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети< 
 шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе љ 
д једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је 
казе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као св 
ом се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово ј 
егове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав 
а: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном 
олуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене зло 
сне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута в 
м народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и с 
о смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи о 
екао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио своји 
.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала о 
..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ у 
 сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, по 
та и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се с 
згубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подме 
ила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S}  
з дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор 
зор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p>  
ита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и 
а у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да 
јих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациоз 
у гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као ка 
идно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — 
> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом. 
о сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S} Прода 
м <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете  
размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојст 
сумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) 
 нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бо 
ра.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепо 
о моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о др 
то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних послан 
енио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у сво 
 вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који доче 
«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спо 
 остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнут 
срећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Ср 
у само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се  
ст ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне 
Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на  
законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, 
хом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од ње 
огледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као с 
ја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој 
ападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад пам 
ања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од  
!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је  
e unit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који б 
д «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гости 
тан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једн 
кред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му прек 
ла.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени  
ла с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман обл 
еђу сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S 
 оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече: 
 детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S}  
г спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, 
чију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то бе 
рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исче 
р г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела 
де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, 
ност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко миш 
а преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мира 
х кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).< 
ам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па 
ан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. 
а очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и п 
 сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit=" 
а „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</ 
подо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} О 
једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два 
зненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај 
мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност. 
а уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш дл 
 бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</ 
Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p>  
по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне с 
у мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакл 
....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?< 
г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који 
га, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у ов 
ед мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није ни 
> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове 
кле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један де 
ебало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, 
 <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> < 
вама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први 
ном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> < 
којници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} 
одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохр 
p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанц 
исују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот 
у бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не —  
д је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу 
е на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жане 
ра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочи 
одино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одгово 
не све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде ме 
!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У о 
и!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, п 
ad> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p 
волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво  
ановао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењ 
.</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебриж 
»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. пред 
ти г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра ба 
вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из со 
Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенц 
ку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успе 
 повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутраш 
>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој за 
у.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега не 
мештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени  
.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове р 
Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми  
чки значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики приста 
р, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу би 
 је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар.... 
резимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артур 
есуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабија 
/hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво о 
 бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је у 
ивио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите  
пно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе и 
а употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те  
 — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p 
обењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Ка 
подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је в 
 скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И за 
 његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — и 
ште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и 
ака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шт 
ац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испал 
ња, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође  
 њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословн 
жда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да н 
ао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, 
 чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у ст 
ава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све меди 
имично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П 
ла председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је 
 би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!»  
оживост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нест 
шање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови све 
дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад и 
су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умр 
ела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изв 
документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући  
.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога с 
у је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> < 
ежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он наме 
и си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне 
то, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е са 
није природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем 
 револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара 
Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледа 
 — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S}  
<p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура 
hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобо 
Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невес 
 није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог  
есумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а  
па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца  
ео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог  
— би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра  
ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара  
е понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесе 
а укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</titl 
!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лаб 
ко га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама по 
туо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су г 
дети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ак 
ишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћ 
лица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то ос 
жи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здрави 
..</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} 
трепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Ог 
је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала 
оци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало  
екате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очим 
S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке 
д оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без служ 
 је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен он 
ке дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Ми 
грбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше  
о по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио и 
ено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад б 
 му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} 
и г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици М 
 и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и она 
le>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} 
сила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, 
у; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво  
нак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b 
о, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Н 
ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном  
ошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша 
...</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стре 
еди њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни 
<p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим г 
ност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као пон 
ављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p 
шлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама рече 
 угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље 
:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако суви 
два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна  
толу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам 
<p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? —  
ада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S 
ла да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде шт 
дљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{ 
се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха 
 баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити 
зговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ к 
еретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху 
..»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и ма 
 као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очи 
бично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док о 
е три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони 
везици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати 
 је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада дал 
е нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко до 
> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} 
ео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се 
ла документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера  
аљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке 
само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико н 
зим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{ 
г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара п 
, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} 
би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законо 
гове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ак 
S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p>  
рема матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити 
вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали з 
јка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме 
 преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у 
ов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојиц 
ног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу  
пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?. 
где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флави 
пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); 
ад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — 
..{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући 
смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је бл 
је јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна  
ју гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пр 
 — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p> <milestone unit="* 
м рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузел 
а ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на ов 
ма.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе др 
 по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он  
лаву.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћу 
 их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пр 
а.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогод 
 наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља 
 г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора  
; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас 
књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте  
 г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије.... 
на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим.... 
.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше о 
 не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе он 
ита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, ко 
Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца 
помене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава.. 
трана затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно н 
мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирн 
.)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чис 
авља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разуме 
чким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера. 
по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где  
да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су по 
ар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа ја 
и колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су ви 
е пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године....  
е....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати 
ро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама 
де на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно 
 доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, он 
У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захт 
Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се о 
 већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што 
постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — он 
, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и  
ањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјав 
 свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу  
но приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»</ 
бу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако с 
>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он  
рлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана др 
к. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог  
егови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да 
есе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо покази 
 уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраће 
што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особи 
вним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материј 
ала фалишну образину привидне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у  
страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући прав 
ени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> < 
и додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе 
 лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у ср 
 је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почел 
рану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше 
Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео прод 
 на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид 
е опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може прис 
<pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад зб 
ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главо 
децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> < 
азумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још 
ри најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад 
икла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукопи 
а ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са с 
 <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња  
паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је з 
се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног мало 
обрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом 
, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска  
саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви 
 Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак не 
 г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у вели 
дило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој  
моћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелир 
загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана поста 
у, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама 
ицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па ј 
на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе јед 
езоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ћ 
p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, 
о тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес. 
тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и 
што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S 
ком да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи стро 
ам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се 
вет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта д 
 по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> 
га властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи в 
аса, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на мој 
.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с ист 
 — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на  
им.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако ра 
уражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море  
свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и 
нито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста 
ђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благо 
а.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет 
 Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше 
би с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="4 
тва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андронит 
међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> <div type="ch 
Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светино 
ОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло до 
 факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је 
1" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> 
о је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико в 
тата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава  
и, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове 
кад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен  
 колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо ка 
, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух нахо 
 противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је п 
 Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био ба 
молила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгле 
е треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> < 
 /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спрово 
S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја так 
тељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова жи 
оспође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцен 
/hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни и 
је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му 
е г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!.. 
у тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогл 
таним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом поко 
браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се о 
уством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује  
на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p> 
еше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго. 
јера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и њ 
м странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} П 
и склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то  
примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у п 
ик суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађал 
S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Та 
макли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Мог 
 г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако 
гова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласо 
ично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="159" />  
p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је пров 
> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никак 
онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он р 
{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? — 
оје лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима јед 
вог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав прем 
којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био на 
добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле бару 
ом савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауста 
изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао ра 
 неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босиј 
 госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ћ 
» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! р 
ењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од св 
шу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа сре 
еликом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати 
ко је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S 
 <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. М 
овим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренич 
 спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си  
оштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако ниј 
а трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије  
ог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше 
у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала 
престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, 
по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволи 
 јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал  
..{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да иве 
огао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао 
рохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико ни 
ености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај 
n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван  
ма.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г 
је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме  
 ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и свој 
 извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети,  
о ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не  
е многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «ви 
 самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари 
оба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су ули 
 све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ћ 
ше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужн 
 и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показуј 
то Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев 
о у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ва 
угу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџери 
ко да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:< 
S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо н 
о на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где п 
 на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и плем 
/p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да о 
лазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри 
, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p> 
на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То ј 
ари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална л 
 богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се бога 
ише се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па с 
 који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао ј 
ађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци  
p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебриже 
ајтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p>  
</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан мл 
 није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на 
.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да м 
«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" / 
теље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, 
ата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари ш 
p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским 
и — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" / 
>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Рив 
но.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» м 
ноа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најрани 
азао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца с 
та знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа н 
другљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео 
} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Ово 
квом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и к 
} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, нећ 
а и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:< 
е....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуш 
е овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ће 
, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта 
уштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не те 
 у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г 
вези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полети 
Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила з 
рагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 
ване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, 
и.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, как 
само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ о 
лене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Алби 
о сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S}  
непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху ј 
 јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме с 
је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, 
теље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — са 
м гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спр 
д немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е 
 се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити,  
и изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>А 
ао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!.... 
озиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се пр 
тити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој нео 
јавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сва 
пљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, изв 
 ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом  
ве своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су  
ца била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» — 
итаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и при 
о бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али  
S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зе 
аве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела,  
 изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибиј 
вку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми  
ш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог  
! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мо 
ало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Кр 
 сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb  
нда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами ми 
му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је  
их истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љуби 
сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S 
ума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: о 
дило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви рав 
прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми  
 акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Сл 
Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi 
тење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb 
и био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени 
а,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>С 
pb n="213" /> <milestone unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна ли 
е мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље 
ти: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мај 
 Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај  
е производ његова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у  
руго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један сми 
д би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</ 
ј страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{ 
и», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу 
но кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> 
 њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а  
г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле сл 
протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црно 
. спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне  
ј великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његов 
ти госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.< 
ната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је је 
вине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb 
ју Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председни 
вора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе  
, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта,  
чног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, стр 
се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице; 
S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продај 
спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и 
рдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како и 
руго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом 
а, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — д 
 — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> < 
м тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак  
/p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је поч 
, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео тол 
 Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г 
о је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г 
апају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који  
</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p 
а много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце  
тавите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И с 
еси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она из 
розно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је све 
ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S 
г неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко 
гурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађ 
S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да 
ави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогат 
ти, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</ 
доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомј 
 да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Њег 
транац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p>  
} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> < 
а, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо,  
ам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а круп 
во име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју 
 остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Сл 
ртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и рид 
своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болес 
ом имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме бедн 
есто у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p 
у беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су свој 
евајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо  
 зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са разв 
n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком з 
леда као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла ни 
овести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери... 
 зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Д 
 су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</ 
аше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио;  
 извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</ 
анама....»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изост 
За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту.. 
ег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем.. 
десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обич 
они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме с 
</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се р 
и кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељ 
университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, 
 да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека д 
јницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук би 
наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на с 
на — туге, неизвесности, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби,  
 моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, к 
веност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весељ 
> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста пог 
 у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Ал 
е-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница  
> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре 
} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа цари 
а, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи други о 
 изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према сва 
, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на 
сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S}  
ако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да 
хна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где с 
нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14"  
се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — 
, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу сам 
 прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота 
озива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.< 
нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хв 
ј сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га —  
о мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем? 
 на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у ту 
а да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је по 
рили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву ба 
шни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава мора 
ви ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог  
еке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана 
копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог  
и малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите —  
..{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први верени 
у, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњ 
те гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У  
ије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса  
 у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при на 
 мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без  
p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шар 
l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" / 
; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Р 
има.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накал 
ђено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: « 
д иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну 
к на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек за 
....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p 
а је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, 
ролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан 
и ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — свој 
адикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунц 
 свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је изб 
.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједн 
<p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она  
богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистер 
муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злос 
S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био  
кчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где  
ве жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} 
 грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилач 
о, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништву рекли би;< 
ку дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпо 
јали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="1 
, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — бе 
да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како  
дије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пр 
Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој пре 
ија?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала  
pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим  
 Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуц 
идбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S 
иво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га 
трана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали к 
тили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" / 
 рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознати, уд 
. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмен 
ане на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфиниј 
два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андрон 
д именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене. 
обро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да ни 
их кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претре 
Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и око 
тара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најош 
ака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом зва 
војим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш уч 
баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што ш 
овао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је  
 доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца 
 вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и  
азборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} 
видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi> 
тињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је чо 
ине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Та 
е чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих 
ти овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па 
више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андро 
 друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзента 
S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако  
о није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је си 
ије ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми  
ег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужи 
ијатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену 
ша.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је  
а људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење кој 
воје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срда 
је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога 
исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, зл 
мао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отв 
 посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по зва 
 патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре  
илкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добија 
ао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са  
рима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовоља 
права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана њ 
и, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је  
а је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се поглед 
да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> 
 страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је су 
!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — 
ни шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се м 
да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се про 
им очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први  
да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не 
стину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истин 
дања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учи 
цем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег ста 
ним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако 
 њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократ 
или и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас ст 
— бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве 
орита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. 
ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p> 
{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеко 
е, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политичн 
> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казују све, обелодањују све....{S}  
ад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> <p>Ово ј 
осподе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би 
 о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испр 
ри изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо 
аји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вра 
ог кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!». 
 куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га с 
разио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао ту 
чића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче 
орила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрли 
да златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Послед 
а вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А ов 
оље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује! 
 заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смроти 
ола, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p>  
и.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече: 
шту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} О 
осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} 
чаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb  
/> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим госпођама 
панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министарска одговорност у свету!...»</ 
сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} М 
ав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање п 
 да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру 
дела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p 
S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, по 
пријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на п 
ди, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења 
S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео наш 
 проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.< 
.{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од цигл 
 кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебриж 
удима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци  
оме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто  
е коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају ника 
 «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци 
 очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори ста 
би рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово 
ните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је о 
33 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку  
џије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од  
иницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гости 
 прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" 
љаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Он 
<hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра 
двиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он  
{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење —  
о «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима нап 
32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} 
у од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола 
и.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпо 
ху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{ 
Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи  
ко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали см 
 г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш ј 
{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црн 
ану.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за  
Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала 
тао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао  
 се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не 
дају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} 
госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема ле 
о могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>П 
нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива 
уштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, ти 
чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних —  
 планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или  
ци у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гам 
једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».. 
вода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори 
јањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламен 
лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора то 
рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек  
оложаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег 
а, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје  
рнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи 
а — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо  
S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. 
у је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са јо 
и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково. 
 сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњењ 
одни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што 
шта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја сам 
ана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове. 
 је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну гл 
 су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице из 
народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој к 
хничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа.. 
из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чуднова 
а из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живо 
 то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> < 
здере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног  
аби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на  
о.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особити 
кост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори.. 
ела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врат 
ери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у 
рилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вреднос 
лирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу  
Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очим 
ој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де- 
 да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене 
; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није би 
ла на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном бр 
ни адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> < 
е само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један  
лико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега 
ног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и  
е ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звањ 
 изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири  
би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја ве 
есрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватн 
.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 1 
и:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непозн 
нижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Ог 
у уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање 
о очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу у 
.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и с 
гло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и раз 
 пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњаво 
бало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито 
м да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентал 
дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — ш 
пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је по 
га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умр 
е видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и п 
то се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју! 
 сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала с 
p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших 
— кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах  
е равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е  
о! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме 
м новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{ 
о, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} 
криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пр 
и опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних 
нили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Ст 
ти.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу о 
/p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше ч 
рђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ј 
Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{ 
="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <mile 
> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмеја 
тово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам 
еле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код ва 
и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!. 
!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — 
 то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо  
атка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само н 
ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збун 
њено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{ 
<p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом 
 у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод 
ана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив 
аг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кр 
 кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар  
аква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зве 
 смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као 
 <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избави 
 свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали н 
ушевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је т 
твеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми св 
год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико м 
 У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се п 
пали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годи 
 — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то нало 
нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми  
 на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом 
} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају бог 
судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особи 
 се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш проти 
ни; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спр 
с г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пр 
ог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапава 
 стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље обл 
/head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, наста 
..{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читам 
ан тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», к 
шој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где с 
и — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо 
видне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ства 
ште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам прест 
п, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужила 
инама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди  
сио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ су 
и виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само  
а има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великоле 
налази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз 
Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупо 
игла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане рево 
ћ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што 
— дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом  
 од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умн 
мо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиниц 
p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не  
 народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — кра 
оруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном 
ћи му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним вла 
 стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужила 
апуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место  
 знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</ 
е адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени  
S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достав 
сти Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти н 
ју оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно 
цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Мој 
 столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и о 
"165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на с 
пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и оп 
стао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — 
им само присуством протествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захт 
о криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем пол 
ај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била ба 
у, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S}  
 што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке 
а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта  
, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон  
им с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Туж 
та допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си в 
стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; 
мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно п 
>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукну 
е нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лек 
 оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на м 
РЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампа 
цитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се  
— милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на 
те је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена  
b n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изго 
осио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио 
 он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све свој 
 пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за  
ени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми  
утра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест 
лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем. 
 је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом ј 
ан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бри 
едника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико  
 би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одр 
ишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бед 
 <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом на 
ји и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <milestone unit="*" /> <p 
и како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата 
 милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до сво 
 сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев гла 
 његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигур 
јој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре кој 
/p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи д 
спођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, о 
равица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео 
леда положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети по 
ржавне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку н 
м од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако н 
а милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> б 
рстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господ 
друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке  
била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све свој 
не доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је  
 од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срц 
вим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - поме 
 су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milesto 
о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, С 
н....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту 
 Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан ниса 
но! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће 
ала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужн 
 уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то ос 
S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам 
а неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекра 
 богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде,  
звишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледа 
тио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе.... 
_C9"> <head>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи  
l:id="SRP1880_C9"> <head>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезав 
тулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше з 
овне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо 
ећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму ли 
ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ 
 у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми  
аби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само 
433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, 
(више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<h 
чини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<h 
 да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака  
ноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Кр 
стили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим 
 делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле 
ашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ о 
 Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi 
i>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља  
воје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Дру 
судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред св 
азуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} 
здигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових прав 
S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за бранио 
о толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу они 
жни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као 
угасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав  
ата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светл 
у победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопо 
тетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Јед 
стави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и б 
 наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко 
шом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би 
S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она нес 
д њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; д 
сталисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у ј 
ти; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>Т 
S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од ми 
 противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Ф 
осао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{ 
 једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} П 
неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његов 
</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»< 
ним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи 
кред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа до 
љу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као  
а....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и  
, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако 
— јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адво 
о.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон б 
елики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај  
Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обил 
едина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније р 
 да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади пох 
о:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У то 
етим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — 
на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па  
аз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат који 
преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из каквих се еле 
јте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црво 
ћину од две трећине, која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада,  
Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглав 
јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit= 
е-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат с 
коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије,  
{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П... 
 у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пр 
твени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку  
век.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе  
Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p> 
 ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде 
ије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народн 
ма, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} О 
какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је тр 
» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта т 
, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> < 
<p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочек 
ве нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том 
ешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред  
, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одуш 
, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друш 
ашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, тв 
 овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S}  
е прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо  
тив, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промен 
грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође 
Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ов 
 често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом престав 
та....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S}  
ене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај 
S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друк 
ко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«В 
 живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Ист 
е непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђ 
 огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ 
све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали иза 
 вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша 
 главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје 
сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним  
у и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше у 
и дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избав 
 «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="chapter" xm 
о није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше п 
ветске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г.  
е куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам нач 
ојом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и  
један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон.. 
.. престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо ка 
.{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би и 
..., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима  
ку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта ј 
их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење.... 
наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се 
играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда,  
ма ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом б 
е, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} 
и:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу 
г века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен фил 
 своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искр 
очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три бе 
ошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље 
..{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, т 
је дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње  
с бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у 
ни — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Фла 
<p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас сами 
 у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дет 
цем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су 
стите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни м 
.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде д 
а не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S}  
S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb 
мо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>О 
Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.< 
и нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад 
 <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости. 
етири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{ 
ћују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег  
 да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронит 
.{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, о 
 овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са  
видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми,  
н у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-М 
 пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља  
е за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен- 
 Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се в 
 и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам посл 
два полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово  
ала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ  
 је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налаз 
Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, им 
ријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његово 
ста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Деб 
е три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита и 
отика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупц 
сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне варо 
рал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Он 
овор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лиц 
} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило н 
 њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора  
ник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих 
судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило 
и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је њ 
евињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да до 
но стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са сви 
ивила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је  
те моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; л 
о имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику велик 
ихичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила 
 Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне с 
{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакоса 
 Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још дос 
. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих м 
у свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> < 
кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S}  
ди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд шт 
дело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њ 
.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име 
 тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је 
н са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио: 
ња и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карак 
уштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и 
 тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако 
 путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од груб 
ана, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали 
чко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупшти 
C19"> <head>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу  
head>XIII</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, сту 
но поштовање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — пла 
d>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо сре 
>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она з 
и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, бу 
_C24"> <head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог д 
ка учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише  
ле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом у 
80_C22"> <head>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили 
је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у на 
у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} 
ти, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ј 
све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилач 
ј јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} 
едао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим  
не у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити ник 
ња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу д 
 Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади њ 
иљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба д 
е помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је 
а блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву 
се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сф 
нања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком до 
 рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је 
осле мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{ 
— — —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; 
агонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани 
 настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И та 
а где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по т 
љати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а  
ретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У  
дела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самц 
говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левиц 
 се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недељ 
 доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били. 
љ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«В 
д сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао п 
д га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости 
вом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n=" 
обичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да мес 
истао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на м 
 г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Анд 
је је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са  
...{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — е 
их израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што зна 
 хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!. 
реокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Час 
стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се 
</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гр 
у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити 
 Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p 
 Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p 
уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом 
не воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква о 
 мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публ 
инчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у п 
к. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па он 
 пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — ис 
ти.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење 
 Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>М 
вести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену о 
.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p 
им се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рук 
еђу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још  
 права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и ду 
ну — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S}  
о изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац  
.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш 
 дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у че 
их још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву  
<pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог м 
о узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непозн 
 и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде мил 
де-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју с 
l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњел 
а?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја г 
ртур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она 
>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу 
ородично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе 
описом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 1 
 добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зн 
дмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с 
таром јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођи 
судио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапа 
вета ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблу 
 Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S 
а су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим  
 а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је ос 
— шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> < 
»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неки 
 дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И 
 то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово  
итични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За шт 
ерује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «на 
тељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређиват 
 Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сиро 
његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криш 
је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по кој 
 сматрати као питање њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога ст 
можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нок 
{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем 
ртур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар к 
ду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно бе 
зговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти 
да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <mi 
ента и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, 
ће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S}  
 г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој 
у некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од  
 имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас,  
рождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му пре 
то данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који 
ао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне он 
уша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из 
радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{ 
ам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? 
, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то ј 
адог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког 
е матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног о 
 и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно сво 
ал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му 
а више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Лат 
ар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка 
ору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то 
— «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p 
— то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>За 
рошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност,  
и је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њо 
то! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с неш 
пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S 
 живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или в 
ам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим уши 
о не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада пог 
ипе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је на 
пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одре 
 продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S 
док?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну 
рише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно  
гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражењ 
> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о  
роговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми сво 
свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </di 
е он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Б 
 пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S 
 се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном 
 политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„З 
сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је на 
 обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{ 
ки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, 
 правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични  
ад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни  
 Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не ум 
н је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи 
 од наше министарске одговорности?..{S} Наша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом 
да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је бил 
 овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно  
="SRP1880_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ  
ет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они —  
} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примет 
његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} 
S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» О 
 «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотско 
о се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одг 
стове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на дру 
S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, 
тране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, ме 
Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам куп 
свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је 
} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог ј 
че, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима ј 
} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као  
зове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> < 
ишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш 
рет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ј 
ава његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним 
ачну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да н 
. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно  
отествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24 
S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наш 
ну.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те т 
— <title>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчен 
у у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажит 
хо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо 
а нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то  
75" /> <milestone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дуг 
ба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они с 
 најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити н 
викнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наша је министарска 
> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог су 
а.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к  
гистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у 
териозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу  
<p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на  
иљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни ца 
 Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће в 
рисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он  
обрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Фло 
! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше 
" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то  
 последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда 
о „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам 
 Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам 
ом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни об 
<p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон 
ажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени ш 
уда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију  
к ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок  
Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потр 
м ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља 
 последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су тре 
да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелир 
и више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S}  
но своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и н 
шег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам  
 — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлат 
ј нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину к 
.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... д 
силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милију 
аџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу.... 
д 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, 
е богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, који 
..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> 
p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши по 
рија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н 
 вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «К 
ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем 
лаве детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете бе 
р....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата 
 ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче! 
а деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба с 
ароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући о 
љада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p> 
а г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило  
се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име св 
ко исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћ 
и види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, по 
је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија 
ад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} Т 
— што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој 
Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем нис 
есретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — к 
p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказа 
руку, како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од н 
/> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда 
у праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на т 
ива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастит 
ким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве сте 
о није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим с 
ци, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз п 
 већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији на 
а кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г 
тан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињ 
.... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «соција 
S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, х 
удију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се.  
 погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом. 
..{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>,  
и кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пр 
а:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, ко 
х, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p> 
чин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобрав 
е коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани  
ма.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би дого 
хову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> <div ty 
 а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељ 
 из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту,  
 да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!.. 
а кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбин 
<p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће годи 
јој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим суд 
ник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро  
, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{ 
и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком о 
плива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у инт 
тупала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би  
 је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно мо 
Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена друга 
. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољу 
 могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим на 
 наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или  
је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитал 
} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сре 
.»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смир 
баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће 
оспође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По м 
о смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља. 
ила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од  
ечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{ 
 прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — ист 
м, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе 
њу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак  
ле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног ис 
/> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два свед 
е своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и б 
творише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу.... 
ина доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људ 
. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела са 
} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи 
и!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што траж 
обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одре 
чници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је о 
городнија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини г 
 дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо,  
итељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити 
шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нуж 
ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из оч 
 противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше  
.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали  
исуством протествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интере 
пора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, шт 
комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p>  
 могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква по 
 се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди 
Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око по 
 клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради 
ребе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она ни 
 за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да  
дети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка им 
и више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима т 
да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој 
на је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нам 
акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај с 
о се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! 
ласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био најве 
 /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцње 
ти разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разло 
е пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја 
 дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је  
о уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један 
ам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чис 
о.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, мо 
 је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с 
ра, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити сам 
 није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на  
е погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ћ 
 законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног 
но — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати г 
 па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати ка 
, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, ра 
 го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да с 
питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је  
у своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поузд 
Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, нев 
итељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб  
чу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> < 
тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће.. 
..{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио н 
ар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г.  
ласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање  
 св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек наста 
што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде т 
авајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја зн 
<p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтиво 
 светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српств 
 закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру сла 
кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} 
 из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адел 
н наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван  
та бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе опт 
ена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p 
 на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ј 
апред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу пита 
 хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио ње 
стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одве 
е.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», прогов 
је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у ул 
саму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако гроза 
ање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заб 
.. и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вр 
ази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесому 
 узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе 
ога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а 
дне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но шт 
арај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је  
ао усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог 
боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде се 
а!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.. 
убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам ре 
шак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држат 
 усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с он 
оја ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пет 
твора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју о 
.{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде 
овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он  
ола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он 
това.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља с 
дио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости  
 се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старо 
еку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставил 
ори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} 
је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} 
велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153 
 у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош 
ра на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S 
<pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг,  
 је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p> 
ословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити оче 
она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог д 
.. а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела  
конодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину 
личинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упли 
а, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{ 
а. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су  
а је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали  
то би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу пар 
 које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док т 
о.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да  
... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој  
им кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али о 
4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Св 
Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који  
ти....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један  
би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} 
м разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава!  
 судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мор 
ес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад 
 окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — 
оличан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је  
ви:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми о 
ње, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан н 
то се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добоша 
pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То 
а беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко  
 њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од 
 а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама... 
вога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведо 
о — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су  
е као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у 
Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њег 
вим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака 
ске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи  
у.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје 
ављају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим 
ња немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми упис 
дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима  
ог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од ш 
/p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и и 
 осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки зак 
едочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је т 
и; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није  
левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима им 
ела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, 
ора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А а 
јединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не кр 
алом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Е 
. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећ 
ени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела о 
дно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, 
њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће кра 
 има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду 
ље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо 
он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи ј 
би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоћ 
се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као  
вица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У најве 
отвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је  
ична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао,  
ронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна. 
и.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад 
 за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«О 
ве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог? 
 само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви  
шта.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом од 
 да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се са 
де.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ,  
е необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом би 
ати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског  
.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара  
ста....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушала 
писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог марки 
е?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућ 
ством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, ко 
ре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, кој 
на ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{ 
с сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ва 
у толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако  
за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у др 
времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли неср 
 је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се тол 
ичем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је он 
</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам с 
изе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!.. 
ожда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можд 
стало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана до 
нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свет 
ок удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</ 
и да својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У 
етна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била 
астати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог пла 
..{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спа 
 се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јо 
ада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја  
«егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао 
оба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђ 
идимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим вели 
 отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња ц 
 нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S}  
ош једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> < 
м на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то 
етврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило 
е да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, к 
сплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне неде 
ени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Ад 
 се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла 
ника у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима свој 
исам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано нап 
S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не в 
ће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Моз 
слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слеп 
се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло» 
м.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се;  
 и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n=" 
вља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n=" 
авио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни з 
ед очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање  
ава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи  
...{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S}  
јпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...» 
 Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годин 
има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Адел 
то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Њего 
 добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио п 
рви и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла. 
беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је 
ла да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала виш 
ојину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својин 
победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не  
и сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} 
 сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита у 
о сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе 
па од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Ма 
љно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да з 
, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту,  
оту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред  
каквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је  
осно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена зв 
е намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, < 
а....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на  
ди....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападн 
тима, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апара 
сподо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу пре 
нати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да  
 групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може  
ђује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, го 
 може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није к 
ош већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло  
Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бд 
а се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је 
ре!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове 
 и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што  
ун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г 
а Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспа 
здан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи. 
све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љут 
е, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — 
нути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да ов 
ени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што и 
S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор тужен 
 паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као 
вом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред 
етан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу пре 
дпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после о 
у опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После некол 
го много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да с 
гла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихн 
на је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p>  
бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и форма 
смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види 
 јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не  
е може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учини 
х срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несу 
епне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</ 
адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> < 
оваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не пр 
не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио.. 
тељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div type="chapt 
 има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p 
и нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — 
аги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Да 
 подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обас 
се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде зам 
.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добил 
уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину  
о да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, а 
 је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаћ 
сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки о 
ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p> 
 мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу св 
ела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, ј 
ваничним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет 
а њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем ср 
в трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узр 
et="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасн 
е одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упр 
</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па преда 
ранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде  
ија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најп 
и од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тас 
и не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> < 
а, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју мат 
но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још не 
. он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не  
се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова 
д би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!.. 
ривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више н 
 настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се 
ност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, зако 
 убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — је 
b n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је девед 
 — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатс 
а никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ кори 
ност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте. 
ћајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи- 
бра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад на 
г новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и  
квог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни 
лици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>и 
је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} 
: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Анд 
 г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, 
 ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.< 
ете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету  
туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... з 
 и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да  
дио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први вере 
јим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.»  
 но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што  
Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше  
 верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка н 
акуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, до 
S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му с 
чавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресу 
ткрићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашл 
д које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви с 
ајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен 
 <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необи 
онице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помол 
 издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па 
нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује 
свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с 
а у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам  
b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичар 
лутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, 
а је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето,  
ило од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказ 
ило од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? —  
ио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењ 
S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме м 
?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се н 
 Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је  
», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"< 
Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом све 
е — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих  
рачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом пу 
</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !.. 
— <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и  
 и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне ис 
орим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од д 
 ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је 
>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени 
="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не гов 
Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против  
ић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласо 
ађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> 
 и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на  
се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у сво 
 онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target 
ог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и заду 
 могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 д 
вијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пу 
инама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а нај 
n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико р 
иским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје  
отресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме г 
ћи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, о 
ј је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, П 
 на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођ 
— што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом ро 
 на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{ 
</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Нов 
на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и г 
то би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево из 
ако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо к 
 посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осети 
И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њ 
/p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морал 
емље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, ста 
 је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја ми 
и §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир са 
пор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} 
отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> < 
нако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве б 
е дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што  
ао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} 
 истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Ав 
вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на мој 
Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Н 
ог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дури 
 да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире 
 о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не буд 
а за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је 
оје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знат 
о 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пу 
авија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт. 
; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, пр 
<hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег г 
Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што с 
отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», 
{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од 
о:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он ј 
 и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледал 
..{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!...  
ака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао 
 беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза 
..{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног ан 
 напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је на 
 је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и преда 
док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — ка 
оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим. 
пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S 
..{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална 
не могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда  
.{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претх 
лед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</ 
 доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако 
о смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја  
и <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја наче 
о.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма  
подо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, по 
ечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, љ 
им приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласн 
{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од м 
 своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованос 
 <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово  
— одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од  
ам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из он 
вије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и  
 лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и  
ло проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У с 
 Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем ја 
 се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Так 
, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји доб 
шао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> < 
 из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је б 
осподо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адво 
ући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, 
а била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кр 
био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако ја 
ила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.< 
који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Друг 
Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док с 
ог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — свед 
ечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће 
ратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на д 
рницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онак 
 прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада  
ео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исп 
рема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; з 
о да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљд 
и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сун 
и по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>С 
>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога ан 
зели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је 
ваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S}  
а.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — п 
исли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо 
м би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче  
власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса 
ило, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све,  
која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље гов 
 ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог  
љеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је  
уша смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно с 
 морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину 
 дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она  
о:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пр 
 сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S 
 г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер па 
лику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима и 
лова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сан 
иховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној  
отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужит 
днику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И м 
 матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући 
омолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута дог 
 седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо б 
ца повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би мо 
>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем растанку.... 
ено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>О 
 две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу 
етне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао вел 
ко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере пр 
че....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купи 
само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико  
м....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, 
смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море о 
,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писа 
 говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода  
 је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!.. 
S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те  
ечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</ 
несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ов 
ше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је уда 
а отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»< 
едесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално 
ш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толи 
е за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S 
 завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба  
ије пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је 
толом одржала фалишну образину привидне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој 
 Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку  
>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут  
адна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна по 
 у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S}  
 саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да  
видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S}  
="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S 
..{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S 
о боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — и 
неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиро 
 је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, м 
е, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољ 
Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила н 
а; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашч 
оштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја 
 многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је 
p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то с 
бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану —  
 богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парох 
бав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни 
, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија 
S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је 
ојмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и  
 много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} 
 све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То  
погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и 
лу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим к 
 своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувел 
метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — наки 
16" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара 
<p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде  
 се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем д 
 г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи 
 да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у зак 
додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто и 
е Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је матери 
мо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радион 
ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први погл 
ез мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и н 
а....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам  
претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ 
та је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p 
ве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе н 
и ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он  
 сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, 
пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу 
!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинут 
те <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} 
ла, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији  
 дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свет 
 по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахра 
а је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још 
нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и 
амећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да 
реми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам в 
олести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба,  
уда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 дин 
ост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалост 
он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, 
се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје  
забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за 
ије.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... з 
{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је де 
о преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не м 
/p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и м 
ан, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да пл 
а, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потп 
је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ ј 
 властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада дин 
о држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче  
 његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да  
еби доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом  
м приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају  
 је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте боле 
ио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чини 
ојим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узр 
зи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од с 
ринога!...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити 
осети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближње 
ед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био  
јџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и  
ја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само 
овања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадај 
а који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми 
.{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи  
ало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су м 
Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда 
 хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто ш 
е и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и  
 Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрет 
у страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног 
 г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, кој 
екао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, 
обе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по  
тити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — 
 Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза  
ита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Слу 
лавом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан 
 сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да  
 слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни мате 
И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, 
} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек пос 
еставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n=" 
<p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога 
ропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у ово 
 га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве 
не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољни 
ио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> 
ба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу  
ио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди уве 
рише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хо 
амину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под 
дај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу 
!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по м 
 ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! пови 
 у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај чове 
инео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стек 
пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас  
ом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже» 
не лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад н 
.{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше до 
дин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разу 
јећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вреднос 
трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не збор 
жно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је ова 
тини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побож 
га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» 
 што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" 
елу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање 
/p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мркл 
је било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беш 
!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по катка 
 док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" />  
 трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју ник 
ма разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо 
би своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну  
вије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Р 
уду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г.  
S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријо 
и....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Он 
мешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело 
 је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ј 
оклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив 
о ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још  
p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из 
ао да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште заб 
 сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам м 
о Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он 
Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе 
 <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S}  
 мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици с 
 Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неко 
стина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да по 
пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p> 
Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</ 
не — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком прж 
..{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има при 
 краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале. 
} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово м 
 опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из север 
 се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио  
 многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше  
из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје миш 
мо по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и не 
кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необичн 
Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабин 
розоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То 
артија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су  
ује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гон 
а наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мише 
о докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од  
увелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где св 
вокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лао 
рају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као бра 
ас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи 
чије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је 
лиза параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни у 
време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у 
 и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био  
едну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врс 
 Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад  
је, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд  
 причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта с 
е би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и с 
...{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му 
ните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опе 
 по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше  
ст је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђ 
Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како с 
ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе  
 прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је н 
 као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{ 
је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо  
ре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељ 
 тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племенит 
 Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{ 
она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од не 
 партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у оста 
.“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо 
у досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те 
 ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично раду 
суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети.... 
ле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху по 
м савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече? 
а.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S}  
ах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо 
усти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> < 
не веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по 
<p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — зн 
ности најокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју  
кнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли сле 
човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Оги 
а — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — п 
не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је х 
 n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити 
 особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би  
једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако ј 
} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — за 
та још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служи 
спод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила 
 Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејство 
 и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што посто 
оспо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва дв 
чар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког в 
ност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни м 
 му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онд 
аца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац 
сетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стр 
естрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће 
ог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон 
 пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције д 
е!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед с 
у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, д 
то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши  
мати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? у 
те, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лека 
..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржал 
а.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За  
 је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза н 
И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у о 
e unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у св 
tone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, 
 су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су из 
ђене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, 
родужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Јед 
> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан млади 
роизвод његова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кућ 
естаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој  
е се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају у 
г истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Он 
 га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа 
зван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. 
> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би 
шом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут по 
рећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете 
ветом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и  
стати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је је 
p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" />  
 а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали с 
 некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог р 
 повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не з 
осле сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} О 
 господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету 
ришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума. 
S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} О 
а стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних комада и  
прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ да 
ватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи 
често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, тех 
 Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у колик 
права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има пр 
м држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцн 
 стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је н 
кумента под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на докуме 
а.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном де 
ише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће с 
 корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министарским стол 
мају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари  
и ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не мо 
још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или неста 
едила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није д 
{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</ 
 грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То 
т; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ко «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу М 
 једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биљ 
погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флав 
е, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке 
стог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу м 
и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироч 
 стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљуни 
рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Ад 
 шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала 
жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није  
е г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије 
 то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како  
ица од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S 
ову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{ 
рно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много 
p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала  
ашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На св 
{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, г 
 да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну 
е се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S 
 првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», по 
е очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по том 
нику притворства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена 
—</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов  
 коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи т 
 једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{ 
својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубо 
ичала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла с 
ма трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даљ 
аквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је 
родној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S}  
говорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва  
 својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за  
 превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој  
 се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца 
во је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пако 
 проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лонд 
 зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћ 
} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} 
 остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за  
е се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не  
е он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Ша 
у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова  
алу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема мора 
ешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа 
е ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска само 
 <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — н 
дно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су 
државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» —  
ада која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџб 
} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје уз 
али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његов 
ива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, к 
— шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко  
ине на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би 
агодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флав 
45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању  
иликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозен 
дати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чуће 
тнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока,  
по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» 
шла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто дог 
ада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба  
дбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она  
помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чеш 
то сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још јед 
n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S}  
дарила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек 
права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, госпо 
ше.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на ст 
ка разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам 
се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени ка 
 онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па о 
 огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник  
 тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{ 
туже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб ма 
а овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишељ 
ци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе  
а сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више 
, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и у 
но дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором.. 
е.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је  
бра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша. 
 положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седи 
 — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мисли 
 одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним сто 
ан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведо 
же захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати 
.</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувел 
!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да ко 
ече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ниш 
ела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирн 
Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се 
етио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело м 
Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ 
не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да о 
 Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му с 
испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари да 
а мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрз 
ичности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао прот 
<pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам  
госиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — О 
лује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њен 
а!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај 
статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној д 
 ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би м 
>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} 
пита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потрес 
ојава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе мно 
друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио  
и дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера ч 
ли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово 
>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово 
сова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај ист 
 годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, з 
више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Т 
77" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза  
.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколик 
} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и 
ароду мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме 
lestone unit="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да ј 
не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у 
 грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним 
д камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бел 
p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва муч 
и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био  
исани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, ча 
Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она м 
о.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чини 
ће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахра 
о трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва  
рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшн 
јати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмар 
беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости 
 Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше  
 да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чу 
 <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао 
души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да 
о њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је т 
 давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет годин 
ако је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бе 
авост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро по 
адањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, к 
ности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да  
!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупн 
I</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би врати 
њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само  
<p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Б 
 Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати прем 
јбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је не 
ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечк 
рац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код  
 збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази 
и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и о 
у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш 
же».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али  
/p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јув 
.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и прекл 
> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац  
ше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де- 
е после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Им 
 одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом о 
ко више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.< 
 оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио јед 
ас окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мери 
вио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да с 
 је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој вели 
вом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{ 
ош тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био ве 
е мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад с 
е селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{ 
 је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико,  
 и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроко 
х људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, 
и.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде прав 
Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» ре 
 неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтел 
{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а  
p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се  
 ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам 
 тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино м 
себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема тре 
 Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p 
енту остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом син 
Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на кам 
оља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p> 
 правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога  
асила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правиц 
се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нецелисходностима 
противзаконитостима, нецелисходностима, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у н 
аше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом ро 
мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску,  
олако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког  
 ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{ 
о почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жил 
е знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. у 
 да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији 
аши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих  
ст — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирен 
у наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и с 
ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац 
 то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја м 
ни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронит 
 могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске  
а.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на  
 Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несре 
авити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако  
лучај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјерово 
лад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престав 
 кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, до 
пасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне им 
 Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n= 
аку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — ј 
м понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њем 
ву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу наз 
....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је 
 ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на с 
, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би: 
 каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео 
ртур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душ 
ђе Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођ 
ла је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити 
 и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, 
видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом 
тали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је бо 
ом своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако попл 
непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чу 
</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> 
<pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба 
их, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам 
n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох ш 
«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да 
!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адел 
г путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет год 
же! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропал 
 којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је д 
{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га  
 на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је и 
а се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вече 
 речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово б 
остан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговет 
штвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми проду 
брижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од ку 
 мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> < 
».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захте 
ари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стан 
</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих приј 
помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи 
 па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати г 
адити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет к 
<pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен н 
ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се  
и гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и 
какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан  
ј муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропал 
ај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Њего 
ече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{ 
чи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очев 
он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи пр 
ти што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим уче 
вакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до луди 
оре од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој 
вични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не с 
ихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној зград 
ла се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} У 
и:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакл 
је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у 
ка сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је 
ао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају,  
о наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо 
материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре н 
ромуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?» 
 — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Ми 
 није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају... 
. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — 
у изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, 
онизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто  
а; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, под 
ине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог раз 
су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Ад 
ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустит 
патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законск 
одатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико мес 
ца икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да  
за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољ 
о, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово  
е мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те 
е било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронит 
име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико трену 
не....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио  
У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај јед 
 да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n= 
ујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свеж 
мотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекива 
вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу у 
 на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи за 
/p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о 
</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван  
дали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени  
>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја 
еде а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко  
} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час о 
ти вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10. 
ј на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24 
документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се н 
о своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу 
овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има н 
 да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Ан 
рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да бран 
мој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина 
е.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело 
,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не  
болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путе 
а сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немо 
>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери 
 готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Д 
ајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо  
у крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду б 
....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима за 
а, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се  
 ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света пони 
 другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се 
ресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорит 
.{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, реч 
 из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" />  
же на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су н 
а њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су д 
} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он м 
онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседни 
еве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих 
дице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му с 
 што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на 
ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очи 
мирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогна 
 А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече 
ам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала 
! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег  
ио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође дру 
p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="chapter"  
никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство 
 данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрп 
спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српско 
аш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што з 
литичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према свак 
им људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <milestone un 
а</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи з 
на? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми  
ји од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па б 
борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе 
 резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љуба 
 тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г.  
у не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да в 
 као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врат 
м нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусре 
а неправилностима, противзаконитостима, нецелисходностима, непрактичностима, — свему се томе не 
о тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој.. 
ри право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор 
 тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајк 
 да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко по 
о, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени зако 
чна струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас у 
а се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси пи 
ледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S 
 говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако испод р 
значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="SRP1 
ла до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео п 
е могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи с 
о тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте наш 
 пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> 
разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — пок 
 син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко 
ена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка  
читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу 
атилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавиј 
поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} 
ана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока  
ешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а не 
зирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, к 
душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се мног 
p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен ок 
Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она наст 
ј има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свог 
<p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да  
бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дат 
па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела  
 уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} 
 ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је о 
угу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити с 
 плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може  
p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним о 
ло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још  
абуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последи 
 је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније 
трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, п 
аде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му нека 
арајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам 
блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно инт 
а се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече н 
и како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет кол 
ећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, покло 
раљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађ 
{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш 
идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког  
понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања 
 — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши ре 
лавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p 
S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пође 
олази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> 
м не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао ниј 
"*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да до 
лико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби  
днога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније по 
иромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес д 
дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није 
ледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник —  
 не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за  
својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи  
="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично  
 Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је на 
де пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред 
 успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Ј 
јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој 
јим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему за 
е и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали  
он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако од 
!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једно 
знао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb 
ић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу  
вије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,»  
о се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По св 
у.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранил 
а и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у брад 
из леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обрасл 
} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последњ 
му по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако с 
 да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој г 
а скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не 
блике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се  
а будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволаст 
 предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шар 
ом доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је о 
S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p 
дне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао 
...{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох 
ешења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто 
но погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну: 
унџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га о 
ђане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њем 
ли....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој пом 
лтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и  
 дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не  
Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо,  
г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи 
 човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор ње 
то, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан 
та, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника 
П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати б 
 — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад 
је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је 
 нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово бо 
ао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили 
нали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би дода 
е?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог 
вијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по л 
аки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неп 
 а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, 
— даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S}  
ак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише 
немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег  
ању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаш 
p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, о 
 <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} 
} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и он 
 ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца и 
достоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да в 
ци.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на 
.{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је  
 остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плак 
 није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако  
— да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан нач 
орекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се 
рео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он на 
ственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом  
 не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, р 
 која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колег 
о дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о  
е је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S}  
уста — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он до 
чито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда  
тева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:< 
авио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи и 
ме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта ј 
 рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан 
оју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе 
Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упита 
е могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да  
 муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет бож 
ересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати 
} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомј 
0_C2"> <head>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стуш 
ло, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један 
 врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и п 
 ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, н 
јао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта и 
а университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би мога 
50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога 
{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам прил 
{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар д 
ни — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог св 
трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио к 
 — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био б 
је отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере 
о бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако,  
 је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомен 
иго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре 
а.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она  
она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је о 
.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа  
естита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, 
илика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој  
</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S}  
 у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, в 
рошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуни 
ровали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој 
б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и  
о.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скуп 
х политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> в 
{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведо 
S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотичн 
tle> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његов 
зненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватр 
чи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и  
 — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног  
кало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да р 
ју у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио к 
 дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на ул 
 је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мрта 
двокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни  
— не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно је веш 
 он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све  
 одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео м 
 овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који до 
кредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет уме 
ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, н 
<hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинст 
из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, ос 
..{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрз 
е боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављу 
ти, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово и 
еравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу у 
ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра 
икама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> < 
ва, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво пр 
а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би 
 ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам  
поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена,  
каким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазб 
е неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео ра 
више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација доб 
ела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за 
од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака крас 
ом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге 
а за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред  
а, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је с 
ж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S}  
удовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они с 
говачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренци 
ео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изнал 
 се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад ј 
г једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви град 
 само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, о 
аже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вре 
ин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на уг 
их слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет  
.{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не кошт 
ну.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога ова 
нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одмор 
 било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св.  
 обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p 
Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb 
рно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је  
 све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са који 
ј примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем д 
 успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишав 
 ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да леж 
ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</ 
предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То  
и све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, 
еној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне прија 
 баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— 
о је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би л 
вриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ст 
римила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и о 
који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове 
?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Т 
 кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од ка 
<p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу ст 
 Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, ска 
 Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> чо 
нао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђ 
ћ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше пра 
да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод  
 ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, 
вет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — д 
резимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{ 
 Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад 
хија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити ра 
ени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ј 
Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва  
анило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у кој 
p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде од 
у страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољн 
едну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико зд 
е донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на преда 
 било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беш 
аше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понуди 
p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се 
з мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад ве 
 мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Са 
су плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао води 
ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио з 
аличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека 
ло дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p 
и плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«О 
стати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наш 
ао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случ 
ша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто м 
ници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, и 
оже, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок из 
су могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад б 
>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојал 
ог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником 
иш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке... 
о мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?.. 
 своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу 
метуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>,  
И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрт 
сам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење... 
чев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послу 
смо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Бо 
иротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку.... 
е дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све изв 
 и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — кој 
 <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите! 
ртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе  
есовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је 
 Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромаш 
етно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати гла 
судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред  
ите г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пре 
— не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Бра 
estone unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан б 
аке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао мушт 
 још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у о 
еликих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у о 
 је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају сво 
слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, —  
у</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и  
ктеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државн 
нда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је св 
дахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из 
S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с не 
 <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер 
зуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост,  
ост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за б 
смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је 
 пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији  
ала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да каже 
кан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заост 
ј чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, оста 
.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вик 
и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да под 
 један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше  
иду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронит 
ја.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршил 
Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га 
иње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељк 
окак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга ули 
да би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>А 
ном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари. 
прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да 
а од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог н 
кне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај ади 
јте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини. 
> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним к 
<p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два закон 
 Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му г 
је беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног се 
не не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио 
своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развија 
l:id="SRP1880_C2"> <head>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а 
рем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фе 
у....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А  
е стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово 
о што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, 
 ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од про 
!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба 
ота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S}  
 јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео 
="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио 
ена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две 
ј крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој но 
тана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се 
нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописа 
динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа  
према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по 
што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је б 
 тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} 
} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету —  
 је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана 
е ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом 
ти овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њ 
 трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко 
 моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помисли 
ми нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад 
не речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они љу 
 посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је 
 је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас на 
{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но владине иницијативе,  
о смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S}  
е непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене в 
родица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако ди 
>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, мо 
 да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} 
....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог та 
 остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; п 
човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико ј 
асмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми  
 свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!... 
/p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} 
га друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала. 
само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присус 
а, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији ни 
рех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години  
 и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, 
 прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво 
 али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то уч 
а беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за другим... 
 ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душ 
ије ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S 
мисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја з 
а!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могл 
— једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао т 
 ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и  
..“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступ 
 <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први  
ром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, р 
е и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S 
 своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљ 
али.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање сл 
ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад п 
ром њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А о 
етан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног ту 
аборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S}  
биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио в 
ти на општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на вра 
 и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотак 
> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да  
 Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, в 
ротојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да  
о соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n= 
{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о дока 
еп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис сле 
ше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше 
 Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S 
оје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, би 
р гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине 
 је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуци 
 с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће г 
 врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта 
 кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми би 
нита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад 
воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — 
, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S}  
гледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало 
ао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нес 
ека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непо 
 од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час 
ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ће 
а како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За 
="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два све 
 су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су мора 
ње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она ж 
.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече 
 на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често 
тура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је 
те са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису мо 
ласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли д 
{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе 
овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, варо 
 шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о св 
{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Др 
.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети з 
 Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дан 
су могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жан 
та је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по с 
ам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова д 
 није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио 
54" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у м 
није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараш 
торе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али мој 
" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашт 
ре лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој 
вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам 
а....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу 
у где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на ко 
унцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гост 
ацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Прич 
у; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S}  
а црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један ч 
а у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је т 
тељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеров 
га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — 
ет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних дес 
ној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, д 
м стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S 
уд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако 
иликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n="155" />  
шла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нем 
е била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана 
рт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „ 
ије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га уб 
 спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S}  
удевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осе 
није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Арту 
име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад 
шати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причам 
ије страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S 
ала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Б 
љ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад смет 
 многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог  
/p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није мо 
 тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично руч 
овог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Анд 
ао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветн 
амцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је 
 слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде 
т.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да  
е икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и 
 Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширнос 
ање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S}  
те уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво 
ило г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио 
о живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone unit="*" /> 
езизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</ 
о очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права  
шлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не  
ису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да 
а навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређ 
ећ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, 
ом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и 
уше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако 
. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседнико 
а кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је пр 
ила затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S 
стово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он 
азивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone u 
е више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разбол 
ених женских карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се го 
о да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} 
ако овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај  
срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом 
ђе.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П... 
{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком х 
} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динар 
пис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови 
ној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у 
а лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио  
 ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тог 
 Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ов 
.{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озб 
. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај  
 на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка са 
 се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак 
о и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо м 
 полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — 
 његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S 
.{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начи 
самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезил 
ској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је нау 
ла.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној душ 
17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за 
осовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече у 
трани туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г 
ценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од  
е, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих год 
S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ наста 
 живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да  
ијом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице  
 се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује  
ела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб сп 
љив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у св 
 <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио —  
 све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном за 
 г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек је 
 је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он 
учак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <milestone unit= 
шта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинс 
 Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се  
шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у с 
ан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред све 
оа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p> 
ржао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бур 
мићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S 
 нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Ог 
ћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишо 
им му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — 
{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S 
вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у 
руштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отров 
S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених оч 
 пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна ос 
е, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — пок 
уђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богати 
рагоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <h 
Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — 
а и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела  
 заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он ниј 
...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! по 
 улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас пого 
на се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, 
} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца  
м ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} До 
ребао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је пон 
ају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постиз 
?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{ 
итворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и  
{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа грај 
Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћ 
а» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од ате 
 Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, пос 
о срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност 
је држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ о 
150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још ма 
— рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — ниј 
има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у то 
у како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању н 
те у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашл 
ез паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Ума 
нет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били ви 
злога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрпле 
ртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је и 
> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. 
никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура ма 
 Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не о 
кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама реш 
ef target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с  
> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детињ 
 Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у н 
«Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но в 
и се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане. 
 повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни  
 гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она 
срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он ј 
ета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потуж 
Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална спосо 
— ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала пре 
ио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није буда 
тили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. 
етио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може  
 никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек б 
е израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу. 
ара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за 
вих парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жал 
но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динар 
»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може  
*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други једа 
ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46"  
цију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало с 
е могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима свет 
ма — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одре 
уга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, гл 
висмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сир 
ога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андрон 
аше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«О 
тур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ђаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупље 
 вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, д 
 лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћ 
и Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сад н 
губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За  
талан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зуб 
орпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не ожив 
 овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да  
многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако 
ети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљ 
е подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S}  
м истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари 
трани.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опе 
оје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године  
ре.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S}  
његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су са 
ише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд 
ије — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на 
е....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види с 
арала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потрес 
И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом  
логији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувел 
вај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњењ 
S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Лу 
евтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му  
 зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош је 
се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило.... 
 себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа пресе 
 да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лици 
ото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он  
овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то  
нако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.< 
 како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код 
лавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва п 
 он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му  
а — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код нека 
 се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину 
 се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици 
nit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други 
ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" 
ло да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парн 
.{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава 
 је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тиши 
 и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозента 
о Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд до 
о показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milest 
куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се траж 
 би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад р 
осећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да вид 
анствених женских карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет  
§.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок —  
но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једни 
92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не 
е-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пу 
е.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве ч 
, примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро 
јава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам 
е, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох 
, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити  
авде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност 
ен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари 
 могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је 
имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе 
али, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово. 
тра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно  
b n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спор 
рав чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, 
S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска ф 
ас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурн 
шио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим 
бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа 
јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пише 
ст? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добр 
 то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у  
а јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказн 
не — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу! 
е последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало м 
 се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело 
ан ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Д 
сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам 
 манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу  
Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.< 
ли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да  
рм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{ 
— Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар  
оставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас н 
јере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џо 
доцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> 
 сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Фла 
Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде 
ту.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је ран 
ажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — тво 
е сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} О 
Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи 
ст свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшн 
то динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очеви 
 и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да с 
вој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ 
!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!. 
А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље. 
{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Би 
авици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајк 
...»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. О 
те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> 
 Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за  
тељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста 
p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио ј 
их икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде 
н да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао зака 
 правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p>  
 Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џем 
у....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одв 
истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили о 
уде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми н 
 оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује,  
 се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да < 
 Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала н 
сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља  
p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од к 
се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште  
 сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али  
Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви  
«непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код 
не, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужи 
 и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седн 
а ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење 
суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знат 
и су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, 
била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну ку 
а, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па,  
с остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ сти 
 преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да  
ш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега  
лама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже 
опавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} 
сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi> 
а у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S}  
испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте. 
а ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А  
лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и кој 
у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим 
 Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Ми 
осије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Овог истог вечера д 
атере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан приз 
њу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личности, о 
јани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник и 
илизацији....{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г.  
у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су  
згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p>  
удио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Р 
иди прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лон 
е ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале о 
одигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о дете 
ма.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г.  
д законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптуже 
јатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању 
о ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео  
к и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" 
ој служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честит 
тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично 
нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с мали 
омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину.. 
ојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S}  
ије никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова бил 
пору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> < 
ла ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима 
та сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим о 
ико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Ми 
 посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали 
сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљад 
S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Ко 
о видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што ј 
 вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непреста 
ио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова в 
оследњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази в 
ући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разл 
све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код 
 надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била —  
<p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђ 
на оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се 
је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистов 
Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју прог 
како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.. 
кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непозн 
— ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кук 
{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да  
 је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена  
сник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, 
/hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни 
псолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаич 
пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се ш 
</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледа 
лико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, 
Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.< 
 њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два  
казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све  
!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова 
и!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, вр 
тала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођиц 
бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што о 
 је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више  
> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак 
и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му  
и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S 
тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа 
ји никад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио 
ур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружи 
видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Он 
ажио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још 
не, која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој с 
тујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским  
и.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сирома 
Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца 
а више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало п 
а поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако пр 
едица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господ 
разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко ус 
чуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p> 
рена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом  
е сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p> 
 беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помо 
ба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добија 
b n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути.... 
уму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p>  
 скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казу 
су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И 
 дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Та 
 показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег ст 
т који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај  
продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пу 
о са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,»  
S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би 
оличине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе ари 
ви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је  
азговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају,  
една поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким с 
S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му 
ве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни д 
остива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{ 
 За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и оп 
све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет по 
..{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше част 
реса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали 
му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе,  
те ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. М 
аље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем  
.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ с 
говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све шт 
им, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и н 
оље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима  
пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала побе 
м?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда. 
Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флави 
радовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио о 
 —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на конци 
дало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога до 
догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо пов 
.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и  
ког судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} 
на кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија минис 
 то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>М 
ти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме 
ј заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на це 
шељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није миро 
ме“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже на 
еком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и 
и мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби с 
ротив њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним  
оши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бу 
.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица 
арежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људим 
младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа св 
} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао,  
ти лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артур 
а — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — но 
 пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родн 
ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— 
»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у пом 
човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово 
.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурн 
 леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непоз 
<p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се о 
ронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је гр 
, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом ст 
— да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људи 
Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «посто 
лађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло оп 
вим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p 
“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу 
ти!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом  
ију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</title>“, „<title>Заста 
ош нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она н 
е....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет им 
бњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа 
p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава 
пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p 
S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето пос 
</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и 
 дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по п 
80_C4"> <head>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоц 
p> <milestone unit="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици прес 
у закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме 
ао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на 
кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка. 
писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>« 
 — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити  
му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на р 
они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S 
ита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ  
но прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не  
е венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињс 
а би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!. 
а би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин д 
ознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо м 
во узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S}  
, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он  
p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар к 
 — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од који 
авије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче. 
иској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја  
ло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били 
хунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало кл 
су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама по 
сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је 
 ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњ 
сле колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му  
о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго  
орало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бац 
а сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела 
е ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То б 
гог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у ст 
није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба с 
ом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она 
сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита 
овод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију ски 
епреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Пр 
..{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на паз 
аш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш  
} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходн 
алазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је чов 
 сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је бил 
војој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу  
ију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку 
ти је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред са 
лу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу  
руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је 
/p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху 
води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су после 
анака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продат 
а је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад  
не адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђар 
ере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ро 
у мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете сл 
 али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то са 
по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег  
дије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми тре 
аду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије за 
.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поо 
е два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г.  
тер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p 
рог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазва 
сту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лека 
pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосрет 
ер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Мно 
е жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна ј 
дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даж 
 чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман беја 
м», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону  
ој болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали 
ерије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој п 
о....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред са 
да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се у 
— кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси  
</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долази 
но је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозн 
ахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>П 
штам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћ 
осадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква он 
тарац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и  
е пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да  
о и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да 
и ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља  
а је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртно 
есела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила  
им сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година —  
ш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више оста 
с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи 
је горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, в 
</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје п 
говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — 
 свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јо 
лавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слобод 
ела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосре 
о пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју пес 
а.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несре 
 Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хте 
ilestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита 
врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу прес 
 је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Анд 
>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа 
а се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо  
лично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога 
ан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало  
ргији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; 
 овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — 
ресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трај 
адовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле 
ије; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувел 
 <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје 
био куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити 
и о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, изби 
 гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је про 
јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа г 
.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!.. 
/p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио 
је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама з 
е изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира с 
у, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p> 
 време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали до 
о свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист г 
> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адел 
ке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују г 
> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи; 
едока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно 
дока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело  
} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао до 
пит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Та 
је вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су И 
је.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Че 
ишта.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да  
ш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову 
 загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су да 
несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва 
 ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах 
</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца  
је донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} 
{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је проп 
де...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone  
био.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао 
цила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p>  
 поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно 
да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он  
до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца оки 
га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама поста 
али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво реч 
нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{ 
мећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још ни 
елу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неопи 
реба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>Д 
ију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није  
е публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја 
ед толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједа 
амашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су  
S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она 
кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се не 
мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте ост 
осле ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико годин 
и сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је 
 Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она 
код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад 
м!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало 
кторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" />  
ја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одве 
на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је чове 
а — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило 
.{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једн 
ује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, ш 
себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и 
е одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «до 
е држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — 
во је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том прав 
, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад нећ 
е нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>,  
жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на по 
иким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се 
то се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио 
и час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноват 
ва обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није ни 
>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине —  
 пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете 
> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на ја 
вени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да  
 сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно 
 умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на 
ести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја са 
 да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује 
ини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром  
вору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија о 
добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада... 
е опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «со 
а је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говор 
S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција.. 
онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и пр 
буђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очиј 
ате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била нај 
један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је до 
а Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати 
 човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас с 
вог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена ре 
на ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и  
 тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности 
штао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први верени 
 психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од  
еше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше  
је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније члан 
 из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог през 
л је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је цел 
руџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али 
ост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сок 
рло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бир 
 и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле  
 <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту  
гла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г 
етни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопават 
мажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство  
свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пр 
жилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стол 
ј исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру 
 <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом с 
, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је  
фесор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сир 
до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, ко 
е пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у д 
Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дош 
ио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувен 
тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но  
окле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед с 
овекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јаз 
тура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена  
> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone unit="*" 
у.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не 
 они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мр 
ј Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ  
она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његов 
То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да  
друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, к 
 име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то  
а то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма 
зне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде сн 
 С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У чети 
 отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необича 
изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (весел 
и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење 
{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из гр 
 Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом зем 
 иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казују све, обелодањ 
е Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> дру 
ала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријат 
гљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео ре 
 наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ак 
иљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комби 
<p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прич 
није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> 
ао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе  
е нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само 
{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасут 
ениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену кр 
 рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Стар 
удноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушат 
олела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да 
илика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чини 
а читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене је 
ропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!.. 
лије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци  
p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S}  
 тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кесте 
стане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио амане 
 појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S}  
о доликоваше једном образованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена  
оштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмил 
 је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казују све, обелодањују све. 
 је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година 
о и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам глад 
 показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зај 
нга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
естрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" 
г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је  
чуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег  
ну.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Та 
аситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p 
ентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела.... 
к умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривије 
 су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог наче 
ици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 уче 
енија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику  
 Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је 
ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; су 
џбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавије 
рактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и ште 
онело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја  
кроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све 
а, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па  
е разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И  
ио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се 
еру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дија 
. . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијант 
м!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи ми 
..{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, про 
 с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта виш 
ва.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње њего 
слањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они вид 
59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} 
рио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они ни 
идило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани 
једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да  
ле гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужил 
..</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у 
ју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севи 
e unit="*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шт 
не зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал пресед 
има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво 
 свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што 
г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> 
ен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати св 
ки положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у и 
да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Ње 
то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певањ 
тражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини 
 силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популари 
љу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој прев 
ода, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће  
означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, 
 последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам свак 
ош једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти х 
p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова с 
љ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> 
о ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвеснос 
е ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У 
 овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило....{S} Чича  
авијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао ча 
тије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, о 
елику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици. 
еше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притвор 
е матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве цр 
се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је к 
имо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S}  
уба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина  
ободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем  
 руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао б 
/p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај зав 
кле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и зави 
е се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију с 
зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>« 
мцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> 
{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било 
о из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке 
брту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192 
риса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице н 
 такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васк 
ознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још  
ма није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ни 
бром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да  
ило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Арту 
е, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат 
је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Ф 
ресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се к 
 је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убр 
она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на 
ових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и 
м лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај бож 
.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три 
ича странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш ста 
с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног плани 
његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p 
уру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата 
илосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омањ 
ва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — ј 
е капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити 
мислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, ра 
иротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се  
нију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знал 
ти сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испр 
какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријаш 
а», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла године  
да и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и  
ад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и н 
тељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} 
уре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу 
.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Т 
 не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до дан 
у, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање п 
мео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога изба 
лика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он ви 
<p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,< 
b n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а кру 
а, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи. 
шта.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све по 
} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба сп 
угога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна! 
есто нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење... 
и, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, 
од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто  
е....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој 
 хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо де 
и се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу 
тан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Ч 
а Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будн 
е беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама  
. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започ 
p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се п 
 скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу и 
да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} 
и умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему  
вога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> 
 али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја заста 
 за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да шт 
е;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру 
гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чвр 
о гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} 
етлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p>  
{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и 
 ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању —  
твено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на с 
 Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше  
редмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубин 
/p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати 
удрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме с 
ву чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету своји 
 беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у сред 
> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогод 
— закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје  
о баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n 
је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког 
тио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — з 
умашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам  
 му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала  
дронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="13 
ризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја 
>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жил 
одни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим ме 
ушевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са 
 је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозент 
узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије по 
p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Пол 
итав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му ниј 
да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом бе 
тна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брили 
на ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрест 
себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у 
етне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала —  
 Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку т 
 видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад  
ечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да ј 
 се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S}  
ла грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела  
а луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n=" 
 брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости 
... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју прес 
поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је оч 
а се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као д 
«Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођиц 
ци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише м 
ереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једн 
бичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински ст 
 беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то н 
а — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била 
веног.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом 
ено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за 
не мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несрет 
ила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти ј 
твачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показива 
 њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, бо 
по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном пр 
она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} О 
це бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, с 
чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој 
роните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Ад 
дарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као до 
, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па ј 
.{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми 
оја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> 
е овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је у 
убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што н 
ати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила 
гла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, н 
а у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би би 
ана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако 
!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило 
дук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше прес 
деле узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика ср 
ледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем  
, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу покази 
 рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзисте 
ва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о др 
као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако 
кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила 
е и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мири 
а њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флави 
о здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици мо 
ш није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета 
њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто 
кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела  
ушом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене  
о би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати  
} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — прав 
гује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала 
оје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скамен 
појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха ње 
ити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друи 
. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> <note x 
 у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше  
а нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике стар 
ез разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образ 
 је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи  
лоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе 
и памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S}  
....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p 
 претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго к 
Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што  
Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим  
 Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширниј 
ио на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом 
 Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам  
се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим  
 тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, д 
 израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стај 
осрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли  
упруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћ 
ах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред 
} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смеш 
 она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој  
 — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они т 
</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе. 
кана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено  
преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна а 
послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег јед 
лике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко св 
ви се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То 
<p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, 
ше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под т 
 с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечн 
 лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прили 
би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за  
 њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни пл 
чки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања. 
њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{ 
је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна 
ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке 
се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најпл 
<p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре.. 
а</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на 
це.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен в 
а за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу р 
нита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андро 
 с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! зап 
, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијун 
своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратнос 
говор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флави 
роз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наст 
се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, к 
летила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она  
ена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али нико 
о:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола за 
...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде ка 
..{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом. 
, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би пос 
и у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно:  
ео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срц 
ко, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непозна 
бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p 
 и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми мора 
Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика,  
ога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S 
еници, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" / 
Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S 
} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима  
лавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени паро 
Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Њег 
од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то ста 
е....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам 
у други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу на 
 <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што и 
/p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у  
уду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш... 
нетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је 
,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је 
ови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет.  
ружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог 
роб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па 
о више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини мл 
 но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура  
, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и ж 
вног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта престави 
е његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем ра 
ротивности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш  
ебичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде н 
стурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истера 
шта.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, к 
уо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин —  
угу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити н 
г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољств 
 изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главно 
 дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице « 
и од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја п 
..{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p> 
ио најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} 
воме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министарским  
осланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законода 
 све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који ст 
о јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Бос 
евојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; г 
 власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај  
е-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} 
ило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спр 
а....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њ 
ајмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако би 
 су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, чове 
лу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пр 
мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, п 
 само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они 
Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б 
га супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она,  
н-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу» 
свештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика брета 
 мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела ц 
ндроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских 
руга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они —  
 правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћ 
 вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Анто 
ажим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта  
е разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може д 
најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су 
нуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше 
— Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред  
 би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, п 
 под образином скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су  
 Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мериш 
они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, ве 
је Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозен 
ко би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда б 
 питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.»  
>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} 
једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено крив 
бичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на в 
ијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника  
краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министр 
ала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је  
због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није  
је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од 
дела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу  
ме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаља 
други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену. 
и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апар 
 ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за  
и у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудно 
умње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судо 
> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене ули 
а и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена  
 ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смеја 
овине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласил 
p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прик 
тотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од наки 
агог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она  
оштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост 
лаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} 
н је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале 
хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко  
 тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилија 
 добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и руби 
/p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије зас 
наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је  
ивијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у  
. . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брили 
аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и руби 
е је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше 
у засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p 
удна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке 
им о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несу 
уг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздражен 
.</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу пре 
 ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба н 
ила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час  
 коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај 
у ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене мате 
ндронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут  
 Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућ 
госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се по 
Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко ви 
ст.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што 
парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{ 
е тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Анд 
Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{ 
вао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу п 
 од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} 
ри речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се 
грлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на  
пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По нека 
вно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} 
} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове 
рлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској? 
а» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тући 
Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би мор 
положење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви прим 
дну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> глав 
/p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши суд 
јективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму 
што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја с 
<p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави нек 
тна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни пс 
ло се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n 
изу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице  
те моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших приј 
је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта г 
У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S 
оме ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је наша 
Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у  
/p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја  
Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу 
једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немо 
ако би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчић 
твар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S}  
</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} 
у пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку 
 свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «наче 
ас....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он  
их да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама!  
ата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?... 
старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посе 
— треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хо 
 у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпу 
ти у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви см 
штије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње наро 
у се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше нај 
ио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чу 
мен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! —  
презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} 
о час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву  
ји су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да  
наменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је поста 
 суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов 
ба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у други 
прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — —  
...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога с 
Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет  
—</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S}  
д де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има пр 
че г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће 
а Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дођ 
....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» 
ику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутра 
данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење. 
ати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што з 
уше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном с 
шљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пун 
ићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пу 
на много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укоренил 
 да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она т 
 закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобрава 
евице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. 
онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Ње 
 решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста. 
орођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у  
</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци сам 
о», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузил 
њу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... вр 
мо знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да 
иста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није поз 
, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вече 
цу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему то 
рани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај н 
ах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу» 
а великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће д 
 куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> < 
 новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је глас 
ртуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резулта 
маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и д 
ивијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше  
и се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово 
осподар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик 
н код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо 
едрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје вел 
..{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пун 
 одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ет 
 Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам прилико 
Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ет 
лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу 
роните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо  
правитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој гово 
 што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је 
каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна... 
к ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? —  
 Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно ј 
а је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Је 
га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да  
редмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју 
у му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, 
> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре 
..{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као шт 
с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флави 
се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, 
м се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су 
 да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p 
и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој варош 
асом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — п 
ни су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није н 
Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи  
а о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Њег 
 хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S 
илкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа  
рте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. минист 
бере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом 
, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би 
 <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели пр 
удбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити  
ом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка  
до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма  
о се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и 
ок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово  
ед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је 
} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак  
и. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би св 
сти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову ку 
е само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола 
овори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» 
} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вре 
{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу 
 пут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} 
клества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <qu 
их година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави  
" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се н 
 су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n 
да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на 
а не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то 
 жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресал 
 избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам нала 
ang="la">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спас 
а сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, д 
ги — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; т 
 његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{ 
нита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S 
жо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешт 
савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио 
ад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда 
ти.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} 
 снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а 
оде!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено 
зује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одго 
ог....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{ 
о, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, доди 
вај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да см 
сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде на 
ловини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изне 
вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролаж 
оластим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију д 
 изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрну 
Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резу 
е људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим г 
S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам  
ка бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато урод 
<p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли,  
ележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да т 
здануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рек 
дите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој до 
" /> — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке 
 млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа  
хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном 
 широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста д 
.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада к 
латом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики кр 
ом израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, заднос 
дну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар  
шта казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Са 
епило стогодишњег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буд 
{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И  
 његове најмање појединости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" />  
оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворан 
ог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад п 
ом дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића 
 савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање  
 али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењ 
г сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри 
/l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад  
ци, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у 
беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним  
м ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</ 
акон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање 
</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је зако 
ланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} О 
сти, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{ 
пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сирот 
 у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за  
рке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публ 
чностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личност 
{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му  
у</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће  
илом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобра 
приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да  
 и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p> 
ема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било 
ервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су  
иромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у св 
еће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ неш 
то јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <mil 
а би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси 
 се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли 
ти најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не 
јбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и о 
у робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић 
ени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у н 
0"> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{ 
ворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад  
ћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су св 
за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S 
</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Ла 
ржим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, ка 
 најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре дома 
 дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда зд 
 њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на 
а три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим  
 још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>О 
, — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у пуб 
 се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г 
е на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. 
 сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</ 
овек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела  
ана да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном 
инцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се са 
 њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми пол 
 милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти  
 њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да о 
саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су л 
; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доње 
г стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку 
е ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.< 
 пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице 
 мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је дру 
ишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флориј 
роши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непозн 
ом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнов 
је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1 
 зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је п 
познати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S 
ше.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S 
ркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и дан 
а, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како 
} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину  
рин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{ 
S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не види 
ала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако 
ј човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали све 
} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ст 
и г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се н 
лијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ћ 
една девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигл 
мала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеј 
ер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колик 
ећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара 
 Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да св 
S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нис 
.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г.  
Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као 
ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би  
</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г 
о је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је 
први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од к 
 а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне 
де дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад 
а, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја 
 обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало  
познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми 
p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао сво 
 од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми мој 
 је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жил 
етно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је би 
ег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен об 
....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом 
...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он з 
 народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После  
и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли о 
.</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — 
у.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ чо 
рсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови курјаци у без 
врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу  
вишеним судбеним столом одржала фалишну образину привидне невиности на лицу својих себичних нам 
е човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племић 
стојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Ан 
јало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S} Роб не 
и било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем  
 и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочишт 
ање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и весе 
.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је би 
д овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљно 
и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв 
Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доб 
мената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — н 
. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши  
дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није  
а у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он  
нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад т 
а добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч» 
 с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај 
е, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с п 
авих на челу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста 
мала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздиг 
 великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{ 
отово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу п 
ека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе 
кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће  
, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није  
инално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи за 
оје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само дв 
чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао  
тале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите  
 добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду 
ра, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да и 
ој у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело бе 
="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} 
ачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га 
 је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу с 
вен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећ 
 ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сат 
 пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене  
 ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; с 
аљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.< 
се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени тргов 
еровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је 
есне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна  
а изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а  
} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То  
ина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу бе 
мље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под н 
е му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под 
 нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> < 
....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао ка 
 нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а  
на плива по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не 
грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога  
а су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и  
оле њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати 
ронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на  
Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изб 
на развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — 
нији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала  
ивијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вешт 
јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не зн 
положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотв 
 својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се ова 
нела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на мили 
рества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем 
и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи н 
Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и коп 
вен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве  
е тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би г 
укама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју ц 
м њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црн 
упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије 
>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да 
 спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности  
> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебриж 
инило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, д 
е губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певу 
ведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а» 
Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После не 
ајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигу 
 г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је  
ришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, а 
ији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под овак 
нара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можд 
ни имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су  
 сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клон 
, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се д 
ше ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили 
 ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловиј 
рлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла д 
улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом д 
ећ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам < 
су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза д 
 топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p> 
мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесе 
 речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, др 
ци где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Злико 
после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} 
— али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Н 
55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p 
а важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — преста 
ова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и п 
ре навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћниј 
 овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да ј 
 се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и муд 
а право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p 
један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени ј 
дљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чув 
да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те б 
уга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку 
ђе он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и зло 
 то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога капр 
ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље  
окојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачк 
да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа,  
ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако п 
њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај 
 добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где сам 
лкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динар 
дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим 
шеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после  
 то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните. 
е рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та но 
 — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Х 
њу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се 
о ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици,  
 назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 4 
 одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S}  
{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао 
а коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао  
вора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био.... 
е и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга  
илкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и пог 
 но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се 
смо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се до 
е једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела 
види, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S}  
онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Ми 
анизма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — т 
 најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил прест 
и казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из 
цу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Оном 
иђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога туж 
етврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, т 
{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи 
сио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</ 
Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце при 
тао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем о 
ове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри госпо 
ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи. 
он обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је 
..</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потр 
 <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> < 
м расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје з 
ег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да 
о су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" />  
. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г 
ла, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саоп 
атоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира. 
ђењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за 
ја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињ 
а ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ н 
и износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани 
ступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се п 
.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Б 
ојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову  
а се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и иск 
ака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном 
 предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме тре 
p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone  
аза, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — 
е! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне п 
е познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас  
нио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} До 
а сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар 
 како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</ 
окумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божј 
ах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све сврш 
ешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти  
м врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака,  
ђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда б 
грлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, 
ше многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар 
е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Ова 
као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њ 
 парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу б 
дубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу 
последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на к 
је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем м 
ешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говор 
о какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весе 
е радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта ли 
S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Изв 
 недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично ум 
а....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему 
огодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «ун 
одио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је да 
Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, на 
 бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише 
баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће 
.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone  
ме Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" / 
ан трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то сврши 
да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одм 
има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и ж 
го љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту.... 
својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас 
 ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприл 
, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он  
е мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да 
ењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, 
 и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао 
 дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} 
ђе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са бла 
азуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог с 
ост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је лас 
} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно ј 
а печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече. 
и».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те  
. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то  
ња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не  
азао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који  
 некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> 
руштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" />  
ак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше св 
</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по на 
време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека  
и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли 
, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није  
 смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који с 
аго народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сун 
 ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — дев 
а је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за св 
рема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S 
 је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једн 
рем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збо 
 <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о 
ше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радозна 
а: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког 
мо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p 
ку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће  
исмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намер 
вање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и 
, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... зна 
р свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судо 
доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дот 
оказати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајал 
лавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на униве 
е извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је т 
лед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бр 
иђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, 
ко други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посл 
ај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, 
то измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г 
ренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изаб 
ист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медец 
арницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривије 
ли — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донес 
{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, 
— овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — —  
оја се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало ц 
p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S}  
} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодав 
ми — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А ко 
 боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окре 
а никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> <p> 
да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у 
 предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем,  
д лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - гос 
и обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само о 
идио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко 
инара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба кошта 
...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, пог 
несе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p> 
се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «б 
се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она < 
гљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху  
та, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не 
ал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не 
врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур да 
 — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па 
{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предло 
Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи 
 Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало  
е и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проо 
је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги 
дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да 
пржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! п 
ћарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које 
м ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с 
не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег доб 
глар“.</note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се глед 
а</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милос 
? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска п 
не опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би  
скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S 
г</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино с 
ивим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»< 
Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни 
есто, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —< 
, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су о 
и.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно и 
 одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали једа 
о бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и та 
трани....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S}  
пасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне мат 
сова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудов 
..{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у ми 
 души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{ 
 људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — ш 
зрадом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њ 
ехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она  
.. да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. М 
.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће 
«ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела пресед 
Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљд 
руван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочиш 
 можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, о 
 изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ 
 једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И о 
лити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су  
ни.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да пр 
де даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секрет 
заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ,  
 да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче л 
адама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с  
" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» 
олуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза  
ретресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би 
ушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозе 
тер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «ч 
еног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме де 
е поседала радознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У 
 породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на са 
ње?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, 
 — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике 
ило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни  
ог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју. 
1880_C7"> <head>VII</head> <p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се врати 
црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она  
дник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред  
 бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «н 
оклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба поч 
Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко њего 
 Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим т 
ај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тад 
 оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заи 
у.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> 
 у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и  
 не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они им 
 — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор! 
га се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривије 
поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гони 
а Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у 
бацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За 
и ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је 
ље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице  
оворност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право,  
чно лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда  
а нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S 
title>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви с 
шћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне  
вој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје  
а је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин  
</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S}  
окументу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом 
чинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="7 
е по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три 
 одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, крит 
а сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи,  
дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо 
дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за  
а вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије —  
lestone unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», 
 расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће тре 
т Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа 
p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с оз 
.{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бог 
 беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до ово 
.</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину 
е немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар 
{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. суд 
на мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њ 
евојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом  
о што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештен 
 кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} 
и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да 
ра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оц 
па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења. 
пастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} 
како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гости 
 народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува 
ој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми  
ма позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Ј 
кред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих 
 високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својств 
и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицо 
е и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г 
о се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред 
 се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар п 
оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве зако 
ја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је п 
ами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време д 
беног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне суди 
<p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни ови 
и а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друг 
ју нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца. 
, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој з 
а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкред 
 богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с 
 За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике  
познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове пу 
људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рук 
цинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још  
но обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г 
ри — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати 
 његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добро 
четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n 
нистру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило 
одног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и п 
ијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како 
адник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљ 
м на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим с 
 Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количи 
ебити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" 
екам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме корис 
од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети 
> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се з 
прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава 
гледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши  
необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сир 
х рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад и 
налима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у 
ондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста 
 — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у 
 много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и ни 
му се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p 
очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе 
вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда н 
«Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обви 
 да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћ 
ожи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Г 
оде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још не 
.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би  
ам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ри 
 дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министарска одговорност у свету 
е одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је 
 Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потп 
к. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нис 
 За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ст 
ја је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да с 
 <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чиње 
....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред  
паво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мал 
ише обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци  
а је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро 
скључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г 
ази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Шт 
у.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће  
уна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, о 
а ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.< 
мре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста 
 не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом... 
 смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће вид 
S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету 
оспођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, ср 
же, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој ад 
гнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом кра 
и, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог о 
правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромн 
вожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад и 
еде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом 
оју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Ми 
жда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишав 
 «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p 
Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше м 
 више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права п 
м раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S 
о изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чек 
бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи 
ањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што м 
 — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим  
ало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија.. 
дао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документ 
 спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан 
 прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори;  
лагодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је г 
 рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско п 
а (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у 
ај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних сту 
ост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{ 
ов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај 
лио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђо 
.{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опши 
је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андр 
о је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58 
hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређ 
чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и ува 
е,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражи 
то једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам из 
посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које ниса 
 бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао. 
 српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> <! 
својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. 
а вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> < 
 који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се к 
рактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још го 
мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе 
еистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а 
 ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја  
<pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, коли 
им ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће св 
ећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на ко 
ви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузет 
јих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без  
делу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чи 
дне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, 
nit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би с 
тен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пла 
гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресе 
 он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продава 
/> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p 
да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може 
} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад нек 
едно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећ 
борављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174"  
91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У  
>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја 
сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је  
 ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Про 
ди у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, 
роб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три д 
{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који  
000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима св 
/hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, д 
о душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, ка 
 људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, н 
римио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима 
ане....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" 
ишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагд 
 на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико ни 
ња!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но  
 сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изнала 
у, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао 
д? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају да 
Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г.  
 рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало. 
овори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>—  
р и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ.  
на беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим 
о рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људ 
јатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопс 
ицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуф 
о, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбин 
у.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља,  
 упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. А 
ог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало б 
 код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења  
а законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ.  
а га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се ч 
тање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 го 
оби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», од 
 нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — д 
денцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше  
је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно дол 
нашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</ 
о што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком  
са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога  
, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је  
г трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица 
 клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мише 
вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone unit="* 
јави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао 
љиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и  
дох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покој 
, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p> 
<p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, 
 јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!.. 
и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме  
на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Т 
имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену ми 
.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!.. 
ри безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуд 
е никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Анд 
раво и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изн 
а се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које  
ком — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчани 
.{S} Притворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падн 
професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су  
вао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао 
p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре  
 «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у  
зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда  
то више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ б 
ка, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунил 
«Господо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који 
е поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно примети 
ворила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milest 
е ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окре 
окол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећ 
а у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p 
им што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило 
ед овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де- 
ли озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафај 
президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, 
задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До  
рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну  
нак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p 
 рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Б 
имо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у 
х противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, им 
ачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку 
крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен  
..., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на 
авити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи с 
о није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Слав 
ла.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е  
луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни ми 
 отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору који ј 
а су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то. 
то камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом мило 
е умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а 
e unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад  
.., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија 
Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, ш 
о доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чи 
е....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се ред 
ала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и 
елази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које н 
е и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Д 
 — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право 
лике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше на 
стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на т 
оже да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве. 
иста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим при 
} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсвети 
мо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се комент 
пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна за 
тарчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе ст 
је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног 
о се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он  
а и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџа 
 овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправн 
 ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С ово 
то купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајк 
асењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је се 
на.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве,  
ену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, б 
а ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судс 
или нису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мо 
ом крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} О 
ом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кол 
 су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{ 
{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је им 
ијатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач 
па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо г 
 <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има 
ничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људ 
е скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — 
 Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи 
/p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Пр 
ебна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А а 
 а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична  
искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљ 
да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то на 
аку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов закони 
и син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој по 
браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је 
ођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао 
дне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при 
јаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код 
ока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може п 
мјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! —  
то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на рас 
ах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је 
 раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6"  
спође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозента 
г политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме с 
ного више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде с 
полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је веш 
као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов 
г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а,  
.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би 
или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први 
ликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p>  
е и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први  
око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огис 
ти, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће  
ицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући... 
} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста  
еће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бе 
ешава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста... 
ом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — поз 
креде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог мужа .. 
само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џо 
 судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Ба 
латну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај 
?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ов 
 крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечи 
а смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од п 
ди данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете 
мину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и пр 
не установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи  
и оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађ 
 и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</ 
аље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, 
е трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} 
бих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа 
 на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скоч 
блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Срета 
 сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се ју 
! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно изма 
вета — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном  
вији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се о 
белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву н 
>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита  
роните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </d 
ела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у в 
не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> < 
 стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у с 
 пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином д 
 ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према < 
је мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на др 
»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу 
еровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лаб 
о се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни! 
ио најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени ти 
ачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље —  
о је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један чов 
ђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на 
> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од  
ници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред  
епе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» 
 више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити. 
божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је з 
и код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што зна 
, повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили  
за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би и 
у и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n=" 
гурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после р 
вим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која  
 пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пун 
г јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као  
ео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изн 
 су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S}  
на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске  
» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачн 
љев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, 
гована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњ 
 једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> 
n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закони 
ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али ваз 
, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањ 
а како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та мн 
и материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи  
оју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несум 
здрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења  
лепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први ј 
ри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својин 
а пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени 
....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да с 
— који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумњ 
ови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — ср 
олико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опел 
а и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог и 
 — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом 
 ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну испове 
 Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ов 
о једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86 
и....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан жи 
а час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти  
 цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — п 
— видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Гд 
 наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово р 
 у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што ј 
љевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене  
и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на мо 
којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим в 
иромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; св 
јка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатри 
о једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју. 
је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века 
ће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суд 
ћи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људ 
еда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи пре 
мисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес 
мом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где 
оји су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутонош 
љ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су  
онитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} 
је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} О 
ад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, ка 
ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покуш 
узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађ 
е његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу 
омилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад ј 
 знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим 
Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у сам 
p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу о 
у, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према б 
е се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се 
p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и т 
 ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S}  
обравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политично 
</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац. 
 зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја 
оржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера 
инске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара јед 
ци, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматр 
цима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</ 
<pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S}  
тра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ 
урно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење  
 чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да уч 
 свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парниц 
је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то ј 
сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети ол 
 се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њено 
речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега д 
ма сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S}  
 му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пост 
искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде цр 
ило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јав 
га је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог бран 
 у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву ни 
p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његов 
ичање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} 
роните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека 
опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао  
на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с п 
те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твој 
пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гл 
омаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <mileston 
век отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Б 
не....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p 
ј девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разу 
черас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Оса 
ше.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешт 
 се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велик 
г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не т 
лади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа  
вске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинст 
сто, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>В 
ни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</ 
 партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у 
 — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:< 
и је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без п 
га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p 
служујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} 
том, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије 
У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке м 
ли.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на 
, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем  
онетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбе 
вију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет др 
пити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n= 
упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А пр 
жени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга ко 
одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све 
дну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је  
као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили ни 
 собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед не 
о још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није  
читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p 
а својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пош 
 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S}  
вала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале  
ивао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискуси 
 рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво з 
појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за  
> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p> 
 Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То 
шима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и  
лијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није  
/p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Р 
 целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Ш 
note> <note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „Огист Иглар“.</note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је  
озенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем т 
 идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у д 
е Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О,  
ртур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и —  
..»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита го 
у....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, 
зме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није 
То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем нач 
 је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана п 
 купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов  
у«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све  
а г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ов 
оћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за пос 
азали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао д 
..»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да о 
ало <pb n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p>  
ко се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба т 
.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би с 
 ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица углед 
единог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуциј 
ише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоц 
се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази све 
 саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне пр 
estone unit="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и 
ad>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су 
ао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго  
ти не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Се 
ез притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је би 
ју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S}  
 бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p> 
е са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је бил 
о громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Бос 
и?..{S} Наша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но америч 
с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</ 
њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору 
редметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за  
и сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» пови 
драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је  
а.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? —  
и: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по т 
 мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми н 
или: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошеви 
 којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви 
 су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и 
љског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све  
— једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први  
>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагд 
>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачк 
 type="novel"> --> <!-- <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> < 
r" xml:id="SRP1880_C1"> <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head 
 /> <div type="titlepage"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> < 
а — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било  
—</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чуде 
до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> < 
S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за 
ти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле ње 
То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик по 
лику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p 
креде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, гос 
ри не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур 
е, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени ади 
о име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да сво 
 Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имов 
у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са з 
00.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала о 
е повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар ост 
ска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се ма 
слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима вид 
лумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово би 
материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мо 
а Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај свој 
што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају би 
 <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти 
 се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:< 
ине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 мај 
итница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за 
 <milestone unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претв 
 /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и кој 
/p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стар 
..</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— 
а ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, н 
ните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је 
и људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кука 
е све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви н 
ом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих р 
ли, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондон 
њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вреднос 
егове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред.  
шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели 
ата, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уго 
.. водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој до 
те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ 
S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умр 
S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да  
епм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и 
ив мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта  
 докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните мо 
гао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И 
о право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> 
манет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина мал 
е једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вреднос 
је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то  
а дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стој 
о г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <p 
ентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимич 
жбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!»  
г сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане. 
арницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако  
> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошар 
свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како 
стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, п 
<pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је 
е четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне 
месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали з 
есрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног 
p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он з 
тране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером 
ња — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих  
г апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, 
а и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по с 
пу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасм 
е многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви с 
светнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову ст 
о умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, ч 
<pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смеше 
иже познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Њег 
ађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi 
н је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој на 
ебе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунил 
ије могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је 
, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да в 
и, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="7 
ју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, кл 
о била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрли 
ав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је  
едаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — а 
ше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин  
>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као  
пствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и  
 где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једн 
 ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва че 
ко луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни 
 па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ла 
, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још жив 
же доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока 
 Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и ње 
За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p> 
едњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ... 
из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само 
пуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје поко 
их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сет 
а после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико го 
није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан кара 
} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити с 
те, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длак 
као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише чест 
ркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} 
има отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору кој 
о на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више н 
 Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је ко 
ђоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше 
су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријате 
ножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на т 
ије умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и 
p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову 
 се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драг 
је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је т 
праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „цели 
д обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, п 
— хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отв 
оље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај 
во њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, от 
И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S}  
брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајк 
оје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S}  
маштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље 
 непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца н 
е једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> 
ив мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ј 
 — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа< 
рети. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супр 
:id="SRP1880_C3"> <head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... гд 
г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције 
ни су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана  
ушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћут 
ерила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од 
улог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен  
нуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предл 
дник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни н 
S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још неч 
есретним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само 
{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је 
бија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова. 
{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да 
тане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, к 
у јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја 
 лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и 
дном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} 
 овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, д 
рења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни  
p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуд 
етни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми 
 ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио 
азила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Аде 
ећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет м 
ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свеч 
 сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог 
ратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремил 
Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све 
{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда ниса 
ашна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} 
ми к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има 
S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у т 
ни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшниј 
} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пр 
е??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....< 
 као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. засту 
 unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години 
кција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба  
иђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен г 
ара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју дру 
мао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и и 
еволуције! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен ј 
 сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљ 
{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну на 
— сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памемет 
атије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико 
</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина мар 
чити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом 
ја је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали  
на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним уда 
и са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригина 
а.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна  
загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живи 
 њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа  
ворило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше 
 нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле тера 
уге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и 
а да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвав 
а.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Он 
о самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Арт 
изу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао  
рка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако 
 па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Д 
 састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа сп 
n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{ 
ни и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од  
 пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо б 
ју једну — од најотменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије! 
е увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда 
 другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломит 
он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се м 
асити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} 
ље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила уст 
ад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота.. 
и се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да п 
а није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше  
 <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се че 
ве су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах 
ајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив у 
ез ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу  
е!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није тво 
 не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљ 
{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејс 
p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, 
.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере  
....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља 
 <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> < 
пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се оч 
 узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наша је министар 
мљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p> 
и, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ф 
о шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у с 
је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хт 
тупника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред суд 
ше друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми 
м, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова,  
 не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рач 
ву јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним 
 здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи бе 
n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан њег 
е оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска « 
и госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>инте 
.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; ње 
ма хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну 
бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово 
бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беш 
о водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година как 
{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује  
, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду др 
 баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора  
ној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако ј 
а — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да нег 
!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко  
.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши 
 — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољ 
адити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он каз 
аџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} С 
 n="25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Анд 
м спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне 
о у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb 
 једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе про 
своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p>  
 вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена 
платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати 
иш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет ч 
р де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С де 
а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ 
а, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чу 
<p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својо 
23" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им 
 биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела ј 
агодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упам 
треса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгу 
му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Не 
 мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред 
а људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушниј 
Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме  
и овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне г 
е!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? —  
е.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и 
....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ т 
ату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} 
павао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Ина 
во очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три 
 може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — до 
последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити сана 
цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило  
је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може  
 подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнств 
и, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало с 
подин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} О 
једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутр 
ван, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се по 
уну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта ви 
и, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи оти 
а — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће  
ој сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан  
џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвок 
 смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и ште 
{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S}  
среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак,  
његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други ч 
ом.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— 
м — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, п 
 «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те по 
 некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно 
ила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних н 
али пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, г 
а посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очи 
 са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дом 
 да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви ст 
 прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Миш 
...</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе -  
же порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примен 
 босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, как 
јвеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ 
/p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене  
ној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај 
а и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој  
ћу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста бил 
тима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио 
; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да ни 
аре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је жи 
мо док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Оги 
говчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњ 
во сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не 
р....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као м 
 да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p 
} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, 
а.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је о 
 овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао  
 кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауст 
раљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{ 
ead>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпр 
ош важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је 
о је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће М 
ом, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах уп 
а вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S}  
заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да б 
 није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао  
се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних с 
 прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка 
 великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с  
о се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој  
авила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном 
лико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Басти 
д само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала про 
 преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохиј 
ижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да 
ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други?  
ола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од гла 
и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на  
о крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> 
лици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којешта вид 
да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа  
вестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187 
....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „ 
>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренер 
рог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто п 
т г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S}  
роклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?... 
} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентал 
ажи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што по 
то има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу А 
оцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p 
ко то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судб 
овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође јед 
 толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њ 
 и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне 
у и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{ 
о туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а 
, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва 
оји је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презим 
одужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да о 
. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме 
зговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партиј 
е....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке 
рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече 
злук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до  
ријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле с 
врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мо 
 истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе 
ења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образ 
ете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних 
на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампир 
аранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина ваше 
, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, ис 
ли и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешт 
сподине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — н 
знати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p 
да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S 
хничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неко 
тељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Му 
боку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако  
с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit= 
ка сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{ 
могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у 
је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од х 
а дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном те 
је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева,  
показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти  
и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но ов 
 ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p>  
ма каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </d 
 онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној 
 задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много  
зашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још н 
е, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица 
ш није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужн 
нитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} 
се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара 
ишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатељ 
S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела 
пасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева н 
»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице. 
Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ —  
 раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу он 
, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање 
 потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб 
ја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад 
а и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш до 
бина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођ 
а преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достој 
у још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p 
ом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Ингли 
b n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пу 
справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — вредно 
а»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200 
, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест прав 
езова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем б 
ва.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но  
анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то ни 
шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо  
о нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умерени 
 ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецањ 
/> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан 
, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба 
цама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком с 
а — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста нес 
таје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — р 
="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у 
аздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи ње 
м да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и  
разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја о 
— баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи  
 на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> < 
ди на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истове 
, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> 
ањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма пр 
 имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио сво 
још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артур 
росто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом м 
ч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хр 
.{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да 
мљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Треб 
} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити нећ 
м у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и  
вори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам 
 слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очу 
је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор 
<p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе сп 
ги облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама —  
ижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — до 
ија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родо 
обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за 
 <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и  
 вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га  
с изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари  
е и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано 
ој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матер 
 —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, д 
ивље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат нал 
уферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир пре 
су могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богас 
 немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује г 
ео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и сло 
ла сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погле 
н је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа  
p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака јед 
 наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби т 
 — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скор 
итичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке  
 разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: т 
за де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком мо 
и нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или против закон 
а преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим град 
казао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да вла 
игиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» дод 
«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која стр 
лицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и обје 
а му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и  
г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколик 
их намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве 
и она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сир 
к. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити ок 
би.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно 
одина је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта до 
о....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} 
о....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, н 
во дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему кри 
ана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише.... 
је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се освети 
{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је б 
овој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије  
:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, ј 
тапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно ј 
ла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на ово 
.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала  
ећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по зе 
ћских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно п 
увелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу,  
ју.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе,  
<p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу  
рати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости п 
а виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — т 
 као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обич 
аш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, 
 ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на н 
о превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, 
..{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше 
е и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дан 
} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручив 
оли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Ж 
S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша м 
 ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити  
<milestone unit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоно 
ијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим 
 међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г.  
т они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — 
нали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не  
Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара 
чевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора 
 да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је 
it="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотичн 
 удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она  
очеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је 
"-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измен 
е полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је 
 да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ с 
ог доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са с 
, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осм 
вије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас  
?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са ови 
после — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — 
м.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она с 
упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној б 
у, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретно 
н Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије» 
г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?.. 
обротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаш 
им вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{ 
 — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone un 
 господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог пути 
 ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски  
</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не з 
лушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко ис 
опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</ 
аре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина до 
пог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p> 
орио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он  
? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само  
т, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо  
p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам 
 Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учин 
бу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само ј 
 отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се 
 што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански  
ш само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div typ 
 чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, 
..»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <di 
} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milest 
ти сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје м 
ник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S}  
довало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опрже 
шег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се гос 
ћи!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Л 
дно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а кур 
} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и п 
ија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у  
де извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оно 
латка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била 
 није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више ј 
 У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, 
ашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим»  
 оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволасти 
итање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — д 
— нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то  
ше нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распит 
 г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S 
«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја 
ника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим  
јао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закон 
је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина к 
 упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>до 
Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив  
е може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто  
p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна 
{S} Ово је најнеодговорнија министарска одговорност у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како 
 одговорности?..{S} Наша је министарска одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панц 
 воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одгов 
ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наша је министарска одговорност огра 
осподин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.< 
о око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div> <!-- </div> --> </body> <back 
I" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <mileston 
етке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо 
у, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да  
кој...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама в 
ма је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још ка 
ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду! 
ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу. 
ова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњ 
 што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми см 
> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Ж 
ан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</ 
па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору  
мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло т 
новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко  
 умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јад 
мо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати;  
 бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам п 
али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега 
ловио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три г 
смеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад  
у неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само прои 
/p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима  
вештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостој 
ве, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p>  
 колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог  
х га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баб 
</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У с 
{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дне 
ишта....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове 
и — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S}  
 буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по м 
 Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, б 
е г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} И 
.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у  
расно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Он 
S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</ 
ћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да ј 
а!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, уд 
ема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно 
ао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узал 
.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разго 
 драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње 
писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је  
иозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам  
мјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заист 
ред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече м 
бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у п 
.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} О 
 велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да т 
асне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је к 
е све....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову ноти 
а би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало 
"144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике кр 
ности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скро 
.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњо 
ет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није ос 
не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривије 
обрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} 
на.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнут 
на од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа изве 
о напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред 
е.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе 
 посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чем 
а њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>« 
— он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p 
е! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову 
у да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах по 
и ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше 
едите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — ка 
:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала —  
ом, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје со 
д би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине. 
ће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф.... 
е адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи с 
а за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је в 
ва завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетц 
, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела 
ше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило он 
и — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечи 
 ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је  
 је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу ве 
ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још в 
ло јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је пог 
>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонви 
а нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало ал 
лико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <mileston 
би грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а н 
ежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је у 
} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила с 
вљеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може  
 њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу 
агали.{S} Прилике, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавн 
 просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ри 
окат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb  
 су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. А 
.</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андро 
 свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни бу 
не, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположењ 
» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта  
 пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар  
тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S}  
ужјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је 
жењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла вик 
мети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето какво ј 
о моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p 
нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ст 
ку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу изм 
она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p 
у, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојн 
а, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упути 
ог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мот 
се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног  
е опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч  
а мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p 
а је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу 
и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар 
о који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла... 
 Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостион 
p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом с 
p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорн 
ра и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људ 
шљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу пом 
егов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бо 
 се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно  
тур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p> 
ао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена докумен 
} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, го 
егово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни  
тељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и с 
 невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по п 
, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника и 
 за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко 
јлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на  
и непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш п 
иступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433... 
мао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечер 
{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не 
а није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна  
 ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попр 
речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштин 
ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андр 
и и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину привидне невиности на лицу сво 
иру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.» 
 да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу  
/> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{ 
аћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у кол 
ина, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онд 
овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_ 
слимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове 
 смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господи 
бијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без 
свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он  
те души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Арт 
гу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ниш 
оће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и са 
ако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p 
 врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S}  
, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одго 
 <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве р 
ote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу 
 Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију на 
тресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка  
 је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S 
ће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуци 
арне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ ш 
....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да п 
пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово ј 
ко далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је н 
почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих посл 
 И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потре 
 ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепаст 
чним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас п 
ва.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођа 
м „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно о 
ња — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без о 
лила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се сам 
 су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати ни 
 угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, пр 
оје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању пре 
в трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Др 
ако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелн 
 n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под 
1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у ост 
атња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аде 
еноа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и т 
ору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све п 
до је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се  
/p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве 
...{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је А 
ресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштин 
ивим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да дв 
 и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у  
<pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као из 
, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он  
није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика 
тарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, 
</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! река 
10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себ 
{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. А 
е су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни  
е у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необ 
еше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро 
, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго 
ао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове 
тави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — ш 
арце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провал 
. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкас 
ме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40. 
 да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} 
овратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андр 
 људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p> 
 и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у к 
 њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би  
о само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p 
риродна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами б 
у.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрест 
новима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад  
и је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим,  
еру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и ст 
сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељ 
ки — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу —  
ја разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, о 
 — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и  
ло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кр 
 претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити про 
Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Он 
осподу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И 
ћи г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника 
 али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> <div typ 
ме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљен 
да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојнико 
а у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте в 
е узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је св 
е исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у т 
хотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ 
могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Бос 
ла да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о 
е плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>« 
им....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S 
а тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — — — —</ 
страној соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p 
.{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни наш 
кидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господи 
 јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је  
 и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} 
 прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очиј 
којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се не 
ну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно  
ве ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам  
бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, ч 
ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дош 
ј му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго 
ху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођош 
 да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат  
еши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију сл 
{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је  
е беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала не 
отковичина облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Сав 
у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се в 
 сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} О 
> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда,  
г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозн 
кост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман 
, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да  
кови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава 
ејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да ка 
нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље.... 
 су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси ч 
.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш  
ви г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа  
а.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писм 
ије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По  
трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храња 
ивијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се  
бе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да 
у....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроб 
мирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је  
одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Ист 
м сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне з 
и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој р 
ујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује 
у длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисход 
певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n 
 света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презим 
и», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх г 
{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од де 
, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, 
о да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је та 
е хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату 
 — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чу 
учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 
.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже  
ђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу пе 
нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вр 
 птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Та 
накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте с 
е угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела  
.{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S}  
 по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га  
војим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао п 
, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини  
изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <h 
аре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео ни 
ле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коро 
у је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одрж 
е Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} С 
ним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако 
 детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела 
нут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, 
слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на осн 
 обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све свој 
арчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упи 
к да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ли 
адић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и  
 <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по к 
д кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и о 
он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму  
ије.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по су 
> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар су 
р те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на  
ј човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким  
твар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског 
је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Он 
 И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</ 
> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник  
, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у 
лавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га 
ебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{ 
..{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би 
знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не д 
буда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под т 
ио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробни 
, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у 
} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрем 
 је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S}  
 сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему 
оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је  
да због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запаз 
д глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрд 
он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — А 
о.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — 
гледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио не 
, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, м 
ар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да ов 
ш сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дет 
 <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцим 
— начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стол 
ају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог 
из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се 
лавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парн 
ме првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог  
а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад 
асле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних  
и пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној при 
 Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} К 
— еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима сао 
се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г.  
ле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се  
зе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Арт 
ек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар и 
 још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p 
Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек.. 
а вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињ 
њел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити 
лавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Дру 
јера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 год 
ра маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој вели 
— па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више.. 
м те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркв 
е младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавиј 
вно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки 
. и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистерио 
се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за 
њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште 
ник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозен 
стаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвиш 
.{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју —  
врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадова 
 Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и 
лемић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико  
га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку н 
авни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је 
ше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Ад 
чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p> 
а му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се р 
</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору. 
ју.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n=" 
..</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p 
ба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> < 
/p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје 
етра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и  
ако је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{ 
ан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија. 
е му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар  
а, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак п 
 верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>О 
вештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»< 
 <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пре 
ло енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа 
ицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Фла 
кромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико зна 
г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте,  
} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S}  
 две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајт 
неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 го 
лемића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} 
ра име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... ни 
свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Се 
 постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својин 
ен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незн 
 одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у  
че Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи не 
, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> т 
.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине 
е никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко з 
ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печено 
ио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало  
S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни реч 
с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредн 
 искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна  
 упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који 
p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За  
ност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени с 
 Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" />  
заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада 
{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име « 
Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете 
н.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он н 
 праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да пр 
за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погле 
ју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби навед 
а.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије 
беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb 
е чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у ње 
о не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму 
авије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљ 
ца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео чов 
узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџба 
ог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло  
е обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притиски 
 што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb  
S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{ 
накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ с 
 силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На 
а» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.. 
теља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{ 
зо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p> 
е Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још н 
S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Ж 
?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде. 
оло дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога  
по да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ 
је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и нос 
дговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г 
сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек ми 
 — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене 
у малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још 
 што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска сл 
опринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} 
амтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има  
знајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанс 
стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је о 
 насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у 
е-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће л 
итељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title 
вије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу д 
 је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} К 
 десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{ 
<p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам... 
авништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку вл 
S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више до 
искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо 
} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела  
ишћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог до 
...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за 
 спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потв 
S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше пон 
осије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде б 
ама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако н 
му....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су 
рни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој п 
е му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих 
ли — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су 
ођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник  
анио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се о 
о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казуј 
 није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а м 
овекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграб 
ана.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше меша 
е <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће 
и мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не ра 
егиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ов 
S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и  
 по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда  
ог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле С 
и смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се ком 
ше видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А м 
 је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозента 
огу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко 
слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је при 
<p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први ј 
ила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="# 
риљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са сви 
лски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити с 
ну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је  
 виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!. 
 су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда и 
.</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му п 
ред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час 
е гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би м 
>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?. 
ист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у 
џетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То бе 
ва ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиље 
 да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и м 
улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позива 
ал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма,  
а га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с 
36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у 
{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ад 
је марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ћ 
е отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на сво 
Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде м 
ично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је 
редајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са св 
то размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; це 
 је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши. 
 један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Срета 
 јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после 
удбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици  
еху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао  
а њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошап 
....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учини 
е је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медици 
ђаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради  
год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; ал 
p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шату 
{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог о 
S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је « 
ја: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г 
чала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми  
не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривиј 
и већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних. 
губљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил саж 
а што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је је 
Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, г 
ешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет  
а г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И њего 
о није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека... 
своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натр 
ад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — —  
јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!.. 
иста на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес,  
 да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртва 
стење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> 
и ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испр 
 Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад  
сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>с 
 усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу п 
/> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — гд 
 нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} 
жао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом 
 горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погле 
е!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је так 
сподине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сироти 
овим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је вели 
је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. — 
о ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клеве 
ју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их 
 кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Оту 
е као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем  
— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93 
мењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — про 
 јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га 
ани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по в 
> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочен 
све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заце 
</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се  
 своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb  
замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се  
ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно  
а дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане р 
и г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му  
Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; ал 
ти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој зем 
 мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и 
ланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мал 
ас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека?  
 на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити п 
 сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања пост 
у.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тв 
стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више о 
за јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној г 
м детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} 
ио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Сев 
је.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок 
дицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијер 
к. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> < 
Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју  
са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу 
 све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим б 
родаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци  
 браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И него 
вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не траж 
димо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лека 
гог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n= 
редседника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супру 
</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђавол 
а, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>—  
арац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја 
 се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, ре 
оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има н 
смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а  
им његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>« 
 се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад  
је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег с 
и њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изра 
бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га 
овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група он 
старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешт 
ратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да 
ет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна 
е оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове д 
ква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја 
ерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гл 
е млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="12 
} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p 
самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на 
 П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова  
оментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и 
е.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију,  
 хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> </quo 
ла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрон 
ате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али 
да као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио  
у љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, 
так — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, 
ом побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом з 
 али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфис 
ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Ог 
спраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и ис 
господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био по 
 спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом ц 
а је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, зга 
ронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у веч 
абе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је  
 нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замол 
Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је 
унара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и ч 
 и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{ 
е - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не ма 
ише но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала прокле 
умашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се 
ке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> < 
ту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар са 
 се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — р 
оброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам 
раду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а 
ођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична стр 
ко нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као сво 
а, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу 
ељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру 
назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрак 
 шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче.. 
егиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад с 
ања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до  
ивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке с 
чије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад  
 никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањ 
ребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, ко 
 <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ об 
тао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао  
ни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S}  
 привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и 
чно радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија прв 
 траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за 
е мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло. 
еринство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна свед 
безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у п 
 као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропадн 
ознаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам каза 
о, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвока 
ру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, к 
ри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њ 
еља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш  
луцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код н 
га; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то 
сија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао,  
никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост 
лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, и 
а Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш 
p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо 
ему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете  
сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га  
еговој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Фла 
110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г  
ије он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} 
е? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</h 
>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хва 
ће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсирома 
окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска  
згледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Им 
ање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачун 
 <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на опш 
роцесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику 
 је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit=" 
ли.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убр 
 његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небат 
ава и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено  
предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако 
е! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три  
 Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупи 
 исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокату 
...{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим н 
ан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али на 
—прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он ј 
ада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непр 
ављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особе 
...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она 
 је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, поз 
огли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div type="chapter"  
<p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене н 
ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад  
.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлиц 
S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамн 
без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слеп 
ет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и 
нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењ 
гу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавн 
онита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посет 
тала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n=" 
 пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необи 
 — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S}  
уше, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а  
 А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, о 
е штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини доб 
е, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необ 
и.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себи 
руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другари 
у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и 
оценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p 
и, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S}  
ајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић 
предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош 
ка одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је н 
им, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, н 
своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад к 
 нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би з 
то је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово ј 
на.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала  
 без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на мор 
и вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из с 
дали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S 
ки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} 
 ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе 
 Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је  
ако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије  
у децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија и 
 машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са ти 
еше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана 
тва једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 дина 
{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спа 
цу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Н 
осукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара 
S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пус 
 и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам ник 
доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и  
војој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете 
ну.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растај 
х му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас д 
е лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагн 
било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сут 
а мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на ст 
а <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p 
омућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето 
иту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала т 
бени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој ј 
— «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још в 
се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да проз 
ост иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треб 
оби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред  
Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за други 
м».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њен 
 вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи так 
ам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти 
Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам у 
ати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не  
S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која н 
Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалит 
ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко 
џбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плаз 
 се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је 
о је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог 
аги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала т 
 мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p>  
 првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милију 
значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имен 
...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S 
ела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њен 
луди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нем 
.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на от 
 <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у 
штио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико  
рама, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би сво 
енама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав;  
стинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би пример 
нита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан б 
тна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос матер 
е девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздр 
а девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{ 
{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав ње 
 ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене 
а г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улази 
и дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «пр 
кве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То 
и смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њ 
уди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; згра 
а је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину ду 
иње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу ку 
омјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад н 
ндроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по  
На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предме 
а њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече 
јзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаш 
ј на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће 
.</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — бил 
је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје м 
римети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам пут 
ом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и те 
не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{ 
ти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа 
лена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за р 
лици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног зла 
отивна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а  
цу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Ар 
 пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре ма 
еху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију 
> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помуће 
ледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца 
зговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гл 
арост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у  
 без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би с 
е.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више 
гоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — 
поту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>О 
о — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао... 
оручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве 
.{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венч 
у сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоц 
ољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост 
ни погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голе 
чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову неви 
лада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, 
p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо  
.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанет 
ја. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет 
ора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то 
тужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном в 
Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше м 
на плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — о 
осподо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на чит 
 погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и  
нала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим своји 
м на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа 
 гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад сл 
 чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене,  
се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} 
ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матер 
ђицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се на 
веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} 
дронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је  
ашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да  
.»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када с 
 врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете 
после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску. 
бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у пам 
је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, нас 
 да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо  
е дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху  
е дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху  
ота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала.... 
 да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе,  
и Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне  
и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>« 
p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не  
ретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се... 
твари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S}  
.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.< 
у лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор с 
ке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде 
ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, 
ајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг ј 
 n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а јо 
p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку о 
м радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор  
 собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је 
реминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих  
на најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијаш 
је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари с 
слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Ме 
х краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се  
де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> 
га, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње 
 да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213"  
е ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше тол 
Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију. 
немо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам од 
<p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слик 
p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у је 
оглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жане 
ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу п 
рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепот 
одног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ов 
ницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим 
има веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце 
че, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жа 
 гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описив 
здалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! — 
ика, потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи з 
 не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак  
ац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљ 
шено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»< 
тна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — он 
 истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни су 
ца злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, пр 
лан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред  
оду — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — 
стало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да 
, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим пола 
ад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо крив 
улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је н 
е није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова све 
нама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашењ 
} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p>  
 /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је м 
е материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем 
 искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полу 
. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не мор 
ама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Д 
ло да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој з 
е влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} 
о беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих 
Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине... 
 већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја 
оље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у 
 <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голо 
ва је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и правед 
 учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора изм 
уго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозо 
 поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флав 
нити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур има 
Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" />  
 својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да  
.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога. 
, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи по 
а, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други  
p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone  
је! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако  
ли и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p> 
S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној па 
вар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је б 
ти.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су 
гме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — види 
да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n= 
ен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги 
озети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе 
це Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене 
е обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочи 
м дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она вр 
еној страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву  
алишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не у 
, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати 
ицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p 
оју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би р 
иво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да гово 
 Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Рош 
није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајк 
 госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да д 
ње о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним ко 
окојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке,  
абија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.. 
и <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, закон 
по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени 
> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони 
а другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресуди 
вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад 
 и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доб 
чију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше 
ом у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је настава 
— Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше њего 
 Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{ 
м — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај  
то је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким дру 
ијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му т 
» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само ф 
— а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар 
значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S 
 држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Ге 
 Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и  
ониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бац 
 је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедш 
ла свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност  
ја никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, д 
 /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се к 
е јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од своји 
добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имај 
ндронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она по 
вим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком д 
но и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су  
 и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и ово 
рати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озб 
 нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је т 
на.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођаје 
} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице 
ере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу... 
ог кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до 
 старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души из 
друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као 
ао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је м 
</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свак 
} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжиј 
ба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!... 
е своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би с 
 имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој  
 све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће 
е гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она 
им да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај  
пуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека по 
 каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестамен 
а својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да своји 
 властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду... 
ија штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже чита 
<pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знад 
ужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду 
ока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Б 
знесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је  
е своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли де 
.{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане  
нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њи 
е ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, 
иза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна. 
 понижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право 
ског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени. 
уришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим с 
угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село с 
рво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја  
 престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној па 
 се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Так 
.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је ра 
сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ства 
окрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После не 
ј бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало п 
 се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ буда 
Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима учен 
.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мр 
ете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</ 
уме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решил 
инара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се  
ити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће д 
 је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници ма 
 Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју от 
но милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S 
 тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који т 
им околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се  
чине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100  
 а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где с 
ајгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а  
ства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то  
ву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо зла 
а тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обр 
итеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов  
г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите 
енте под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће  
ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и 
(фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим р 
 «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, 
ровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може. 
наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Вр 
у.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, к 
, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава св 
 публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој 
ена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени и 
чници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које 
овод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико 
утог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренераз 
о рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га ј 
, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш с 
 се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, кој 
који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатк 
ред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бр 
е пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах ст 
бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у 
ед славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га 
 судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијер 
Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај  
вор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака 
 Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте  
је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Б 
ајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не с 
ов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није  
ли кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има при 
 «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да 
цу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је 
!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S 
..{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по д 
мила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала с 
чено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој  
 питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онд 
 згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије 
јнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест  
 живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !. 
сност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку  
тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он чест 
оло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} 
ке.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и  
ри?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пре 
ура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоце 
 све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, шт 
во огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нам 
} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ свак 
ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} На 
знао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу туж 
каже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чу 
 Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу им 
 рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добр 
 оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и 
..</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — прат 
дор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура марк 
 добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљ 
атула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац А 
 доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динар 
... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сирот 
израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — 
човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу 
уга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали спо 
има нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад 
 <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{ 
осподине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не зн 
на се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што  
јничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> на 
</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упр 
ледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в 
гледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S 
деље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда 
трана — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у пр 
 «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који 
чије богатство припало <pb n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког по 
може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} 
желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чи 
ијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадн 
ј <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је поме 
сати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине.. 
о се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнул 
у, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, —  
е искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:< 
и се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је  
 ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу 
таром јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....» 
о је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по оном 
>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу он 
, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10. 
обио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и 
видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше 
ресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерав 
падали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше  
ако су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближ 
божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p 
им....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти  
жан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прил 
собењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n=" 
ат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вел 
законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и 
нај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} 
се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита 
.{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!. 
ивописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покој 
>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позива 
тмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Т 
бри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седи 
ио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије бе 
а још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milesto 
ше знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} 
јмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</ 
ља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће сме 
Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његов 
оказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и 
ћег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....< 
к се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p>  
и који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране. 
исао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p> 
..{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад к 
тинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би наш 
е, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројиц 
вога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ства 
љеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријат 
 Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите г 
ико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока  
а влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она ви 
ад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, в 
њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ак 
је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути  
 удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S 
увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш 
е код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два зава 
 друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа неви 
у и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситн 
Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По  
 каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господ 
. баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г 
ега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, 
рве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је  
и дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако бил 
 — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познат 
оше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан  
д ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојц 
о захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити пит 
авац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То м 
зумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног 
а, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а наро 
римети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да 
тане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици.... 
ивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска кр 
 ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика —  
 повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет вол 
ео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо 
бљу — вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане. 
и сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узро 
могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског 
еће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да 
ли чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се 
е кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и о 
у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја о 
говац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> < 
м мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим  
ка замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све  
 већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Доб 
ам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи.... 
hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што нем 
 изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом ло 
у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату. 
 Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... т 
оље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекакв 
поче певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p>  
</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру ј 
ачени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прег 
е за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна 
иде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!.. 
и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема;  
ачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а 
дност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари 
S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ј 
ти, или против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ак 
ез нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тог 
ћиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад  
дох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S 
о је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> 
варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Ул 
то их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај ш 
и г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n 
иност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, об 
} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет не 
а главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <p 
је из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la">s 
ански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебе 
ка народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни с 
скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени сто 
њу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка и 
<p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жа 
 зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Вид 
ави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовно 
пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, го 
д и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд о 
нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ј 
у таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, 
ко он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сл 
 видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — « 
" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се с 
е врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској ули 
гледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа с 
мство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше н 
оду до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда кад 
 се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе онда 
 први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, с 
ала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S}  
ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, см 
исало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањ 
доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у  
 отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <p 
еше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и т 
јавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — р 
мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је др 
 сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S}  
је су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколи 
/p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас  
мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно шт 
На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а 
 пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се 
то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком  
ра странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.< 
ће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово мест 
председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је 
вору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ криј 
, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живот 
милице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је кошта 
онетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима. 
но чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «про 
</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па  
им апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао кро 
ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан из 
<p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ств 
борављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађ 
еличној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему  
се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и 
</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> < 
 смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S 
каквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио. 
јно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну прева 
Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хте 
е, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег  
> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — 
А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизу 
е трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет  
их опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу из 
али дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самов 
и.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</ 
ећег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу има 
ац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад чов 
у остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој 
.{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији вазд 
орасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледа 
рашна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без  
ило не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум пап 
мором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трп 
ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова  
 пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку с 
а: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «зема 
обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, сво 
вати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мен 
Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је 
аше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет ц 
 у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда про 
и нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а н 
у неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</ 
ог драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — 
бока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</ 
, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседн 
} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p>  
ажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и про 
П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли 
не услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — —  
би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута 
сна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици,  
ели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове  
 па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том 
ог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако  
 о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе д 
к овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} 
за других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, к 
ки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу —  
тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не 
вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образ 
ови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, 
урјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело. 
у погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохт 
 болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио  
Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни  
 да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је 
дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари обра 
тири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако 
послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати с 
екима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге. 
.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој бо 
код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне шко 
е, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се  
.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флави 
новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, про 
нита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад ј 
тали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да с 
едника сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолут 
е дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Ар 
С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у  
а није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од то 
и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Ж 
увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но  
очише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, у 
народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> < 
у г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флориј 
, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Сп 
 да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} 
е-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ћ 
људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и п 
 се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p 
"152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад 
од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Он 
 наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. —  
 ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Н 
ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не  
рисном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао 
{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а уст 
 чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Фла 
бина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатул 
што бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад 
Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плач 
е, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —< 
суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личност 
 расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p> 
дене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, д 
ноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</tit 
е је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици  
ж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с 
 другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p> 
 n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Ар 
ко места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распушт 
 под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи  
едоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из  
 ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Време  
нципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче 
 нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треб 
ају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је 
едоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{ 
м боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. —  
згубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, н 
нао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше  
 Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S}  
њак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавин 
 домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да ни 
е ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшн 
 «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>—  
иђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народн 
них — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Фл 
 свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — 
рохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештен 
 Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се ко 
 његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p>  
n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> 
ру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у о 
ве.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постав 
испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од 
 — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још  
т прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p 
сао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света иза 
 се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у 
е.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодо 
омчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г.  
ису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи 
он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су 
 <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а саж 
рану.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мо 
 неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се заустав 
ну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања ја 
, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо 
 се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклони 
нову и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Б 
и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења  
се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово ј 
јући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспосо 
авија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дре 
о оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома свој 
а сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb 
е «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузе 
оће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отвори 
 она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере 
је?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико ни 
рстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p 
и). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много којешта виде,  
 ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S}  
већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то  
х да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, ара 
рица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим 
е сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} Т 
капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од 
удовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим закони 
 на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви  
имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> < 
 према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово 
а, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигур 
ижњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љуб 
је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} О 
ко крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења 
оди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка ј 
ињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде  
ка се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио  
сли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје  
му с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта 
роче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље  
 — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од пом 
е је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео 
{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљев 
говорити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да р 
обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, он 
 погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњ 
ражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи послан 
ну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови ве 
 о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно  
но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му 
ема мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајт 
е једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је от 
а господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника 
ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, ко 
....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Он 
 нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то преви 
ера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Ду 
изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој 
 ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје,  
г <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!.. 
идиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш нај 
ледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> бу 
ознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед 
те баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је  
{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек... 
а, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и у 
авски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину. 
 тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се о 
мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је он 
ио с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода  
.{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..< 
» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Дажен 
ви погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће 
 као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод А 
Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни б 
 <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одго 
ве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријат 
 је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хте 
 неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек бил 
шне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, он 
гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тр 
рактици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими  
оја беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мо 
ек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много мно 
 који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите го 
 првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресу 
то радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици оп 
ицима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Фл 
.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће  
p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <mi 
 видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад 
војине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!.. 
љна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новин 
 резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Р 
«В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, н 
 хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је р 
 елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, 
ли, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше час 
помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, —  
 готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном к 
мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — о 
а скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што 
и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по о 
кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већ 
 је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела  
ви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не пам 
 то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево изво 
 што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струк 
суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S 
 ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут  
во говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требат 
маћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата 
, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви бранит 
се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истин 
ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ри 
880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога до 
бно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталов 
ао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.< 
ако се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народ 
сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу вели 
 детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од т 
 будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста 
црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се о 
едној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе 
="SRP1880_C19"> <head>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше 
л главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као он 
атељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његов 
то но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је  
а у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако 
 који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутк 
а!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу п 
вде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два 
 службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{ 
="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: 
али су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, 
 лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или ба 
 § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — п 
то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини 
њи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и  
ни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође ник 
приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало,  
 Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући  
на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су нег 
ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не веруј 
осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштве 
 Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S}  
рописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> < 
S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па  
ичарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај 
леменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непо 
 Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} 
S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јув 
те се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате 
на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе —  
ат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег  
мној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потр 
а крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S}  
тави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној  
отињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола  
ма још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иг 
} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?. 
лану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог 
вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отм 
граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не з 
етили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000  
ског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио 
и.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која 
 беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она м 
 се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на  
, рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју сн 
е била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом 
 Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне про 
} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца 
ај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу 
 види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се 
епала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавн 
цирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара... 
 се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро 
е знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне на 
ру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јо 
ру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли 
дање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше с 
 у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога п 
и. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге 
ном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом нам 
ла...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку... 
 по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам  
ади.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој  
кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p 
то као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се 
>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сир 
уштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладн 
се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каж 
ако се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тр 
 догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећат 
 северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> 
и не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише. 
огатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница п 
стар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{ 
и; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог  
>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огро 
о последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога  
ва крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омрк 
то онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумиј 
/p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и 
ше код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо  
S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој. 
реседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање 
чко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Реч 
олико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викал 
то је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — 
же:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...»  
? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и< 
о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов 
д суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат 
фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој ј 
н и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети. 
ше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он 
који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симп 
у ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>О 
ог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смо 
рос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман  
 мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добр 
у у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранш 
о сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И  
шевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара  
г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по св 
е дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то са 
егова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под  
 устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту и 
о некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да 
ло да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом  
уги пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицита 
То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена 
и се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља  
шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабиј 
ената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама с 
огу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела  
 ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Н 
а завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини 
руин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја сл 
ер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећ 
у од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по 
ине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођен 
цније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И за 
/p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} 
 кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и и 
ца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца сами 
омерила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Др 
мљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мал 
здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната,  
нас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какв 
 у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда 
еликокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од 
му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово 
људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112"  
 новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко 
ашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до сп 
, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критичн 
S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајан 
на је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти чо 
е мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личнос 
то и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остаја 
тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. кап 
умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од с 
/p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћ 
ограм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова е 
мена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне з 
стина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала 
ајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г 
о и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра —  
 својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добр 
<pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја вл 
е пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, ш 
ад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међ 
{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово рас 
ти слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме ема 
 писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <m 
 на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета 
 неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутро 
би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S 
ти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила м 
ра; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда с 
г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Прич 
сљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде! 
житеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе  
ад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађен 
. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и 
ивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онд 
.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду ис 
весео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Њего 
о бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г 
је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, 
рпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џим 
 у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Анд 
ало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њен 
си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам  
 Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто п 
 севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипк 
и Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Анд 
ој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто  
живити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности 
вао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би га  
од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у н 
се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два п 
 му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, 
ам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Как 
ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</ 
растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо мој 
о више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они з 
им пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div typ 
упа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S}  
анац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси 
опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром леп 
могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружн 
е лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију,  
г адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама  
је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом в 
.. пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, з 
>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не мла 
кате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми 
а пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили о 
 Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију 
еле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког кр 
 како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друг 
 — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова мето 
доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже.... 
њи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он 
о у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ћ 
ује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p 
ишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову:  
рећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу прир 
м «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке стро 
е г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> 
упа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује  
 једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показ 
гиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да м 
> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаб 
е никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте љ 
 сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока. 
истови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — 
е — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с 
ених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам 
{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета не 
тулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог к 
 присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништ 
е на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво ч 
шао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; ј 
 собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... 
у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је 
а углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој п 
, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела  
јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада  
огађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро;  
р.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} 
имала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели 
ора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> 
S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише 
емојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умел 
у.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу  
ници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од најре 
авно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што п 
еме нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло до 
них свештеника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би п 
 тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> 
дбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује 
 тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што буч 
.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити 
.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће св 
ти са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> 
оди га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану 
ник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч.. 
у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ј 
и месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај б 
е дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао 
о о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ов 
 нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племени 
, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека 
{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{ 
и таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој А 
 мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше 
и дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети 
 нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је вл 
, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огист 
а за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог гост 
у реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш? 
е ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огр 
Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријате 
еше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једн 
у своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај мла 
звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате поро 
авршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погл 
.{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је 
.{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном из 
оштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S 
е дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити... 
није;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око  
и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се ваз 
која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје. 
и да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се по 
или процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партиј 
а виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Он 
 рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима о 
.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Дру 
..{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и гово 
тични резон....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не  
ако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом располо 
С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми по 
војка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој  
ужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је п 
мишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа —  
И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом ду 
ом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S}  
ашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се  
-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепо 
тању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужила 
.{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На прот 
ојим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ри 
ијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често на 
о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да 
приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»</p>  
е.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао ј 
<p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дот 
ема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука —  
 година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не 
мовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — је 
ла, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} 
ганизам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлос 
ога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут ви 
 постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман. 
ка — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>По 
 никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем. 
.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама.... 
авија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> 
е изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад 
ем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог де 
ојим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање).  
 На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали  
 тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које 
а на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!... 
 од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} С 
ражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} П 
неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног д 
ом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Б 
убио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленил 
римао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет  
S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p 
едају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не 
д без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година; 
е било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10— 
 ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под  
а г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни  
и све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатул 
а да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо су 
</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица  
/p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>О 
вао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпо 
на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорел 
{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја са 
сти нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и как 
аше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јад 
 и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се  
RP1880_N3" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајан 
иротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управи 
мем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против н 
настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете 
 Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очи 
ђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један гл 
</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. А 
е му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог при 
ренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год жив 
...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчи 
 ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отм 
у није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задо 
ла много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све к 
других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити  
 — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су  
овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријате 
ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две  
оварајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Св 
 се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, ко 
 је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, позн 
и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкам 
земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим 
аш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину 
о — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за т 
ом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу 
не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погл 
 сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Мора 
, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита 
ба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До  
на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и  
. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у н 
де, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће 
еље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права њего 
 устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам ни 
ко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога  
учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја  
 <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете 
онита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу 
гистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу  
ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако  
једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p 
 хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд уп 
 другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онд 
о ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван  
ас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слоб 
д нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, раз 
, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџб 
су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често гово 
иди, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред сл 
притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом  
акупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S} Продавал 
</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и матер 
S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о к 
и или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају 
Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне на 
ело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором п 
у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар к 
параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми н 
 је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудн 
видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи о 
а јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих ро 
 очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту 
ног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много  
ују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публи 
ктаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом 
вима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био 
бичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да оби 
даху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није 
оследње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње 
ретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој 
авање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне  
ења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала 
 радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата с 
ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеј 
ад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ј 
ознату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозент 
огреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Бил 
нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после зад 
ишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад м 
 Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпо 
V</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је  
> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо 
ло растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} И 
казане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако от 
ог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне  
е, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше  
е и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи  
мре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш  
} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није ника 
> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи остав 
авна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она 
је могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У о 
 n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Ру 
је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази 
ељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола 
н умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n=" 
ита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили ту 
и нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{ 
ху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>При после 
се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је свој 
племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак 
а — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће год 
>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинил 
иже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је с 
да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта спо 
p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p> 
ухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!. 
е без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим 
д богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог  
т неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, ид 
арост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће б 
S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да 
е имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S 
з — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p>  
наре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумаше 
предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клини 
аба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме  
ло за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донел 
га сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? — 
 чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без уз 
ањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног 
ве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шт 
 на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли би 
 случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је м 
ину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане < 
омену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огр 
им....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.. 
ији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџ 
ним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} 
ирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који створише 
ом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . 
«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај... 
ала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред з 
воју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју 
="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даж 
ебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су јо 
 Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} 
ко разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на 
Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док 
ошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око три 
све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет 
о кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S 
шећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Нар 
узетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la">ststus quo</foreig 
ина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <milestone unit="-"  
давном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилаже 
е у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћ 
јућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и  
n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим го 
омона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина 
г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том прили 
е посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председн 
ad>XVIII</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не б 
офу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта д 
 под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Њего 
лављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као з 
на се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује,  
сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Да 
I, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ . 
> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} С 
ехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{ 
е; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужи 
Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици ни 
лики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој л 
b n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска су 
ладожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г 
лкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно зглед 
он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је  
ократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</ 
о је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је чов 
 Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда б 
ви сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи 
код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> 
тати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} 
било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи,  
} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и  
ад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља сво 
да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она  
а и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој с 
дон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у п 
и огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као 
на тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она 
ањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у  
 коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дег 
се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвала 
одини.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да 
ослу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скром 
што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељ 
има и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n=" 
 како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде 
ело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је сам 
сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. суд 
е...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по  
Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То 
 сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни  
 отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече 
 их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек 
 добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало п 
 су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај до 
ро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање 
некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу 
страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао н 
ипадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беш 
етан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; 
 било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена 
 чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.< 
авати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат 
 с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприч 
те је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</ 
то је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б,  
 Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и  
судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збри 
p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била п 
р.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мисл 
 по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Мони 
ну љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. 
им срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опа 
 девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политич 
има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком св 
 шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две 
екала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, пови 
 и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних  
ела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле  
у критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских про 
оше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљ 
у из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису. 
 Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомј 
 <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као  
 драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} О 
аиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве ув 
ан постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жан 
аћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — 
вога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пре 
о племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!. 
> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за 
} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S 
и свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> 
<p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} 
т, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ов 
о. —</p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је са 
 увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер 
то раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрд 
ижњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, п 
му — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни  
в живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit="*" /> < 
и према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за сво 
користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прог 
и му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у ј 
у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> п 
и су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на  
чност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга  
?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне  
њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и 
оле у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} 
р и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у ва 
сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.< 
ледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема. 
више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је  
ешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њен 
мо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</ 
 седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света 
 Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био 
 св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} 
образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним го 
 се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је ж 
</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћути 
авамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају  
ај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љ 
више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се  
мишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опил 
дан господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у  
 устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је 
е на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Пи 
к мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже 
аде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишељ 
врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то н 
.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! 
а да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледил 
жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је ј 
предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна 
едаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p 
.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке ха 
и и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S 
зела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше п 
збери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, п 
{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Он 
т сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен по 
радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благослов 
шег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чу 
дронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше  
 стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалниц 
погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете 
е био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" x 
еше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p 
на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно п 
н — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, 
то видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се ба 
. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лиц 
ији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb  
дно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше 
 пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S 
и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ход 
спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га 
оваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Ј 
алио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те 
ако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник пр 
зи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће с 
х разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заш 
кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати она 
 Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник  
и беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S}  
бијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом 
 на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да  
ојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале ви 
ара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223"  
ле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима  
 већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало пис 
ранац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} Н 
одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отиш 
 неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између ос 
ирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака,  
овало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одма 
ног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил 
 не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је би 
де 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако 
оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флав 
 Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Ф 
рама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни мил 
захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Дру 
, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно 
> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота,  
отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронит 
их кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захв 
могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} З 
еним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од кој 
 је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S 
публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има не 
Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгу 
а јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби па 
, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то 
он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом 
вод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту  
а виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» свет 
азрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици 
и; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класич 
а је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</ 
га класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, 
а велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене ку 
 рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту 
ара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље  
т у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Ад 
 је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода кап 
ра што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?.. 
ајчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из 
 мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава са 
>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувен 
{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не  
инара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривиј 
саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје,  
твом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника — в 
 стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од  
ужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас пр 
је....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд  
ије надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо,  
ај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше 
смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она 
> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоц 
родну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог  
во је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од  
ри или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила  
е, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са со 
ижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну.... 
поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме 
ка — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </di 
 прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од 
крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог о 
{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човек 
котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</ 
а....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је  
 То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета ко 
но.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми с 
прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S 
ђа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p 
 за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то 
 г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове д 
ете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“... 
три, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од кој 
а.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?! 
 старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир 
шта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господ 
 Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!... 
то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатк 
ласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше т 
 јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, м 
су нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви са 
Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронит 
било готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпош 
-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на ње 
к — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачк 
буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше  
ета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ х 
тољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето вид 
х кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имал 
дњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она фи 
 се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време  
приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> 
е доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је м 
ар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бо 
писа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV годи 
ише од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мај 
унолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једно 
кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нек 
тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога. 
е слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови  
титник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јева 
асу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остав 
 предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n=" 
дио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени?  
жити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он 
етра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у шк 
овичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, 
енутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{ 
имена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S}  
S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...» 
 те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом пораж 
ђу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом  
ном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредн 
велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакн 
ету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у с 
ог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Ш 
ђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи свед 
ану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</ 
ли, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ћ 
...{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p>  
е мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни 
а под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој 
но је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о о 
!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто  
зала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је  
..{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али  
у страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене 
ну задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно д 
...</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му добр 
ете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршио 
с тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је вид 
 љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раско 
 наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога 
д чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора 
{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изва 
д бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени а 
осу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто ма 
/p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«В 
а раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак.. 
 Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На в 
рушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао  
hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојага 
њачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
о? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло теш 
осуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју се 
 да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом ре 
спа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S 
дронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла: 
...»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?... 
кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове н 
 лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљ 
S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би о 
као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено ли 
а ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог кам 
и — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прав 
 са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S}  
ита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што о 
ом, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је б 
 па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати г 
<p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првен 
као, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} 
ме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</ 
дом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S}  
Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S}  
</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена. 
ла је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пр 
.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанстве 
су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подм 
сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да как 
</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зор 
аву....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз  
Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану  
а и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изг 
на ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна 
 на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући  
 до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="1 
 до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва. 
 већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гро 
/p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне ма 
ори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам  
.</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, од 
 Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио  
воје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако... 
одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам 
а дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно пр 
беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно 
ругим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао па 
едниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нап 
 у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија 
епоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим за 
тког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога 
Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово ј 
хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по со 
b n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} О 
 није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, 
е; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} С 
ала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто д 
 он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и си 
 видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{ 
....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може  
» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруг 
овати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољ 
 ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете н 
стење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја с 
и се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти б 
 на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен и 
пила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога 
ђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се оп 
 од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашин 
 n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу  
у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ов 
 неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре с 
ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци поте 
дмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобравање у публици,  
јина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију 
тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако о 
и јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све —  
м?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се 
преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 годин 
е било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је 
а свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S}  
ш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="22 
Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред 
чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишље 
војом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне 
рно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Д 
штећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком  
ра.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни је 
 одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неко 
о ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и  
 Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни суд 
д оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законск 
да г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује она 
и г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекив 
 људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је 
 никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше;  
талих надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници  
>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутр 
.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у  
 када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиз 
{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће 
оријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпо 
беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је 
ва сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Оги 
оба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благо 
мах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} 
ији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео ов 
сењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изр 
у још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Оде 
вати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p 
удбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громом  
ану. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> за 
 мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену ог 
нци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово  
 Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш би 
 Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини 
 г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувено 
 г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо м 
у Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он ј 
<p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и с 
креда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као ад 
реда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових 
аловице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на дв 
 моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом  
 Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који  
. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици 
. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведн 
. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је и 
. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она сво 
г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја т 
ге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла н 
ља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена стр 
. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле у 
и г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим уплив 
} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S}  
егиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим 
д се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, до 
 изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — 
зводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се д 
зводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</ 
ј болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ 
ња и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном  
..</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што  
нтимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам из 
скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада 
еру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како н 
d> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душ 
оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је о 
јатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства 
Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и 
сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четв 
а из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам 
војих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> нау 
лас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажи 
 од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S}  
око уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, р 
Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали  
ној.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер 
 правник четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог 
ел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положа 
ни какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S 
де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milesto 
 Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спо 
 де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија б 
. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шин 
е-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми  
што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се ов 
оцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у г 
.»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо  
чини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>зак 
 особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара,  
означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки п 
ле неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад с 
рани његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат  
тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она зап 
о је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone unit="*" />  
небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари 
евајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb  
м....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господи 
о је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спо 
т сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчин 
ко је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља м 
ња, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати 
чи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли ве 
бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онам 
ова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да  
 дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протур 
ворова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој нас 
но јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, поглед 
зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар  
лу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има н 
еду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што нема 
т игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је 
нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нерад 
а реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Еми 
 ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само ње 
S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на с 
...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он  
ано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, к 
 опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мај 
{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не мо 
» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе  
ј публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово п 
е виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег 
ца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја! 
 Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се 
ђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и  
а, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрча 
г су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба о 
оће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше и 
 даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још 
је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Др 
> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — с 
буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам жив 
 се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шт 
еђено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто уз 
.» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила пр 
ва каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и  
а се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена 
ажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Арту 
ћа и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нем 
о рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много 
им се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — ма 
 покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати н 
а — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} 
2" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако б 
/p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — пок 
луције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му н 
а нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад  
<pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с п 
и.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако  
тобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да  
аже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} 
рокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је. 
...{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претвори 
 да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{ 
м гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p>  
приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто  
а још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p 
 мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изја 
хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој.. 
.{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног пр 
 велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћер 
 с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознат 
да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи 
им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли,  
авим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад 
ашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајк 
о да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви  
лести Она најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је 
 — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} П 
ли знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рек 
 да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела 
 главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно стр 
тало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну. 
вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ств 
ила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка  
се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама 
ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све 
м се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог з 
 и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без н 
{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут.  
 се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и 
стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом ме 
с.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу —  
није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар су 
вом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон 
аје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интереси 
м огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили  
е је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако у 
оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и ув 
више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем м 
ет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим  
жене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривиј 
о последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролаз 
ао да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која 
сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна ј 
кове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богм 
преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатан 
и попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им с 
ности, или против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: 
 је и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.0 
о без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с  
е кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Ње 
 «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упроп 
в и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о том 
леду сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин 
ћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добиј 
...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Њ 
змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <p 
p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; т 
о — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их 
ој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је си 
.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћу 
ашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађ 
говори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег ж 
овори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>—  
ство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да м 
ља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „ 
ов.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на  
е.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше прек 
тају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зн 
а њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна љу 
 имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута 
вог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парн 
ласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ни 
ку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуфер 
 је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" />  
и очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњ 
ености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И 
 на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: бр 
— Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код  
 је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те 
оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми 
ја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузи 
} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица н 
но радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар  
а, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежност 
е знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се  
>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу о 
ико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство  
о допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да  
једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онд 
биђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је 
 — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S 
нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> з 
/p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом  
 значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не мож 
од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли в 
као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Рив 
ланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, н 
 некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд ба 
к и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Ро 
вио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија с 
, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашн 
} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома —  
а</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је 
 народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многи 
 се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас мно 
..... </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. пре 
зговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти о 
овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а  
ог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да 
p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» 
"82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци 
ри појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту  
!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозас 
вени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи 
епогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p> 
} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{ 
 је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> < 
аде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то с 
> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се п 
="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум 
а јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и д 
...{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку... 
атати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов 
/> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="chap 
д главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p 
пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — та 
. знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као ма 
воља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван  
о, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; са 
ица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет  
и ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам  
 да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могл 
ј настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, са 
еника....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно 
.{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гл 
знатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у не 
ше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад ј 
ауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срц 
на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у ов 
 с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с ос 
ан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена исти 
</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем ш 
аш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се  
е лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што ш 
гала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чуд 
задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Г 
ла у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <p 
..</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најради 
{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи 
о држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији стари 
...{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, ко 
егово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобн 
а је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знам 
родао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља ш 
а ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....» 
аљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за вл 
ши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдоб 
да у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд 
јде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам 
есто поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p>  
 га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p>  
што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погле 
и му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше чове 
....{S} Ово је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута 
ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати  
а њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило 
.. ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би рук 
а неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што 
....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — 
мрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље  
о сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу. 
...{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја 
у пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи с 
аја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи 
{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад ш 
м беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Диви 
 којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди 
 био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} 
>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, 
ели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, кој 
ет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање).  
 да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њени 
погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, ко 
ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и в 
његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо 
 једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она  
а, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше на 
е....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p 
мерила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људс 
у као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — 
еговог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{ 
је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болес 
јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, кој 
— да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{ 
стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги  
ко....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи д 
..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p>  
 велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи 
ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њ 
> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андро 
баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била 
дине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!.. 
ала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је так 
јући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам  
0—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун б 
а тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда с 
био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, 
 момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 го 
 имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе? 
е сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике 
 ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорниј 
 Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог да 
а стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се 
ведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{ 
нцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали  
а маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше  
есто и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — наш 
ем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" />  
 на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А 
 се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, сна 
S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ 
милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шес 
добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p> 
д им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — 
 без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућ 
довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу  
 тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га  
учио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све  
 ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од прис 
им коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он  
 — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узе 
 ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" / 
тра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> < 
е жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оно 
јко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p> 
ети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му сво 
1" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађе 
јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>« 
и продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па 
ежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њен 
од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша 
 па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други 
 па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, н 
ко лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «то 
о да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једно 
 једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на 
0" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и  
 би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се ново 
а било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и  
аћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог 
и је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове об 
те је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испу 
естимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из о 
ало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?!  
аба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — о 
 задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p>  
рнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Судбене су  
, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела б 
 и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb  
нцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине ма 
дишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и  
 <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиро 
сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рек 
 буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г 
Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му ј 
м имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам с 
нађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно 
итав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос! 
 дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања поврат 
собит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм,  
{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много  
, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S}  
а о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшн 
.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на 
ива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала  
не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентал 
— стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели с 
рницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече 
е и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту д 
 г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Њ 
ад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запре 
 тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу су 
а која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пун 
ароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је по 
нда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Он 
S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клини 
p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се  
еног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од пр 
су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су ч 
ико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јав 
јстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они  
ратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрли 
Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног доброт 
е спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> 
а г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као дома 
из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало 
ан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</ 
00 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седниц 
веј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим поср 
 је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} О 
оте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чег 
у на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били 
е још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира 
јствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180" /> п 
оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и му 
азио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуг 
шћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Доша 
во је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он н 
 процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи 
еколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се  
оје су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и н 
евноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши д 
двећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она по 
Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и 
и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му н 
{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.< 
многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипет 
адања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о  
нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се 
 и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до 
9" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и  
:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њег 
 виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Пог 
е кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним о 
ј лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио  
S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у јед 
} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, 
та у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав пр 
лијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, н 
м погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неко 
не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три мил 
, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба  
.»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на 
ило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе љу 
те!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, < 
.{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, од 
 је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од 
} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала ба 
је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника с 
есима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди 
 <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама 
великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војс 
чем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку л 
ај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неко 
не, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукав 
дрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је о 
твачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су пола 
, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обу 
 твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повик 
чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је о 
сама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица 
би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење 
свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био 
живања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим  
> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ? 
г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му  
вом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једн 
 ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у  
ар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену цигл 
 сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изиш 
.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> 
> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Мл 
S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што  
 га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ва 
амо не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам 
земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} 
да; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христо 
зултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На т 
друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да 
 с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — сабо 
.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви 
 и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала зве 
ступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гл 
Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Зла 
ављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев т 
} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцни 
и до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела ка 
вије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој раст 
то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у сл 
ла седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на л 
два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последњ 
е Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г.  
<p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флави 
средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...» 
 после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије 
 Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да 
 је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президи 
је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се 
 одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу ос 
о је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке бол 
, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци ис 
ју сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат 
 <head>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читањ 
ало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из  
т.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, п 
дону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује  
има мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто 
арифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско 
баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло 
црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику  
 га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би  
жно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га ј 
ждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би с 
аде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се 
е дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све ке 
к.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p 
ја.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш? 
ас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достој 
ржала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена све 
дним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога влас 
 собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста с 
а у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је  
вину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На  
е Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита  
атур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им 
рлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедач 
туживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи профес 
 послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <milestone unit="*" /> < 
подине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} 
ух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола  
вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомј 
нења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомј 
и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати в 
сао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да  
изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де- 
 <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите 
 Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чу 
јао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: « 
ромовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан гро 
н од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још в 
оме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и  
 —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Је 
с, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење 
рочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и 
је, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад је 
 Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{ 
ао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривиј 
p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>« 
кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није в 
 — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отиш 
ти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и 
оше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пр 
 истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. 
лужитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронит 
отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко 
ослужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда 
отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам  
образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно ба 
види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било,  
воје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела ј 
} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је ми 
сто освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак шт 
...{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знад 
у.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, 
ела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа 
а не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције 
г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили: 
ојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</ 
— ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} И 
е....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опас 
ор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег с 
 би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb  
ко мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околно 
рича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он  
а, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не б 
 како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би  
м јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је 
е.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће 
есена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} П 
ствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац 
у се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок 
оћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи 
Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p> 
 у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливиш 
евица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седање 
 још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо јед 
н наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих с 
 ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног политичног «вишег об 
пита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Ј 
љи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопствен 
е.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — 
дседника...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може л 
исну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Т 
аст и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста ј 
но треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у  
 ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев м 
енику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске  
истериозним» споровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови»  
<p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да п 
о се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала 
м:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детет 
тоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> 
ју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан  
тересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се  
та тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтерес 
жен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који ј 
 си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флав 
етом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она  
 искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не  
употреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{ 
S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p>Година ј 
орног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте 
доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{ 
 минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљ 
ј трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неко 
а одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачк 
атској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђ 
рца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се у 
доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га р 
вори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба с 
 да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш  
марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с в 
ше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметн 
, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиш 
своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>« 
 већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како с 
} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100. 
 доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица з 
> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џо 
е бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких 
 би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење. 
више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи  
би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете. 
нао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче 
 плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њем 
 Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб п 
 Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Посл 
 мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде  
а срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни 
а беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда зб 
 као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199"  
 Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — б 
 загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим т 
{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин о 
шао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изн 
 /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом 
намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се н 
умента види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Жел 
пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме ова 
дножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе  
ла — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше да отим 
азиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ нек 
 рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слаб 
ећ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остат 
ету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкас 
<p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Ф 
езну за министарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили 
чера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд 
од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24 
{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> < 
мам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив п 
бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пар 
пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и пошт 
се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних све 
 се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па свак 
} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћа 
вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као шт 
...{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресл 
 добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његов 
ноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и 
о сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд 
на «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је з 
о за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као 
тра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено к 
тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару 
један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару  
p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета 
не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</ 
и срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Ма 
њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен чита 
..{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало 
 ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p> 
каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> 
 /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она 
/l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут 
је се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека з 
читељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, кој 
/p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћ 
ало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} 
 сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече 
 трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Де 
или у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" / 
ните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглис 
...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел п 
зразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и зна 
а ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужи 
S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, то 
с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} О 
ога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима —  
обичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвиш 
> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар сво 
p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбог 
е Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда ка 
 и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица 
....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у то 
а су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — сед 
ам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље 
и увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали једна сит 
p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оже 
ју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ изда 
чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео ни 
 Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он с 
о и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим 
ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас и 
е тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из  
диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње влас 
руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се 
 дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је болест окуж 
е умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и 
} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичнос 
зентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрет 
горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу  
има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" />  
са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч  
.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разг 
а!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицам 
је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде свед 
ца, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истовет 
спођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри свој 
товетна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик 
ок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способ 
 је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ов 
е одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она 
 се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не 
ха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Др 
сна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, уп 
тавља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може ник 
и су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу 
, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге би 
ћ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S}  
Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андр 
у муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хл 
 и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пус 
 и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква зако 
епродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико  
а срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац. 
тница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо,  
 у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ов 
ко отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у бр 
 види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је  
тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године  
Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и сво 
тне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — о 
је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри госпо 
реставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро ве 
оворима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао  
о и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, ка 
ати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по ка 
а свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - п 
д овог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни п 
 дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</ 
ао да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} 
по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и  
 показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. 
ти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43"  
да; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је 
сни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и  
а у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и и 
{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, до 
али трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју  
д кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера 
пњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{ 
љ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све шт 
очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стас 
<p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Р 
 су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од на 
 ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S 
уде, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти  
ењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Он 
не јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један д 
 донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово п 
рлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је сувере 
мо за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задо 
а нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — 
 својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар 
е измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом ода 
 очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе,  
рође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као 
ах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац  
же.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би 
S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по т 
у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила св 
вештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, 
силе, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе по 
S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — с 
 трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан све 
че и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као  
} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и до 
ис....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости,  
 »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних  
ли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три. 
ао бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» уп 
ани, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведн 
ку неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она ј 
/> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно об 
у пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта ва 
едини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — х 
нске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка  
 «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!»  
тању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Анд 
г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне 
ништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слаб 
чија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као дец 
же да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, ка 
 напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — про 
њска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он 
 ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна  
г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око 
> <head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи р 
ћ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Моз 
Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведе 
оститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она  
јине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбра 
ник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече  
кне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред од 
кад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо  
 Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да 
дај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне шт 
лану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости  
 одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе м 
ед хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања  
ци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни ово 
». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и « 
шање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци ос 
некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парниц 
лада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи 
 било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У 
ођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима висок 
о!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г.  
авио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које 
П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} С 
енције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ 
скључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То б 
пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" 
ога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <p 
у првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по стр 
, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнал 
ј дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га —  
 је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно  
јих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су 
од велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени 
видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним споро 
а;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко 
{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад н 
ви старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намера 
 девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о свој 
зме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори љ 
шој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова 
 по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, м 
е он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите,  
ан, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!... 
ој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> < 
Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — 
S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је сп 
 — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ 
....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али  
на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчи 
 за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао св 
о би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још 
е тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен с 
а гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде 
који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за дост 
 Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адво 
е њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у как 
то — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p 
. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог  
спођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењ 
Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — д 
 изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела  
ше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се у 
ра пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо 
е хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Мн 
и пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитиј 
ачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p 
, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{ 
ас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије 
ијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мен 
ио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта 
е пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да с 
смејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се  
S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима  
огла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било 
{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај ј 
онеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавањ 
, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузе 
одаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроња 
ло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа,  
 њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Так 
ом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог 
 име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, 
сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљу 
младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим 
сетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћута 
епог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} К 
p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебр 
стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се кој 
амера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме поједино 
штајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онесп 
hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то  
ана несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато 
unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је 
у баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да  
ла посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андрони 
сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био 
а се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, ниј 
оналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако 
им дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро пе 
мео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свако 
љ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а  
 хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда  
..{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког 
је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се 
одило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине  
а на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена д 
ала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано 
, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја сл 
 још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих н 
дао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике тре 
адан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку стра 
} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија 
 саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећ 
> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне  
еда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подј 
Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би до 
 идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно  
> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, свом 
е како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима 
је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на зако 
ва невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па с 
да чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну п 
е био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је  
а....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често  
ати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост. 
е по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{ 
ве куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са н 
улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљ 
 мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши  
ве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд г 
од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отп 
вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и 
а 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} 
 овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако  
е паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче  
 велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко 
еној страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако прес 
о да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам 
била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г.  
чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо 
ко г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који  
/hi>“.</note> <note xml:id="SRP1880_N2">По <foreign xml:lang="fr">Comtesse de Lucy (Mme Guizot) 
а и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би с 
 — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном пе 
ечено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која м 
свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна ис 
е,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка,  
зрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, ни 
ступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да  
ступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n=" 
тела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је д 
добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири оста 
ред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад б 
онизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју гос 
т воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је 
е од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је са 
трано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и 
или главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је  
 лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је  
> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, настави г. 
ла...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије —  
ела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе  
аш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној  
ртове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувел 
нуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартово 
 И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три г 
меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S 
<p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана,  
огао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. г 
 само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> 
би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И  
м политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског суд 
председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана п 
 ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно  
лко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син пок 
раво или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала 
> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се 
а ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се 
и свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њо 
али да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би има 
кушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,20 
употребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обичн 
ститамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслу 
 влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном  
" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова. 
уин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} О 
p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се из 
их списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла чит 
у — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика з 
 и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети,  
слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оста 
е.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да вид 
 као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда 
 своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумн 
а не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи! 
 и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> 
а од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мо 
/p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам в 
 више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По мил 
други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба 
ти....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</ 
р.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Ова 
ражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> 
! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеско 
оворите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита 
<p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу у 
повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p> 
он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S 
а.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» д 
д својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко т 
о спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p> 
<p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као  
 нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово ш 
на динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» по 
едока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n= 
све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све изра 
 пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако проп 
но!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... 
је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад ј 
..</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мисли 
....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме 
3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушал 
великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике  
Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо 
агородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П.... 
преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на универс 
е радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сиг 
ра.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толико вредила 
 све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</ 
, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто освед 
 сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публик 
<hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском мук 
равити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?...  
раку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" 
и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је пов 
— за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш  
..{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то  
...{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој  
и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, д 
у и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, 
 ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио па 
о судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није х 
и те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где се 
испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај о 
је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једн 
 рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне гроз 
..</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{ 
је властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад 
 пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прв 
ву лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, 
узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом д 
{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијан 
ео свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету 
уги облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на по 
сти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете  
ство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас све 
ена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибер 
Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ућ 
 она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба г 
е узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у 
 судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је ист 
лек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим п 
суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале оче 
упала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> < 
д кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Ш 
, рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентал 
пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка стра 
 су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија —  
 преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, п 
, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта с 
сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрав 
ћете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није 
....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и 
мо њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А г 
> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше неч 
креда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би мо 
ана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом рук 
таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичн 
то шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S}  
} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече! 
 Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, 
вој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по не 
еко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије  
ог, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би  
гао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам,  
 <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео 
вори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је ме 
на је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћута 
»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата в 
ше тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он  
у богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог  
 хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозентал 
екакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече. 
и је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало. 
предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по 
ко је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба,  
по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак  
и под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима по 
вљаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адел 
их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти  
 бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; о 
т искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је ве 
би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно  
у ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану зада 
ло око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би 
ед своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па 
та би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p>  
"*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судб 
а.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилиц 
цем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су 
Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени 
учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; ал 
 је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се  
Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је кадро 
<p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим... 
 је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек  
} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за п 
ају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљ 
Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> < 
во срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има је 
и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и  
 као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Б 
о сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дај 
жено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог 
убимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито р 
едаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста  
ваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљи 
а столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лиц 
апиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S}  
ве грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S 
е.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка стран 
 се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно и 
човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је  
<p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици 
ље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници  
 дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигос 
воје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављ 
орену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n="7" />  
увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко,  
да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се 
и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље ви 
дској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистов 
јка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћ 
ву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина 
и» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n=" 
ко и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне 
 још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи  
о суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске двора 
S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом п 
ла — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да  
у жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај о 
 и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> < 
амо насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p>У тргов 
 погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше  
а изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једн 
ак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по 
г презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи  
ад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ће 
 могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обој 
е слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћ 
тере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не 
ио пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он  
 Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана 
је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што 
 после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била  
она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се мога 
е г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства о 
алаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав д 
p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је  
њско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који н 
д се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи,  
м детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво 
едва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекин 
е рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> <pb n="3 
пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p>  
оји те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи  
добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним пос 
Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» 
у догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Са 
их је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на л 
ње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тр 
овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашн 
, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи п 
није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — пр 
дности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала  
ра.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права< 
огослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки 
="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Нес 
ада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —< 
 су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. А 
јка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала 
ати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање  
 по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, кој 
лостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на стр 
рама св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже ку 
храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказ 
у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које ј 
ванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — сво 
ванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који с 
ала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања н 
ужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни он 
ност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна 
ранац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га  
ава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде  
за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао ј 
p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» 
е само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он  
 срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>« 
ресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује 
оворима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и с 
судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и засл 
, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мат 
> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» 
 «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и ср 
р заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="1 
под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се до 
и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одре 
дине 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Лов 
 и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је уга 
борио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јури 
ађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица 
едној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла 
 <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на су 
ом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г 
 од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомј 
 које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «... 
 изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови курјаци у 
на друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" 
ице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n= 
 очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да п 
део. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику з 
укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на к 
цајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али 
он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му 
и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је има 
 иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје от 
, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и т 
оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све шт 
гов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, ал 
стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се п 
 постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хт 
поте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 бри 
му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код 
ојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огр 
 из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она 
а сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, би 
материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div 
м друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазиц 
и из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни 
 а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе 
>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлиц 
о до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милоср 
ино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народ 
јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била 
ји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме д 
 рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова гу 
 мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја м 
одо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат 
S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер н 
ав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце б 
} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба  
— он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио 
на војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита баци 
 што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, шт 
а ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча 
атку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi 
ост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш  
вота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те каз 
оји чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! 
је од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак  
У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својст 
b n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Пет 
м парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутр 
у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим  
ле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смр 
тљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронит 
тених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а  
е, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покој 
Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме 
head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разг 
..{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често пог 
Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флави 
ће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, гос 
више слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Дру 
{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична 
који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде ми 
ране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пр 
о да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кесте 
 да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то 
авније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је 
а чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Ис 
ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како 
им очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господин 
ство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Та 
она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негуј 
е вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себ 
 најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је,  
љу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — н 
а овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може  
ше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адв 
ед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S}  
заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <p 
 кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог  
 стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у 
куца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко 
зриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да как 
p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења 
м њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестење 
ити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на с 
и по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа  
ресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били з 
ш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у  
раги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S}  
е с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угост 
 је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема  
нику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први 
а су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена. 
ти некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на 
ри г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његов 
у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало с 
мо „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да т 
сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри д 
сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити:  
 је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. К 
ила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и проша 
жају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и 
 То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист о 
госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас по 
едаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам 
дски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану  
е било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</ 
јег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла м 
дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског суд 
еђати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога 
у хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера. 
да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима ниј 
 хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, по 
хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу к 
гла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — к 
{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. 
ена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ниш 
14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артуро 
конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је  
ија није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Р 
шена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест ко 
 што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би св 
а сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, мож 
а правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог  
сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стад 
е мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S 
еше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она н 
 маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућ 
Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S 
навали ову кућу?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог 
ољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера.. 
S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb 
друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин»,  
 <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике. 
јвише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђел 
х се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при 
 првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једн 
онетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!.. 
ан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза  
ичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</ 
 смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао и 
!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> < 
} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили с 
лагим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том 
p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном поб 
а, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим  
ља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој ан 
осо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она б 
....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> 
вије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му има 
ем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отвори 
аст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину  
а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше посе 
ици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да п 
 и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Иш 
ндроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу 
а.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Бос 
<p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жа 
 да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово  
ај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учин 
 да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорил 
војци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезан 
ли.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, н 
 морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује  
ила у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се  
вије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да п 
— Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref 
е могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар к 
нати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир —  
 око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, к 
{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! ре 
зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину да 
.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да с 
 нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га 
ео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</ 
а да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам». 
гледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На с 
 — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди  
слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед 
пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили  
ма у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по ску 
о распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} 
да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на  
олести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је  
ведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисхо 
стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наред 
ла на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтиво 
а, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њ 
о је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Фл 
>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом висо 
једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, 
само неколико изредних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су 
пођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан  
на да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, из 
мисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три годин 
 одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утиса 
 што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је сле 
еки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на « 
о је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју беј 
шност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице 
} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица с 
л што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се о 
г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из 
р.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин  
 да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад 
ободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне 
и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у за 
игуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То ј 
 учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед 
шао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством пр 
ј светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показа 
њу ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о в 
 двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као 
вену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњави 
вену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњаст 
та он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо 
хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живо 
на која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала н 
 /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем 
 тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Оста 
о дело, историја његова, његове најмање појединости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је 
уке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и  
су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали 
на.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали 
као:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког р 
писати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост он 
 правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су п 
зивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у  
.. «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то  
ртур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ан 
} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код по 
р пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141"  
говорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно  
> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— 
оли г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у 
је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много в 
дије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами зас 
тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца 
 дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је  
о дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} О 
 је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на ками 
 рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV 
оцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андр 
ура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов зако 
ура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и насле 
ура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни 
пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића  
је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> 
о тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани С 
де међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и св 
више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар. 
p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије 
.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску  
некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, 
о једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Еми 
 мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S 
знео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јан 
љам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдим 
љам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смара 
ти од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г,  
су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{ 
било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпо 
 пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва у 
 овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу 
ва односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља  
ију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан р 
де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуфе 
 <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Д 
} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} О 
писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из прв 
 који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> < 
је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни ве 
о су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омр 
 пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок 
.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери 
Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Л 
осјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је пр 
е, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г 
но слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управ 
» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} 
 «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.8 
доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ан 
веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињ 
Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није  
а, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру 
тановали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи ј 
</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изг 
д положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Р 
орни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и  
доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ан 
м оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињс 
ле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога... 
лир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам туж 
златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флави 
мет — огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени 
но јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза прат 
нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам 
ени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, шт 
м вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај  
S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим 
дим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.< 
нио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти  
 Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Ро 
.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с 
{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није мо 
 трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капи 
 <pb n="160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напред 
им друговима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p 
овратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је  
— тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} 
 то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је. 
p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Ње 
 и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по 
ше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парниц 
{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвока 
>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није с 
 коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флави 
дна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјеро 
дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи за 
ледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко  
 отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао 
лике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто 
пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. п 
 укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> 
 свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном м 
оје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила 
 да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме л 
употребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све о 
 и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и мест 
чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ј 
су избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љ 
 ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја мн 
вим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски 
моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно позд 
 кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target=" 
и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</ 
е мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p>  
части одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам 
> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S 
ознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио је 
гист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа рук 
чнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стара 
 на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право 
вор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда б 
имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живо 
ника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио с 
="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Фл 
а она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи 
ао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким  
спође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису сти 
ђивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чиј 
 централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. 
а гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде 
ије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао 
ните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо г 
 морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с п 
ме баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су по 
ати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше доне 
јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати бож 
е-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за 
а се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство 
 легалише — <pb n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење прес 
м, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества г 
} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут. 
овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки са 
је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек  
 беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила бог 
е од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — п 
лима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно  
ти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уве 
ио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опе 
та, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{ 
ју да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као д 
 смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни 
а!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довиј 
вије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог марк 
 потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и 
 <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{ 
олуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је  
 П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима 
посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је  
их лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим му 
дан дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена  
емље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на  
ва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!.. 
лим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар д 
илан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком 
чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни ј 
Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика. 
ача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се в 
а.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кол 
ла у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била из 
/p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>« 
000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није 
послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђар 
рднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у к 
 са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она 
у, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних  
 је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио св 
по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је свак 
ле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у 
p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андр 
е скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли к 
S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу 
ла да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини —  
p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано  
вију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. 
но лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на к 
} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како 
...{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене ра 
исли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S 
едочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в 
нуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је п 
ивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личности, односи и мно 
уће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужно 
Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је 
и требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања  
на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита по 
рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије о 
м г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита  
" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Д 
 <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Н 
 говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и ч 
ље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гле 
реши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као д 
икад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође д 
 седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва ц 
леда.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> < 
жна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је нек 
 црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!. 
<p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнут 
у никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше  
иње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долаз 
м и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана  
авној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и  
 Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову н 
ити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, м 
 туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жил 
8" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је с 
 По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p 
оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати м 
p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је тол 
о терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној 
 његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес прот 
човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан суди 
<p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су 
основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васп 
 То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужно 
чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има с 
 тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, та 
тнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужује др 
вац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши 
е нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни приј 
олитични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж,  
и? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да 
 у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виш 
 — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мис 
варима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и  
 као питање њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта  
 ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевск 
p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим 
 Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p>  
ом становишту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то 
p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куд 
е валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона 
ење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин  
"20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још 
ели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима 
.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... (« 
шем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелаз 
 добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му т 
оваше једном образованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичн 
"12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: д 
енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор —  
а послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" />  
ервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметниј 
> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиз 
уди у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим  
азлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она див 
а, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим 
у се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише. 
овек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали,  
 долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сва 
 Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над ње 
., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S}  
Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n=" 
медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије 
коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону 
израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару 
а ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео и 
умем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко на 
огло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити сво 
 да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће бел 
{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница  
есу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi 
лим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а са 
 ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам  
тур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од  
ућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је 
с, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниату 
 златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Хрис 
Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара в 
рупе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од раз 
матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаш 
и средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови вена 
спетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смараг 
а је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су испупчени облик  
га паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би к 
ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар суд 
пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане  
 упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам 
 — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући вр 
 смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо  
омјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то б 
 високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с 
е, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух,  
едне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли 
ућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> 
Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара приј 
 ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска ана 
еђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје сл 
S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у велико 
еју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми  
те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила 
 је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи 
 крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о све 
два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб 
и жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио ж 
 опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П 
етресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злоср 
емогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му  
сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан трг 
зговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонв 
ти на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад 
ахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље. 
, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу 
ено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да д 
 пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете 
 и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од  
це Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још пр 
 n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од  
д им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, 
тном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и ј 
заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на  
јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети на 
чуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чаш 
и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољ 
судио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p 
бојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, пови 
вим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гоми 
тупању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде 
ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни 
де савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{ 
»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица 
S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. 
и од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање 
едам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледи 
 добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и 
 другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори 
је се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло ру 
више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије  
зао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам 
е и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није 
обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, це 
 хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не би 
тишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се м 
 нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Р 
ове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом су 
иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p> 
ову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и у 
ље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви 
је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке 
е бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је т 
 Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми  
, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} П 
је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без 
вала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S}  
ала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она с 
а притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и си 
алаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати  
нталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ М 
о!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни....  
иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{ 
 лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор 
 буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за т 
лико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још  
; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} 
} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у пла 
гисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту  
ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну 
киз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомича 
 светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровн 
запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после нек 
 осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Ко 
ка своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срц 
ледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за свој 
гне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</ 
<p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку  
,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, у 
аме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би 
ве надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости 
злике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања 
 свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и за 
своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности  
ad>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудн 
 је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш 
живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> < 
тпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом 
ит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit 
гло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз 
 Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед н 
и наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ст 
У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену леп 
зију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Рив 
ос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све 
имена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим о 
вињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... не 
а, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне обра 
најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у  
 већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то пониж 
ка на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преград 
 нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало приб 
е наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Ста 
..{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>—  
S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућа 
никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми т 
ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!. 
миле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно по 
 толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — 
ан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, пониж 
<p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p 
 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p> 
 ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Вра 
им поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Фла 
е зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше  
ућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, ср 
ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је 
беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце  
 па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, 
> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Тамо из 
<l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу, 
<pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} К 
 тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео жив 
што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главо 
лаву — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S}  
т своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвал 
ћа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{ 
.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партиј 
елог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје 
својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> 
нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фоте 
и, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, 
ски осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах наша 
разним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. из 
м посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад б 
отуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини 
заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико л 
ре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ват 
нда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани с 
 што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући... 
обље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати 
 и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишал 
{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла с 
ње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима  
хата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао 
 столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту 
ој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бом 
 слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења 
 де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а»,  
 у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а»  
аљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину  
/p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{ 
 Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала  
р нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила 
stone unit="*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на  
...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву ник 
е на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишон 
, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублаж 
n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чув 
тата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојеће 
мо беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава. 
е окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинам 
а у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи л 
ених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с ве 
 ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац  
ило равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припада 
...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали 
ила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би 
ја.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока,  
четку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важ 
нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је  
 дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што с 
о је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слу 
поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављ 
могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње  
није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, госпо 
p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S 
се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном п 
 како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица 
 му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, д 
т.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подл 
нако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни о 
оспођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интерес 
огу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само ч 
ајзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у 
питујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си 
н § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјс 
и и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испи 
римедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да а 
та не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености 
д «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли 
 и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличе 
је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе гр 
могнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина наджи 
у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од ци 
> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича  
к постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{ 
ен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђе 
Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{ 
од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су  
 чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника  
марагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и 
оспођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посет 
зграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» 
и добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S}  
огута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога  
 документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови по 
ента, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — з 
насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андр 
баве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена  
инара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У то 
о, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица 
ронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> <note xml:id 
pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете ост 
ћа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећо 
ог детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и послед 
 да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S}  
јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих друг 
о на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то  
су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> < 
о непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — 
шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и поли 
 ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би од 
 се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали пра 
о образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље н 
добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Д 
и дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте ув 
еђу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је о 
ворио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој по 
 мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ  
. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике беше  
човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа б 
ра.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаови 
ти и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и  
к.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога гос 
/p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад 
</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <di 
к, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По 
а би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа 
 П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смеш 
ти.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама о 
, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими п 
 гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једно 
 Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене 
лавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговор 
 Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обаси 
сподине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је ран 
ало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — лов 
тресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутк 
креним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{ 
удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом  
тано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили 
ми.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољ 
 је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили  
жне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сенат 
. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила 
г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p 
то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебриже 
, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није 
 попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњ 
рага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> о 
угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Ко 
 трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али о 
шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је о 
рљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила 
нда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> 
рница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би 
дор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде зн 
нда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" / 
 у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирс 
ни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лек 
правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — 
правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Ан 
 Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n=" 
еног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, би 
авозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit="-" /> <p 
авног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име  
јом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде  
ај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако к 
у «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују г 
где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне 
Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И 
ом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој г 
ел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онд 
својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог  
је заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од 
="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог кап 
 нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у пра 
г</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишен 
ње гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су м 
>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</ 
н грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га о 
 <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S 
/p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џо 
на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — 
била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи. 
ml:id="SRP1880_C5"> <head>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важ 
летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну п 
убитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> 
омашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио м 
атили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Ад 
сионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила: 
lestone unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још  
на уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника  
му.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су д 
ћину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици  
мину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{ 
n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се 
лави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" / 
>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба к 
ала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном с 
овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави 
 дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру  
ом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај чо 
а а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође 
ки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} К 
шила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо т 
ну.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, мо 
а:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог  
јали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Дос 
 обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милиј 
утака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачо 
а глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p 
огодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је прат 
е и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први  
ма другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Аде 
уд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела р 
 не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џо 
по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне сам 
пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци та 
огу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео 
</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="8 
 звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Мо 
е и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици 
не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за чит 
актер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је по 
 сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће с 
даде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="101" /> <p> 
..»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудн 
аређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>К 
оје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежал 
ја им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега « 
 г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Пета 
о нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет. 
о да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што 
ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо с 
id="SRP1880_C16"> <head>XVI</head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на 
ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном 
мро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....< 
акшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе.... 
могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p 
овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. зако 
суду!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене пуб 
; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Б 
> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S 
...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам ов 
ће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини п 
ужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{ 
ву привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андро 
једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам  
а — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету  
..{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде с 
ора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нуме 
..{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Ч 
да је народна партија одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове го 
погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделин 
еног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам 
 положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као  
 — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор 
— знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он  
ријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из  
и!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај,  
р — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало ил 
} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Исп 
ља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад  
 је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну из 
 који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти д 
S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поз 
 који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се зна 
 настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће  
мете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да  
/p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну  
лицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето  
и П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С  
м!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном 
 <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. п 
но света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека  
а сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама личн 
м се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мо 
ући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, ре 
ет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња 
ности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на друг 
 не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна 
а Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се појави на  
Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њ 
 Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео в 
оји беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, 
 се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} 
а, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на  
» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најм 
 аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андрон 
ст часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> 
/hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{ 
“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старос 
не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе  
дмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођ 
 То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад 
ло — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји,  
ше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ  
} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чуд 
арохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога ј 
 покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозен 
 обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседн 
оје смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силни 
еколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог 
да ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p> 
!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо 
 истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — 
е овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици  
е ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник вели 
тављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, које му је осигурало цео труд  
 те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није мо 
еше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И 
ге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, по 
 бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко м 
ећа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао 
доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не прима 
едљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра п 
ји хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, 
ушевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нар 
ога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при с 
онита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» пр 
судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће с 
 онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свиј 
 међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме 
 Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџ 
ао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег сла 
своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хо 
а масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорн 
во. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца ни 
S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само д 
се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а ј 
ечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлу 
 <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није ник 
већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Фла 
ада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> 
 шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све 
а га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист  
ог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек и 
продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p> 
ти тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} 
ео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној л 
...{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} А 
гоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{ 
S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законск 
ду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је о 
ирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих д 
, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и 
још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина б 
унаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести 
 другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњив 
дока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасно 
ђа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава,  
лачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две г 
не образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда —  
распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И  
е каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон прир 
а, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само ц 
{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај 
едице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево 
је сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно гово 
ајзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p>  
у и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму  
вно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога до 
 зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба 
"#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних  
ена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све м 
стовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако с 
е још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано 
, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вр 
о га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и како не  
а чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути  
сној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... 
јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} С 
, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, —  
ојим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ста 
итања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупо 
исто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не 
а ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала 
 чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а 
 —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспи 
зети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ов 
д «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон  
г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње с 
 да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај  
ави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. од 
 тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, госп 
доџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, д 
 ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго 
p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господине, један је 
како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чи 
— онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше 
 истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, к 
аше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој ст 
28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и 
еше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине пред 
ика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Кола 
 година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друшт 
ека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. —  
ало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Го 
 косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, позна 
о г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milestone unit="*" /> 
чан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да 
д умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p>  
на из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа он 
тана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок.  
и!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко 
и? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, з 
uote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују 
итог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем  
ше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време рево 
странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има бла 
казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није н 
ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, 
е воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само вл 
је хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом 
 закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, 
pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и н 
вим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се о 
и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга  
 имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и  
ко се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{ 
розлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и  
у: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо ње 
ма.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да  
Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег  
мрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву 
јбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене 
ш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре по 
нда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се 
се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као ст 
 — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако те 
ђу ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу  
<pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо 
лило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала  
 посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....< 
у.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су  
мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни с 
Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изр 
ес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да пре 
рас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас 
рактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери 
звади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар 
јеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце ниј 
 нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S 
осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, је 
ш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је 
ите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ће 
и ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних  
 дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> < 
зболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S 
укавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?.. 
 мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до нед 
тур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрин 
ије десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но ш 
{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом  
да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хл 
није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим п 
јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавиј 
ече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смр 
 мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{ 
S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кривичним  
што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних  
јице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но 
рани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, по 
да се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарат 
а...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у о 
ста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се  
..</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а 
метити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за члано 
руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па п 
 опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепис 
е ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна 
г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари  
а уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја са 
 Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андрон 
 неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босиј 
" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти 
де, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишено 
т....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто  
це.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајућ 
равно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом 
Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и б 
 мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без 
— стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и приме 
 испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <mi 
а а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — н 
к занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А  
н којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П 
 Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скид 
е у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> 
Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Ф 
ћ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S 
еру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — о 
ра да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад б 
у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће 
{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и ис 
 малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у наро 
ађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S}  
о име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, 
је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти 
унак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети». 
ио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде... 
им «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у ж 
г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо 
ла и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског 
ати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја оста 
 мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S}  
не, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на 
 Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан каракте 
ити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све сво 
рију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стоти 
воја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја 
 бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела прат 
рати светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — к 
ланове оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних 
 навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но пр 
ви од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <milest 
о овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судс 
тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{ 
 малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима ш 
и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза  
неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су т 
арост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, к 
ем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина 
и ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. 
е узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло  
бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био ј 
вају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили 
; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни 
ан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом 
p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « . . .  
} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш 
 «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на с 
мљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу 
 Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као  
Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред о 
 свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица  
ило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> њего 
аз својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Св 
 а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432,  
увар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд ту 
е он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и 
неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и нео 
вој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до м 
— да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — ка 
/hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је л 
а и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око св 
чници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само 
тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, 
се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како д 
то које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно 
 Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо неш 
робље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ  
а.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још  
ео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олак 
а значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који  
 али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине 
 тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа,  
у....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих и 
даваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворств 
Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упит 
це, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину 
шли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћ 
а.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од  
 у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часит 
имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>треће 
 народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:< 
ак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврд 
ам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</h 
, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера 
 ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шату 
, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, св 
} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>С 
ог стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста суд 
 туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне  
а је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна 
 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беш 
о ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз ми 
 границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим д 
тног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне гр 
ио се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се 
одити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— 
! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, на 
еда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћ 
е се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «п 
, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi> 
истав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов  
томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек 
а умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?. 
м само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, 
љ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични ви 
о вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове паж 
удови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»< 
и, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву 
 му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима 
лаго земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвиш 
подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и 
«Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдн 
удима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чисто 
 Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна не 
с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио?  
гу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и 
е судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!.. 
неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућ 
је је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је 
{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мише 
је, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пр 
{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао 
. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су били предм 
неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправд 
ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишље 
ката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ засту 
а ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p 
 и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени 
и»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може 
ј смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јав 
ду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда с 
ријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флав 
....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона. 
нила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «ко 
е злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је м 
ола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смер 
ина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у 
овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решава 
еветом — нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} П 
ције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш 
а мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, зако 
то докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми 
е био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је би 
ћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за це 
не, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана 
а — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би  
ебе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево  
 Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андрон 
рст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у кол 
ругом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очи 
 Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац;  
 ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна 
 г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као  
авели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — 
а па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву 
шено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!... 
 шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога чов 
вог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати. 
савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не 
или у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <mile 
вао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чин 
.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај п 
она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. пре 
.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни пред 
>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао нада 
Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај с 
аком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>т 
купи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Ж 
фесори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, раз 
 Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај зани 
<pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа  
скусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја с 
ор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наш 
б. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријат 
она и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавно 
еног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p>  
 /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за в 
 суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристав 
 је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S 
се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, 
ерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим 
бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, ко 
иче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу  
дговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у пр 
пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да  
е.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа  
тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да види 
 већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле  
дроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног 
је нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине до 
ка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању 
..{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> < 
зрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет,  
ем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи 
вија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па м 
ре, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, ко 
 да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а с 
н.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока 
зад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор про 
сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништ 
/p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућо 
т и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>П 
би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената 
у кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!.. 
ки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да 
о прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, б 
љ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андрон 
....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни п 
онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало б 
његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону гос 
 друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гро 
ија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и  
лому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p>  
 то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за сре 
в. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил  
еше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за сре 
кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С 
80_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбе 
 лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С.. 
ше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за  
ног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С. 
а преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кваре 
 ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа доз 
 Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлиц 
ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на пре 
какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог 
сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестова 
ити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. пред 
 ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није 
ела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам  
 адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како  
ницу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног и 
— то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спо 
а васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако  
о каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S}  
ик а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ ода 
десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше  
 су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догод 
/p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флави 
нске формалности, или против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може 
 да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; 
аву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљам 
закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у  
добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно те 
лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умол 
а има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам ум 
уштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и ср 
ати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао 
дио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији о 
његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед,  
ана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледал 
лецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он 
љи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у д 
штенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</ 
ра.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он з 
у зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, 
е кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало  
на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога н 
решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само  
 — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно м 
?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да р 
 ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу 
весне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победо 
ред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати 
да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека 
и ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... по 
 мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта 
и у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Б 
....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од јо 
 цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је т 
 и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу 
ема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одго 
ад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад 
ш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најуз 
је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећ 
а сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупо 
> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових  
!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?...  
губљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Ф 
о разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, 
 стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господ 
 у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Арту 
и предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом 
} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне  
а од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — сек 
ло би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта 
но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би р 
е имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника велик 
ори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговор 
ини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честита 
и, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа,  
ске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог 
умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој л 
те овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници  
лико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и бел 
а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. 
9" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа;  
з беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби д 
} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но об 
ворио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну в 
 духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин науча 
дила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г 
а у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону го 
— 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!.. 
бошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> 
 «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо 
ка из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натр 
ушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена би 
 доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова и 
сподо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако ј 
на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно ба 
авије је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама п 
 сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ства 
ли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прог 
речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њ 
ео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што ни 
вије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене м 
 оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико 
. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — пого 
амењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости 
мо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна ми 
Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било м 
умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам до 
истоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих ку 
ници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо 
учници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен  
 је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је  
та потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур 
о му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека  
нских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибиј 
замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} В 
сети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купа 
у сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... наш 
ку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле  
ретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног к 
итам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то д 
арити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведен 
најнежнија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепо 
S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одве 
умевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову  
у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујет 
е скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске 
три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде мог 
званредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо чи 
реба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друг 
уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада назв 
нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» кр 
 документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је  
тараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада пре 
 детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилнос 
ца имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било  
 потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игд 
да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72"  
а своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више ника 
већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....< 
ијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} С 
де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план,  
} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и раз 
.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозаступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пр 
ледње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубим 
тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; т 
ш никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, о 
стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на располож 
ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</ 
је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S 
S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>Посл 
вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити  
 даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесе 
е смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан каракте 
г свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Ло 
а понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви д 
ентралног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав 
> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало у 
Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим  
младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n= 
.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година  
 упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја ов 
рине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког св 
ог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} 
.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио  
ећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у 
аменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео д 
нио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још 
ена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За  
 многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непун 
сију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а 
 сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум 
ера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујд 
Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одго 
мо као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он в 
и нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...» 
 кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће  
ве, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала 
>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, 
ги су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу ов 
 било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем сиро 
... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју 
 рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достој 
 нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спр 
.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појав 
ола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром иностраних дела.... 
јатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима 
та г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на 
а наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог  
инуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му о 
 земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на 
оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог 
д стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки броје 
ве важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај 
д «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рук 
још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шко 
.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубав 
и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх бе 
/p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим 
..{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу пре 
во је понижење....</p> <p>Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се п 
.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</ 
ту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Теб 
ешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети  
евског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се 
је од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал 
алим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се испове 
оране беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а д 
еше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге 
широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беш 
а и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Ср 
и оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p 
 тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели д 
 после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна 
/p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S 
итали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли 
 образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мо 
 Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозвол 
уља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div  
мета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и  
оте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо  
то она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари. 
....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она  
чки дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом 
у исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно др 
то где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље 
ју.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дис 
ом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто д 
отови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у 
д већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца 
ао да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ. 
војство беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао обичај д 
и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не  
лици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи 
Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо је 
оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења с 
— док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпр 
сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико  
ла — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо 
ца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну обр 
це — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г.  
оме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај а 
тна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је мо 
вог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар,  
лила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за 
.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја с 
их пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим сам 
 мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} 
а велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме —  
ња» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете  
спо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S 
м самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је 
уди смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — т 
и. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</ 
кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог послед 
Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; 
мунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не види 
зумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко  
ве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г 
мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жил 
} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очиј 
не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују. 
<p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта 
штини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опо 
и суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало п 
. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и б 
о и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угл 
на као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен св 
ечено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела.. 
 није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну зван 
осач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p>  
вика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера  
 соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и  
г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} 
о руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку  
не очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло 
авије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге,  
м необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне 
даше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; 
ма доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети. 
, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја в 
 падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке по 
јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним пр 
лужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — проч 
 зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! 
о! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па реч 
ка се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — пр 
 Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља 
пника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — проч 
S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле с 
се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће,  
 Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен 
ар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је 
знанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с њ 
зни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ 
толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то  
о га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су бил 
дило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што  
 рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Б 
ужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој д 
 да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даже 
лог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. ма 
адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не ви 
лици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни пред 
лађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас 
, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако 
ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице г 
а секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још 
да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебриже 
тне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој 
 у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је каз 
и сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се  
apter" xml:id="SRP1880_C0"> <head>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу  
ладика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свеште 
а!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је  
беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину 
мо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле 
илази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «цел 
су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p>  
ст, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе 
 развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} О 
ће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се 
ностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је 
 се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n=" 
ба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај ви 
 руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> 
основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је с 
парници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда 
S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — пи 
 морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. родите 
огао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај 
стодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи 
доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Ни 
ности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и позн 
с, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S}  
новажан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случај 
 спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај зл 
звиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и она 
рузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и м 
 није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: « 
 сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово 
ет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то јо 
ир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка с 
едок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је ис 
дока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потв 
е;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу; 
раоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се  
 Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</ 
о на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно 
тодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ниш 
 благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хо 
 <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогућ 
{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у при 
о:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог  
к опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на с 
о и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступни 
ника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом  
цала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, 
чима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Он 
{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</ 
Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично ре 
гист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Ме 
нога питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово 
ије мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милију 
ло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој ро 
но да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</ 
рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила 
вених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у  
 облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две 
ати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкред 
е учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му  
а или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби. 
p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, о 
се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне  
 фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спре 
у је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <div t 
/p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају 
ило у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори 
ј заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвор 
челу испупчене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху за 
р за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкр 
аван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ 
ркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г.  
по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, које 
 <head>XVI</head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, настав 
 Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,. 
че:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. 
во произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим зауз 
а посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. 
 Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговори 
и, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, 
е, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог п 
ата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</ 
у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја 
е тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адво 
 је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем с 
ји нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком п 
 зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је о 
ете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не  
говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовим 
остоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p 
p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до з 
е изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним 
ло се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава. 
права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам пра 
е и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши прир 
истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвоко 
 учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спо 
раву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу 
есте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За  
{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам? 
> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да н 
рдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове  
S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срест 
на је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога свет 
та.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто 
ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам  
 био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!»  
дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих де 
аред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта за 
ори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одгово 
истра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p>  
е почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког рома 
оштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p 
; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, 
е за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крштениц 
ичност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијам 
праштамо.{S} Нека мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдик 
жени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је  
— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајк 
ивијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“< 
 Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику 
зволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети 
.{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тра 
ражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је  
> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене туж 
руге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да 
p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен о 
х стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} О 
и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непозна 
ар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Так 
>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, ре 
зумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми ј 
се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се 
репи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену н 
рекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти н 
зван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје прија 
лијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по д 
о је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу  
у речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зра 
а поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ  
 пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са стари 
гледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак. 
воје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>За 
ржавне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Б 
е од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, 
Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изр 
тходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дан 
ист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да 
S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у кој 
но интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S 
едаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{ 
оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближ 
грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед,  
ароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са 
 ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p> 
оји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је 
репавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке ме 
S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора 
 би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као  
жилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово д 
 на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S 
и се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он 
елики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 
 ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и ос 
 већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп,  
.{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животињ 
ство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока< 
 пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала 
а покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" 
S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову 
ше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог  
ва — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отвори 
 и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изг 
ака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то 
пњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен ве 
векову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од  
880_C23"> <head>XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то с 
оме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала св 
и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје ота 
ш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то 
уди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!... 
на, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао ч 
 никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благода 
ди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место  
изати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмисл 
ава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без раз 
е увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно  
 дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је  
ам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом 
кона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андрони 
е доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се појави на једном суђе 
тан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг. 
p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у с 
/p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњењ 
ромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше 
настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно д 
н из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беш 
ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим н 
, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово  
дни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико своји 
знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Пр 
 околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила прав 
и архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Г 
поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!. 
а.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој. 
О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „с 
омерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма какв 
јејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу 
 на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи 
е ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципа 
е пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој 
.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били увер 
свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бис 
S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегр 
III</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да  
..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој  
рана на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.< 
ане тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће 
ане тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p 
.{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у с 
!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори  
ци; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмет 
Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе  
симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он поглед 
 на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним прија 
дговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три ре 
објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал  
на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало. 
г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <div  
Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово 
страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за  
ека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p 
пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Миш 
 стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета,  
ентала преседника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не п 
о туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије  
p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше г 
. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да 
ља Мазентала, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да  
ном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог су 
остављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенат 
отивници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник вели 
окатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. с 
одо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших про 
и пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики приста 
преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван за 
реседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Р 
p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник кр 
> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је човек од « 
седник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор 
 и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност судск 
дају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут,  
 Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — 
дице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођен 
 прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевск 
вој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајан 
коном.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу да 
садањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо 
а г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили 
ел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до сада 
адањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и 
..{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа 
. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне м 
Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник званичним то 
риотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опа 
в г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знал 
ипе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар  
дна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о прес 
ј мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она, дак 
ите, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> <milestone unit="-" /> < 
јстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Л 
умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људ 
м столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,. 
 у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала доброту да  
се још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> 
ознаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, б 
ио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> 
S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, 
лади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човек 
 учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку ко 
дну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека  
.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p 
</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дође 
ом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око ше 
ачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао с 
 око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p> 
 се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.< 
и је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говор 
="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</no 
те се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 па 
ча, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њихо 
<pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору  
ма.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенит 
гасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични  
илачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав д 
 у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге —  
 несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу 
ндроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити 
т, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ства 
 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5. 
е по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} 
пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три средње пр 
везду уоквирену полумесецом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пета — рас 
љиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као д 
</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили 
ке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову живот 
шеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погод 
ди и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где с 
ледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о 
.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатул 
<pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек 
лима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике престо 
иштву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената с 
ргичније наимарске руке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно престав 
му се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништав 
дин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је требало неш 
е г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Кри 
мрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ћ 
би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има ја 
 наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор  
и пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p 
{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема 
дне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба  
великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће да  
ске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{ 
им свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојни 
ци свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, 
ија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациоз 
ише нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде 
ита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флави 
јер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне мат 
и беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга,  
смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била полити 
ло своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је  
>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру крит 
м говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкр 
....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оно 
. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предме 
ужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто 
вине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!. 
уду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, к 
S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се к 
г гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дан 
<p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно 
и да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут деси 
умети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори  
 и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по 
како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. 
о мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустит 
силе да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... 
рања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити 
га, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља 
10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа,  
питује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p 
ине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Последње реч 
ање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акт 
>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте  
ћи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, в 
казима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао 
ду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{ 
ика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет  
»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судб 
Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали. 
а, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S}  
дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се н 
ше нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата ство 
у.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих с 
е креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб мате 
едио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог 
инара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нага 
а је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако 
ар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као  
н сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они з 
овек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</title>“, „<titl 
сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убој 
д другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Ма 
топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду  
, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отп 
ици Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најс 
у тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су с 
дељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и оне влад 
> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је  
оворили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи н 
та му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се ста 
 један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову 
упи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао ни 
и — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Шт 
су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина 
 сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. п 
р, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска ње 
ијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да 
и су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна 
ама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прв 
ина?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} С 
ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; прот 
 тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андрон 
еђусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља п 
о онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" / 
 масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше  
их размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притвор 
е оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове глав 
ња, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун 
 тачка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S}  
 смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мат 
С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем г 
изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задо 
дно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом 
— а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још је 
, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb  
едини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили 
р и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст  
едник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом траж 
одична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи  
ц г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису мн 
осотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не д 
ћу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, д 
ла ову привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«А 
и програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихо 
ко славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он закони 
> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Д 
находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је прон 
а, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда  
ох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и 
е <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкр 
 у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима зад 
да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судб 
.</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У 
сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на и 
кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „Огист 
адовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S 
, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на  
 вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало до 
удбеним столом одржала фалишну образину привидне невиности на лицу својих себичних намера, упле 
да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно траж 
еђивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је 
исли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме,  
гова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу сво 
одне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис 
во је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, 
икад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не  
сподина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника центра 
 куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе.. 
евидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц 
/p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> < 
— наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ов 
ари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог г 
ведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену ог 
</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} А 
ужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир 
нална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске  
најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч.... 
 — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у 
детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имај 
ишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пре 
три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на 
тре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> 
ој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги 
их рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S}  
олики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не  
и ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем 
, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С гос 
отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p 
} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> < 
еља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много 
ју чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом забора 
екар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста п 
иши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се так 
по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни не 
 велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра  
шељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима  
ора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти  
дине, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена важни 
а, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....< 
ло и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе про 
{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ  
— сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза 
0.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па  
едио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Ан 
е да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеј 
налазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завич 
" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју 
м се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам  
г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред св 
арали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни п 
} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој т 
даром, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Д 
вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде о 
чела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, 
г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сиг 
да, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у су 
дућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом пој 
} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење. 
Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огис 
уњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се ма 
уха.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је 
 ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа в 
акултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо зад 
мери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба р 
„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г 
живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су  
да ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Фл 
Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба бе 
 оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, ув 
мјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало д 
ба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се 
у је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Д 
 у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и 
јер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се 
а јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање њ 
убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, про 
Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог 
ан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац  
или чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и  
адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они с 
руги отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са с 
амо њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S 
 преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозе 
тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!. 
е матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није 
И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. « 
>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом су 
редимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Пор 
е његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у туж 
бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш 
тавити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових  
 адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешко 
своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави  
а ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи 
едње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је 
} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова 
му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за 
ј малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г 
 само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. —  
чило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора 
е, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друшт 
о, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у  
епојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нис 
 је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегава 
аћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности. 
у је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног  
 /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела ка 
 и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p 
атељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико д 
а Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој  
хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учеш 
ичало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим пој 
није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код 
етоди, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга  
х спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околности, личности, односи и многе друге ства 
руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо с 
арити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч 
твори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга 
надио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бл 
дена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И ко 
Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, ка 
де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравск 
в процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна ме 
 о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоко 
уру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо бо 
....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помисли 
и тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају свед 
ет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о 
штвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибиј 
и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабо 
штоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђењ 
а — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривиј 
уштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за 
 готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од пореме 
рђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p 
e>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Др 
ено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече,  
 трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p>  
рна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и 
</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Ниј 
лих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно  
ених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово с 
ва три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, 
 св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мен 
 св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, 
ке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — о 
дног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потвр 
...</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П.. 
{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в». 
" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда 
е горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један д 
ложен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{ 
дозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, 
 места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и ју 
пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешк 
укама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико м 
уна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђен 
авије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздраж 
, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} 
 историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта по 
ега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да з 
оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжер 
креће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачење 
мачењу једних истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и 
о је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, 
у свима криминално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да с 
ост — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседава 
евидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимал 
ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке 
анета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а на 
, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још ј 
ав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко том 
milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита 
вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите  
еље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: « 
 најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S 
и једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог  
и овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад праз 
Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови 
аду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>о 
им установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у о 
 његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мен 
ало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним 
овека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, 
у вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани 
али способности најокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села 
зултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по  
ме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје  
ед знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакови 
понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то  
де.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих ус 
је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би уста 
г детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с г 
p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножил 
се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити виш 
пође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаж 
имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председни 
ни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни 
 а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да 
итање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактич 
м пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и ов 
н до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напусти 
Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад 
p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.. 
лати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120"  
000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ н 
вари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колу 
ене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити ду 
их прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока 
одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи  
!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам 
еља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су  
 ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S 
» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника 
и сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начел 
у, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поста 
там у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учит 
 — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског цар 
S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђел 
 по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитиват 
ца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи нази 
ега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консекв 
је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозен 
авке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељ 
 је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако испод руке — Огисту Деги 
баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «из 
о, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против  
0_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, —  
цније послужило као изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. —  
>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко 
рив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, ко 
ли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз 
} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени ја 
} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере мил 
и требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда ба 
остима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавам 
а, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они чес 
љењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје 
и нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била 
<p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи н 
<pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, 
је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, к 
 дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, р 
ја је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба пок 
ју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и меди 
жена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе,  
ловања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У  
да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад н 
{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео  
S} Њу само послушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на 
ведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} В 
рећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone unit="*" /> <p 
сеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста бех 
у!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — 
 конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-га 
 великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb  
факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, 
ликог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора кра 
пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми ј 
у смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} 
....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изне 
енис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посма 
6" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га пр 
до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су  
начелима, које је исповедао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и  
онодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој  
сом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им 
 на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну пр 
уствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкр 
ентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје приј 
 знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар тре 
а зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смр 
јавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу напада на нашу част, на 
чним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити  
"71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. 
ом озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се  
јем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао  
е порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S 
 — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> <p>Ово је место, пред к 
да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А  
 та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега то 
> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим п 
 та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој  
 кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома  
вика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он мож 
лазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ ј 
а, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за старе гр 
а мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је  
рви рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање обра 
у, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, а 
лосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни гре 
тодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S}  
а.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше 
.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone un 
овика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео ре 
пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,доп 
 Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> прихвати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, 
дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г 
с да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбо 
бравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош  
бро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрат 
ним домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору који је има 
 од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је 
ђаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себ 
{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која с 
 да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је 
али смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар 
- <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> <gap unit="graphic" />  
> <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није ну 
излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура  
titlepage"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</ 
Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S 
Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, 
ричала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изи 
pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и пл 
чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — 
обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 ми 
није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима о 
, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама поз 
д причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засецал 
d> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ б 
ича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао п 
ења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по сво 
е; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! на 
} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас з 
 сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да 
ит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах са 
_C7"> <head>VII</head> <p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо н 
> <milestone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке  
т постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од 
аље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 4 
боко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио 
 душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака 
доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</h 
ошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бег 
овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она 
поче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живо 
ните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола но 
знати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад с 
ве оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца 
.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад  
у — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али  
ног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», —  
P1880_C11"> <head>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао  
ко звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјат 
</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S 
> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би о 
мења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се испр 
49" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не зна 
..</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама 
онуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој с 
unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљина 
 баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се 
рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ул 
p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} О 
својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на 
ро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да и 
војих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој 
о каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на  
Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као 
/> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало 
ињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.. 
свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у живот 
посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумасти 
 прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb  
и зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" 
 ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мај 
обуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замуће 
 са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па 
и другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишен 
 чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} 
не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока  
е се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову 
 ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!.. 
нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!... 
 Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — 
p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада  
 свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има 
ега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из  
гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себи 
дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна под 
4" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па ниј 
<p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаш 
манципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољо 
авну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке пог 
авије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим бе 
/> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S}  
 ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече проту 
 жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, 
оме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом 
 не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то 
извршног решења старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца б 
о — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По њег 
чка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га  
...{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је 
{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали? 
 није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељско 
то шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало  
<pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима 
, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S 
 је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне 
вуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник су 
на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже 
кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да б 
човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали 
 почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.< 
 повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар  
оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што 
н очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гон 
оли казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и  
} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му је — Огистове паре — не коштају 
 прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што ј 
/head> <p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико годин 
жен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до ре 
јем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за с 
p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Ар 
вестили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изос 
ужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас 
почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као ок 
Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андро 
дио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поп 
По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — 
но.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђ 
} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се о 
ико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" / 
и.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је сл 
 кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је,  
цу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по с 
је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано  
{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умот 
 unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична стру 
ове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185"  
S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга мл 
тављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је ов 
века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњ 
ницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило ми 
дала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе  
S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно д 
 само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> < 
бротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опази 
дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Как 
} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиро 
на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" / 
 умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни 
>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговор 
 често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. 
ош није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи 
на она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може про 
вам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и годин 
 ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију  
 и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн  
 тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије,  
абинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="ch 
великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде там 
а с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} С 
орену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S 
к уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«О 
one unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената 
 је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p>На неколико дана  
мајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она 
ваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с не 
 да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је о 
 наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многознач 
«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Аде 
е, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и 
S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S 
д кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли  
узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!. 
аро је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и 
.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p 
ног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....» 
 човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, д 
је било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести раз 
арло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Х 
ео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме ни 
м да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, бом 
омана? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да 
 Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, о 
 Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде  
а више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли  
свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S}  
 Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стај 
Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос з 
не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује,  
ана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!.. 
...{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са с 
ти на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се з 
рабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и т 
бине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена ро 
 још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам с 
ше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стр 
 и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он  
епа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронит 
 он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у своји 
вео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посети 
и изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, ум 
ам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{ 
ио је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичк 
 добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још  
докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљ 
 право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име 
 он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S}  
ћеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} О 
<p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што на 
 остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузима 
или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назват 
 сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «на 
 несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, к 
оља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би  
казе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, 
то и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихв 
у је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспа 
ст знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаш 
 никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба н 
вачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је бој 
куд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S}  
ни....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвал 
е.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узви 
 буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави п 
и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гла 
 револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживе 
огодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{ 
бину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер 
.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Ова 
револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку 
а нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест си 
ада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розе 
 живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Јед 
одити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како с 
словљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа п 
ти па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни  
Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, 
за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилости 
стима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском н 
} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова 
о њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевс 
ивно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Ав 
!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади  
је.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом мл 
м да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разгово 
аве — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би д 
ижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи с 
 — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна м 
ом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У 
 мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... 
 људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, т 
овао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни приј 
јих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром  
; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је  
е прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног 
ез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У полити 
ична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих закон 
е већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала срез 
е воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и н 
рочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило 
ес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља М 
ичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који  
ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку  
о у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се д 
раго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је мат 
 и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт,  
 вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> 
нама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на 
јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје 
 неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S}  
milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој  
Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. п 
вене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно 
 с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу напада на нашу част, наше име, наш 
рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње г 
као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. п 
 намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци 
 и да употреби против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине к 
правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене.... 
д посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Б 
мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био  
м све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено 
јеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. 
ведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседн 
м спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине моје властодавк 
на — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Наста 
а ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала предсе 
ор учинио или против целисходности, или против законске формалности, или против уобичајене прак 
и, или против законске формалности, или против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа 
омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или против законске формалности,  
ући својим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала предсе 
прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — к 
ачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозе 
ебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао 
? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника 
више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, н 
ви пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила. 
прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између сви 
: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нецелисходностима, непрактичностим 
 Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се 
дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако 
г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за 
 мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај  
 то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{ 
 сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Как 
мог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне свести т 
ших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благор 
ликог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишље 
 ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико 
де и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сен 
мо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају 
о јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве  
на, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши пр 
— Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских  
....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви з 
еди.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S 
туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни 
м <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} 
в према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не м 
комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у 
но, својим само присуством протествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} 
око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао има 
ади успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све  
 повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме  
вно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богм 
n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сир 
госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од  
S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не  
, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S 
 нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде с 
С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по у 
 моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мо 
тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био 
ашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким 
енаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што  
»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...» 
, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао  
р је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.< 
ишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг и 
говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директ 
вије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој 
 Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се 
дио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљ 
раљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење  
ишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром 
алеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чи 
 нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших г 
спођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да 
но претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање 
озентала, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на год 
одине заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао  
ије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да 
 отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико гов 
тичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног  
за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске,  
ре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи 
ребљива“.{S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</ 
ора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако ж 
исходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> К 
ећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој  
ни у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима 
олу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гл 
преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... 
еднику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазента 
мо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог 
риликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и  
 <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву к 
професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S 
.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај изр 
д је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад је спров 
адати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени  
ом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Ф 
реће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светл 
 Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим м 
 Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Ни 
трашније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој дод 
мља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака зем 
И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се о 
 стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што  
еобичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај ми 
е ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заруч 
м оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички  
 Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен.. 
била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p 
проси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p> 
"SRP1880_C2"> <head>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ  
ати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља 
0_C3"> <head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда  
е новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем н 
Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од к 
ва од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем. 
> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни траг 
ам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео  
смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, 
и буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књига 
39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Н 
су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички по 
е опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у  
ву, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који  
ени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран туж 
исли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p 
{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Бос 
 поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> < 
највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту мно 
у старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је. 
х недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела 
....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако  
види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да уста 
ек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{ 
не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играч 
поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде би 
 се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви  
..</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шт 
вијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледа 
ни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај и 
коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад  
у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе из 
е небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара,  
се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S}  
, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњ 
тер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. е 
дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше  
вину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S 
 из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не 
 ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете мој 
д зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S 
з цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење —  
{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици бе 
бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчиц 
 наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. 
чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с не 
{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г 
оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се п 
, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div typ 
 донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душе 
че мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он реч 
се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од  
брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће 
оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који син 
ред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк прол 
ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</ 
 видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чу 
ој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{ 
. у П....</p> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорч 
седала радознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ход 
не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он бу 
и г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија б 
 тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да при 
у... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ј 
р сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. пресе 
не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важн 
господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у 
"78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Ар 
..{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све  
удбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О  
е — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим 
Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошап 
онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима. 
а.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је  
н као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, 
ио жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни  
н! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{ 
ечистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник  
во и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта  
селост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних млад 
(Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, с 
 протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и  
селост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели: 
 не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас 
ргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како с 
есретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из  
> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јур 
еку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје  
орадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — 
вало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живе 
.{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико 
асније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе о 
, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на мес 
 му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише ра 
и....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет во 
беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредној па 
.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до  
да би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше  
...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.. 
ародног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатир 
 кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита  
После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе 
 То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког  
зи ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије  
се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није мога 
estone unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Ми 
ше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p 
 ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да ј 
ери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветова 
, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
е одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> < 
...»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сл 
, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молил 
е, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Сврши 
е ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрин 
ао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школ 
S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил 
 крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Арту 
кад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исч 
апочнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш 
им прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за 
у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он  
понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше јед 
аптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бл 
ка као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г 
пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У с 
је ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једн 
ађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S 
ату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојан 
<p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p>  
ог било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не  
г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја 
овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузе 
/p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок.  
рди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело  
{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог ра 
ојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад  
вај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на 
се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> 
што блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло  
...»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, реч 
Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да с 
јнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи  
ом наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, 
чка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувел 
азлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се 
> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док 
а еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још 
 Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних 
инет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она  
 себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да  
ре, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том 
 на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — 
ер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах с 
е један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно  
ла, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се 
milestone unit="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Нар 
да.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она ј 
могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па  
 спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши.... 
дзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у  
река: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се  
 се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друг 
руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жерв 
анити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познан 
на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо ви 
мио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио кураж 
о, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — о 
 изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и д 
 у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га ж 
 чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија. 
у.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао 
ћ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се 
суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали т 
вјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и неј 
тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим ко 
о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је 
Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена р 
а је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није по 
је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере 
 је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је  
се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека прист 
 створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} 
акита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће 
мењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштериј 
инара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <miles 
вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је 
блици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, 
 по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришов 
би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чув 
ој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шал 
уги пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драгоценој огр 
еку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су п 
 поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам т 
ко се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад  
 где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <p 
шао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Не 
и ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментариса 
клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, 
а анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце!  
. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Х 
мах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако  
да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни еса 
је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше неш 
и право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се как 
 с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако мл 
а — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати . 
.{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S}  
мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ј 
т вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао,  
ворио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам  
ц задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја не 
е па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи ко 
 — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад  
на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андр 
нао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад ј 
дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све 
Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кр 
 наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све  
у, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и б 
амо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину св 
зазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување  
 «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врл 
 — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», 
 Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва  
ти никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи 
ве, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Ми 
дан благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} 
сам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не 
се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, с 
да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се по 
ти.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда». 
ујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на суда 
>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андрон 
 био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су 
n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да 
очите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «н 
атворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви 
у.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човек 
седници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац че 
: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количи 
и, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број  
 а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p 
ан количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да  
емо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је и 
итметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§  
после ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих 
рећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговорим 
ећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би с 
м показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал п 
е је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пу 
орела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечит 
није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи нази 
у, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milestone unit="*" /> <p> 
p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milestone unit="*"  
но кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оно 
г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш т 
је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је  
/p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буд 
јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{ 
 учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> < 
.{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје бе 
ечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здра 
апље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заист 
нио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању 
...</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} 
 већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества и 
ад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ ниј 
 научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да б 
 Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народ 
— што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треб 
ву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи 
; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад,  
ових «начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <mil 
 шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> < 
Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом 
 г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, 
ви надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици 
лније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми сав 
иди своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да  
помична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бој 
м јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у ка 
 колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{ 
. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти 
адио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао: 
 — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмеј 
во вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме! 
крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла  
ам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазн 
 лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{ 
а би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око  
} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она  
тра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> < 
врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи 
рава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могл 
 Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, не 
шим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим з 
оставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г 
ико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она ј 
ет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прог 
 овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секци 
ва», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У  
презу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најси 
у оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали влади 
 две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао  
што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друшт 
 мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S}  
се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондон 
помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме  
ије имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпул 
аниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова  
финија израђевина, која је икад из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ —  
усту чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Арту 
 је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан 
</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а 
пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фун 
 радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај у 
илијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, 
г опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређ 
</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих љу 
не. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често  
да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнут 
фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо ба 
цу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, т 
цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашње 
 сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био ј 
р скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела 
S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје 
њим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињс 
ла.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен  
 стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови с 
и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добри 
огати? —</p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали 
пет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у зас 
у виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит  
-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу 
Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»П 
 Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо прет 
} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Анд 
хова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађен 
ца ове скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном  
 од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркв 
} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела н 
ног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито,  
он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, 
а му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био 
 час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флав 
ко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно з 
у г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронут 
ке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p>  
p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је 
у — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{ 
данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да о 
збиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисл 
љени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је 
ао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је  
е пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{ 
Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капиј 
ређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «по 
новске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — 
еби рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У 
е, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који об 
ло га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му  
 мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила свој 
— зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету 
о с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} 
може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да  
мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> 
будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <p 
уде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да  
манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беш 
ању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове п 
нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се  
— право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пр 
и — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је т 
а срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њ 
е његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, 
у.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најп 
 мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, 
но да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после крат 
или су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на  
ећ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у т 
>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показао б 
волити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавно 
>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилаз 
-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доб 
нтала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два вели 
! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине.. 
 додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвај 
» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је по 
са.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити 
ак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно  
Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У  
е мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветни 
екивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се. 
еду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако,  
.{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> < 
 и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља 
де ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба 
е болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава  
 ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал</t 
варамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је вре 
нимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се н 
у наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име  
н стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове  
 увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне су 
. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком  
ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква је давно п 
што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он ј 
 <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit= 
при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај да 
ласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху  
каквих питања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси г 
а збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — измеђ 
а продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим  
p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би 
S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г 
ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти 
S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега некол 
астајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многоб 
дронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како б 
у слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним,  
је коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, вер 
, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа.... 
и и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку с 
 дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и  
ви пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела,  
 разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај  
гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад с 
а — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати 
ћ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових израза, к 
 са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босиј 
S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је 
а Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’  
амни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена з 
ледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</ 
ј....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред  
ге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p> < 
знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и с 
је се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као 
правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не 
о девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и бог 
е, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше 
 мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају 
двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} 
 да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је п 
 <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> 
уноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба он 
 је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb 
о туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог раз 
аконска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици  
ишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио 
ем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш проф 
езизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражењ 
<pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштен 
јетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао 
 увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваш 
 злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ј 
зна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљни 
 ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спор 
им тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу  
, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Сп 
 мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно 
 је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за с 
S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај  
и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој бо 
ја је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под с 
 не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској  
беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови  
а би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па  
ст <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху  
е, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — 
а.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, пр 
обни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Ша 
дару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад  
} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико х 
а Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним усп 
} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група пре 
е? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин 
тму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»... 
ције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупо 
тановишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тра 
а застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</ 
ењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случај 
и против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се и 
реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la">ststus  
 каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. 
ње старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница  
есто — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, о 
едње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... 
Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:< 
акле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива 
с остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — зако 
ими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престав 
Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све ш 
све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пун 
, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом. 
е случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ 
е немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зли 
 себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце. 
гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало 
 одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима н 
че, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и о 
ва почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се ди 
и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони 
о је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана у 
им» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надат 
дне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вреднос 
 г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас п 
право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели  
 мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле 
приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно:  
бледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер 
развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести сво 
вати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му 
амећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на стран 
<p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на у 
 да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора. 
 Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми  
морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и  
горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, вол 
о колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је би 
умео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} 
вату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што 
о обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже ово 
ања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномо 
алогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г.  
објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом с 
е он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, к 
грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада А 
ле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон  
ла....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог чест 
ела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас р 
 доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар 
{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични —  
 по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра  
јку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како т 
и....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необич 
су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси  
ду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској двор 
 ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато н 
и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику д 
xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуг 
ац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубин 
и венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми  
ите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бац 
где никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — 
ла никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је 
опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кол 
Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши  
тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чин 
е,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито 
а је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му с 
ају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одо 
 бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као 
ђем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у је 
сецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на 
збегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи р 
ну радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену с 
азимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је би 
ом»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити 
ава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У 
су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераш 
здом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештач 
 доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему  
а.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте 
м; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се 
е грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца... 
једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не 
 би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се то 
очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељ 
у Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p 
ако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} 
 чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С 
идети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смеше 
л, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{S} Изјавите 
ава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом уз 
га, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и ме 
о, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста... 
потребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при 
те!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је 
еће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви сп 
еног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Че 
{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело,  
њака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад ј 
 су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорациј 
вава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућам 
н уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p 
 сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на 
ла мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јес 
етар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она ј 
> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — д 
 се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S}  
је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, шт 
и.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили как 
есело <pb n="131" /> — као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од 
 и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S 
а чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико трен 
, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве  
те травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казат 
иници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стар 
е отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико. 
ај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> 
их ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би боле 
њу рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било пре 
ли опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водиц 
ика ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често 
би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на  
ји истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров у 
ајпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од 
 обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шт 
 и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале  
оја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> 
опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву  
а у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после  
 а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије.... 
је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стр 
ге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте ниј 
 у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојако 
{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да 
но, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, прим 
се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положар 
го томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на 
већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p> 
а њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>А 
су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — в 
 што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свог 
“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему свој 
 чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и ј 
ешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и 
иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужит 
>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>« 
ији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву 
> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би.... 
а је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S}  
 дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогат 
 како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, 
тули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције 
ома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки 
ило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше ов 
гађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали  
ог далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после 
крена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе  
 Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Ње 
,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано 
 је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде  
паљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега о 
имо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догоди 
> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="101" /> <p>— Ма од куд она огр 
се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још ниј 
д? питаш; купила је од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Рив 
мљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштве 
и</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разгра 
држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је заран 
м крају парох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г 
о кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита пр 
 одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{ 
е у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоц 
.. г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како с 
цу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико 
и: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбе 
има.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред дру 
лимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у г 
скључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ни 
довима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свешт 
ства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и уд 
љења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јел 
сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, оста 
ед де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онд 
ешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким по 
а се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослов 
е могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сир 
није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> о 
његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго  
еба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би  
p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен  
p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председ 
г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакал 
а равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћем 
Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник с 
} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муш 
{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је с 
 је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче з 
рмалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по зв 
ражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»< 
ике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хлад 
учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не сме пос 
езон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто им 
 не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университет 
<p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће 
те га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прим 
 о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за свој 
а с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Б 
како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што вл 
м малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом 
ја. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обич 
То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, дод 
е из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваш 
по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створо 
ајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане так 
ан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, вели 
тоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти 
едва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мање 
а му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео! 
 но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако и 
бвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S 
ао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са сви 
..{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада 
јком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n= 
ра женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по не 
и људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела не 
будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без ст 
сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег 
ма био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику суд м 
слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређењ 
ј је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»< 
 своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да 
у своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.. 
илије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклон 
киз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше 
о, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне.... 
су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у 
ила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите 
а — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тог 
....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S 
покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуд 
горе све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна м 
едала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би с 
ука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ства 
ео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам 
ом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — о 
ори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и  
омах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија 
 «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре  
рске руке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако  
о о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} 
</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све  
ви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био ва 
Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на стол 
леп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао,  
 —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни в 
 кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови  
таде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за п 
гових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му пр 
Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема  
а доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду бр 
 блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно п 
скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштериј 
азно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и ва 
лијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n= 
 преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено. 
а, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S 
/> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! од 
не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не  
да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се  
вољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. 
ни би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштов 
 богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на 
те њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважни 
ви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{ 
а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну ч 
петије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељен 
толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S}  
овима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{ 
еном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једв 
на треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и 
епим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све ост 
век и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> < 
 познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја са 
су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љ 
 чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андрони 
чекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек  
и своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставит 
мене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка 
 много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ 
</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то ниј 
ој госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умр 
 <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. 
 бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећа која 
љу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну  
то у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по  
{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на  
седник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удр 
 ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назира 
нимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир 
ило закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиниц 
 његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они и 
и растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, 
а више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведо 
чи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок 
? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И  
 се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете 
им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а ви 
одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо с 
еној огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познава 
рни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Ар 
та, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом  
м помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пре 
а Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „ 
упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И 
а им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти —  
реба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и закони 
у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и ви 
е многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се 
чном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гос 
, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене 
«варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да би 
 онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах  
радио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што  
 очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p>  
p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div ty 
>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга  
да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао о 
де да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у 
, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} З 
 се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично? 
а коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опр 
 само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p 
Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И 
 сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно и 
 озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је н 
ику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да  
м.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нис 
 у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — н 
у је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагањ 
..{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Деги 
 исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да какв 
асом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ј 
 — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје 
е.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који 
S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гол 
едишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{ 
радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је п 
ква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само  
.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настал 
о кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба  
ника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће преда 
>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к 
есретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још ма 
до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свако 
 добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло у 
еда, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво глад 
 на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ик сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствоват 
{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе пола 
Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{ 
начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њ 
— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — 
је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{ 
ати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по не 
а квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, г 
роните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} 
ању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати! 
реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две 
То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те прокле 
 на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </di 
и као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, 
ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летург 
анимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио  
> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са 
о смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чек 
..</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се по 
а ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтел 
 шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад 
д.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати о 
е ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, д 
је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је. 
беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је ба 
то ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! дод 
зите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не по 
 <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника ту 
го којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некак 
тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати  
довало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја 
..»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Ан 
едва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на послед 
инета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S 
ош једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фот 
 закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ко 
>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div 
«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи 
ој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. — 
 на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим до 
и ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је виде 
 Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабост 
успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се 
е живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је ус 
д положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која шт 
та код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала  
еверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу  
ублици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потр 
радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на  
опадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се  
ан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама ост 
ће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста 
отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника с 
на је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па 
 предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То  
повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад 
и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката... 
П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва пл 
љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима ос 
 суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S}  
 с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је пам 
евим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитал 
а на нашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо 
>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвез 
е окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срд 
о нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у пон 
} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Мили 
 све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе гру 
..{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учи 
ени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколик 
само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p>  
 да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа дв 
блике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} Ово  
 на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу так 
 твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете 
а твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат п 
ављених људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као ока 
е да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{ 
нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати к 
 биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите 
За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си м 
тужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој 
д користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста доприне 
жене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који,  
на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље 
притворства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч  
жи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осве 
 али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испри 
ад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џо 
и....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово  
те бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, 
> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће јед 
њем исчекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" /> <p> 
 ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.< 
и је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више 
> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јалов 
{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам с 
 још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта т 
е старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог н 
ако изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! ме 
80_C16"> <head>XVI</head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце 
способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чиња 
ме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И  
</p> <milestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као  
леко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!.. 
е само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он  
 је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам ј 
Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу стран 
 свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђено 
!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да с 
ом, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!.. 
</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, 
ндронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми... 
застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и њ 
итељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} 
 кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S}  
мад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан  
 је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој 
ј улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу  
 — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лиц 
 могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени 
ослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко  
та исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазил 
 прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у  
арне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p 
Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања — нема речи «т 
удску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг:  
судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари го 
p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је 
 оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и  
 у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу г 
 што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у наро 
ви да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краље 
S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена о 
едао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p 
 човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми поквар 
</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апар 
ело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог при 
шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чу 
је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је 
ов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим 
е на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви  
о:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он р 
ао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно  
изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{ 
дашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узб 
а су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети  
противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како 
ем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како ће да  
p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</p> <mi 
<milestone unit="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне  
на прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у 
Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, д 
лавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза  
 буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљи 
та онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, вел 
че:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко 
у странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спасит 
... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је 
тави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септемб 
 час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> 
 . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртн 
е.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пу 
, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17 
ј истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Откр 
једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{ 
кументе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p>  
мбра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта д 
нта.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први м 
езиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на гл 
>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јав 
м као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очи 
шег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изгле 
.... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, как 
ке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па ш 
 потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову м 
доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милоср 
највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} 
06" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула  
и другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мо 
дине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још је 
...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одго 
и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г 
а шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетиј 
у?» —</p> <p>— Јесам — ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} 
који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако ску 
вао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро  
ивијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p>— Ј 
 погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног си 
ас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене  
 законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њ 
г племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} 
 ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, д 
 у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по 
ног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник  
вога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне у 
милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљи 
итој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе,  
клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S 
вог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи н 
тних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{ 
ова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p 
негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јуве 
и с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла бр 
, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта б 
.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огр 
срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По о 
 који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио ску 
........ мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове мат 
бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се ч 
е, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p 
те ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!. 
ђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара туж 
или какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — 
беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200 
главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим спле 
ote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S 
е.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било ми 
 завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S 
е звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета 
оји је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорит 
 челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ ле 
 <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гу 
ости и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb 
овикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало н 
ободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципа 
а.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше за 
ари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебри 
 се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели д 
S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој друго 
 баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флави 
тавио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по ва 
кад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће  
бар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву но 
ју и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је 
 спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то  
....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога. 
х људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било  
у за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он  
подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone  
 бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— 
 Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га ј 
или у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем  
 не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...< 
} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево 
!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и дана 
.{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен 
 огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени прип 
 деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели. 
треби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они род 
 не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја 
едан губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило,  
е бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, т 
ко је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је ч 
ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај св 
олитичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ  
беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено 
видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су на 
амо не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује де 
времено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и 
а љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни 
да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да  
бим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно с 
лошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно 
е покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски ан 
 да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен,  
 Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевет 
она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се с 
ореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели  
из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним детет 
где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</ 
ашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера 
инар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и 
а Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — хра 
 а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би ни 
дну провалију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завир 
 сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио 
јадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да  
за де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син  
вој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавиј 
тода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо 
је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге  
— можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се ма 
..{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..» 
i>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — на 
них презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с ос 
цу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — в 
слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из  
авом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ства 
 равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, 
 презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и у 
{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце. 
и пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се с 
p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад ви 
ког суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим кругови 
дно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних  
баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на и 
Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г.  
је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибра 
...{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г.  
азумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славн 
х тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џом 
м «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа 
о доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи  
свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, 
евета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се с 
еца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га луп 
. <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су  
отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то  
трашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Фла 
/p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаи 
па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим, 
:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку 
вој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни. 
е — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми ж 
" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S 
ве ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се по 
.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И 
а погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} С 
зети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S 
ве, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да 
 роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је од 
оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p 
i>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</ 
> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесел 
ло, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, он 
p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Бил 
а....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, и 
хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистерио 
евојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несре 
тионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког 
 ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упит 
а присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчести 
и, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет 
ри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики пред 
а бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски,  
 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају с 
 онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста г 
гдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља  
е драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" />  
е означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од  
илијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авр 
на огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувел 
 . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . п 
ну огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да  
hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Докуме 
{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће тр 
 /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа 
да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огр 
S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик 
те — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог ј 
ом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла 
ћи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавиј 
 онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у 
<p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разн 
постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милош 
За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна миса 
S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази.. 
} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је она 
о година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука ј 
 давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у кој 
доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино осл 
ама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она 
 без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло 
ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја 
да парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{ 
га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре д 
ног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским де 
p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што 
ветињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе 
аукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб ст 
уђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — о 
а ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, 
ељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је сву 
 једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основ 
и и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде сам 
во припало <pb n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчин 
 је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у доб 
чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Да 
 По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у врем 
 чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило  
на поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> су 
тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она  
би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год 
 — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његов 
ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се 
иде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад б 
беном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређен 
најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове 
де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела и 
покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег поко 
 то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима ка 
о и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно ками 
им сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасци 
— саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — доб 
 неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте д 
 Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази  
равњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несу 
нту под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасци 
 под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на ак 
агдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — 
се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш  
о, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смеш 
у кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> 
ије дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш св 
у своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен пр 
ју пасош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот бу 
опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јо 
и мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу —  
 игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор 
се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p 
ремена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам п 
 је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на  
твари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флав 
.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно ма 
таџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја ва 
делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. псих 
да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три  
чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било о 
ј анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно  
 брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, управ неп 
човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, и 
 чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине нека 
 што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} В 
клопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећит 
с изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико 
 рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писм 
 стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бл 
ртур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа ви 
ијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству 
азе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела 
онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа 
таратељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . .  
i> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <h 
н издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврс 
предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају  
киза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за кој 
ени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... та 
 с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 1 
не су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За и 
ама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње ре 
у за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је та 
S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и 
 са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли 
 о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{ 
ет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер  
тавио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> < 
ере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина 
 он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене в 
} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Но 
} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роа 
 апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је на 
ма је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор 
чи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми 
Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi> 
 свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремит 
>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,»  
ет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговор 
..» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p> 
 <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било крај 
а спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230"  
S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а глада 
ица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да  
 зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне —  
 сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би 
ну, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је свет 
Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов пр 
сио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила 
ај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти с 
љеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом н 
да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш про 
био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке б 
ј понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше ј 
а Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог ро 
споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове  
ети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и једа 
лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита ј 
...{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на 
{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 10 
о г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена гесп 
јте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша 
озети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио  
жна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведо 
ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. 
дне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да  
да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi> 
о црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од 
га овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пунопра 
Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал 
вејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се  
} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p> 
знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше  
 златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики  
а.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у ов 
и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе гр 
 чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш. 
, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — 
гом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје мест 
....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим свето 
но, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му,  
гонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да  
чна својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет су 
дине — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S}  
ли, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену р 
азговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, 
се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S 
е.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија. 
оћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> 
предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по по 
удом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих 
 дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је пр 
ији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n 
 грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било ст 
ица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} 
 Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник вис 
 Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би  
е стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима 
лико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покој 
. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нам 
.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше 
ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на 
дронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог ра 
друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраж 
 <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у  
тани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му с 
г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим им 
 баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавно 
обног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,.  
едва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве 
стави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме ј 
 шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена  
 око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само доку 
у висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху  
 геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, 
елу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} Он је истина имао с 
p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit 
} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај  
 — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу зна 
им колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал су 
стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благоде 
емо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г 
е му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али  
ом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз кој 
а ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То  
вијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштер 
 је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г.  
се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ  
сетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како са 
ни, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека,  
ом, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиром 
ци <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници цр 
ца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би п 
еде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је свед 
 ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно 
 многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о о 
ни су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S 
SRP1880_C24"> <head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног  
азред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече 
лика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} 
> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — ал 
сто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, св 
беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад 
и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У 
 с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио нап 
потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошеви 
виљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да ј 
р.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Сава 
нај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No  
 зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к с 
 народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разу 
о на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у  
рестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике 
 свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....< 
— ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихов 
ије сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући вели 
рана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> < 
ђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред 
не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што 
гди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То ј 
нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег  
 гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>« 
. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина. 
је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и св 
ног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме 
агоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви о 
очиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г 
идео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од с 
а то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешт 
овика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми до 
је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да  
ли кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи,  
воје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху је 
а погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Фл 
дене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали 
ца за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милоср 
јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> 
ек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S}  
...</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу п 
 нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије.... 
г лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} 
судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огист 
ка у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у св 
арош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта сад одг 
ика у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим 
 за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозентало 
 варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од  
 варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та 
И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је ј 
ој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Рив 
} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два 
ти ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С о 
је борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би с 
реме лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена 
и најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већин 
брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија н 
увена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришк 
оветци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао 
г нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после з 
мљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само он 
ровео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посе 
е слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који та 
стој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пу 
та на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове речи  
ли своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св 
свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножј 
дешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!. 
удске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој... 
свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала  
ти наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенж 
, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала пре 
0.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што ни 
и да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали: 
кат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни ова 
ите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n= 
равала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали о 
у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се 
да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије дос 
зала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку. 
 да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђавола 
остиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом 
своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, п 
ких душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видел 
.» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ств 
159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је дес 
накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник  
а и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрли 
ачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, пр 
:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог  
 је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме 
ао њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, 
тур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ов 
а престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно н 
е тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; 
— ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на п 
 ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам 
м, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину,  
удије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше испр 
 је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} 
њи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Ш 
 је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад глав 
лико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непоз 
тету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се 
 душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно 
ворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривије 
 <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је иша 
pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешт 
 он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрсти 
знату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достој 
ођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S}  
 несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са св 
Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре 
 је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекн 
де ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба 
ао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и м 
у читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин 
S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То бе 
на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадни 
ижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегава 
за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку 
д као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div type="chapt 
дија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Т 
ва била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је 
орила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, ча 
в покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину 
ешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је заста 
 количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi 
и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније п 
емо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пр 
 но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>... 
жању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја 
тачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да мак 
 Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад 
ио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Риви 
? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: д 
бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А са 
по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Ов 
 рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку н 
добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву  
нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо по 
ре, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, мол 
 у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Миш 
адин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа пр 
еатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S 
и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу кр 
епа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледи 
...{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу је 
вог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнуто 
у бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p>  
им се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар 
S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S}  
 засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је  
о лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Мон 
рбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једн 
адије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчив 
апелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом 
рви пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.< 
ај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми мо 
аву му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећ 
тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њ 
м се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андрони 
> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p 
чна.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог п 
 нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. 
љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је х 
 изредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео ва 
ирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S 
е!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајц 
 <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права  
окривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>З 
 један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p> 
6 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини чо 
е дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Ч 
жем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне кору 
ребује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбе 
директор краљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки брани 
ли да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Д 
 погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује о 
риликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — п 
ом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... 
Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у о 
е бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Д 
 изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="162" /> 
 се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p 
 госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазиш 
апрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Ф 
отрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по 
на, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаст 
аде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих  
е за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" 
вој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог  
јој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла о 
мо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S 
познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и А 
 /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — ниј 
ви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота 
ћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље. 
тули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распет 
е матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христов 
ијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије 
к.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сј 
снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом 
азуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали 
ош исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку  
ме пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да ј 
 никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког  
....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођ 
е последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост поч 
ох.{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S}  
ш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Биж 
узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148 
овог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сиг 
.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико  
л’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле н 
 рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком 
тко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} О 
да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у л 
важене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечан 
какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p>  
 не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Ад 
ака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше таја 
тили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на је 
несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и  
спех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до с 
и њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На он 
од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволе 
ња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што г 
> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара нек 
Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и ута 
ни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S}  
ном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав 
 /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви о 
је властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Ар 
S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> 
ао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства  
.» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника  
гостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се нова 
p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <p 
Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми с 
{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предај 
</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ 
товетан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наив 
шћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</h 
ао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце  
 г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрес 
ектор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злоб 
ешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p>  
у, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари 
ате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му је покл 
х, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште в 
</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана... 
Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порциј 
сно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником 
 оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи 
ови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било 
....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, 
.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело 
шом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, за 
 Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао с 
а најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник 
бневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још  
у, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозента 
 пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У це 
 Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет о 
познати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та  
љ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била м 
гат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла и 
је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми 
е, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ћ 
азни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе  
гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Ши 
аштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и њег 
 планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да  
ија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколик 
окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи.... 
ородици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорн 
га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб 
) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „ 
очиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није  
нут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Б 
по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмов 
је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је њ 
умесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих руби 
 наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi> 
лед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисн 
i>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учи 
м тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је 
} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су 
ркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма 
жу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико 
} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone un 
— златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? 
ења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — 
же шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био  
е; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник вел 
ав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр 
реседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за прес 
ик кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај по 
0_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је чове 
е са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гр 
ел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм ди 
дан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим пред 
. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању јед 
ем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху пре 
едседавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један  
оров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S}  
д виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Е 
«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од пом 
овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог ве 
/p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право  
реседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао об 
оклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да  
срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти  
од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} 
— магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S}  
 — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Анд 
 у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није зна 
деље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Так 
 — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа д 
 први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју  
мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и ста 
} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се  
ложај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике.. 
лико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови 
станка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо 
ше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи 
а било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове н 
ру испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била ни 
рно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она  
е још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p> 
202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здра 
 видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледа 
ржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што 
ао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке 
исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема.. 
 рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви госпо 
 као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој а 
 збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја тол 
е све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко.. 
 овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад 
вестици нисте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најм 
 нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S}  
, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам из 
p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе д 
мо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шт 
укоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се  
в.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{ 
ештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Ад 
сказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити к 
гу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног 
 људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да ка 
Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парни 
о и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и  
бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам о 
штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола  
а најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду  
ом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало  
сти да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозента 
 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чуд 
а је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје  
у цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко ј 
S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене б 
 је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} 
— насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу проп 
ри и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је 
ли су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у 
амо дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше наста 
но волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам.... 
ошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом  
на но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <p 
посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа  
та.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш с 
девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана  
} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према год 
дном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да бу 
а <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар од 
рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други 
 за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и де 
} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Арту 
> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} 
ок је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шт 
 сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда б 
лагодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Ни 
и су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</ 
ари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то н 
о је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, 
је доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је 
S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удари 
рнички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{ 
ећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} О 
о што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} Поди 
уна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краље 
та преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <p 
је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и 
лирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки  
— оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упита 
кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андрони 
ротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране  
Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} О 
иза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће 
чић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске  
како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме 
. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г.  
да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би бил 
но, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом  
ила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и 
е онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жер 
невидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је 
 као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост 
дитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају  
ни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да 
 До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може  
ликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да  
да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која бе 
е с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме с 
/p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник  
ку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја 
ти, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> < 
ашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији  
 вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.< 
е можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али м 
 су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја  
и на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сл 
и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена 
знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула но 
 — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да 
дња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмеј 
свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но шт 
руго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за врем 
<pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио как 
стаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ. 
три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> < 
ош му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — 
е за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика б 
обро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени н 
храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву. 
 и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала сможд 
 видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али 
> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на ос 
рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити 
> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела 
 тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом прите 
заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведо 
а овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће д 
и зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкр 
 некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обич 
у најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите 
 а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како  
илан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао кра 
на од старе племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 дина 
је после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од корис 
е дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен 
шедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се пл 
чији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа ни 
дром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у 
тематична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 д 
ма лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му не 
ак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи 
.{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то г 
народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово 
и могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај с 
председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>В 
ј хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал шт 
ма света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар  
м мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу 
одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, сла 
ме каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим.... 
, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне 
 г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.< 
> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна с 
— — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флав 
су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</ 
единица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да  
оказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говори 
 не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало  
да су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немо 
езидијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да п 
ина.....</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл 
авијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече  
>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар  
ч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао  
о поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона П 
м, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{ 
ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних прези 
S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста з 
житељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андронит 
лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посл 
.. а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} 
hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре 
е тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. А 
офесор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са св 
е повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве гр 
у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника вел 
злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га о 
о при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената 
ока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужила 
удбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога чов 
="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... 
коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, мор 
hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком 
а прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи. 
изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена и раз 
ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</ 
по хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођиц 
сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је пре 
а мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији суди 
свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплив 
есретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S 
} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{ 
е живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и он 
аћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут доброто 
д револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се ова 
} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман 
<pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} 
 је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{ 
ју и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако 
ћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов 
ур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="1 
е; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мен 
ало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босиј 
ом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, 
г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице 
дела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није зна 
атије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> 
јаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршно 
следње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г 
="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога св 
 велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би д 
их зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p 
онесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не 
....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништ 
к да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајт 
свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} С 
, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто 
 Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужио 
<p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да  
Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више 
јства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта мил 
преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и о 
ед настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабиј 
син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам с 
азумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у мора 
у старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година?  
израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од нак 
ека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће 
иговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У ос 
оље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби  
ти се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S 
и младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, он 
 За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и  
пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флави 
егова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно,  
 Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе,  
ла у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене о 
»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено 
} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> < 
ак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам ни 
веду њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умр 
ити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволик 
ко, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред  
 одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.. 
ила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би уста 
најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривије 
..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <mileston 
и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја са 
ако сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S}  
сне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — ш 
 сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам с 
 Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... г 
лести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо  
рића из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="1 
скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђ 
о ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на рас 
е вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја б 
има када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила 
ише жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте 
ез овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми 
, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не 
ала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не позн 
јци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да кл 
ивети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S 
/p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не м 
могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S}  
е у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим 
рилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — пос 
воје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Анд 
и»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце н 
год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</ 
ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као с 
 износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га ц 
 се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко  
 покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — к 
<p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја сво 
ем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом 
..{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити 
— изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несрет 
та ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје,  
ам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели,  
{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у  
</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца 
S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме! 
 код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може зах 
ећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — 
 ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије  
S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота 
де....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне м 
 кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала  
ине», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S 
ко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., нач 
а председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај 
аму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адрес 
.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... т 
Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одго 
т слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!. 
а се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари... 
 од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рођења, к 
јом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја са 
ље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставк 
 у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а 
4" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу м 
 Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је 
p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и  
иташ ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сир 
p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове бр 
властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више 
ета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по 
истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S}  
д ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S}  
— смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он 
а вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парох 
да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желу 
ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — ниј 
е свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мора 
е дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...»  
 се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S}  
 није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то б 
 тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по чит 
а Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у дру 
подине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај гл 
с....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад 
понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па 
то нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих н 
ог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — 
 за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуро 
у осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко 
врд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, д 
г месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом срос 
пт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рец 
 се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се ник 
ој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући» 
о да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се 
ле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом ме 
 и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> 
S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан ч 
зналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким  
 — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек 
не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше в 
} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац о 
 сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у п 
и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Т 
 чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви 
ба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе 
 на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном р 
.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде са 
толу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа  
> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два с 
 више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{ 
 те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете... 
прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лут 
 маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="140" 
т; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Јо 
уру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у сво 
, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита... 
 да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје 
ко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са си 
.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> 
е реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа и 
краде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило  
аљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу м 
м столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, с 
ећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</ 
бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним г 
{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на са 
.{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако 
лачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет 
ше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p 
ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с ко 
ека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} 
а јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама. 
ав ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од чов 
ави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се 
ићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или р 
ама св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом кршт 
 Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чуд 
 сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу 
лаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност 
ред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула  
етаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Он 
ка предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио  
 је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, 
сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, гос 
а.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — да 
ар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер 
рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није мо 
је се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам 
р?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душе 
 — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху п 
што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се мал 
p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једно 
 и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јуве 
већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем н 
а је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једв 
 да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Ч 
ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим  
 два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нис 
м ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба р 
.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... 
не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не м 
дио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека.. 
} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је ша 
ше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата но 
у скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Са 
ивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хт 
опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу до 
 колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{ 
...</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он п 
— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— С 
тре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бе 
то смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пу 
о и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ов 
кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S 
е Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прил 
 ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени 
 бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ни 
Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 мај 
аопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се 
ном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба  
 опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ каз 
одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио  
свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавал 
..{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. 
Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других  
маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године.... 
пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике 
воје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не 
ла што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} 
лу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацил 
е ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Сл 
 — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из  
.{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за ов 
S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам 
 призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокоји 
р њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопрон 
а из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису м 
идно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он чове 
та би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <mi 
мо, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S 
у имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћ 
...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не  
лу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да 
.{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једн 
нео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког 
и ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, 
грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Хрис 
 правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне д 
а савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност 
е госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Ру 
ан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> бл 
де сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцен 
 часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У  
усти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S 
илости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним... 
 много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то би 
нику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — нем 
о или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, 
н од најбогатијих племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на ок 
рници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на в 
а рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавиј 
{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од  
 да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту т 
 ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестав 
е предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је по 
кад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И з 
 <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је  
ра у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље ув 
о <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да вич 
нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседник 
естављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо  
} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иш 
стито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја 
показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом  
ду, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим пол 
ад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много ви 
а беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу. 
очи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме 
м што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, ус 
у мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми  
 несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда 
ајотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи с 
ртура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Д 
/p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познаје 
набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца бол 
 вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p 
срећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — ц 
ото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био 
олуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у ово 
ба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса  
 говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окр 
 са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обу 
 је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгон 
спапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист зајед 
ма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да 
дроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јуве 
 друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатрис 
читељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она  
и бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузели неколико милијуна си 
чине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принцип 
бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да 
 зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властит 
 је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба ле 
 и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу на 
, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и 
ако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најго 
о до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен 
 физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се оч 
која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо суди 
вет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још то 
.. ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви  
 биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да 
 да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живо 
и.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је н 
кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене пар 
имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. м 
.{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна.... 
сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу гл 
 непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бо 
ублике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу 
а.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразгов 
 бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — к 
 овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} 
 — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Г 
Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. 
м чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам бл 
тури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — с 
них нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — пор 
<p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — бе 
ба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити  
ашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићс 
и тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би 
 друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Д 
о нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво поглед 
{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наима 
 Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, 
ро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа к 
ог краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је  
зују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не  
 човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p>  
етна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да  
си упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као  
а милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако ист 
леде.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} М 
оме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи ч 
жи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море пос 
 <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних п 
ријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г.  
ајучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу не 
брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад н 
 његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ћ 
зовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозента 
да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће  
нита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна л 
 им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним 
и?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће 
је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с  
, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и пла 
ко је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену  
а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у ис 
целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они са 
тионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж до 
у се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате 
де!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човеко 
е на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није 
је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Кол 
ета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала 
 јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову  
 се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом ме 
гиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу 
 спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим ле 
ивијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше им 
ам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног  
а о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и  
војину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе,  
завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да 
лост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одг 
сала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p 
би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партиј 
а расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви 
 пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће г 
ем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лаж 
еколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гл 
обили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко  
ко месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек нас 
евам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор.. 
ма сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том  
г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упад 
е био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div 
чинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није 
закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од пред 
дметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак  
.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особит 
рећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жи 
ристи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је 
сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S 
м истину, потврђиваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући  
!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да п 
им хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу 
 све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелодан 
S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по 
 вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних кома 
 свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше см 
ину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете  
то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће 
ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не 
би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је ј 
фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те 
вио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p>  
убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и  
 су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « . . . . . . . .  
еман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П..... 
ије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми 
 <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.»  
ежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше пре 
иг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом дел 
ом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу напада на нашу час 
{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се 
ђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стој 
ела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Ос 
.“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе 
е сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште... 
бјашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p 
никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна 
скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима.... 
е» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да  
гог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда 
 за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у 
ешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада про 
 гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге  
ати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. пси 
не игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном  
су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванре 
размеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, шт 
pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак т 
охтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобн 
 правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм 
на цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} 
.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> 
пођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присилити да се појав 
} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, 
 ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће дан 
ти — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуци 
вет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у на 
ј оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли  
 има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њо 
ја?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се 
а њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не 
су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада 
ећ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије,  
аре племићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p>  
здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу,  
а сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу,  
г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђ 
/p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости  
мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја по 
 на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећ 
тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему —  
е поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмев 
рхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чује 
је жена, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила 
оју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мој 
у. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и н 
ијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча 
.</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у ма 
слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде гот 
 стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника ме 
ала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је мно 
животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све стран 
м је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човекову лик 
а су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и 
 разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новча 
својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и зло 
а уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андрон 
а собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног 
с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јо 
 лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног 
ком централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати —  
сти дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај гр 
 наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, 
де сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредн 
 На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу 
То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Ис 
мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу —  
ад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква ре 
авство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S}  
 сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пу 
пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав  
 своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком 
х тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга д 
ала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби ј 
а? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гро 
 се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.< 
 до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S 
 да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се,  
, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола 
ења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попуст 
ро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов ж 
а сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове но 
ости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким свет 
чења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је 
 n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очу 
о Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јав 
убити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И т 
бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ри 
це, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога б 
ркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ев 
ло доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђор 
рудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <milestone unit="*" / 
а богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са  
ола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртв 
а као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше  
> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи 
 Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У 
ала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене о 
S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела 
ћо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице  
 грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а  
о својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се  
ер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет ча 
аш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту  
бене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола з 
окојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе тре 
аш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће  
ло, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила  
 уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, др 
— наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у 
гоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи то 
} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Дру 
иста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф... 
угом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави 
оброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, п 
а савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као  
 овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословник 
ху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапс 
ђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав 
ва би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и се 
гу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n= 
је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г 
емичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим при 
и прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С 
рак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S 
_C12"> <head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако р 
крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p 
 и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смел 
 побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист 
г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{ 
ри г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена п 
<p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само  
боравила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну ке 
је, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже б 
ди бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S}  
и те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или 
ло да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих не 
ом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла 
у нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у с 
з ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,»  
....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог 
 — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S}  
0_C5"> <head>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.< 
огледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она ноти 
t="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. 
а потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 8 
 се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије с 
{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. 
ом, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што  
 просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је 
 сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу 
 Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».) 
 Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».) 
>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У вр 
«А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја. 
во се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја  
тво.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом ист 
} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су от 
боравили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где  
.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели кориц 
о смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо на 
што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђе 
четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парниц 
 смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} Н 
адозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до  
златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb  
е и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — 
 <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону  
ове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су ра 
кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прав 
ноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скин 
 n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену  
 не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, зн 
аше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који 
ештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гизд 
оиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут  
златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други  
јничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових ко 
 Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздрав 
 беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико сна 
је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом о 
{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и 
p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p 
рата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и  
вему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,. 
> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он 
 катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по ча 
здравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је т 
о.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.< 
 спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу 
е Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изј 
Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад  
 струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — сво 
звони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ће 
амо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели гр 
се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је 
и јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо 
ворило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се  
..</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би 
ги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само ду 
лодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје прав 
ако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек 
ћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици 
Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, шт 
ните шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели 
ли боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцка 
а ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја 
ушевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држи 
нашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који  
му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да ва 
 нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиром 
ном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није би 
 <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је  
рироде скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али ј 
вео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не 
ек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо 
није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, ко 
p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао 
о: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здра 
ешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће  
ости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све... 
угове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешт 
ичан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} О 
> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p> <milestone u 
ац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече  
вокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Л 
— па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад в 
..</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и ду 
ознаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, дра 
кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли виде 
па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово п 
рпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још ни 
о својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити пр 
кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоће 
ам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{ 
S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима 
ега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ј 
е?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> < 
ђу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у 
примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и 
дност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступ 
ва.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} 
уза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гро 
овој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше ск 
рогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи з 
{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом  
оје одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>« 
{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле  
ије знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој 
. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При 
се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранила 
без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао: 
обље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?...  
сти, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја. 
Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабо 
ала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Ј 
што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему 
жи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p 
 није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>По 
 душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора 
 преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Пета 
е и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на је 
и да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</ 
и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост 
ба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије  
рота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад 
дија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} 
анколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију 
.{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то  
, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим ка 
иромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на в 
у потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у мн 
азмишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства 
ка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове  
и, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, п 
ог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане 
} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча 
е имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="22 
би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> <p> 
} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике п 
и раздори и сваковрсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели з 
много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S}  
...{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампа 
, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто стран 
и је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потрес 
тава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија 
....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око саха 
 у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притиц 
 смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило ње 
се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило:  
/> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала... 
 умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше мл 
</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target=" 
ене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он 
ено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се з 
 и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишељ 
во је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упит 
они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јач 
иво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне  
 Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је  
С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{ 
 Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али м 
и</hi>“....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад 
.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника велико 
а нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове,  
моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити,  
Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</ 
руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г.  
ету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хо 
по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац  
ваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени с 
еном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив 
ш од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао  
} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темељ 
ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S}  
м грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S}  
који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се 
овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра д 
беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ов 
 — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним глас 
ола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу же 
итина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да о 
реседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На ус 
 могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја  
ш у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употр 
има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S 
.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће 
ного више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. пр 
је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</ 
. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених  
м да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb  
а извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јав 
 пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве 
е сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излет 
рни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило сто 
ше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психија 
о упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро 
екне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног  
ину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167"  
без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својин 
га стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута 
тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукн 
ман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно  
 П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p> 
о закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О 
 то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S 
на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон пр 
и бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с п 
атерину огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у тра 
е ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао 
у.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био  
 чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и пол 
о сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се ни 
 дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што о 
. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући  
кварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{ 
и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим 
ве не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није са 
идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртв 
љаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име А 
 старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гле 
> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и  
{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у јед 
ког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{ 
вост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало 
но племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе  
т, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћн 
/p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој 
у тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> <div type="chapt 
рулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мис 
ционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се преду 
и госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p 
е.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђ 
естења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до нек 
ра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да кој 
{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао  
упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p 
чници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока.. 
намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чив 
у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну си 
 ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура м 
{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се све 
отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињен 
ове.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније 
стом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>Т 
 гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинам 
 —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти за 
ама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од на 
ећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се 
 — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојиц 
 мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кр 
нати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То н 
и тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита ј 
кције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Ми 
у на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би р 
е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио с 
ег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је 
.{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан <t 
м те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скап 
Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан  
тавља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од о 
елоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало 
рхитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам дру 
што су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији ле 
о са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам б 
ије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе 
еше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја т 
 — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ов 
Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе р 
вила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и д 
ини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А 
 Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с  
ју за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на р 
 дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу? 
ми, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се на 
 јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с теш 
да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>с 
 је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по се 
{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г.  
мимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово  
оказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је  
 — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше по 
остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од мене није никад ништа крила.</p 
ђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с нео 
шу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?! 
ој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала  
рочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрен 
и и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После о 
и.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, шт 
да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја  
{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више ниј 
чка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је 
баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му 
 очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} 
..{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе  
ог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоћ 
но, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и 
 га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје 
аху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и  
 човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много 
даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Опис 
 Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прим 
знало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно мес 
<p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступн 
о, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све  
нкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> 
вине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И 
говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив  
оћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје 
} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело ј 
 л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:< 
 Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је пр 
ову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он 
осију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на 
 Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S}  
јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госп 
имријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењ 
сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, 
по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је  
није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би п 
кад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од с 
кога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андрони 
p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часо 
 за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласов 
ћи.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, уч 
дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окре 
лањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљен 
ици....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова остав 
milestone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време 
</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила  
ту носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу! 
о одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за в 
оред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према 
на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три 
{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без 
гова, његове најмање појединости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123 
ање појединости казују све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, к 
 лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</tit 
мање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p> 
азна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помиња 
реме је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још  
 Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема у 
 Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи  
е никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Жене 
 n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног в 
г стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све из 
 и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом шир 
а својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — св 
 ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» о 
љеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти 
гли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више  
угим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обел 
 грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тр 
и Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која 
 сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја ње 
 сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има са 
находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> < 
рлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и  
нај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих 
тву.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У 
 готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ на 
ијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, изн 
вна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је н 
е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi 
тњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима 
»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би  
 Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренерази 
и знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење  
ити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказ 
љама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на пра 
кони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не 
 подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је  
S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадаш 
еликих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — 
њу г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудо 
је У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе д 
сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкре 
. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</h 
е може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам  
 — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни ви 
hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по 
 сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни п 
ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је и 
.</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рек 
чити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади пл 
д. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да ј 
и у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посре 
врди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <h 
спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно 
«то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би с 
ју све, обелодањују све....{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А св 
конског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видит 
или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој с 
"170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин,  
 да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба  
о — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом  
еву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните 
 све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао  
>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом 
 старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андр 
 оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика  
p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе шт 
зузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело 
р — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово 
чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је оста 
 упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне 
ник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Арт 
 — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена  
 се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда к 
чили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засење 
ван доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му т 
е јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити  
S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни  
 за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетн 
 требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а е 
ашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочи 
ед судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} 
н</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p>  
Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прв 
а.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Анд 
житељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p 
о докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погре 
 А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он 
твар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово зак 
сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузет 
 ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да  
спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред о 
лаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање 
 «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузет 
ог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређуј 
<p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} 
да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледа 
са.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он 
 за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсол 
римети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет оста 
осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, 
ола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори 
ши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign  
ека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост,  
ати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Т 
 да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} 
госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају. 
, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих 
предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога влас 
уги пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола 
ћ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „ 
 <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Пета 
<p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се  
-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече  
 бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондон 
— вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почиња 
 је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду  
номе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки 
а закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види,  
о не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие 
лу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да свед 
е сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било пр 
није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи: 
ље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, м 
ил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једна 
опуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је се  
ачило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може,  
ао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} 
 сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и 
тивно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог р 
рочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?... 
иљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се 
не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила 
лога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је  
id="SRP1880_C14"> <head>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г 
а сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци 
 се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи 
 није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи  
ди §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мор 
очи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</ 
 могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} У 
ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је»,  
ажим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жен 
— исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била мног 
е свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе  
ког судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену нашим министром инос 
Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од  
е своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегда 
и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, пам 
о кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту с 
ви.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шату 
ами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доб 
одоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била диг 
, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам  
 загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и  
е уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумиј 
.</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи  
§§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов  
Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њи 
су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</ 
ичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туже 
ам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у ан 
i>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, бро 
hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих  
добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно 
ре.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 
Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур 
 нецелисходностима, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништв 
 ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p 
лике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити. 
 њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре ма 
и је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси 
а девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни псих 
е ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао  
свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада 
...{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба ст 
 сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; 
 најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!... 
чеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова 
ика међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије,  
и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје 
један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокрет 
 се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их че 
{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он ув 
едњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{ 
 ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Нег 
 <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да  
је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиро 
 војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где  
дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало 
S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта  
и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозе 
онеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p>  
неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, 
одини много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је  
ећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <p 
ен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и  
ећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењ 
тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу  
се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S 
; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога  
p> <p>Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>« 
рата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се чов 
н....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта  
ам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!» 
векову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је н 
е године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да  
> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне 
 Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад 
ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?! 
год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен;  
b n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало м 
ен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило до 
а врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив  
радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна.. 
ео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету  
е све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли с 
 господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да и 
м Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, 
шта не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p 
ли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е 
, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове се 
роните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госп 
у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрли 
ква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p> 
ање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта ј 
>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Престави 
ноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је ли 
инули све свезе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају 
ету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику 
S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p>  
— милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна 
красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, т 
дне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења с 
на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних поз 
шим круговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност. 
али право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако 
ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу во 
идео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало  
ало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, н 
ловима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине 
S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на  
ед заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да про 
озорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим  
дна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се про 
узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но не 
 ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштв 
 зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је б 
у цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго д 
раз и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ј 
два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он 
пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја 
у!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки униж 
она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, н 
Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи  
и мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да 
/p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би бил 
ља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p 
ту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у  
И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом 
е упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, ве 
госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кр 
ског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> <!-- < 
S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за 
ва живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} О 
з ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се  
ржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечи 
S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они 
а.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо с 
рица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је  
ете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Рош 
знатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста и 
илијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен при 
 сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спрем 
ћанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица з 
ог лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше  
ра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће. 
стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири 
орао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем бок 
 веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де 
ег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> < 
 не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга. 
вори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна б 
а и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир 
е као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколико трену 
е смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. А 
ојој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посмат 
 честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је  
дам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама ју 
о, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мра 
ој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне а 
е он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — д 
о:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим м 
т једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљењ 
2" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога све 
њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад  
?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несрет 
не било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — 
 да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</ 
јпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих све 
е правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занеми 
на....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљ 
 усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла 
е догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла 
S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пр 
је изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање п 
ко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би 
</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовал 
кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то  
миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па 
тери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он  
неодговорнија министарска одговорност у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно  
 у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи 
 соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су 
о обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу беше поло 
. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду н 
— баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио. 
- беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом  
ђе мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је 
у између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов бож 
под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је 
 и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>« 
 ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу св 
чег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, кл 
бо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када 
 нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на вр 
p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и  
а стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните.... 
 оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Св 
ју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч  
каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни по 
чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <div type="chapte 
 посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — зглед 
/p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да  
олагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чи 
вим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући 
 свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а з 
донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејство 
— сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове 
еднако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћ 
ови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис § 
ила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу,  
 били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и с 
 у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је душ 
омним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају 
И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати, док се хва 
алеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се кр 
р краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазво 
лови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим 
 ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Ад 
о дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово 
рнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте,  
а да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болес 
{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност 
ву</title>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет с 
ине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није  
савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негати 
д неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве 
екари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полуди 
ја свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу св 
група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као т 
 Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни са 
а Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет 
="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <h 
у ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу 
о у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, м 
е познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... од 
ма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у  
 и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их доче 
. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, само се чудно з 
броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако 
ом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао:  
позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то —  
да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођењ 
p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, 
бинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседн 
свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milestone unit="*" /> 
 <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није уме 
ива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S}  
и имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свим 
S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима наш 
триста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његове р 
Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флав 
ала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом ру 
оници.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сва 
.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> 
ао гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са  
да динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита  
еда замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</ 
а рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, 
 на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај по 
..{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци т 
 чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу 
и, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једно 
ма баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи к 
а, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умак 
.</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ трећ 
л учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правд 
ао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој б 
 ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура д 
еном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у  
...{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони там 
 чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и 
нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ го 
тила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема 
 о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред т 
а идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле  
ајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је к 
гледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озби 
руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... —  
вија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у онол 
спођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише ј 
епастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флав 
ес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по оп 
 година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих пол 
 хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог дет 
су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, д 
пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још  
.»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица 
{S} Парохија је ова после ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С т 
г госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурн 
 време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он ј 
ене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном  
p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки н 
властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артур 
 Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем  
етан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивнос 
 Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестан 
о лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p> 
.{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и  
видио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још дос 
обудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој 
ћо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одг 
уштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим нов 
е г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирен 
ши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља ја 
дан по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Нај 
, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао 
ућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом  
лизу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога уч 
 много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле  
»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно 
а савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је 
гим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за 
ктичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <milestone unit="*" 
о претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је би 
 невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обрну 
 тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге... 
ија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и 
се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихо 
 прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разум 
им ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова го 
} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{ 
нице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом си 
{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала ст 
је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178" /> <milestone unit="*"  
рти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у 
о и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста ње 
свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу 
о је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог век 
се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за  
често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на 
и одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпо 
м другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубомо 
е нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пре 
у, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуц 
 је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно  
дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним  
еће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинара, који је пре неког времена 
шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пи 
S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни  
ижњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере.  
гом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога  
 добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте м 
сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не пр 
к.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до сам 
се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} П 
њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиља 
 срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </qu 
уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за шт 
, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо 
онита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако с 
а дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својо 
 разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори 
овете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори  
/p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, 
је име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благод 
гнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да сво 
 позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним с 
 славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио 
дронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцала мала ватр 
нога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје се 
аје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао 
у, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико 
ог сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији  
епоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природ 
ог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцето 
ну? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} 
</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кад 
l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестр 
слите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи к 
обично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тр 
од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка.. 
и сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> 
ети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»< 
а се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао хо 
 би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот 
атеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су о 
 задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак 
 мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранит 
 је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} О 
ња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На 
у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно 
{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Ф 
д је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомј 
пазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живо 
дела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи 
} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију,  
истоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је 
ио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран жи 
м...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ов 
јој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова пом 
орам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div>  
о; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Ка 
 <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит 
говоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П.. 
 што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за  
unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што  
џбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без  
 нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образ 
налан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> 
ботници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада ужива 
трану његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно 
е нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна... 
} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» ре 
 поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да са 
.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега  
клапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то бил 
о здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је из 
, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само 
 нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они  
срдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би  
 с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по кој 
ма ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имал 
ренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на  
своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоски 
ја је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам 
ретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје п 
пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <milestone unit="*" /> <p>У 
броту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране т 
е волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — ње 
био као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Деги 
лавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један погле 
тао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И 
оскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате  
тио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не и 
јих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил 
жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, как 
се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне в 
<title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S} Ја сам ову,  
отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк р 
ој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу,  
ка је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста. 
а лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, 
 заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што 
 ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чуве 
и....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу 
 прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" 
оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више. 
 уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из ла 
на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он  
мљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој с 
n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестр 
аједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропошта 
те, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{ 
ано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јав 
ало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може 
жо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S}  
димо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред  
{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе  
а је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном  
житељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романи 
> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једи 
, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде ни 
е после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бо 
о аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никог 
о који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S 
рат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који  
а бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{ 
г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер 
{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S 
љено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она  
е матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведо 
="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p 
сте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме  
 чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она 
.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, 
 живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој 
 друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Ар 
 очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене 
 није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већ 
тменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично  
!...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изне 
 најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао  
јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — п 
ени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људ 
чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — <pb n="180 
<p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и 
о право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им с 
еседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њо 
реним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благо 
наке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се чес 
> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ им 
ог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција д 
 и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и —  
.</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу  
м је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Он 
>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело  
>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <mil 
ју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p> 
ога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној па 
p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p 
анало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она за 
жна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати св 
у дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изн 
рши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није д 
рио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица  
Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему о 
овао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругов 
енције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p> 
 било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуц 
 <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна 
би и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротв 
у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами. 
> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је  
..{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Ч 
аљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то ј 
а је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година 
нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властод 
а у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Пр 
 један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче 
стала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С то 
ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој р 
во стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S}  
а здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit="* 
нита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је  
 ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју наград 
ер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу да 
} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред 
кред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур подн 
 гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, 
ље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb 
ма — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> < 
ка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, 
авио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Д 
спођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху н 
I</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Д 
и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом 
ла толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је 
</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она 
је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио  
/p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа 
 наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Он 
остигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену о 
 нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми 
избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста 
 каква посла имао.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врш 
м г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S}  
е закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна с 
stone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу бел 
ртији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне служб 
о своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујз 
етно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног тако 
ебе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске 
огао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозент 
се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео сп 
војим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још са 
у душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме  
дала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун до 
ника за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S 
аше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена 
г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</ 
> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш на 
ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> <gap unit="graphic" /> <div typ 
ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да в 
e"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕ 
еше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би 
ство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} 
апад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, по 
тко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи на једну иди две вечерње  
о да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као д 
Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материн 
уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих иска 
уђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме. 
и тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено 
ромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давш 
а Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Бо 
а је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чисто 
чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало с 
е, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познат 
S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: мест 
а г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћ 
... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и он 
тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу напада на н 
Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не у 
руг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве 
ао на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда сво 
је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на ц 
илкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда —  
реди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто светло 
ачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — п 
{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, рит 
зултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог 
ри дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је 
ја поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да  
ерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било изв 
ене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног општег метежа 
ектор краљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио м 
а то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> 
/p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и 
осни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао 
<p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n 
н да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>. 
{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гон 
који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ов 
 да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником ни 
} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело он 
, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запаз 
и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал н 
има и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и сувиш 
целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу кој 
ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле  
за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми 
ског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао п 
ера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните 
а га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је по 
 ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој 
руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{S} Ја сам то 
м бедницима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их  
 сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави;  
ирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Анд 
седника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге  
оректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбран 
даје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{ 
..»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p>  
лазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако јо 
Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Не 
трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомер 
ла сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нис 
 изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у ј 
пођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам пре 
ио од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао осо 
вог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами со 
звор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и назадњаштво 
у, спорни предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> д 
но уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је  
озитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао св 
ицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и м 
лици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачн 
црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — досто 
 својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим ули 
потреби против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она 
беног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{ 
лог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене 
ар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, 
S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} 
а његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверењ 
 на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Х 
уђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња т 
уго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би 
— овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што пре 
ских» првака — први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«З 
на класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Он 
има тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима ч 
 телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав вл 
авије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свеж 
етним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он 
к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има не 
евет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се заустави 
>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре п 
важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уж 
а, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици 
.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре  
та да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предм 
другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити  
ости свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по  
 иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилик 
важена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једн 
 да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му  
чу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андрони 
 добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Нови 
сток</title>“.{S} Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије наш 
но мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и 
 и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Риви 
ено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да 
вања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила до 
окушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ће 
шну образину привидне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју од 
ди ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се 
 у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И са 
о је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог 
ндону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај ади 
 адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној не 
 се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— К 
је.{S} Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP188 
/p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се  
ине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира п 
 Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одб 
ане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, г 
 завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «До 
олест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констат 
 позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој 
није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених!  
па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благ 
ко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивач 
.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врат 
ова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се  
 га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај 
те, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често с 
иђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове пошт 
а динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда ј 
, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник 
зволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p>  
 једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искр 
шевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све  
" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашо 
ренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, ка 
енија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Јо 
>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се  
 тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> 
иком суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор 
е; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи 
 пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соб 
 заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је 
остионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабу 
де.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који  
оведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <milestone unit=" 
а је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први  
{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</ 
ју.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на  
и — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: св 
 глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није с 
ишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" / 
ор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни  
ите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његово 
е ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из пу 
> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини ваш 
а у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао св 
вега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. 
аљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим о 
 и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пре 
овим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас 
ве, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто у 
ај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим п 
 подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностим 
ти колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претц 
и, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друшт 
омаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге ка 
амо гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнак 
та је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских к 
ода веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овом 
 још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вам 
ђу одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну н 
а своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још  
ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гла 
p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се 
 И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврд 
ј Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело 
е толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} 
pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беш 
ли је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андрони 
У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мен 
ротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су зва 
тављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S}  
36" /> презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јеж 
ружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор св 
 само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док 
да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљ 
после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p> <milestone unit="*" / 
{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа  
>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше т 
, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било ва 
ош сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју реч одржао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
да — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" />  
..{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љу 
ојих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није 
м брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} А 
ени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишл 
 изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њен 
да се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изг 
љам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег с 
ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима упра 
.{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ ил 
остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери,  
путовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео мног 
о Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за  
...</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> 
дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале 
ead> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi 
ије прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наш 
рупи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право н 
реседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејс 
 /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — 
народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И  
дника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећеро 
је право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију 
 узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угл 
е зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи 
ла би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Аде 
, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли,  
себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају н 
ог душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану з 
 савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, си 
nit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препо 
о.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мреж 
вне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне нау 
оју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сирот 
та узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно  
ад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разу 
 рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање пр 
с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је 
а говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S 
разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И  
ак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он сед 
овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> 
 сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — љу 
p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми н 
излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је  
а имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатр 
 <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ 
 — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлос 
 брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој ж 
је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрат 
ни им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без  
без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чек 
..</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у ту 
ад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S 
о нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не з 
од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животи 
на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита. 
све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу  
 донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе. 
слим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно 
 га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног  
једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек ум 
цу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте 
 у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народ 
дни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неуга 
уферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јас 
ојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де 
и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта за 
јак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се нем 
е тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповедао, није м 
ли један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обе 
ри месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заист 
 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се 
 сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ов 
на за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад б 
 а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</ 
раво да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{ 
да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог з 
а би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредил 
поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он град 
закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и с 
 докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми 
рамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже  
атељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а св 
 дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се при 
иљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n 
ју» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„С 
>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони..,  
 по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговар 
 спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом 
 бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погл 
вајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш М 
у, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун  
} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу в 
лавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутра 
 Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборави 
беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово  
нитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш 
 предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико н 
 ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи 
а срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да 
г јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за св 
но, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испи 
</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> < 
екомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке 
ап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и из 
 њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и 
а не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p 
о се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стар 
»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко се мо 
обротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо  
о толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње о 
е, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени. 
 у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи  
ете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо н 
— сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не уми 
т година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они 
авије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније  
сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рек 
 проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с 
овек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="11 
обио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</ 
ма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тог 
де г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до 
х поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је б 
имена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Р 
ник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само н 
— пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S 
у прогута сву имаовину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и св 
 капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном 
шта, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њен 
предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учин 
 невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скоч 
а се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући 
 до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако  
бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној нас 
ар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављ 
на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавн 
увелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Адел 
му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде! 
зиву: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостиониц 
лог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милос 
детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи  
 о некој парници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су пар 
 ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код ме 
' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи ј 
 §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узм 
S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А к 
и којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који бес 
 је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са с 
о очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обрасл 
љем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија ног 
<p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме 
 стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда бук 
њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора најтачнује «набљудавати» —  
о му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p 
нога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне пр 
ене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то д 
он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао ке 
, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву она 
 гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа ни купити ни продати....{S} Ласно му ј 
е!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радозна 
 беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчини 
збиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће но 
 свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он н 
, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, о 
и што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> < 
авијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p 
 суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној  
алија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведок 
онита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част 
м приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра 
ахтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спо 
а и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мо 
ности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p> 
манет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмр 
н овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г.  
да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњ 
че изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуци 
оменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да 
ија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и  
у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло  
бичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је 
доци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одб 
прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење  
а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као н 
одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и з 
одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p 
 — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што 
тежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се д 
И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душе 
вало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао 
ности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред 
 види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан д 
о одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све 
их кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, пр 
ју умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће о 
се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута н 
м месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико 
и.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под о 
вију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, св 
не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу јо 
 свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Т 
онито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е 
дник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога 
?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га д 
, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо. 
.{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S}  
дан другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба 
? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала 
у, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за  
ња.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босо 
тала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код н 
 Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њ 
шљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним 
и изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чува 
 падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ств 
те, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S 
два чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за 
да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Он 
>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернес 
он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити  
 питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигд 
 пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да  
д мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, шт 
и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведоч 
ти закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има 
јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите. 
..{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор ту 
«Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — т 
ица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на т 
а разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуц 
родни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај пред 
ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Ан 
у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна 
туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену сн 
у — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мо 
е.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S 
есу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, 
м већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу оставља 
едног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у  
брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који по 
биљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам ка 
јер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше  
е хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброт 
н Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Он 
ти нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприсниј 
о је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и с 
Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гла 
никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је к 
ој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу 
амо цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се 
а не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бо 
зимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам  
наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно изврши 
ан па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишље 
оје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како на 
тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејав 
одној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безоб 
ових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Нека  
 знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, ком 
и требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли 
азумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом  
лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда 
и овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи п 
 сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу  
е покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавк 
им траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд  
е господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој 
атере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли б 
отписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му  
својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да ј 
своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, на 
рага Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> 
а улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој ц 
ици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре... 
 све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од вр 
 биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи 
тео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволи 
слушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто л 
штачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све т 
којнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спр 
ротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више мед 
 — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима 
 онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флав 
шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!.. 
 сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимат 
 као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразим 
другљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбија 
.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређива 
природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према 
>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише 
ст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелен 
овољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у 
места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово 
 сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се нек 
о постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену. 
> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада  
П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Бос 
оју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време н 
 нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао 
славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бит 
рнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p 
ца бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су 
ешимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпо 
неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили 
он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призор 
 се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима  
маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Ј 
stone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Дав 
stone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и  
 на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> < 
а и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1, 
етар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег гра 
.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи 
— када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ов 
ше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно ст 
 сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невесе 
креду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово ј 
нило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њен 
 у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло румен 
беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизве 
ично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S 
екаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г.  
љска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво р 
.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бел 
зентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да 
е, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма 
 — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице све 
акон одговори интересима народним, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, 
а.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И д 
е некако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те с 
ене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Ми 
 погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмеј 
 исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је  
ај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито  
на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p>  
мене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његов 
јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај  
драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере 
 Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више  
тицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад нек 
Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера 
иђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене про 
и је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине.. 
нарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био  
тор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога 
— што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његов 
ког суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и мес 
ем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви 
 за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} 
исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривије 
ка закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Њего 
дбранама....»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће из 
срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»? 
у објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна доб 
приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању  
дила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије 
 обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, гос 
и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру 
њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу отку 
ву или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено  
ојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно,  
ужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледа 
ан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законод 
овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потро 
 би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. 
конима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с велик 
тко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече 
S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било 
а се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председник 
ешења старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло м 
ридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе 
. године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела пресе 
а виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> 
читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Се 
 могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника  
 оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он дов 
ш што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, ч 
м...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Ад 
и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо 
пком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Фла 
тери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је 
S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је  
ео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје ма 
упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада 
онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — 
е друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за в 
, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само исти 
Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су 
спитивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, за 
вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико 
p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово н 
тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начи 
рницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему 
матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађала — с ким 
 за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, 
 да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стран 
} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје де 
едну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може  
заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко нож 
грезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по океј 
ери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необично 
еме револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и дин 
расуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гон 
, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга 
почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запр 
у.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази је 
везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о истину.{S} То је  
успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби г 
ном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече пос 
д то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матер 
али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на  
 више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата с 
>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене б 
p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо прод 
 њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Так 
гу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи  
гу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи  
ла, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разу 
p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не забо 
пу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје 
у и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здр 
ала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу т 
јем наслеђују од својих родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти св 
 против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим заг 
да кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати  
 Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S}  
 смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ј 
је при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући  
ижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у о 
нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се 
артову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице  
> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва  
моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> < 
 облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> 
 знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>« 
имо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо г 
на <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио  
 Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које 
 да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из о 
ље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се 
ије дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нуме 
ла да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....< 
— свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима! 
ика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, наро 
едно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г 
есрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива» 
ца Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гл 
 жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За  
ону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На  
двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји —  
анственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једн 
штрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> < 
ободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То б 
е с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика 
смо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Јо 
мо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она  
 себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — д 
unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцањ 
још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је 
ризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу туж 
потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Гово 
а се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шт 
S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и и 
роба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да  
ао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погуби 
настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, н 
амерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису м 
упруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидн 
ице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, 
а губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је ле 
 и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он  
та Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани тал 
ади — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{ 
 — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати. 
шким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним з 
ле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиз 
, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма как 
ва шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и п 
 милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису н 
на је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше  
 увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi 
патије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог  
грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруш 
 — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије 
н»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши 
 — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="S 
аба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у друг 
. . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... приј 
="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме прива 
праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се  
та је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и 
="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не  
ћу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је ду 
.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лиц 
еподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила посл 
отично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — он 
од «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство 
чке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног  
осле добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодав 
челног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, раз 
а је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њ 
елог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S}  
њаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила —  
била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше п 
>!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у  
 г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно б 
авијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p> 
 клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим друго 
 седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваж 
апоче гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n=" 
на све кестење не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А о 
дина како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} 
уде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана ш 
и?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни  
јслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћ 
према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О т 
е неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се 
«а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не у 
рану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} И 
 посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше,  
иву главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у св 
 мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека в 
 нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапу 
никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави. 
b n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два  
ментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Чит 
ше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено 
ра Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> < 
 овог новог света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о не 
 свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела  
а је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом.. 
итало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро ост 
 на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким  
шном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренут 
робило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању п 
само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оно 
е се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — 
 гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути  
p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процед 
 Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да  
нака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћем 
а брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, та 
ана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p>  
 да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао св 
/p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где с 
/> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка  
е породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио док 
 посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама 
} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише. 
г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило  
— оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља. 
 збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он  
м.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздв 
не предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Поглед 
т — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати 
отив нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и см 
а.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да п 
сије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> < 
е више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике б 
те под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да п 
евано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до  
— — — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћ 
с баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и 
овима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у про 
н од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помам 
ане!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио,  
је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно п 
 драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте в 
е срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <p 
 појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. 
S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало  
а искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, р 
S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађ 
апитали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је ник 
пства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у 
е сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што  
талиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне ул 
беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаш 
едном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко нек 
оље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} С 
буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Зна 
ници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г.  
да, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref targe 
та? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и  
еменом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран. 
ромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта —  
 би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештина 
а <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових сл 
 тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учит 
није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није  
та овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи обја 
ди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>« 
 мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и 
в уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да  
езизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la">ststus quo</fo 
злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо н 
атељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави 
где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су и 
оле.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим св 
мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p> 
мају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљив 
е глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} П 
о влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају го 
е што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо  
ало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S 
рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта 
љењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ниш 
тавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачки 
ено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у г 
е ревулиције са свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година б 
ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ ј 
«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p> 
а ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После не 
секвентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо 
 се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше 
еком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је  
{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на те 
и опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве ку 
св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он  
 пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо к 
ењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим  
лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењ 
ш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бо 
 добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — С 
ом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног  
черас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћен 
мо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам б 
 видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за ран 
де готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери зем 
ала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у 
 /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима са 
и, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или 
оче она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нек 
 чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је  
ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он 
S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хо 
S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и не 
елни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа — «на 
а је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде  
дити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, за 
</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само дв 
сао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњ 
есница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и проток 
ало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише  
 Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије ос 
те ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћ 
 је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће  
бичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да 
!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Ог 
p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> < 
 свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција висо 
есности, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом  
беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је  
г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То ј 
b n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога 
 На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна д 
у што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — пр 
 краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по  
а нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаш 
плавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик  
ла тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се  
етлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико ј 
мали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се  
ло но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога  
 пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би од 
а пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по чи 
 каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> <p> 
ведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај ади 
погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањ 
оги трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су к 
д ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки 
 и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факулте 
— па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исн 
још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну 
иљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа  
е, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Др 
шен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, се 
ини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о  
кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако 
 <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јау 
битом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај 
ноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознат 
е питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрак 
{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на  
би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од 
— за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да  
/p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, 
о, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кест 
 јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о о 
 опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тад 
 — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа 
онита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцено 
до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, 
тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог  
н спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по  
беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викн 
ана?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»...  
одала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пус 
вота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> < 
?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.» 
...{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде 
ти закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од п 
ца у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се кре 
д би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <p 
казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај дру 
 подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу ред 
у.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете дос 
ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо  
 пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г 
 невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању о 
рљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био 
 је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне 
овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је св 
..{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. предсе 
иступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и н 
3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док 
је познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори 
3" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два с 
г леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад  
0_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у 
 време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло 
егнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапуре 
«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андр 
 подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и  
— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана о 
д казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28  
ије посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове м 
.</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше 
е ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу 
аоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка ст 
срђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставиш 
ред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пун 
су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Еми 
војих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду.. 
лост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вје 
рви муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов с 
«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су 
јко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила  
p>Несумњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); 
{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Анд 
рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од годин 
— каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе он 
трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драги 
но благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код ње 
ке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхун 
као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који 
ј, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили  
.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личил 
д малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{S} Све сам распитала —  
позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и 
бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први  
т морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд д 
 прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она 
ане и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседн 
 нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице 
S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви свед 
во предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи  
адници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколик 
 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у ре 
 Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом стар 
етпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур на 
ети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} 
вакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по неш 
с равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часов 
ко у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из ње 
p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје. 
</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу  
овек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од к 
Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна,  
сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, к 
мах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба  
.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору  
шке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим... 
о бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, 
ечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, 
озоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је  
{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, 
и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта гово 
што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неоп 
<pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али 
 вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излаг 
а Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом 
/p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам  
понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одго 
с <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из  
ажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса. 
рст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опа 
е реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили проц 
ајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чин 
има правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч....{S} Па јесам ли ја  
 доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечно 
имом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела д 
слуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p 
се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, сим 
у и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва с 
 Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{ 
га света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази 
аким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи  
знаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкр 
поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p 
писана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише. 
ао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више 
<p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив,  
моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике 
 остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој 
да у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључи 
 спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала. 
 још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе г 
...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја 
дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</ 
Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону 
јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила  
 ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> < 
ните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог јунака  
огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој зар 
 измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто 
ровођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима ви 
обро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати  
седника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губ 
нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са  
рела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и 
ђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника ве 
p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Д 
нудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Сед 
ници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</ 
екамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_C12" 
 јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац по 
верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, 
пу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што ни 
бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим шт 
дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац гос 
а са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту  
мро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај осо 
...</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г 
ином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и 
... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено  
ди.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, з 
ар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је д 
. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први прого 
етиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи  
1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</not 
без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до  
ирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођен 
е могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Аде 
ћ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички вика 
е да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта зна 
.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко 
нственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одвед 
агу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен д 
јер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била с 
 госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати 
>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно т 
а је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у  
{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме сам 
.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То  
с је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, дан 
јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога 
ку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глад 
 плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мен 
 је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати,  
 камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се и 
о особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжер 
о је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говори 
много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, д 
апунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице види 
поровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S}  
ека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не  
рану.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног сто 
 кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да  
 дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њ 
а — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико да 
ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мр 
 је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Т 
ало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојник 
фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече 
вије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене з 
ил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде 
ца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S}  
 и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заиг 
ко је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао  
учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} 
арост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Је 
то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам  
сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви с 
вог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми пок 
 велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андрони 
војим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г.  
не, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!. 
.{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме  
зио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и д 
кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S 
талог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко изм 
ем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно 
ала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе. 
ј ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> 
 отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва са 
ње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту 
 сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам з 
оја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи,  
 за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео с 
/p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави 
паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је 
биона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, 
то казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти  
 публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли 
 Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни 
ће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам  
хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју  
ји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време бил 
 Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћ 
ере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај 
 и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу —  
да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подуда 
док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побр 
оји су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су м 
и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. 
ини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротан 
гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да  
една у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{ 
ријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако ник 
иђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од мој 
ога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не поср 
сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Боси 
 предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта 
устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у 
, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и  
станем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ј 
} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</ 
 опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у њего 
и све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја им 
иш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме 
ња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је б 
> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах 
два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогони 
е не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n= 
 поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече 
говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје 
целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" / 
>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, т 
 две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњ 
наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огр 
ти процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивн 
мјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти  
 су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професор 
шња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела,  
 без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и 
ица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задо 
ражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој никад  
издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и ште 
ло.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је дов 
о јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. — 
мљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна 
о рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноват 
кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху н 
пада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кри 
 лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривије 
p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже пом 
 улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чек 
им имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потр 
 ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је 
е изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ с 
p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му  
ам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете з 
у је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се разв 
> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} 
милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног к 
вори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Ф 
ите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још 
а је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пу 
дан мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан с 
еном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао 
ра бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и фо 
ровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом цент 
сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— 
е звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} Кад би  
ила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом 
— Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три нед 
поведао, није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре. 
{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је 
на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову н 
 — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А 
Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе 
че г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" / 
ате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је п 
а рочиште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад 
воме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</ 
ма законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у гор 
ну деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Лук 
е чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p 
на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Лук 
на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (в 
роналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је  
— 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних —  
p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П. 
)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П.., 
ута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и  
 код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвал 
тим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине 
и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли т 
 млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петр 
 оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огр 
добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре ду 
Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и  
д се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чисто 
а.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да мил 
век чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S}  
један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у п 
 зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</t 
... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморн 
оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у о 
! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту  
ћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p 
је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним  
м видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, о 
 у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> 
одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју ку 
ине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: д 
на и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="ch 
авник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. А 
То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нер 
аступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима,  
о, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не в 
м о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађ 
лу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или,  
дрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква  
ина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима наро 
рама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су 
а пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особин 
епеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. 
е, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењ 
 на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што ј 
лучајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наш 
 беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања постављао радо 
а се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор уч 
ју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</ 
а, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја пович 
ву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи н 
ти мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнако нешто сетна и нев 
е и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S}  
ског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пус 
.{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар. 
 је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти  
читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним зем 
 срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог доброт 
>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуц 
 парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да  
ету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог  
 се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обав 
о долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....< 
обило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да  
«само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} 
/p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше ста 
т, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са се 
Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" x 
 сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао  
кивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује ту 
 беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћа 
ита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ 
рак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако 
и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама 
о је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних ист 
it="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да 
еколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у со 
— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њем 
естала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још нај 
 пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многост 
ника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ћ 
капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и 
ао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим д 
ети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на  
ила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <mil 
аћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="2 
 слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} 
ојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да јо 
 се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се  
поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и н 
. шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота 
еху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све вр 
>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније 
тражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мал 
ељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем не 
анетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одгов 
 Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{ 
године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је 
 њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно сти 
почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{ 
овини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за 
браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде к 
три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта  
и уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом све 
стали њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу н 
нило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p>  
—</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијат 
јаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на чов 
ењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје  
} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар 
Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, 
ита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} 
преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали 
у трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. 
сподо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку и 
ше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа по 
{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запр 
и чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слу 
тива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не пр 
оведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S}  
 је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађем с 
 а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се њего 
 године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово  
— упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му  
 злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто каме 
ет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је ни 
ајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{ 
жбу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Б 
г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </t 
, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној  
зних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у н 
S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече 
м, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене п 
змами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им су 
 с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То  
госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за  
 с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После некол 
ајвећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара 
 ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишт 
то не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То пр 
е опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p 
ци матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу 
колепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа 
, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда  
аве, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом на 
зносио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ 
оја се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, 
е даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге с 
ни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p 
охтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да 
 не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој! 
 они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и на 
 у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>К 
је се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је дв 
теље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милиј 
ликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не 
 је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч 
не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је 
и се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличн 
 гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако зап 
, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <mil 
ко не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборави 
{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за 
о је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је р 
ема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, 
 огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слуш 
евињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П... 
цу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао д 
ентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду 
 <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина.... 
 су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако пош 
од «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што н 
ј лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући 
и?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му с 
.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон 
е се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и 
дронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морал 
ћи од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то  
 метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо с 
nit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И 
> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да ни 
а овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход  
вика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног  
им ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Је 
т.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла  
ар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај  
ли нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе,  
 приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Ми 
углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{ 
.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку гд 
еко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек ми 
ијатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div type="ch 
о.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо паз 
 да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.< 
изор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Дру 
оје му је из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило  
се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г.  
и смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох. 
а, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p 
не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи 
зговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јун 
{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радознало 
љење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у пр 
о о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} 
р о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини,  
 динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да н 
 нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му о 
е спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављени 
е спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу саставље 
{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које 
ао какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</ 
јера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана  
сило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После је 
ише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчин 
 Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S 
о!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разумемо, ус 
те,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је 
о зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, 
 видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p 
гова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне 
еобично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овак 
ек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и д 
еља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задо 
прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — 
на се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неко 
мрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика мат 
 у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд  
 неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се об 
 Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу 
ад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не 
м вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубок 
S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> 
узео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</ 
н је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у 
а још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смр 
љало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, п 
о је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публик 
Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем. 
вори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да с 
патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Он 
рити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то  
} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!... 
исходностима, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{ 
.. и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавил 
нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> 
д сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потре 
{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је о 
ако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раден 
андук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} М 
} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље ч 
уче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека 
 је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је б 
оглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одг 
 се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и  
едмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му  
естрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још 
ечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су  
} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. прес 
> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашт 
и у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је 
Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то 
{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; ал 
стезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштв 
а кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type= 
брижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријате 
е ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S}  
 тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће же 
ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање 
зана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, 
 угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, жен 
нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после к 
пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са с 
мил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријат 
та г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и примети 
ачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног 
вде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу 
а шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да се  
.{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" /> <p> 
е одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао  
мро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му  
ико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шап 
, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно  
 увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је је 
ли....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота 
имите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок.  
 ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Фл 
мичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше т 
у за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде мо 
и овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за  
их 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слуш 
 јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њим 
рими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андронит 
/> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно о 
коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној м 
ад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да 
ек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушк 
бени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» п 
} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би у 
вају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S}  
етим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкч 
реставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, 
би отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А 
а једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све  
ишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја с 
.{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi 
родицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, —  
ите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом ра 
ста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико тренутака г 
жим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела 
олико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори проз 
S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је приб 
ш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — 
ла.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а 
 стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крв 
?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије. 
ртуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала  
За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их ј 
о добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута гроз 
као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад  
 да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{ 
онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве.... 
узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неис 
рио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ 
S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео д 
и «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске по 
} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју по 
олује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, ка 
та, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођи 
ти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена је мати ду 
ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="1 
наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје миш 
 очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «вис 
лико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте  
оведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем стран 
док.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> 
ако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби,  
а тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи до 
ло је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У вр 
 на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} 
i>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} О 
одавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја мис 
» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Збо 
..</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне  
 — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас глед 
оброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га г 
едини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као и наза 
неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с прес 
ом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је  
азину привидне невиности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану м 
а светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подп 
а човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, т 
ђу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да и 
XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријат 
у и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S 
сош правди и правици.{S} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућно 
Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «М 
 и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад 
 је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помам 
и.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиром 
е породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, 
— умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођ 
ци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="8 
ма зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си м 
уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету. 
за де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S}  
за де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет  
ра де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племића 
син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде ј 
били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курја 
 од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извез 
ивијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и насле 
тулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубин 
 прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хте 
киз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од  
 који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси  
 маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То ј 
 дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посв 
мао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам —  
киз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се до 
моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назват 
стано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, 
ртур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера  
{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он 
>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и ње 
ло и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и н 
..»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари  
гист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Њ 
.</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили. 
 Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не тр 
ст и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — н 
јлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој у 
пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они 
, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S}  
побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао  
one unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она 
, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету сво 
Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, предста 
упруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Пор 
ови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио 
, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестр 
 намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог њег 
Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много  
 вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ  
ани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писа 
тну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпо 
/p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим по 
 запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стр 
анца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 
 Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те  
диђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! < 
> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наред 
д је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с ким прозбо 
им што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мра 
више.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражи 
ша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на  
још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтел 
сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинт 
у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће н 
} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{ 
човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђа 
 сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p> 
t="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пре 
пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <di 
оследњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је из 
и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у  
преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна 
шла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми  
раћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дег 
е Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами на 
јан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S 
врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаш 
ника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижи 
 већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, 
а, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне с 
ваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга ж 
ојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закљ 
ле осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и  
м је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г 
ље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Лату 
на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана ка 
ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције јавности предати. —</p> <p 
 се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г.  
њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик;  
а и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У то 
p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела  
еко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала раз 
благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли с 
бјаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра  
о домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb 
во на самом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криу 
а се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово н 
иља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на о 
 за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на 
 одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ов 
 има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p 
. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тра 
ог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сирома 
 Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благос 
 — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног  
раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад  
а се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расп 
....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојниц 
азову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам ост 
н преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су ва 
уљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, 
 <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» дод 
исходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну тео 
ињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном 
наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држа 
 који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није 
ске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розе 
Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!. 
«уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео 
га мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, реч 
супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«С 
супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет  
супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може зб 
ог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске 
од једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милију 
ви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а 
уваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт ч 
 супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} С 
супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p>  
жавника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</ 
ите супруге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се ово 
е г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли т 
 снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове 
ојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежател 
редстављао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ,  
 <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, сво 
или су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у 
к — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје 
08" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би п 
великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбе 
.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад вла 
} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије. 
г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође  
и много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка 
аконских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са свој 
«социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја с 
иша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сом 
еликог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г  
ише нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто  
ама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два  
ама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S}  
со....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како с 
ј велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица 
а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала 
 може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет на 
ачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици ко 
 — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек о 
 ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под 
реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p>  
...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе! 
ђе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо  
..»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотр 
е;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Ку 
ви г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учи 
 она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види  
ка.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Ал 
лакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљив 
дина;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, б 
> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сиро 
акиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат бе 
> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>Као ш 
неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет  
о из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба 
ли Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало 
"93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу 
ош једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љуб 
ом мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ј 
азно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е је 
 врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више  
рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} 
ва парница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ  
се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела. 
руги? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као  
 — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и мил 
нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, гос 
оши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје р 
мо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} 
њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова  
p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто в 
би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другов 
ног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непо 
кој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладно 
те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година  
ном и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{ 
а знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас 
арче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и 
ћи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — ка 
204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је  
о си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н.  
рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S 
на млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она т 
ду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије  
проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила д 
стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S}  
p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја  
 чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог нар 
ше берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{ 
чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} 
аволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши 
а да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми 
е <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о  
е несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си 
 наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противн 
же хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном дет 
ш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не ув 
малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179 
 Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започ 
питао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп. 
рицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе д 
 Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} 
, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> 
си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више з 
ао трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским  
но је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема ов 
ронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни јед 
> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. 
сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би м 
пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала са 
р својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског по 
<p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, т 
о значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није в 
икад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да је 
.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да зашт 
и, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој све 
оћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена 
врђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буд 
..{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила... 
 врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S}  
 треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Фл 
ћ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она 
а тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја  
p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита ст 
 и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрд 
чи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку —  
Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </b 
<p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — 
 '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Нада 
{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање гроз 
...{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имај 
ам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што и 
е њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" 
а и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли 
 оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несре 
ема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торб 
по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— Од  
шао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори 
отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било ума 
 Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, 
цијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседни 
е, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г 
ад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је 
вако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и п 
дија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с ла 
еш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвал 
, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и 
тала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јавља 
бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете 
еља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља  
ав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по  
ост, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ,  
створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, 
расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури на 
p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Д 
 то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво мас 
це се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муштерије оста њих неколико.{S} Мало је коштало — 
 везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цепти 
} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостој 
укавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој с 
ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћни 
илније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опс 
езицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време о 
 сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети  
...» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За 
е овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљ 
.{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У оста 
свога народа</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода  
раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодав 
трашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ов 
т — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две ко 
p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! 
е израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва ј 
пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да  
злетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће  
публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране г 
м што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} 
ме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су 
 Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог  
ама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни ов 
 Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу де 
 тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам 
на сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобра 
адић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио 
грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буд 
жан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок 
њске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, д 
 Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило 
 прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</ 
.{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкред 
} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети 
ина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам 
ртур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер сво 
 ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се п 
ене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p 
 треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јур 
 који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дег 
екивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљу 
е!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добош 
нар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут  
/l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загр 
рошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно коме 
{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Арту 
нитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и  
ер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје м 
уда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И сам 
рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за  
ро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим 
нцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Пр 
{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" />  
отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула 
авови:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну ша 
окуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златн 
те Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бом 
ивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необич 
што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све ово испричала и 
 скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше к 
лади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијер 
 да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Ода 
Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S 
егове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. 
Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S 
} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —< 
јакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он на 
и, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као нај 
 /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје мате 
ки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види свој 
шло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је о 
у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава.. 
да излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанск 
ријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — 
.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Ст 
сија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би нек 
 <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публиц 
о.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{ 
исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће м 
 настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Шт 
о па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту в 
лепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило 
158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који с 
 оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту ма 
ко је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да тр 
 тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ др 
.{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више до 
ист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с паму 
и само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја 
ваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сирома 
 «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Б 
сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{ 
 ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Т 
бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ  
невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи  
леже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору не 
ље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан  
и г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се ве 
али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште весе 
е добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што  
 свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова после ревули 
 ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина п 
.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ 
зе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара т 
 ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!... 
олудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра  
стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, 
своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div type="chapter"  
лици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они 
ачисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n 
е још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пу 
 јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвај 
ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се 
у.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, 
И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи,  
болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <mil 
ало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позаду 
аву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секци 
е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждра 
ра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се  
 потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпо 
з најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске в 
амо је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет 
..{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га  
е.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.< 
!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што 
ће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога.. 
у — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка н 
ва не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, 
е супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти 
ицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</ 
/p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> 
две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа —  
е г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њ 
својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милос 
 док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!. 
ни и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви  
у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је  
исам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово  
твац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без 
 нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S}  
 крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Са 
сије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а су 
 И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је је 
а страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племс 
 милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондон 
 ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сирот 
тивници рећи, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити 
та у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освештана води 
лици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кол 
повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!.. 
од «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог д 
накве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбин 
ањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на он 
/p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онак 
опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вич 
ну, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, ко 
у — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву 
добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала .. 
тив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све 
д га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лема 
им хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џо 
 Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије 
 и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друк 
—</p> <p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што 
е, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше  
с се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој ни 
...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најаду 
 је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n=" 
ши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и ж 
е, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код 
ета, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од с 
.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да м 
авија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. шт 
дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, 
ере.{S} Она је постала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечер 
 владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скро 
ађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</ 
.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет 
чад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене,  
а, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег свед 
Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног ш 
родице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p 
> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; помен 
 шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи б 
не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични рез 
мјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p 
гог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је г 
а по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој д 
дужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p>  
е природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем от 
О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S 
до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још 
ше не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док го 
!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бо 
јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним ад 
...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није би 
овршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хи 
ад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n=" 
е ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Н 
ма са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нароч 
а његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа 
ви.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледах 
ело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма ос 
едника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобр 
лао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо ј 
брисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова си 
е дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек  
.{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ 
ош је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рек 
њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је д 
снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи  
ала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тирани 
зима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје матере.{S} На с 
>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука своје кукавне мајке.{S 
но за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обр 
са преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине зашт 
е! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, 
о уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — дол 
оје хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — н 
ена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и сек 
нице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спрово 
венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун при 
те забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - 
 је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које ле 
о и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера поти 
ом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сп 
олико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа 
пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n 
ивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му 
="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната.. 
а мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако  
у причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је н 
је се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да п 
прав ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="2 
 само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!... 
 <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који 
о развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало на 
а....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу с 
ачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита ни 
 искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за ха 
олако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p 
обља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} От 
ика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један млад 
е.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по  
дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко. 
 — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, 
би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је с 
а би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим п 
етином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то дого 
ротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у  
е наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Он 
тем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установ 
не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде —  
цини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко сваке мере милосрдан.{ 
м, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани св 
цао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећава 
е једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милос 
} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле 
у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се раз 
 слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отл 
то чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „ 
 је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. 
 знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у 
кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо кри 
 тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни порич 
д’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже сво 
натнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.< 
карама.{S} Њихов је лисац под образином скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој ов 
окте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници», наши, 
 тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише 
у венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — ру 
3" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>св 
ају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима пр 
љају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је  
суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе свак 
нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дан 
....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да 
ам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p>  
знати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног тако 
 ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара.. 
 то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{ 
и био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и  
још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим у 
 покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па 
то.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p 
аркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог < 
о на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође 
 у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени ова 
знаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{ 
 тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; д 
.., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} 
 сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} 
старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава  
/p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законо 
 мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В. 
{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и б 
врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од о 
.</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти тре 
 оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи. 
..{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с  
</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падн 
S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Би 
зимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} О 
ежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћ 
бри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кр 
воме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и  
господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“ 
/p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то 
аду повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то сла 
на, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми 
у о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчиј 
ињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што 
противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина 
што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то сл 
ређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволико удар 
вету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давн 
авије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан трену 
.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављ 
удац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је ср 
 кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре пос 
 разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отр 
.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанст 
год долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... о 
ојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па д 
ље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г 
...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p>  
ж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г 
опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необи 
 то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ов 
лануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету. 
 да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хит 
ло минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже  
уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.»  
.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г 
ке», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити неће 
p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Ан 
ар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом пока 
шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она ј 
у овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> < 
ра — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкоснов 
 и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине.. 
риближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван д 
днији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се ог 
ју.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију,  
опственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који  
Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног пон 
да Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву 
т!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мис 
ла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p 
цикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има  
 Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n= 
 остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове 
b n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{ 
ањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље  
а....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а 
ци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да ј 
амуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама  
:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Туж 
 хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
х шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, шт 
«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онд 
очила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би о 
еда.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја 
се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита пр 
е у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Ра 
огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ић 
е страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би  
 у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p>  
и јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. 
 која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <div type="chapter" 
 <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да 
да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само с 
ти и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезн 
о рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу  
о.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за 
 покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће мо 
своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па 
е осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед 
 узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и поз 
 још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста кр 
инама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут 
 овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> < 
ије могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с т 
мо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да  
ћи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како 
ера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јуве 
вата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази  
 не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни пред 
ерина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на ста 
изнајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору све 
 проклета костобоља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме 
на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико  
ило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 1 
гуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — 
ао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с н 
чне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</ 
 познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни  
b n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone 
 седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли ш 
...{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелоданило ј 
.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок.  
» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> < 
ашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види 
парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод  
в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозво 
и јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору 
 видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да де 
 овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро?  
а време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су 
 је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори ста 
оправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не 
а нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би 
изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и 
вет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену 
соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита  
м:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</ 
ао да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вен 
 анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешн 
живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа,  
ви пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И о 
нас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основ 
немио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. 
ном сетном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем к 
ге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер 
зана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши  
аве себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свет 
ли — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара к 
но детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слу 
 Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и пр 
меће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....< 
своје образованости и својих политичких слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слобо 
>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко по 
иље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа 
реба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је јед 
ив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, 
ј ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>« 
тно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и ја 
.{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ј 
како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добр 
>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на суср 
буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{ 
ао Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи повет 
p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> < 
 божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заве 
оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са 
ојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора.. 
ше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом снала 
опаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо 
 које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на  
ама, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жерв 
арији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спасит 
</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мор 
Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур  
 стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — о 
ве сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово ч 
и.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је т 
не, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад 
 се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде н 
 овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и  
да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лонд 
 жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb  
би код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је  
ти.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху 
г пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо 
и рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p> 
орао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да о 
ије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко н 
та ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно сам 
 и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затвори 
о што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чини 
ло.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај 
ори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту харти 
уља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отво 
 је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу  
 куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адв 
он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, 
 ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена преза 
<p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решав 
а — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — с 
е практике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места непра 
као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први п 
и своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у ц 
на дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S}  
омбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатниј 
е бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Си 
у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је о 
ских наређења, примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле 
 исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају поја 
, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г 
 поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} 
изузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола 
ом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисл 
нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се по 
/> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу. 
олико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уг 
ело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значил 
ад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један 
лагодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, к 
нило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку де 
, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, та 
је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час пре 
 на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је помен 
e unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља  
доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока —  
ублици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен.... 
.{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нов 
памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори стран 
 искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје! 
алим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут види 
прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше  
ворити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се 
јац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задр 
ли на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све ж 
рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разгово 
одине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он 
 председника учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико  
рагоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју л 
p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мише 
ећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад п 
акве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова пар 
е гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Дон 
м пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, госп 
својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, к 
у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривиј 
рава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната 
и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 д 
а 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у сре 
су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb 
 разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.< 
 урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група. 
искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђев 
у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина 
не . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . .  
у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;< 
hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> < 
и — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г 
упоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик 
а....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, —  
{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као кр 
био је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У по 
вима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију. 
њен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу.... 
утокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="1 
штену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног политич 
оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да ј 
сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, 
S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје  
 противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с ов 
 по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом  
S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасит 
а, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат к 
а нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> < 
оје и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су з 
на је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, ко 
— онда ни један наш начелни пријатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> 
 посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њи 
еседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само 
="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесе 
ина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Со 
За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само  
е ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је жел 
ајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p>  
еби; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. А 
 да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам,  
.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризн 
ела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја с 
ох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих 
могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би к 
нска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај  
ош већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. 
ужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са 
је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при растанку с овим светом...</p> <p> 
но ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му 
утао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам 
дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Ку 
.{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спо 
јих наших размишљања — при сваком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без  
не.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена  
оговоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са 
.</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако  
као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом р 
а заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор 
во у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да ниј 
о кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="159" /> <p> 
заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза  
 Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не дока 
е, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? 
?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били зајед 
Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је  
>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» п 
ала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо 
вршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар с 
а беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та 
о дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела предсе 
о.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, прихв 
есто, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!. 
и противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужа 
амо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
а слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — с 
поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања,  
 таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине 
цу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале п 
 је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div type 
 су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа г 
нти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој 
е богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бл 
за, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мај 
тима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То 
о и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевиш 
а ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог  
и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младен 
 пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим 
нала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адел 
; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где  
 /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Та 
и гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. предсе 
.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатул 
ше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свеч 
игурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице,  
а иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, п 
 Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикал 
нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали. 
авно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свег 
сто.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар  
мо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госп 
једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо 
а га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније 
оље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола  
ко ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било ј 
 сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах иза 
е на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!... 
вом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milestone unit="* 
 догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова прави 
 како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био  
и.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки ч 
> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p> 
 ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо пост 
у види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист ј 
ећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега 
 посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкас 
дњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П..... 
алим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли  
оримо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми 
тура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је с 
удбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, која нас је и хи 
ем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињ 
зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако 
му лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, 
ђи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си 
о је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супр 
а подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколик 
климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогр 
"*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостиони 
, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Н 
} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>М 
SRP1880_C22"> <head>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном нагове 
" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није 
тно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је неш 
ицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изнен 
га доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S}  
у а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се  
икад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у о 
, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противници рећи, одузе 
чела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да  
Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи. 
азила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S 
м га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</ 
} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> <p>После неколико месеци ја нађ 
уд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај 
о није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бро 
авимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро дед 
 је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али 
«запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што ј 
 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је 
у и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у 
Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За 
уди, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се  
 волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} Шта је ме 
а ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote 
, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњ 
надним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре:  
да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења пог 
лира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хват 
глед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се у 
а развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S}  
док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огисто 
 на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност 
к свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда стан 
о муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну прова 
у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — з 
ас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо  
 својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је сл 
SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре 
е масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптуже 
згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потрес 
било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувиш 
 упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Вр 
о уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али н 
еве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење 
а као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајц 
ени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком ирониј 
ве је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаво 
 познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном 
рани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда  
pb n="182" /> <milestone unit="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све  
>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из ј 
вај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богата 
ди прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје п 
и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али 
е варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посм 
сти већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише  
азала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина  
о несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, н 
вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне н 
а је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријат 
о би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу. 
езадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} О 
ења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуном 
је се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је  
....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је 
воме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи сам 
а, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у  
 ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ов 
нога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андрони 
неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је т 
<p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обуче 
ок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам ј 
ни мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храм 
велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и  
ије доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још 
мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он 
чемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам 
 дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S}  
а зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, ш 
амо не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једин 
ља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г.  
:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозента 
 викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни  
е.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Др 
 морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога 
и — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{ 
ше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у  
 глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна пр 
ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....< 
ц овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S 
Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заш 
реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох чов 
 пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он ј 
 нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... д 
вно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет —  
све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, нам 
ло 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка  
свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; 
? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим прил 
, А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађ 
ује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади 
{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да сп 
зом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бо 
ка.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово 
у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у 
ко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} А 
е....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави 
пођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око све 
у убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли  
теља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта  
Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек  
Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац.... 
ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да п 
 код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад  
ло Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а б 
{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се  
.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим  
 сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} П 
 веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беш 
чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим 
самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишље 
Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше уп 
..{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n=" 
, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше в 
ој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, кој 
 кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци 
а пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина  
бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упита 
ше играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља  
цкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је 
.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа 
и.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равн 
ћи г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу пр 
мо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му  
p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од 
а, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресу 
знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} Т 
исте ноћи.{S} Кад је отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку реч 
То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p 
 свежост на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда 
м?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом 
 торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад на 
ив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу с 
 Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огис 
а чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, 
ћи шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао. 
 и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{ 
ктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме. 
</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S}  
p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Ад 
 — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче —  
ренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар  
Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим вр 
 иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали —  
о би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво  
врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном дет 
у г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота о 
" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили 
предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита  
гда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим ку 
здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор- 
довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стран 
{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису би 
.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико п 
а она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас  
>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и ј 
. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, 
 је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног  
иша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола,  
ектора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног с 
Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је на 
истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> 
његове куће сматрати као питање њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се 
а спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбен 
у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређ 
ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива —  
атер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и 
видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" />  
ови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директо 
ала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени ј 
 дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се  
пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пр 
твори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи! 
и су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени доку 
би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком  
— својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим п 
е је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја 
 у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S}  
 спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који 
и и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири  
 главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете 
 чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, 
ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека  
ал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у 
....{S} Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андро 
еде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу  
ре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бо 
/p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча стран 
штају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 ди 
њем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од 
а — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означа 
ио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињ 
 моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живим 
адног наранило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај своји 
то ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова р 
ози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозни 
било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ уч 
 па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије 
е изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових ид 
ивијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Рив 
ку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала,  
 Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну то 
Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови поро 
 ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја 
чан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Боси 
је гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете.... 
 данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом 
ли су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака ру 
в поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Дав 
не скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитехтском  
ти, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед престављаше пријатно и мирисно пролеће  
Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син... 
е из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Р 
 убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина... 
е, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме п 
ничимо на предмет и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цен 
 <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопш 
 баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку сту 
т о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ  
акове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила 
леди, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља М 
ди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или праву, већ по правц 
 гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја сл 
ожда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија 
зира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за 
ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>По 
ити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се 
 из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с ови 
<p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S}  
ли не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала пресе 
ости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која с 
.{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он траж 
ете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — з 
те, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан пот 
з близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} По 
 мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала до 
Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само  
емају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето место, о ист 
{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне у 
 се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје 
је на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он с 
ску наших противника иза овог нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину,  
лијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најп 
цији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом р 
азумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда  
оређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="10 
а справа, — машина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа о 
ити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андрони 
онима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а  
е опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим оч 
 муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Див 
 тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својина мојих пок. 
 није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — < 
оје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о друго 
 Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p 
не вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења 
 А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је вид 
 судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгл 
о је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком 
есуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му  
тачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему он 
ти, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинс 
велир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упита 
 слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p 
е но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све....{S} Н 
и јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужи 
.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} О 
јих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје место.</p> <p>— Сведоци  
Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру д 
«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог сведока коме је 
-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас нахо 
де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има пред 
зност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много полагали.{S} Прилике, околност 
а из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју историју.{S} Историја је 
је име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назо 
дни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — до 
и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо н 
ли сваку наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе... 
 судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој  
ати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје род 
не грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је 
 вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Миш 
 <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да з 
чком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излази 
елира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се 
еријал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се 
е имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог 
јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узр 
пита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива својина мој 
онити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, 
ме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судбеног стол 
<p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебриже 
равно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изговорио  
м пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу 
твар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да н 
шљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим до 
="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — приметиће неко из д 
питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је 
 почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спорна питања и п 
рења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, д 
е ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закон 
ак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем 
отивници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најпл 
тале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути в 
леда за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, о 
ас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба  
дређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће 
ст, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено  
ици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да 
 беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и  
рави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, реч 
</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отме 
 огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској.. 
енис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да  
зиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријат 
 Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала сит 
 интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове 
Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. 
акао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати  
г Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељ 
ћ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Фл 
ицу са сокака.{S} Наместимо постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго ш 
 то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати ок 
n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да св 
обра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светли 
да прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомуч 
нако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра  
јеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му помо 
ом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабија 
нио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она б 
{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у со 
 Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прат 
 да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелиц 
д се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинет 
 којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p 
мартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти д 
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе  
сто где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицаја 
...{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Види 
пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог ј 
јувелира....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да ок 
ово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио пра 
езана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} 
 и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{ 
ко је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покој 
{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — 
и и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с к 
себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. 
зволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно 
оњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати н 
 густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи исп 
 густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи исп 
апских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човек 
н израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум  
и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у док 
де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис мог пок. о 
{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици 
На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да глед 
 „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —</p> <pb n="39" /> <p 
ома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и пр 
е деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац 
гове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним  
н «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: « 
је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство на 
 обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку -  
—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је н 
турио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног л 
иког при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу 
 каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима с 
ната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним прели 
асић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на 
га 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања 
р Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у св 
х десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од  
вљала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пет 
едоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>« 
има беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="6 
е — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом 
тупника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још 
 за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта са 
ступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у м 
упник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозе 
ик за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог  
ик за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{ 
 је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, 
али.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа. 
био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова поб 
ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> през 
ђена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Фл 
рода овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом 
гнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог с 
 да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, 
може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, 
} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску методу з 
у, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У о 
П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву прич 
рцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што каш 
положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у на 
{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...< 
 и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за  
лостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн г 
 Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17 
тим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ста 
е обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p 
аквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, ш 
есели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред каза 
 је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Не 
ш веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше 
деал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} То 
ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела 
већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни  
 само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вран 
ст као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — 
 и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису мог 
га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубо 
д нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми ни 
екао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сре 
ан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар.... 
буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре је одбацио своје презиме 
 свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по вазда 
itle> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч 
<pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p 
<p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препише 
ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина 
твора — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о д 
на грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари,  
ика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов б 
пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{ 
ци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. 
дговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — 
 у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло 
у да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила  
енату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то до 
по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</ 
 умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријате 
оносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне нас 
p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>—  
.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то 
ријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекуј 
читељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на 
дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наш 
дим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње 
ист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како  
коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање  
стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели  
S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себ 
г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља о 
је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Он 
оа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник од 
дмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p> 
Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно с 
</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна зак 
укама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела,  
још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно 
, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног  
Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као —  
о трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с тужено 
их гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</title>“, „<titl 
светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ век 
д помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило уту 
ину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стеж 
урски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <not 
 било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се насла 
тарцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу 
/hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone unit="*" />  
 овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на по 
Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало д 
се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две д 
летњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од ка 
еше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога 
љивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у ње 
јем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{ 
је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на с 
ре!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује 
одузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, мој 
 познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова 
су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од 
} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем 
 опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он 
мо се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </ 
амне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хлад 
, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{ 
ан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Он 
им ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без 
ним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам 
 улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> 
а, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p 
рских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....»</p> < 
{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попуст 
 сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г.  
рин.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружил 
и....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља о 
 напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на  
а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народ 
ри, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и з 
 беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл 
е у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави  
још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> тере 
пим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огист 
ју.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и п 
авице,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без п 
за хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово  
о овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на с 
 Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па ј 
рвим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строго 
и већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противни 
за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и н 
аква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро о 
 драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом о 
нати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне м 
Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г 
м, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу 
а Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p 
а могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан  
познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о  
. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном пријатељу....{ 
ти неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{ 
егледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она ов 
или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено јед 
 камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55 
уина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се, сирота очајничк 
под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући п 
и од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију  
чи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао  
 спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те из 
да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више о 
 огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избе 
ремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо иста 
S} Они се немо поздравише.</p> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледао 
, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После не 
це рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{ 
 велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица кру 
ета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе 
оба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S}  
е био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула 
ме је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb  
" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г.  
 n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио саврше 
месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се п 
 толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованост 
 љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> < 
штина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих г 
мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најг 
ола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено глед 
кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отв 
авише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јут 
ели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У  
 сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> < 
 у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ств 
p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављен 
есне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, злато 
S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на с 
јеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у мини 
лених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он 
им, породица ова, која никад ни на муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је ов 
ва, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, д 
— за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио  
је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне гр 
е престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозе 
вину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам 
трана, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да при 
ли ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом њего 
љу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има мо 
{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отић 
.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао  
и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд 
ину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећа 
те гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и у 
пором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то н 
н полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод в 
да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је о 
а питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако 
уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба 
 нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву 
 продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на 
p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута —  
/p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је кра 
 је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз 
 у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де- 
цале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до  
ошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари с 
тичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, ник 
н да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац даде зна 
вака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају варо 
д г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали 
и — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више  
>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа»  
а на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... питам.</p> <p>Јесте.</ 
го, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишељ 
слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше јо 
рло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у 
итав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да уч 
д је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> 
о тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време во 
после не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто ј 
, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје 
је најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.< 
гиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да заду 
и....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавно 
о карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па  
ешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље  
 посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових израза, који већ казу 
а.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; а 
> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма ко 
пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и —  
Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити. 
...{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио по 
} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте 
еседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — до 
е мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу у 
 године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чу 
амњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава 
и вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, д 
 светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше ста 
 ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и же 
м друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис ко 
о су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад 
и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве ча 
ено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види,  
....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и  
о бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити 
тицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово  
пашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и 
самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде  
 покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је  
ј вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све  
ва</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер д 
е болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за б 
ојој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа туж 
ршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не б 
а .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Ло 
аја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица  
а;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказ 
итације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје 
а на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p 
ао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако 
 пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S 
и пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фаб 
> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на тем 
рца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста  
, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве 
бијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве бил 
p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} До 
 јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, 
S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама рад 
ивео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он б 
ира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико  
опис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб 
ечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да ј 
ико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати по 
 стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше  
нице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212"  
ш живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све све 
ју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И  
ивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се о 
ог што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи ње 
 оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>он 
је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само фали јед 
ич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штед 
ије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чин 
тој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака 
 је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи —  
рајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради 
 да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио 
чију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb 
елу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрли 
едан стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 г 
рачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благ 
оловини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле с 
, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио н 
ше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак  
 је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас р 
 кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код о 
<p>Пред овим скромним спроводом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом  
уга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га ј 
ости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћет 
 срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, доша 
оже се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је 
ромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама поз 
ничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових мла 
е побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гро 
 су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примил 
воје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикањ 
еговој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером гос 
 они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвачким колима.{S} Он је 
д на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета,  
....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти  
То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио с 
одина и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек 
 свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било... 
ба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да ниј 
алисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни к 
 пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађан 
ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Ник 
 сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la">ststus quo</foreign>».</p 
говор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господ 
а од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета кост 
«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у ва 
и спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиром 
нати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућ 
познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад  
milestone unit="*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојниц 
ог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане  
.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Мо 
и сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме каби 
јног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали 
ед предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смот 
!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи 
је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и  
икову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше 
шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва ко 
накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом 
ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од 
мо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај 
/p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на 
упи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он изда 
огао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива п 
понижење! —</p> <pb n="39" /> <p>Ми смо старост.{S} Старост је прошлост.{S} Прошлост је нешто ш 
 године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио 
косан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи би 
</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она ј 
p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачу 
чко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{ 
 Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму 
е све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелоданило је све....{S} Друкчиј 
о устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута 
оба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спуш 
нио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошло 
 беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих  
рчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од своји 
њег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које 
рац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није и 
и вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p>  
S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњ 
 драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате арист 
<p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као о 
вога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше  
ркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, је 
, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у 
аци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа  
злазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња 
е се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз  
ајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа  
шко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше  
збегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не  
е он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли  
е, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да ве 
још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој  
 Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко 
i>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, госпо 
; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; 
S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} 
им?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о једном предмету, о својини моје 
госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S}  
у моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту 
авато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки  
сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} О 
још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је вид 
ицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена 
где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или  
уторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите  
се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао би 
рију о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парни 
дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S 
ше, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоц 
 Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључ 
ину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом размотри,испита, 
ија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини 
"140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио 
е разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећ 
о ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило,  
 буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми с 
уге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу,  
то сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на д 
 ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је  
 могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да  
е).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , уз 
реседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о 
о би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани 
д је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?< 
става морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три б 
екивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симп 
. — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово  
сти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То  
на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред з 
елој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавиј 
вог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни 
ам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ ви 
ела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају никакве везе с предме 
олности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би 
итељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење  
е неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отвор 
ни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас ј 
иског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић 
 треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — од познатог «комунца»... 
, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено понижење....</p> <p>Страш 
лони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што с 
<p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до  
е се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон с 
ла.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропи 
та имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и  
<pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кра 
ла, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведо 
.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> 
често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на 
е ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» пов 
ила првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све о 
 благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна из 
 Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњашт 
<p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је не 
преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити  
 које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу 
>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте ј 
д своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни да 
 преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на св 
воју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је 
с да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но кона 
 <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај  
 налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- з 
ји г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом ни 
да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и д 
за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке м 
јона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{ 
>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“< 
це изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стаја 
 потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу 
 слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше  
умитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка неке невидљиве силе, моћи, кој 
 законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, гос 
вља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних 
осподар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсред 
ме жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак 
у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претво 
м <pb n="197" /> нека он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој до 
евиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г.  
гогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни 
он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одр 
..{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противни 
овор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ј 
па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слу 
својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црв 
ористи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар шт 
 по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од 
ло....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку прок 
а оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размисл 
foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне мат 
 <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} О 
едало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другов 
....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластичн 
.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупа 
аље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме 
... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу  
естављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Б 
{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, 
а њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Фла 
те ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се  
.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Ан 
Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам  
га сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p> 
 тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурн 
илкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а  
 Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни кр 
сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је 
јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом марк 
јим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испит 
 пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли  
мно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу. 
....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита 
ги лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мен 
 Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и шт 
а би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји 
<p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестиц 
>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наре 
обри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} Још 
погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми см 
тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту 
егова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме с 
на, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, 
роклетог прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — ма 
о — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи  
. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на  
љи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Ро 
"91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То  
чић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II" / 
окојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> < 
b n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико 
{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>З 
S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нису могли да 
о гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у 
тни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних 
ерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену 
кани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати 
баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ к 
ени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округ 
обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чи 
тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!.. 
p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити? 
тељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи н 
његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех с 
 слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> ч 
од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не  
жају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, д 
.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичин 
в.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће с 
} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} 
ћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне љу 
ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио ту 
ву свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супруз 
авски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је,  
 сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покуш 
и и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред свој 
Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру он 
 огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије  
редседник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђ 
»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступни 
Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукам 
 се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата  
самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка стран 
навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, одно 
 и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост? 
 веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milesto 
си је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад  
че живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре  
— тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <mile 
вом лицу.{S} Он је с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчев 
о то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелоданило је све... 
ој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувел 
 борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама жи 
 опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је на 
г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење  
ст укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све три г 
{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она 
војственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је пр 
га, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, 
 <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{ 
ка отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде  
ићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесе 
имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће л 
 је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег с 
ваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима прист 
ао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, ста 
но читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо,  
све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог п 
.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с туж 
Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, 
во гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p> 
та, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П 
ижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — 
арош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S}  
фајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Са 
Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p> <milestone un 
г дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабу 
Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било ле 
b n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге 
Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP18 
 а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоц 
е није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на з 
веће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за  
у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небр 
на питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно 
а г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници»,  
 велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први ју 
г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако ре 
ведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и о 
, рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880 
 Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, нас 
 бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жерав 
године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под 
дина 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — п 
авности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> 
шли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жало 
едоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г.  
а пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <div type="chapter" xml 
ат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, п 
 <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћу 
вде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је 
<p>Остављајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предл 
председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу. 
 спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, 
е једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{ 
— нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те и 
задовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већ 
 избору.{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од 
тан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опроба 
— онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећ 
 у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху 
абинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пре 
вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседникову, оно 
 израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ћ 
ити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја  
и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. А 
а, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину привидне невиности на л 
ан с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, 
о, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — 
<p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а 
ној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до  
 самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спо 
атњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S 
 погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој  
онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже г 
p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем св 
дроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села 
судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као ме 
 једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два  
 више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема 
олико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени  
 човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и с 
широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су дав 
и застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Нара 
час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уст 
 детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам са 
нака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је  
воре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљ 
уставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао 
овођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије 
ео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себи 
ија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних сре 
оцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да 
 /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, по 
естава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби про 
ће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, 
уђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, онако, без хук 
...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи за 
 стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Моз 
milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» и 
<p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао пре 
и навода, која је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав 
 овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у раз 
 њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу —  
о мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одр 
ву реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој. 
Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко,  
бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и 
 су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном проз 
азда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког с 
господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутова још исте ноћи.{S} Кад је отишао понео  
ве измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву 
ред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О,  
он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Д 
туру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле харти 
таром маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, го 
а и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџето 
, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ  
томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно радозналости.{S} Он се малко исправи па  
веће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала 
 скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо 
г благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пу 
ивен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За м 
} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој 
речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудн 
(Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да  
ајбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник оп 
 оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у 
ока и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва. 
м уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстат 
овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју ј 
а места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеван 
ријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S}  
У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну у 
 преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало мил 
лемство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и бе 
учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} 
на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик из 
 «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се ув 
дник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" />  
н изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има 
је за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже... 
ад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед н 
е у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:</p> <p> 
ост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку стран 
 би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко. 
еље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Ад 
ан човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије 
уно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо 
а слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије 
 по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Де 
сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто каз 
кит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник оп 
чно одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П... 
председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је би 
а знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рође 
во просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече  
оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Ф 
и с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио д 
ала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», 
ан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи 
а, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом 
недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парнич 
ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужи 
мета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела да приш 
тири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане  
блик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је 
је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Аде 
 неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - з 
..</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и 
оговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p 
 јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што к 
ече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче  
 па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препред 
 Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим глас 
овога, они се разиђоше — сваки на своју страну. — — — — — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p>С 
уд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику 
 а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун 
ој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају све 
а до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, бол 
.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с  
 <pb n="78" /> осветнички поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатиј 
уткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она с 
.{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> 
 вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... д 
<p>Кад сам се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење  
</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Јо 
Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>У 
оћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду други 
} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суз 
јим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се 
.{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај  
та га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу 
ледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесому 
писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После 
ала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја  
дрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од  
на се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p 
ла — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја 
ела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" 
д ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке реч 
паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију ј 
<pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а  
— под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p> 
није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, 
т прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би  
 боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> 
шна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете 
ди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, кра 
— твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице стра 
— знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене мат 
цу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала б 
 Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!. 
 — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосл 
 можда своје рођено понижење....</p> <p>Страшно!...</p> <p>Она се мало прибра.{S} Исправи се, п 
S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко у 
невинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је престав 
вом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо  
ао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има с 
 мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи.. 
је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народн 
котала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи 
 је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S}  
жном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је узд 
 И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то 
годари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој соп 
е остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на 
арећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно ма 
p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сут 
ком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на 
 Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да ј 
ст судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину 
 лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене 
 тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на  
 једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет  
се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone u 
колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по нека 
метао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима ј 
се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> 
од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он 
адо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотак 
з душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припа 
S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима  
а нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те  
х најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа  
ени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћ 
ду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што  
рала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било 
Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао ј 
 судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> < 
а, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — д 
ош ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабра 
V" /> је нов проналазак на пољу правних студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграф 
У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противни 
шла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И  
брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се п 
о у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа  
е и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p 
тере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседни 
могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете 
читељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 
њег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љубав према <pb n= 
настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бо 
оватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С какв 
 износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају  
гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово  
азвуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — чов 
ва што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кор 
 на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше 
ри сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница за 
ста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре д 
ијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега су сви с нестрплењем исчекивали....{S} Наравно од његов 
нцима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и б 
играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепш 
а тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на р 
 госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још нису  
, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p> 
образни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране вла 
Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он ј 
и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с н 
само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, а 
винио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим несретн 
уд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаро 
шељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан п 
Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љу 
ри гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин 
 посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света  
дитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S 
де на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S 
/> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоћ 
и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим. 
ведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> < 
ао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком 
и поглед на ону страну публике, од куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. —  
е причама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом рас 
е смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови проти 
кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните 
 предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да  
ној огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се  
 науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које  
 Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки са 
ј соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл 
рчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он 
виљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је се 
упник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију ос 
S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три бе 
о нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега  
о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим 
екару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — про 
{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тра 
у вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они  
говори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар 
S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар к 
та била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина  
 по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један др 
а вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену 
оврсна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у пи 
се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женски 
један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и сваковрсна подметања прешла свак 
е описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој  
 очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се с 
»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пр 
ему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравај 
се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она п 
у правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - оп 
 сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је поз 
дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала з 
>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестр 
 највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи  
.{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. п 
ог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену 
i> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју 
еру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су оглед 
та огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела  
бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог  
тинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру ма 
 а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — 
24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљи 
тра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова п 
и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све ј 
ет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвик 
{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доб 
, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надувеност 
е су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радост 
бав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге  
наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови велик 
а овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежев 
, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада све 
 где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву би 
S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у ка 
а били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао  
<p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама једин 
и на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима с 
ежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу. 
ђе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знај 
» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњ 
им питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандид 
S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде мал 
ену полумесецом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христ 
плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По 
и године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разбо 
џбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даж 
 био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју на 
аја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем 
релих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S}  
си и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подноси 
 борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на ј 
ску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећ 
м момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p> 
елу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђе 
мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не пост 
P1880_C4"> <head>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и све 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици п 
о мом мишљењу, јединствен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни 
ког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господин 
знатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процес 
го се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли  
мада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста 
му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа 
у неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико д 
и без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је 
у две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архи 
пиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Ж 
мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека  
о да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Гер 
оће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљењ 
вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго 
</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по к 
 — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се трговци  
ана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који 
епу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутр 
пана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и 
тра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лон 
је га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За пар 
и листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је так 
на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далек 
е, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад 
 завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-мили 
 је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест го 
Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност мож 
и су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{ 
а.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава 
 су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам су 
ром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изне 
инара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га н 
замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> < 
p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је 
често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су ост 
да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била  
и пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око  
а су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повер 
еки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће  
оме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис поса 
редности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека  
ржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би с 
 нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи 
Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовин 
у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} О 
 наставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — р 
ло оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог б 
рне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и ко 
лицу своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом  
, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, к 
рити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који су видели да 
<p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је 
шњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном 
то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, за 
 безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би т 
а — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу деси 
се плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао 
иваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи н 
и нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај делов 
и заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и  
учити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револ 
ра.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; 
и устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош дру 
рни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и  
лагослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе  
 и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Ф 
} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> ш 
ин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да  
то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће смат 
така кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div ty 
 и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове конкуренције и који 
на документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на д 
b n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Ад 
 — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У коли 
{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сирома 
иректор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да  
 законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично ка 
седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло чес 
рено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. 
 Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други 
н суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спре 
смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади 
 им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграб 
е учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n 
цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парн 
видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Вен 
 се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја са 
е и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је н 
плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити  
озентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај н 
а:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда —  
узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа б 
мукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута деш 
 крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у ку 
длака — као мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином 
ци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S}  
ести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судб 
 Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни приј 
 основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако доб 
а је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{ 
 Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њ 
оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и 
оје тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће 
, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њи 
шла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур  
 Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан м 
су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тик 
 да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и прого 
" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их  
и пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Ф 
 везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавије 
бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је  
та, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни,  
гом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од с 
е које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, си 
слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином н 
кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна  
обу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били у 
остељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то б 
отицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — . 
ј заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ј 
рмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом 
 је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г 
ично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ва 
 славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Ар 
чки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» —  
остави на своје место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. 
<p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде! 
ме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S 
н.{S} Лице страховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згуж 
 штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама и 
до и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље 
 преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и пр 
је нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ посл 
 револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је 
—</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. М 
јмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметил 
ne unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д 
енка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни  
p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола запрег 
, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о 
заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" />  
ити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда  
де у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпу 
а лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно п 
</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и 
е, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважава 
 њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних 
 и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети  
је претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур њег 
ајрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилеп 
ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило д 
огорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бом 
ак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> < 
м стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S 
</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Вид 
ога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове дв 
<p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, как 
 — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете с 
ишта више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису мог 
ари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосре 
дна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости!  
једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима 
. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и при 
риста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и прим 
д? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Вр 
т свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у 
.</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што вели 
 полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Т 
оси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим с 
/p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а  
и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да види 
дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања 
гурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су ве 
ђ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>. 
— Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је  
нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелни 
 су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао ј 
/> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би оби 
авде....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се па 
>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим споља 
>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих дво 
ици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у јед 
 додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="101" />  
е рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народ 
суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужу 
ни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа 
љаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у св 
и, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница  
човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је мо 
} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљ 
пособност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најза 
ко недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани 
лаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва питања, изнашле све мере — како да  
 што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели св 
 лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очај 
амовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монм 
излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је  
су припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џ 
вање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , 
ј вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је 
дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Гериј 
ег метежа.{S} Од огромне имаовине, коју су негда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — н 
је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад  
те Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Још само два три да 
 зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за 
диђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и руби 
онита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опа 
а је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни  
да...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!... 
а водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивн 
с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет не 
г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој ј 
е марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорн 
 учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче ч 
атом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је  
 рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{ 
ина — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднети оволи 
мора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разум 
и трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје 
е слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис 
 као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је нар 
наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферин 
 лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дот 
а <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга  
 је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казни 
зразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако  
просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} 
p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «анало 
</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом 
тходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имал 
а мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... м 
S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи  
ам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег ч 
Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду б 
 ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предме 
.</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — и 
?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То  
 неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња с 
слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искљ 
 <p>«Према сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мор 
у:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирен 
нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро  
е — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб 
{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултет 
 судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, 
о од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г.  
кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној ск 
у је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики при 
. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Сава 
еше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{ 
икао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог н 
алови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбен 
П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште 
евима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног сто 
. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{ 
њи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу 
њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечани 
нижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допус 
ене округлине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја 
е за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не 
спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки т 
сточну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на 
мјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факу 
у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p>  
l:id="SRP1880_C4"> <head>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парнича 
аментима.</p> <milestone unit="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој о 
 оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пр 
 већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико  
у празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше по 
 Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, к 
трану.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив  
лкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> 
 ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја се 
е доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је  
 на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити 
сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И  
{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учини 
 остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбени столе!</p> <p>И суд је символ — истине...{S} Ја 
умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио п 
> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву н 
е с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г.  
 <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоц 
пали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г.  
....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хо 
 Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој прилици, љубимцу преседни 
 вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судиј 
огуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, кој 
г виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам град 
 је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину привидне невин 
ра Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозасту 
а, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног фак 
пник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом из 
Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседн 
.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p> <mil 
оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Б 
утао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не б 
е-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма н 
 Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref targe 
ког суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државн 
>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људ 
воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намеште 
ан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном  
једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> 
а да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој п 
 Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака  
 противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику подели 
 Ови су сведоци испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо прев 
 Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом пог 
 хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да в 
} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Доку 
ој XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје матере има облик —  
јући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ств 
Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине доче 
питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних свед 
 саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <div type="cha 
гов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар  
им...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац  
 Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{ 
ору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности н 
p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познат 
 којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара,  
S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, али и прав 
 као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на ус 
гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи,  
..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више по 
тељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела  
љ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу 
 Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на 
е би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одређеном плану, сади разноврсн 
војим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул 
ам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба створења, ми смо играчка не 
ди, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина  
ласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоц 
 увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чини 
а предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни м 
..</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи,  
е судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична 
 не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се ра 
г суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима. 
ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправе 
="67" /> јавно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} Т 
— кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком полити 
им гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, 
г на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.< 
 на основу извршног решења старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андронит 
редседник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а друг 
нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <milestone unit="*" /> 
ца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
има да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост  
ш као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андро 
 Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, кој 
толом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати: 
беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S 
н је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцен 
 Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зелено 
о суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд суди по свом нахо 
 она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{ 
ора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. пр 
мљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће  
емљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ,  
оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега 
 лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној б 
они, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, у 
ам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити ж 
а и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S 
ти вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше г 
ведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на тужено 
ти — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам  
ћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље ј 
еве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан пара 
еседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и прави 
а моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину< 
 док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поре 
оће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, ра 
 <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би  
..{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад  
!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи 
; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што св 
..{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он са 
 је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њ 
ведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја ог 
ће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја 
еља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуст 
шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то  
 на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано партајско 
раном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огл 
твеног скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно п 
при нижим судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати  
ан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с  
} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде пре 
леду пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење д 
 да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} 
страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред о 
е, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да 
овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да пред 
 «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за се 
овину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу  
, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недо 
о није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... наше 
113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жи 
Његови су погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г.  
а постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ов 
жно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и је 
г судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судс 
ећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на он 
ни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у с 
они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p 
 ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» пов 
е г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>« 
 n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збого 
онетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараш 
 би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мисли 
ђу две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није с 
и се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна  
ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Ав 
ила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не 
казима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, нап 
своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од 
 би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у пуб 
> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесен 
.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи  
p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова ј 
вет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и  
 <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Ан 
>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{ 
, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се в 
/p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше  
до, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том су 
но права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори  
дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишељ 
пкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може присили 
е правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само  
обичној памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима  
ете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И с 
ити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао  
шевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по 
ви другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће доб 
озаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио  
ет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих 
ронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То 
о.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодар 
 Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђивању једнаких спорова — они нису много  
же због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г.  
и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очарава 
шла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађанск 
и може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сен 
о ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора став 
ла би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да  
 уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични п 
умкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје ју 
ово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880 
жим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Да 
чни потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се мног 
ронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори А 
, одузели неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против 
 <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S}  
осрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета  
во је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, о 
{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шапт 
ти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде разва 
а се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не  
о и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне спом 
 сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног св 
њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло по каб 
а она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Он 
 као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту н 
ламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше 
и се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на ону с 
ла бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом с 
ма каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити 
ији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p>  
 сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни по 
 почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» 
ну душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идо 
и, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си  
хати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву ха 
јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки н 
Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит 
Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице бу 
«Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, к 
 болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да с 
и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, ка 
 грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, 
а, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати  
{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расп 
 И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да 
 Њихово лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су  
аучила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим 
а.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред 
ил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу д 
дао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чуднов 
 Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p 
...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историј 
аженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два  
г бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и помрчину 
 грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа  
ина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубав 
S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва  
у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром пого 
 отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече  
нита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb  
једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украд 
ити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... 
Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у  
он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче 
пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њи 
пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син 
пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. ота 
у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи  
вео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Он 
 Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет с 
ш вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници  
заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на о 
нуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резулт 
пору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi 
</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г 
 Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онд 
нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог к 
ави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, пон 
с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? 
говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла  
м пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, мат 
ом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом  
ви пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П....  
ди племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он си 
тија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако 
господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеме 
, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио  
То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је овај  
тити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опојати, д 
амо један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У ово 
рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Вра 
, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке 
лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се п 
; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блеса 
знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{ 
е супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку сит 
 блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдуб 
те да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду 
е!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да к 
 дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{ 
> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, 
....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</ 
milestone unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спава 
 а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо  
ечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до ј 
сели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла 
milestone unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира,  
свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом стол 
а сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви зна 
ик краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој  
н је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лека 
— Босије.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вес 
— — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног 
имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n 
 Од мене није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити  
ла је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огл 
ра брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и по 
ла као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, 
кату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок  
ди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Г 
у тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњ 
м кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> 
зати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је 
обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавиј 
ек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте 
врстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очев 
же до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit="*" /> <p> 
шаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на стр 
{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде бо 
 Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија бра 
атеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! 
шег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали 
мљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно 
н би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из с 
о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла об 
а опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слу 
 Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Он 
мфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb 
... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија 
е за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико ј 
 и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни пр 
јци својој никад ништа одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има  
штићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмл 
 та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S}  
, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мис 
, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказ 
и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb  
ућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ 
.</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасл 
грлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство  
дроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инг 
и:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И 
велира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита  
вог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Анд 
у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће. 
он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" 
 даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} 
јка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим прису 
и место које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право  
вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и 
његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја  
лико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то пар 
блику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као  
е она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један  
ра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила —  
у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Њего 
у сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њ 
е био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку сн 
 се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад 
чи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone unit=" 
ванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађ 
та слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика ње 
ужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у  
силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: 
е многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом  
дон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S 
процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна г 
еде кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" / 
, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба  
 на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним  
на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости о 
и дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S 
ти више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{ 
ао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед  
у мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопил 
му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нека м 
те, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дан 
је велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, о 
н је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле 
одина, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хл 
 несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман 
ела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андр 
преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у св 
е принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, та 
сти судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пре 
маштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учите 
<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритмет 
на није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђ 
ачелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће  
Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срест 
ијатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедб 
аволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважав 
сма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак са 
доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао 
 што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и 
мији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао образ....{S} Може ли к 
а онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он  
/> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Е 
н да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Адел 
ца од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што 
д којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило м 
м дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог ч 
{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у  
 Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се ч 
оучи, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — 
.{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p 
} Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и свој 
 власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} 
дам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења  
 Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p> 
дна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом  
 човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, 
 се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има 
ек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и и 
а је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а 
 ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{ 
“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана пони 
} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стат 
p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене гос 
е пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истов 
 од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — д 
 земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане мест 
</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини 
из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што 
дим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} О 
о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јел 
уде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с 
то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на вра 
е верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више св 
 радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чу 
о.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а виш 
и...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца... 
к најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши го 
потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, киње 
их личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«З 
 целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз 
репирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је  
 отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна миса 
е ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапу 
рам плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p> 
ветлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Фла 
} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се,  
— Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико није мо 
S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему виде 
} Она је слутила, она је од сваког овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ов 
данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и  
ли не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни 
 дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У  
ри — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преми 
бројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочн 
ерет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везан 
95" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосред 
ра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — о 
Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичн 
а ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица пре 
тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје пр 
динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p 
и пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред 
е ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> 
 њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у 
арло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене... 
и резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли до 
 под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину.. 
одне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала 
мо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у 
ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста с 
а ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд 
 их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао  
необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њен 
 лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разуме се „његове 
на звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џо 
ужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загоне 
добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо 
а закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} Овде је реч о јед 
на, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежа 
чи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?.. 
 неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници, о којој <p 
куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу 
} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њо 
с душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта 
Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је повери 
је око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда ј 
и лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје з 
куњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред са 
га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање 
све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би мари 
сли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала 
i>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на коли 
мамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<tit 
а оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добр 
 — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Ад 
ово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} 
там г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — о 
«Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не ска 
ко да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомичн 
ече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочек 
еда где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина 
ише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беш 
ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опро 
.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спр 
а? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишон 
е....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андрони 
 га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Он 
еће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш  
е г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек 
а.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог чо 
ао да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; « 
<p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку в 
рам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у св 
а; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и њего 
> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући  
е то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад н 
убоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто  
скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S}  
едока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то,  
 у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, ре 
е наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прил 
код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она ј 
 је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андро 
/p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју м 
а, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета А 
а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре ма 
, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне 
м дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је руш 
е дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих  
сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је до 
 јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дат 
димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —< 
:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења. 
е црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!.. 
p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у 
ма главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипа 
и усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима 
 а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p 
и од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеп 
ичност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању  
ти</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претур 
"97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа 
, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би  
— достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединче 
е би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу,  
 у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора.... 
не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разго 
 добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтева 
 показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву х 
у наду.{S} Она је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Св 
 адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публ 
 то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <p 
П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу о 
 свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врл 
да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко т 
говарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Т 
т не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и 
:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави м 
а јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под ко 
есто говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри чове 
г заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља. 
бри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Вид 
римо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би б 
сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ства 
ржао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није  
е радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она н 
!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapt 
ему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи н 
ори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга  
исам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p>  
 а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 1 
хијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и 
а шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p 
} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претре 
да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без по 
редседнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузима 
да претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> < 
ме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води  
p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињс 
ему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S}  
 је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше су 
е други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривит 
литични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на о 
ј апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане оп 
а.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{S} Радити на општим народним слободама — никад 
и се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокрену 
о раздраженом стању изговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила. 
нас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштериј 
ме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривиј 
шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутил 
сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се мога 
p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка  
са се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и н 
 њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом ве 
мом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</p> <p>Мајци својој  
сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног с 
су знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирница па — доста... 
д другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас 
застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p>  
ши Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</ 
сна подметања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питом 
их амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских ст 
а дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац б 
у — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко с 
 преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи  
о тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе пар 
сти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од  
 разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши р 
врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се гр 
цу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раздрешен свеж 
ио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103 
слим....{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вира 
оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П....  
е био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство  
, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>С 
просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак н 
м суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица  
е време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој др 
уда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечер 
 ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутст 
у, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, 
ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видит 
p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у ј 
...{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредн 
ада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам бога 
{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону 
адни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!»  
сто — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S 
кренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу 
ндронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави он 
а у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим 
 се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у груд 
"221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су п 
ик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем пон 
 море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у п 
ањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — же 
а и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио 
</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да 
l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, п 
 — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" />  
а друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се х 
склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на сам 
њак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше нам 
то се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових  
.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, 
а му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да  
аво да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p 
е противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам 
ало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при сваком раду, 
о које ја сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву 
Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади  
} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена  
о ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад 
ли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и г 
? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је  
известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа 
 и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и о 
твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, 
и си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...< 
аш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати 
дели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчат 
ен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жи 
p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не з 
е, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи о 
...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у тв 
те моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва ст 
S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p>  
детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи 
а је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај 
оји ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право 
и ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како з 
упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?... 
носа — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти 
коловао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи о 
 са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си  
 заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!.. 
р си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој ј 
мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас 
едај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој уб 
 моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријат 
тра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет св 
 слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p>  
носно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S 
жи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми причај....{S} Имали — наде?...» 
бротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стан 
> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?.. 
ери се — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} О 
само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" />  
оће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва иска 
рни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и п 
пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин 
скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка право.{S} Ја не 
није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и бу 
вом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се 
лату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би 
 опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао с 
 је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но п 
а улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом д 
 је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни преби 
је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о сла 
де му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек 
1880_C24"> <head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног мал 
 ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од  
амо јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији  
.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у  
им димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. 
 беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна остави 
шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стиш 
више потресена, изнемогла, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака 
свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} 
рљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно  
к, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је 
а неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која  
у своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p 
који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стој 
— Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам миш 
жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разго 
њу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још 
p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти н 
зни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини с 
зучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} 
те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није бил 
е.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!...  
ијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... н 
љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје А 
 драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p> 
Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба 
реседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је  
 <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сиј 
..{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</ 
ња —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце по 
ва стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на он 
ога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по с 
p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише  
. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S 
ња.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на 
ду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи р 
 Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао дана 
<p>И суд је символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!. 
друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми пр 
моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала 
стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном 
ишта, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ  
ести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве 
p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова 
ико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи св 
сто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не 
....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!. 
пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њо 
и ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувел 
ога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи 
х руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје по 
е....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар 
 гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја м 
 није могао пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p> 
н....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни... 
 друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не —  
 плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи б 
ва св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S}  
леге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то  
 волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисал 
ију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} О 
 на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, прену 
ећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе,  
дна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити  
зе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Бех 
а срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био 
ати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгуби 
то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто  
д, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме 
9" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p 
према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, 
.{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој с 
 моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово  
поски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово 
ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, 
стом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пре 
ијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драг 
м проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка 
не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад 
>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је 
љским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!.. 
е:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала ј 
 створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хл 
урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала д 
наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он 
окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мо 
 беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што  
ст завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао ох 
едају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су п 
Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од к 
 у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и в 
ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што  
 своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим вештинама. 
део загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана п 
ор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} 
о.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зуб 
о, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" />  
е шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима 
Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса  
У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило 
зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник 
укама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши свој 
 нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показа 
лосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам доб 
две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да 
едшу» — посматрао: пратио сам сваки њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам наша 
 изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли 
мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је 
 она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две р 
ица у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол  
 и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, о 
сам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решим 
ло, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио пре 
S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шин 
а сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено б 
да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака —  
е, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју 
спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!. 
о цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола 
а све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту н 
ака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....» 
а за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, к 
најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица 
е кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi>  
тање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је 
креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год  
} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубо 
е, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се з 
S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је н 
а баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S}  
љен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се  
вни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он ј 
А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша  
 би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако и 
ли она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није  
м и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас 
о законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са с 
је.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смака 
вој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај. 
војке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је 
нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Ов 
Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода 
> <head>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана  
 онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, тол 
но</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</ 
а нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— 
 уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi 
 проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> 
цу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог 
суствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија  
етина — медицинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила 
еној.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар  
есе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени,  
ане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још  
ри, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче б 
ногог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте  
ту имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне.... 
хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, 
 срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} 
м невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћута 
ила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледал 
лонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијег 
 нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још  
 душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и не 
 од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била за 
 да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с  
.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и 
их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита пос 
оји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове ми 
а.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура,  
ула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> 
/p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!... 
о стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе играти  
ве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта  
ар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S}  
 Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буд 
и, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да подн 
— бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег 
Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко изаћи на крај кад никог при руци немаш....{S} На  
рдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p>  
 /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не 
ила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешк 
</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» з 
остив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{ 
а је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је  
апунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја 
Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мо 
њак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том вр 
{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вече 
о беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и 
ом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија.... 
 знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину 
 роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискуси 
ез нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> 
на проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремил 
ћаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!».... 
.. стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{ 
.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу 
> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S}  
ека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог  
ава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одо 
та ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="1 
иташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца 
треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац у 
 — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина.... 
и заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се заг 
 — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их н 
иста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока 
жала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се исповедила....{S} Сад 
више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао 
 опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали. 
а је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти 
 ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш прот 
ешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... ид 
 лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Шт 
Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цепти 
та пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и п 
лишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сирот 
ј, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адре 
 брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита 
очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се 
 си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је м 
дим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!... 
} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек мил 
ођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> < 
Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје 
ху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крива!.. 
 Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Фла 
 умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да  
 је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не 
а у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу н 
194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се;  
чно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} З 
. пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} М 
 узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... 
иче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у 
це да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су 
опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме 
е бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа 
трашно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и  
ава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њен 
отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одгов 
наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим  
.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гл 
ад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму;  
ећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за пр 
 тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!.. 
ј силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао  
 боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном  
и је повратио твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који  
де се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти ј 
к, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породично име, који ти је показао  
вио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке  
о држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године н 
 је....{S} Сигурна сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек... 
 црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Зн 
рца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S 
хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је ик 
 слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} 
испита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. 
ра, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ће 
" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мал 
је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде  
м приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} 
 соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше  
/p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</ 
 — ја сам свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка тво 
 мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни  
о изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља 
, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре  
ане успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S 
ела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и 
 до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав 
да смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је по 
у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са ср 
ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну ке 
идијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да  
 продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би  
га?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчи 
.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} 
а овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p> 
ње....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г 
ад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.< 
сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! о 
а је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред 
 са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?.... 
м!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео 
 Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба;  
воме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви;  
води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на  
ти, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S}  
/hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме 
Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то д 
 мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с  
ј други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати 
, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без рак 
знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не 
Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу ме 
еш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да с 
рства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас  
бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике....{S} Г. прес 
те малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n=" 
 стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је 
ци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност. 
.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је порекло љубав — милош 
 мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p>  
и — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарц 
 /> <p>«Погледајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче с 
ада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <p 
 оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а к 
 Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће  
му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео 
 је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у свој 
 носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му, ј 
 неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с  
вештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, 
ака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим 
П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то  
она на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и 
Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко свак 
ено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до н 
амо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 г 
за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«В 
 законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује  
у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у  
 чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти с 
угим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсо 
ијатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само при 
и своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а 
p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у пу 
најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину  
покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у 
како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније при 
— знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоно 
ботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он  
че г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> 
рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео сп 
лога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андр 
шћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" 
насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуде, она пљуј 
ве заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} 
децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу 
склоп, по наше постојеће стање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи ту 
ма лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњо 
ађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад 
Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на свој 
ик ишао пред мртвачким колима.{S} Он је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p 
знатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Ог 
 на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем,  
упом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да  
рестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњи 
јене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није х 
 Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видел 
 живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника.{S} Он је у за 
преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и гд 
уштан.{S} Лекари су препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са  
ину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна влас 
у онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, 
њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја  
 — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба фле 
>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је 
ка: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што 
ањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи 
прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S 
рзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови каз 
 — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли  
уптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од так 
едан другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њ 
 је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} 
зи време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам  
м! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, г 
 око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био 
ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу 
а.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер 
ши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањ 
ем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да в 
ја мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»... 
ија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је ј 
 ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Презид 
ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори  
опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога ж 
дите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао с 
ур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године. 
 је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је ј 
ретке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов о 
 — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида  
..» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка ма 
 вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило није....» 
кренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може св 
ако све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе  
hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал  
<hi>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног< 
оказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче  
ла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајућ 
 Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први реце 
 светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдес 
динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би д 
 и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публ 
 А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи м 
 не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он 
би боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, че 
је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам... 
иче; то се не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, 
о од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја н 
рисвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово 
и мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао  
м, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја у 
знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох.... 
јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те не 
ојим печатом ову народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за 
..{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло 
реке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква 
ко хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог об 
есуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу ње 
:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="ch 
 — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... наше 
поте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разл 
b n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi 
на сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} Т 
{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку к 
на.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом ка 
е.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па р 
ук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која свако 
ној соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим д 
То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи све 
зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — н 
ечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је  
тни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То 
p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према друг 
г црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој ил 
ом, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зел 
 беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андро 
да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном п 
 се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што  
, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хла 
за Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту 
 не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— Надате ли се користи или ште 
врсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сад 
вима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног 
ом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми см 
ју дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страд 
безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека:  
«Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и  
јсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су 
ранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p>  
е беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престр 
акве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуже 
тиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда с 
.{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун ди 
ала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са об 
наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њ 
ма у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајк 
чају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а поср 
 којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би 
, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из  
} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши круг 
игинална способност.{S} Ја је неман.{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновс 
.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милију 
, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по  
} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега 
сли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p>На неколико 
ведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведоч 
} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепас 
 божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позв 
400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам 
ио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти љу 
естављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован 
 је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми к 
етуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S}  
итала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо доба 
огом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Кад су поред мен 
уку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и ос 
још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чув 
о измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им 
а нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спрем 
уши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има дос 
грешила о ово свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по неср 
у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили  
дговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема своји 
ног кладенца — све је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зо 
аздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија св 
 и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска к 
S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! 
 које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и от 
с....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да  
 пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах сле 
>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неко 
/> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</ 
 огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! пови 
 баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протес 
цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче ни овог спора....{S}  
а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, силније, моћније;</p> <pb n="32" / 
ените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити ра 
 маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једног 
што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који  
грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</h 
ј? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима  
је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважн 
ди нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «наче 
еде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просиј 
у — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв у 
ен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, 
а изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p> 
{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. док 
 То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана оста 
ућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и т 
дне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не могу да ра 
атер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно ј 
Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет 
ног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савет 
 досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S}  
унилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру ба 
м ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег н 
 њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свет 
I" /> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би  
S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{ 
оје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која  
гово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S}  
 прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе њ 
вљеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима 
 правде....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се 
од бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим  
 <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим сп 
ади законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он 
вевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци  
не су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изва 
то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово  
 <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих  
тражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} 
ћи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала  
ика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флор 
 о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва 
коше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p 
стала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштен 
е, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi> 
одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». —  
ма само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од  
о да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit="*" 
ву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад 
ече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После не 
учна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је траж 
ртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, с 
, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и нај 
> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би  
е....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p 
ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну 
 Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто 
евојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нис 
Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди 
в син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су докумен 
ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, господо 
 да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С  
 он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар м 
моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свеча 
и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијун 
пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да  
е није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је  
{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p 
....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за 
 /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају сед 
е ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да ве 
и.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја при 
азлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочи 
ој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по веш 
дока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је нем 
ивнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она упот 
 да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем 
 више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да пом 
S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, шт 
ео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим муже 
ван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад са 
<p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} 
 ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држи 
у, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, в 
к. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писа 
ао и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива ство 
ли:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо види 
о што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То 
— јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема тр 
ало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси  
} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, 
ј предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Би 
овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И 
брижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да о 
збијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме 
н сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду 
рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А 
 сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђ 
припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао н 
кви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успок 
је она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужи 
је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измакла једна неприкладна реч. 
е ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог  
тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p 
јуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење  
Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, ко 
 опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондаш 
а оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише 
Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слуша 
та отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете мој 
на и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, м 
м, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још  
е мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и с 
...{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!.. 
па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{ 
ећ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одуж 
дронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његов 
 какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{ 
се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи. 
ве то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је 
било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то п 
="SRP1880_C3"> <head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где ј 
су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах на 
ође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу  
довољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мањ 
а се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p 
} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пр 
ар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{ 
цем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десил 
ли раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпа 
апали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни  
вим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славн 
 на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} 
ком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 
, промуца он једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударц 
е могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити  
 упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он п 
аступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би  
е!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S 
требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још чест 
ка:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад види 
.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одла 
што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Ар 
ичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на  
....{S} Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> < 
овна и породична права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњо 
на власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњењ 
 не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размиш 
јао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне 
не огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је с 
ло је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} О 
врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племи 
ли по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном сав 
цу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово 
 и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме из 
то у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у л 
реседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног пол 
 Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — д 
 г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је  
Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник з 
 познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу  
 одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S 
Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изне 
уге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно с 
ет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не  
 ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким гре 
их ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с  
.{S} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дај 
 вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му 
. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Сло 
 најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавч 
оже.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у § 
р „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што н 
 и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу прав 
а тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам  
итичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је  
у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље мо 
м сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, 
пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођ 
леветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се  
средно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши п 
ерен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, пр 
рилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у  
ко би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из 
о на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S}  
 публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да  
ти.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству 
 да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу 
 да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, к 
да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног п 
е.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељ 
вета изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници,  
н примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најп 
војина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да  
 да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни 
 цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети  
и и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момци 
х гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» 
слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{ 
и из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад 
p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да  
....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло  
м забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских  
е продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!.... 
{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се ч 
своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао 
у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој 
b n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја 
ила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрл 
била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде ник 
би...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше стр 
ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео 
оштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, п 
када их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила.... 
х дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Брета 
јте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, 
првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог име 
жите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Коли 
у г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих он 
 га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка 
ам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Б 
.{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све  
ао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа 
 публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић....{S} О 
»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико а 
дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештач 
овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ  
ња.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је зако 
>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен распол 
казао је, обелоданио је — све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старц 
оји се ставља њој на расположење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окр 
невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све  
опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијер 
екао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} О 
 пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати  
е знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице 
 А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као ње 
д тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њен 
 овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну обја 
 њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци 
. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорил 
аступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно ј 
ина места мало прокоментарише.{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и 
— брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закон 
 да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се  
{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још 
... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="101"  
е, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «ком 
 ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу  
двећ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ? 
а је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај 
е у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено д 
слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. ма 
ек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обр 
зео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти 
ар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше 
p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је об 
ала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се в 
ајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрха 
остављених људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као  
 тако!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трза 
тите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улиц 
 медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и за 
н, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — 
вати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, 
>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперави 
 што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајм 
а не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како све 
о треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуфе 
о од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло и 
бном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.< 
ну би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шар 
 су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављај 
b n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби  
један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта в 
и материју о којој је спор....“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре 
оцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од  
p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г.  
.{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јест 
S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, б 
у, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се једа 
ће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — «издајником».</p> <p>Вр 
 мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а м 
е изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих 
е организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај све 
рви беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а о 
за Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Он 
и?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом би 
ко испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања дола 
њску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлиц 
мах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} 
 ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старе 
 је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам  
готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи  
е, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме з 
е.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени ота 
ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — по 
наду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији 
: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан  
ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права 
 мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сре 
} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој  
ј кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несре 
их и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака о 
pb n="230" /> <milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:< 
а не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — п 
} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припадао је напредн 
егов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{ 
тарог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше  
<pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год за 
жи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон. 
Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом нало 
овина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и проти 
ује озбиљна расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене  
 на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прили 
 кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку п 
е.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше аш 
брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћ 
ој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чу 
н је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад н 
 радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду д 
дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. К 
и! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Њ 
им предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гр 
 до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило,  
тељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једи 
е ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша,  
је могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал с 
јавао свежи поветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да 
{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом 
треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе град 
м погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место. 
, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, ве 
а својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушт 
с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још 
И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два п 
ме лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена.  
стрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, 
ити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај разговор избегавао кад је она ту. < 
окате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жу 
да ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — 
мјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.< 
лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени 
господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе 
 г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће б 
..{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» о 
 друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>« 
казао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Се 
 наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије би 
е вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуциј 
 како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет го 
ва несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног ко 
...{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврди 
ј светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <h 
 доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са св 
скусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне 
и да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>ка 
..{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</ 
цит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огис 
 Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан пол 
окојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би  
 стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што тре 
е из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p 
дница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с п 
с о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа  
грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да ни 
икад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу  
 је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да они јако са 
аква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на преча 
 Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег  
овикао је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло вид 
Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи 
азумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима 
 то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам  
лонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полак 
стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n= 
сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да по 
ћ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} 
ећ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинск 
римам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Ш 
 дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече  
нуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву 
 је навела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p 
.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше 
 ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> < 
ж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да п 
Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рође 
ети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је 
ућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу зб 
} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{ 
 — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указ 
.{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборав 
тним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разн 
е — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса. 
ћа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186"  
ло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сир 
ли нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем 
кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод 
, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, н 
и, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне бо 
стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај с 
 Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора  
љиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» пом 
м при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају  
занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема р 
 тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудн 
час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву бе 
ави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — —  
 рекли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!. 
 мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, к 
оће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S}  
 је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>це 
ајпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сам 
да умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако шт 
и беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не 
ко су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, по 
во.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, о 
свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре ј 
оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p> 
г напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. 
 — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом 
 да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. 
одама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи 
о спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим 
} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања 
веће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи  
 пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад б 
 пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, ко 
. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је све 
в нашег негдашњег идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смеше 
одностима, непрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S}  
, да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — 
 Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S 
433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналаза 
ве! — То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасава 
подар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик т 
{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори странац с пуно  
 «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би свој 
којног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!... 
то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће су 
учива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би с 
 супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n 
ужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и ш 
.{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — « 
слом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад 
чине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађ 
ећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образ 
има — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпр 
терес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отв 
права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, з 
ају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаш 
> прихвати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најбла 
овара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г.  
 ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист  
 или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г 
моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће  
еседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта  
 ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S 
 г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Он 
ната у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно н 
 г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена ог 
не стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања,  
ечи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати  
ика сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом с 
уша тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека п 
ем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» 
у је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док с 
ондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:< 
</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пр 
 учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу и 
вима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он 
чи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} 
ем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужн 
 умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр.  
да оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу 
 страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част сво 
 «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умел 
еколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разго 
ти.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику 
и хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} 
е оних срестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «П 
уде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— На 
.</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља на 
 судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој стр 
ћу, клеветом — нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије... 
 — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да кој 
Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За см 
..{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од мене....{S} Погађа све! — Т 
> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S}  
ад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има тре 
 и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених п 
ја што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положа 
и.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матер 
о каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког врем 
ошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се други... 
S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је 
и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У  
жи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали 
ико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само заг 
убим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>т 
 је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово очинство и мате 
љене....{S} Сиромах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаље 
је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и ра 
јвиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја призн 
остоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће 
обије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ 
наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у ва 
сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То т 
 пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То за 
е је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb 
 закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони  
.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Чети 
овек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не  
ногих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и  
ите.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туж 
ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџ 
о шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, 
>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ 
е символ — истине...{S} Ја од те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!...»</p> <m 
S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испи 
ске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је нек 
 те истине тражим — истину!! — —</p> <p>Тражим пресуду!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>После 
риче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово пори 
ли, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> <p>— «Никад!» повика несретн 
ом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио....{S} 
о потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Моз 
на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где  
ишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво уз 
који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти  
н је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешк 
у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то  
а му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други ли 
рио памећу.{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И за 
 још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових 
илица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице 
Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли 
за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груд 
ждере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних в 
и одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Б 
је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је п 
ј немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дај 
 Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржена.{S} Очи су јој необично помућене биле 
трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физ 
е, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се ч 
 <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» у 
У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се с 
 То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије зг 
ротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакос 
ако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио  
џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђ 
 г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да  
} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прек 
е ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма каква посла имао.{S} О 
м, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа « 
ња оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном т 
во, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један слу 
дак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није  
дузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У ост 
> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишон 
— —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огистове 
е,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капитали 
етиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше виш 
тали пропадали на оној роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико н 
се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је 
ање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он купо 
а људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљор 
а о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих ш 
ан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Он 
та....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза  
о ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а зн 
 му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S 
их пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процеси 
о је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обел 
и памећу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!. 
{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и р 
мисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гле 
> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба 
и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он  
иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да 
да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то при 
а је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p 
> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, 
е, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападну 
ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су 
 њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S}  
оју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, пит 
есуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпреч 
ј вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p 
</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одав 
еде?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не зна 
/p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је р 
е церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви  
руго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати  
е.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне к 
 — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе вел 
части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете  
онита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бо 
не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек  
ок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам 
>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... 
>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n= 
то рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он изла 
к, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</ 
>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој  
закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} 
 места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ  
преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најоз 
ало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен 
у личност.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места 
исле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — д 
тавништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они с 
а погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше ол 
вај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S 
 на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у св 
пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То по 
>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна 
тва. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, 
е сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине н 
ање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да у 
} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} При 
...{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — 
 енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, п 
екако поштедила она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се т 
, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она 
} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на 
едницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је  
ећ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> 
>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit= 
о, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч 
n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два 
. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.< 
а ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је ма 
 у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић,  
.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред  
one unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо вид 
ом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четир 
ред историјом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан по 
решном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писам 
а!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се проз 
онвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозналошћу.{S} Она се 
...{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S 
а би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лиц 
» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p 
ицу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, 
атула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти 
је Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоц 
 по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун  
парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.00 
је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; 
познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечеро 
паратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ва 
 што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетн 
епши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци  
Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговори 
ла и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријате 
и на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју 
 потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену св 
ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћ 
изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!. 
/p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она  
а парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика 
онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули. 
је право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао н 
два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онд 
ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је  
 да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се он 
.»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Боси 
ућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а чет 
и и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драгоцен 
а два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p> 
жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у 
ужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Анд 
традан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је све свршио и  
ај исход правде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако  
/p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом па 
ерина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г 
<p>. . <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената 
ве владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може  
али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се ниј 
Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но владине 
м узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и  
 захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове  
акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио  
кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу 
 кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је ч 
....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и 
шио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу,  
 основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосре 
{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу  
дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сусретоше.. 
е», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>О 
<p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози 
отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, в 
Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном радозна 
 несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста блед 
дговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде  
ста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем  
естављала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су испупчени облик полумесеца, а 
м спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда с 
ата имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца 
оважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно 
ну нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. 
те болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако сла 
поменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао в 
иберте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је 
тина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, извео 
ти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео с 
; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кр 
аће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде.. 
ци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6 
 Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још  
 г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло  
да би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не б 
угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Миш 
е и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. 
....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и го 
оћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Г 
им да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије 
напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писа 
 — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако лу 
лизирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није  
 стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу с 
 тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред доша 
спупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три сма 
 и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г.  
ледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и бри 
стадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у з 
е има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у 
 помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саве 
 динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на милијун и по динара. 
кву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бри 
оби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Де 
ар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини. 
Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, 
а, она је ипак, те исте ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт ча 
ав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим 
ведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То 
115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <h 
оказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао 
 ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пре 
о своје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>с 
} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном п 
простите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{ 
n="213" /> <milestone unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицит 
еопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварт 
ногоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај вели 
рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — од 
у оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мисл 
адовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{ 
 висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на те 
месеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране  
брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа кошт 
е овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и 
о нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више 
ав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О,  
горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развиј 
век нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «б 
азна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо  
/p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се 
је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од 
 суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица  
о ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш  
66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...» 
{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наи 
дгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смеш 
 како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне ст 
и и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десил 
с.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три  
о и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима  
 једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни пр 
таница, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој.... 
 <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p> 
ледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да о 
 дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије ј 
би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске р 
вно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на н 
 слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао  
а сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе 
 и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није 
тају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пише....{S} Наше  
екову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све стране....{S} Прошња је док 
љење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г.  
се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали 
вори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> < 
ародни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Вра 
д да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен ј 
баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само 
е буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту  
огу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» < 
....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора мудро и обазриво радити.»</p> <pb n="91" />  
еђе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да у 
риш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{ 
и се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стај 
} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да  
 куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је 
Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шату 
ско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мал 
еш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће д 
ија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После 
љу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се  
иста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S 
толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто  
е хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а пор 
 суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања! 
ој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — 
о на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице. 
кон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И та 
и су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се  
се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он ј 
200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису зн 
а свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до л 
ично овај разговор избегавао кад је она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, 
} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је 
 и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће. 
ој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,. 
вника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S}  
урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлеп 
 да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бит 
 именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачу 
ог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљивија је сведоџба слепог јувел 
пазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће  
е сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разу 
 обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмањ 
е преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напре 
вке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је о 
м га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао д 
еном: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од  
 неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас св 
ни с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет 
су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала 
био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је 
Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана вр 
обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазн 
 кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi 
 чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... 
1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна  
ку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово  
а онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} 
 какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог с 
ко он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p>  
 је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пр 
твари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање. 
и у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијо 
 треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владат 
 — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мо 
Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено. 
е, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавиј 
ена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изво 
 с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше неч 
вала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није  
{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — наде.{S} Чињаше се к 
еописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела  
домашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је о 
д заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p 
сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно ис 
ене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би  
лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не 
осретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и н 
ипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати 
о.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили,  
 да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p 
г судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба! 
без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а о 
екла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако 
де их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали см 
огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону 
дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе  
иликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лука 
да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на св 
вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! м 
оће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши 
о постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руш 
ета је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала 
крнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским 
не душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна д 
есне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је на 
е.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети и 
 Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је < 
гледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је  
S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу го 
d="SRP1880_C13"> <head>XIII</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур марк 
егиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом суди 
к тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се питају сведоци и том приликом тражим о 
љ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Ос 
жио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године зат 
д тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, м 
мјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б»,  
е потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим  
злази с правим презименом!...{S} Подиже тужбу — против мене!...{S} Тражи материну огрлицу — од  
} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене моју огрлицу — као његово оч 
је место.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г.  
 је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одгов 
ачинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео  
 С леве стране судбеног стола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Ми 
»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објаш 
"-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се мо 
тину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним  
г пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аман 
е, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Госпо 
манет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она прими 
добравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не у 
могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње н 
брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње п 
садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад  
симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да до 
> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци п 
наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:< 
и би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало о 
ења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суд 
акони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тр 
авни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да  
бравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p>  
ника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с ти 
јака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака и 
асу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије  
столом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрл 
 од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој страни на све оне придеве, које је она изволела 
односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала пресе 
ељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени 
>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — 
ла из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она стар 
де <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судск 
се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као недоказана, и осудити 
сведок изузетан</hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" 
де њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године  
оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом де 
погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он 
сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат 
оглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће  
или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом до 
мет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправа 
e unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. пре 
оказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да уп 
«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Ж 
ио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, н 
, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама речено — кад се хоће,  
и г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n 
тичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на п 
стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи це 
о публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ирон 
ује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при тужби.{S} Нек се  
</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је  
 већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало 
...</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије.... 
{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптужи 
дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из 
та по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор туж 
да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће ре 
шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову мет 
!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја 
а у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...< 
то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва р 
 и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти  
мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни п 
 непосредно.</p> <p>Кад ово стоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, 
она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Рив 
о што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у 
мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S}  
то с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену ств 
вијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? уп 
да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао св 
лава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе,  
е....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он на 
ења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје вл 
...{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опоме 
мо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чује 
 пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад 
ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок п 
 каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишељ 
а она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S}  
еде на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље. 
боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</ 
усте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека 
вао на тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу 
вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати  
тном и невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном  
 беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинод 
је је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипат 
 писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у а 
и било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда 
Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није по 
м покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сан 
јој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapte 
она — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178" /> <mil 
ведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској двора 
 — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не з 
.</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последњем раст 
о мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестењ 
 дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p 
ртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју 
отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни 
овим мудрим одговорима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама који 
 баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високо 
p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> < 
раги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болест 
му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он 
ову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он пом 
догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и 
ше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама  
{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињ 
ријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Мозен 
анета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно 
ни на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћу 
ико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на 
ојим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи 
 је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S}  
p> <p>. . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак  
стаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала 
ранко.</note> <note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се  
— да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штед 
није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још п 
ему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за  
 вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњ 
ег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А 
лир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам к 
ту својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се 
егова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није  
фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свем 
есуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери  
и су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> < 
у П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Др 
је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S 
кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен 
удске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. 
до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна 
а у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да о 
пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њиховог с 
држала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а н 
би жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог 
отици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зл 
удску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај о 
ко не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци и 
"*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима 
оњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. 
шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андрони 
гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове ка 
ошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на св 
није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше тех 
о њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло ма 
а, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Има 
 — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То  
останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како 
 ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблаго 
итељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху  
нали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право  
 n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Там 
b n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <m 
ес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечер 
нуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих проп 
би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ 
{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставите је нагу — она ће 
ина; скините је, оставите је нагу — она ће и онда остати — нага истина!...</p> <p>Славни судбен 
сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S 
започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па  
S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш 
ао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки љ 
 Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — сведок? 
дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању наз 
 сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г.  
 остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом  
ора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите 
ом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју п 
ти, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирн 
 да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао  
ја ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} 
у.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора 
радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру.... 
 видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S 
 занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јуве 
ње конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у се 
е било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... кли 
р и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се он 
 завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одгов 
не — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чуд 
закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи 
потиче логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови 
о.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и 
рац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учин 
илостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.< 
е нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у т 
 гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 
знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не па 
 њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше  
е.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S 
»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је с 
 прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га 
естати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја о 
Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они ко 
или смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, госп 
вој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S 
, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годи 
јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из  
начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} Ово рађа —  
: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то бу 
ом «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који  
ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S}  
ну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочек 
ићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла с 
ас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде... 
и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радозн 
 умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше  
е ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, и 
 други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у п 
вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему 
/p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n 
ће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — покојника ил покојницу опој 
шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, 
е, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n=" 
...</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само 
 Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета.</p> <p>Спорна 
ту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На г 
p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — 
 и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публицист 
.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не 
ао....</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад н 
ме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на  
статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти ј 
о коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак 
<p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо 
спођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а  
Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друи 
рнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то 
 не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој нико 
 Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се 
Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два д 
», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" /> <p>—  
 и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови з 
љати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>« 
6" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати закониту си 
ора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дуб 
ичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако  
н је преседник краљ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у на 
ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....» 
за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на р 
емо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати 
итајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и д 
 На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могл 
 писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Нес 
оћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часов 
ела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. 
Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опе 
ад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за  
а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>« 
 изнашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од наш 
то велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рук 
 је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће  
м; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда одело на тог дерана.... 
болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и про 
миње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена 
S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло до 
 За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која 
видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном поно 
 шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад св 
ар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити један стари радник који је досле слушао ж 
} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад  
ој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о 
века — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно  
у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне 
, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати. 
 олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети с 
чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесн 
е гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, који  
 лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <milestone unit="*" /> < 
S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је најв 
} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног право 
. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа;  
матрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тв 
ки дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} К 
за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под цр 
чекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од  
а кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је им 
воримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p> 
знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако јед 
сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово б 
у. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били го 
о те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове  
натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније 
p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен р 
обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, све 
на од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера  
{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала би 
о замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — тр 
бори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.< 
?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напад 
p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> 
 Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, 
онита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад  
126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено 
ћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је в 
 пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да  
моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће с 
асположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније оп 
и, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и на једну и на  
глим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је 
b n="24" /> наше куће....{S} Спреми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроб 
ју.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже. 
 рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну 
ита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је 
раду.... то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За и 
Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb  
а ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојан 
ронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пуно материнске ње 
ознавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да 
лучај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђа 
ндронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и пл 
е њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим пом 
ронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонул 
 несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_C7 
а.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с 
није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p 
е једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била < 
ка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу В 
г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором  
 чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То  
во велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разру 
апустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розет 
а самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судб 
вде пред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на пр 
жем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ј 
мећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне 
централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жан 
у....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити.. 
оче г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да 
ош вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожал 
и — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне рецеписе, које ћеш ме 
и увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио  
ју по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n 
.{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми  
нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb n="1 
 «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти с 
исма предати на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г.  
еше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се  
аш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу  
нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p 
шно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — д 
у!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породи 
ме увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоце 
S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S 
 пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де каж 
 спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде 
е негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепи 
вањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више  
 је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све с 
умње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам  
 нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n=" 
 ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Бел 
знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан  
ење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се 
је ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је оп 
а по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умер 
т води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешт 
уде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «О 
суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растат 
сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као  
спали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати жив 
 примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца по 
дрој оцени славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може  
ед овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним напа 
 Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и је 
4" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необи 
, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хлад 
а свој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење 
S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати;  
и — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само  
 «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа....  
ведила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} 
аном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S 
ронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је о 
>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јав 
а и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би 
ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје власто 
знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окр 
 мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гл 
те г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачун 
она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ 
мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не мог 
азумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S 
} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају  
и:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу са 
 што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва спр 
} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> 
 је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сиг 
ни не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S}  
чица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама 
 десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она је једнак 
у будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одго 
 она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андрони 
И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни 
ишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>« 
к.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. 
о две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери мој 
ј отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петор 
што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам н 
p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. 
е мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти с 
е љубазно поздравише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате 
 стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћутање.{S} Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> 
дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље 
 рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он свечани 
 данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учи 
мо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у  
о!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш 
ј предмет о ком си сведочио.» Сведок је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</ 
...{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се ви 
/p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <mil 
тајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. судбеног стола 
ијатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p 
та ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Доб 
ма још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Ф 
асно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не нож 
ој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће г 
<p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писн 
аки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на м 
7 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнењ 
.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје ма 
 једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, запо 
{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији 
 стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од на 
г дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ ј 
ко ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју бла 
.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с леп 
 рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} 
ка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што  
едила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На камину је плануцал 
ли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у п 
 свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету по 
ротив, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама пром 
тајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе с 
сец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што 
, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу  
у г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави.... 
о:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је  
00 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало  
и на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима судск 
— Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p>  
е примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да 
ило њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је 
исте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у  
о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допа 
и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за преком 
мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувели 
себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — 
ани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног  
разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жан 
ра?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S}  
они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сино 
вима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би до 
 али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева.... 
пис којим је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије 
шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису  
 ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> <p>« 
х себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која немају 
 и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у праш 
лицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гн 
едока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужи 
ло би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, 
је моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне слу 
 <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учи 
господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По  
ић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и плем 
ила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура 
им, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се св 
покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотиња 
} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајк 
азвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p>  
} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми см 
 судбеног стола 16 маја 18...{S} No.... у П....</p> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громо 
клета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко...  
>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са са 
оману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi>  
и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко  
црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S 
ам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{ 
утови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет 
о од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга М 
послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«К 
00.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар им 
ше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено с 
ем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казат 
су гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134 
лира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруг 
азговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри госп 
тао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{ 
на крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас ве 
ровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће г 
ша» — толико је колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» бра 
ље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S}  
една тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам о 
ногим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је  
а....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронит 
м оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазирати на којекакве за 
аде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојни 
 исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препира 
ала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета ко 
шељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека мистериозност;  
оја смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од 
светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p 
тке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и најве 
ене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним љу 
 Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали  
<p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андр 
 је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника вел 
о човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан су 
е био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова п 
беда прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му  
Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга 
рне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуц 
а сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон  
лу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна ми 
коловања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите воље и дара.{S}  
ио у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «в 
гој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} Т 
негована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила после 
е.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди 
— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао 
шљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S}  
ење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његови 
лу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Д 
наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман,  
4 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа ко 
екује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, 
 гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место 
} Његово је порекло љубав — милошта.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања — нема речи  
е на испупченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и т 
у друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, 
 Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он  
 ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са 
 страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром  
ла једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</ 
ожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у ње 
полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} 
b n="166" /> потврди смрт покојнице.{S} У овом ће случају сутрашње саопштење пресуде имати зако 
Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла  
г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Ог 
ења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дуг 
у ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али в 
драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Он 
и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицин 
 срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</ 
по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парн 
одно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискус 
м се необично радовао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подва 
доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она  
стог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике вошта 
рави се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S}  
 Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада с 
јаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним пре 
ка.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — зас 
<p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих  
ћу, те је тако све личило на троуго.{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима м 
м у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао,  
ици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ ра 
оди нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули.» — То су би 
} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S 
ње вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био а 
 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S}  
 поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старо 
 послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скр 
г тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није 
од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет  
личине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и гр 
беног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је  
и ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приме 
 био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасн 
212" /> мора најтачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да с 
 у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означен 
седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар де 
 сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо м 
дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још  
ворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут 
 да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног ква 
гату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодла 
ну.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му  
 миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, к 
id="SRP1880_C19"> <head>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, бе 
н не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзент 
гра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљ 
енише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} 
 тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је  
чени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђакони 
рећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г 
н, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Пе 
 у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену  
ти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На ка 
налошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најм 
на шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут! 
ин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с 
е видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећ 
ствима и методи, како је он та својства у извесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разум 
а, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњев 
аркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непоми 
 /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш  
 II, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ 
hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} 
н — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на с 
 <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наре 
случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама п 
еговој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше  
 чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш в 
тије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање 
 где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали  
ндронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је  
7" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта л 
 опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи 
— јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="22 
 сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је саве 
 практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозе 
ће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{ 
оћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће пре 
/hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....» 
 сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој  
 кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</ 
ена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу 
дседник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S}  
ј....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S} Ми смо слаба  
г вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред  
ајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети  
банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ов 
г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш  
г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупшти 
је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечуве 
 и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо 
ељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он 
} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне б 
ини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас 
камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и  
вода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако  
> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и 
 он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца... 
 дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....< 
ера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла годин 
као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беш 
— ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> пр 
ђаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је 
 преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседни 
илкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као  
лкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ов 
Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што с 
о беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готов 
мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као  
војој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре к 
море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у в 
ина како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају.{S} Рука је та  
>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је има 
S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као  
оједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније 
<p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не мо 
—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа.{S} По својој нарави  
Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — б 
<p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда с 
 на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питањ 
ну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и  
м де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету њего 
више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисм 
г да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Ло 
з његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је ч 
 су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са  
г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још д 
авила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сена 
ала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — 
ад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч 
идљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа  
светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па ј 
ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се  
 смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све ј 
ј <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} 
априса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је иша 
S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за делово 
нталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на  
 испитани код краљевског судбеног стола у Лондону.{S} Њихову сведоџбу имамо преведену и оверену 
</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жане 
а не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....» 
{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> наки 
> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} 
јући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изаша 
ом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозентало 
д неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној 
раде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дим 
ца и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи.. 
Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, 
аког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану 
 толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље  
 па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово 
на.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема 
лагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини 
ој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно познати — за то, ш 
рошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз к 
 у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два нов 
 Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још  
е и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на  
 од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, 
у у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, 
у у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Б 
реме притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где  
е их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са с 
но дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо 
го опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим 
елска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну 
на тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И т 
 свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше  
зни материјал, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељ 
 коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против нес 
ела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Ка 
 да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> < 
} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се н 
ежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андро 
дронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху многе не 
дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о 
По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку присмотру.{S} Она се,  
жу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе к 
 unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лекари су пре 
 је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне је освешт 
ог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећ 
 Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се по 
д које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист 
ем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, 
 оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на 
а ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас 
говор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута диви 
рактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <milestone unit=" 
p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ 
>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“ 
ише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више 
у.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и б 
јала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се н 
д страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред  
 многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гости 
ебичне људске сфере.{S} Његова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни ту 
смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парни 
ило.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мр 
0_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</not 
ћује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмлада 
на скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и сам 
ругог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у  
не Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, кој 
 г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публи 
 г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праве 
 г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је смешећи се одговорио:</p> <p>«Ствар је 
 г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она с 
м г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја 
руге Мишеља Мозентала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла 
шеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли тужена с 
 г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле 
 би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упл 
{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S 
едан трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свр 
г лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? — То су 
ромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара 
вене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњ 
тима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} 
 му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешт 
ицом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. 
ана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из  
..</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадов 
овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — 
} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се може пост 
 Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у сам 
беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извад 
».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изгово 
тена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве 
штену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, 
златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђе 
b n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</ 
... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> де 
илу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но 
аређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења  
аређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли  
"V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} 
 оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради успокојењ 
елира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно  
 си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више против 
е душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе,  
d>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> <gap unit="graphic" /> <div t 
d>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да 
age"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p> 
ше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за ова 
еца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина,  
атна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — п 
ацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?. 
тида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она 
је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ра 
ставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекак 
Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б» 
 Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали 
/p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма  
 улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и об 
 никог при руци немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гла 
и лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам каже 
 Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као к 
ајрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен с 
ас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завир 
це, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал 
<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} 
хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „својине“ — 
какву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета б 
>— «Никад!» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="chapter"  
идила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није веза 
 сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три пуне недеље...</p> <p>Лекари су још првих 
а у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огр 
 нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, к 
, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друи 
 сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p 
 Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме р 
 дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан 
 слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први 
ни, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Ниј 
авије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остал 
новне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне н 
Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима,  
сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S}  
{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, ка 
м сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је  
дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џом 
226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га  
 испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на  
</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој  
о.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S 
 <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>« 
збавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте 
ве стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље о 
 да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И  
отри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључива свој 
о грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не про 
срећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова обр 
S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и 
не ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању  
га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу у 
ом добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба ни 
{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она дом 
ање.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!.. 
 врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошл 
се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче  
 исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</ 
ти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p> 
чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на ј 
 тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — за 
.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је,  
вна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p 
ражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па  
нствено — нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на 
 смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, 
та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беш 
а наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио 
ку душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог непознатог добротво 
ење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја 
рина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад 
жалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{ 
учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 годин 
омашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да с 
 <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p 
и кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за т 
ми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Би 
е дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, 
где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа.... 
те.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — с 
вега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су ма 
ведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао сво 
 је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за ти 
 њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових из 
S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у кол 
ини беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе  
 је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни 
њег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да 
своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сир 
и.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу м 
ели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали ве 
ела.</p> <p>Нико се тако прославио није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења,  
е пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и  
љени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је  
..{S} О, како свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необи 
теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би 
ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</ 
иминално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи  
ило претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим нагађањима.{S} Него, како тако, опет је  
ска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Весело 
а....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене  
ом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је с 
ом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје м 
се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући  
су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун  
ети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош  
 с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, вр 
 своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст;  
к она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до  
које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа —  
вац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечер 
 седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи ору 
д се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} Она је овој смртоносна....{S} Наро 
pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме се на сил 
 кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} 
ок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној настави приметио б 
II</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљен 
 Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све оста 
} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>—  
пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смр 
им ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар нада 
Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља 
 мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио. 
спење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуфери 
о под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он  
пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене....{S} Г. преседни 
ство и материнство. (Мимично одобравање у публици, — мргођење на страни туженој.)</p> <p>7 март 
ијатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Њег 
Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних мл 
. (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, 
љи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред  
веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вел 
и какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.</p> <pb n="159" /> <p>Кад је  
дак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог  
је изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције 
 изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се 
 изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла. 
 моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказ 
е мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му ле 
се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико 
ан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је ст 
 си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби 
ог невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обр 
јој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је в 
том виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> < 
ко слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — ма 
о доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{ 
у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио,  
а је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог 
е добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно  
у права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има  
ах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — њег 
ним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да до 
упило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на с 
 не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова  
азао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисл 
аква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног  
благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега  
авно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова п 
ш и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе глас 
а у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S}  
ко.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера  
 — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чу 
г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> ј 
, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, 
једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> гл 
како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи,  
 сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време 
 да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оце 
матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, о 
 се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, —  
а.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Сев 
Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и  
у црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непо 
 Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла  
>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а ка 
рећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186 
дао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у 
ено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало  
тадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом пок 
едам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37 
 добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар тол 
 престављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ,  
ин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карак 
 пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно снашла кућу Моз 
егових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба 
огубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зелен 
лења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом лично 
е црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Он 
и овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има 
којници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мајке.{S} Њ 
Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагд 
о.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као  
.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p>  
е пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото де 
се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У  
тра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у ве 
ма богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактер 
3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој 
оворимо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким ув 
изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. 
 Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши позн 
а — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка  
пише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} 
ч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, пр 
, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према лепим 
ој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуге. 
ве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да 
иља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи 
а хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли к 
им тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брили 
ну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и ру 
ечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да 
г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у бра 
ј инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Ал 
неразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао  
ко не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш дан 
у</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Њег 
} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Фла 
 оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио 
зни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори дог 
х находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта 
елима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Нај 
ваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, ок 
...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка к 
је основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злос 
 су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су пос 
лега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска  
ц; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу 
учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је би 
е, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....» 
 не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко и 
.</p> <p>— Сведоци су потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије з 
ко не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиско 
ш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица ј 
 Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу  
. . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у бри 
а аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и ру 
онодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не разуме? — Ја м 
 је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма и 
и ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и  
 ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог н 
 што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога ј 
ји» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} З 
о је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то 
само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и  
 тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покв 
 /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S}  
после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> 
ати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бо 
врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако с 
знајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одгово 
е — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема су 
гу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бић 
Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом 
ао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по осн 
се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега  
/p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим 
I</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима, нас 
....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој чит 
То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који нал 
мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он ве 
кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — 
 право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе... 
лици, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић св 
ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често д 
ли је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање о 
да.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео  
 Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њ 
брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са  
ао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што он 
казивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се пост 
 много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Сава 
лу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу сле 
м узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, односу, пријатељству с тужитељем, или 
у обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, с 
из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</ 
, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимна 
и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загл 
авија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света 
 састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне мног 
....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, шт 
удбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне су 
су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа д 
ћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега 
 је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара 
свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је пр 
p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац.... 
бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S}  
 интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам  
ачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију. 
дмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би  
ојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад веруј 
ти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала з 
овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху велик 
 мору овога света....{S} Они су изврсни у машкарама.{S} Њихов је лисац под образином скромности 
на изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у 
ужби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела ј 
 супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, он није мировао ни дању ни н 
е права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана 
сведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и  
менуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је 
/p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим ру 
и што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријат 
лоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција 
S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само с 
е скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања вла 
оба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде 
је до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала: 
мело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, 
а у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> 
 . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомј 
па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор  
да она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ва 
уције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на т 
ри ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведо 
ће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да до 
тала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха,  
ена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта  
. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашили Огисто 
 морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне но 
, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог 
пођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» 
су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!.. 
седник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ре 
обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на  
умента, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — 
умеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како 
е постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове  
ене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, ми 
 времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам 
у га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са свој 
абрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову  
кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу  
цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али 
је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част с 
нита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао с пун 
ково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, 
скромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од  
ead> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу д 
у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је 
хијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињст 
ндронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он по 
. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и 
пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наје 
 да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вред 
од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», ре 
ронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Анд 
. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим  
а је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку мер 
е тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се он 
i>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча 
<p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао 
днога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупља 
дне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне боле 
езависност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово по 
а свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео!</p> <p>Најпре 
 најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је 
ром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари овај б 
S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом прим 
љ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити мо 
. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он гр 
> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и 
{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва ма 
 имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? 
рог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма — за  
 ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог изб 
етан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без б 
полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око ниј 
е да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да о 
м: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га н 
егде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио 
....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једн 
 Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S 
 учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима. 
ким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима 
је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на уп 
ара.{S} У осталом ово је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње пи 
ам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p 
е запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после н 
е земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су 
ина притискивала.{S} Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и  
м сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их  
а је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођ 
нађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са б 
човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао  
о лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам,  
њала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка стр 
време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту 
е сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал те 
еликом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин изб 
.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.< 
</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је 
о бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по не 
улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једв 
са по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните го 
аву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног 
ом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад в 
љиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један с 
S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фаби 
ти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју 
ема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим ру 
Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и ово 
етврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога 
оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а о 
рагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици 
на пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У с 
оме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n=" 
 на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Фла 
не у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право, код све његове доја 
ртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на ње 
у викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p> 
тим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде ко 
им, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим д 
 за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} 
о се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог при 
 земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ 
виност, — мој се отац спасао и пребегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири  
ј улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју зани 
о држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конфисковано Он је зар 
нитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шт 
екад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас ра 
 нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, —  
ада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би об 
/p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе 
падне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нараст 
е прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигур 
ву од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била  
а.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан  
 имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа  
у прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код  
Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли 
аде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, он се беш 
ркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с бл 
..{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога ве 
 оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлиц 
ој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама  
 сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанствено — нешто «мистериозно»;  
роз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад с 
за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он  
а сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Че 
сма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја мор 
 и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пр 
осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо д 
ко ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешк 
иди....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на прат 
а, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необичн 
егда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја  
спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г.  
ма иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали  
ра.{S} Исправи се, погледа матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанст 
 кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <miles 
, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена о 
еседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими ник 
78" /> <milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге  
бра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једар 
ло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала дост 
есвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу побе 
је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје цр 
 своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, ср 
 се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оц 
.{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни тужено 
 упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ва 
ити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине,  
ило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је наше 
н би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</p> < 
га жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <p 
о кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необи 
тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и  
} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» споровима.{S} У политичним питањ 
 требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она  
>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То б 
е, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати  
ан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{S} Прит 
них недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бе 
други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лици 
>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђав 
о за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и 
сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена 
евоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да реме 
 својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> н 
ми бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш  
ља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> < 
а су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња по 
еколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се оп 
 — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био  
 стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужи 
> <p>«Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатм 
 глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па ка 
е Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмит 
И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> < 
рства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је 
о би је из наших руку истргло и предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је г 
е сви.{S} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да к 
{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало у једној олујини....{S} Ја се радујем опет; јер ће нест 
ој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је ум 
ога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог 
 Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпил 
о што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шат 
отану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи.... 
....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље 
сак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p>  
> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни о 
до најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. пр 
!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гл 
могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{ 
дили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срц 
 налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупат 
м Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дел 
 гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Ла 
ата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам ова 
се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S 
оба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и  
тило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S}  
а....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио  
а својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и з 
оварао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, пит 
ilestone unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отво 
р, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Пог 
hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ан 
у и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у седници краљ. судбеног стола 16 маја 18...{S} No....  
.» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање  
 Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p>  
би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих г 
 меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</ 
атији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,»  
говори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна 
по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савију 
оспођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам п 
куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отвори 
еварити и најискуснији лекари, нарочито у првим појавима.{S} Тако су сад мојом преставком довед 
етио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпо 
ано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је  
 <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злоср 
 доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га 
оји не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — пиш 
а....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити твр 
 замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што с 
арима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n 
> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи 
 <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји 
ана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Анд 
тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужил 
ој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом « 
 беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли  
суство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{ 
магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> 
....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало и го 
.. (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, 
 — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је 
p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упит 
.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нису могли  
{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кад 
необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:< 
ла час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где са 
о с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас  
је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S}  
Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како 
необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста рад 
p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је до 
заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два  
ађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу 
д лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што јо 
(Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како 
тица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким кр 
} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S}  
наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, кој 
ајнеодговорнија министарска одговорност у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупн 
мо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро раз 
то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па н 
проведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <milestone unit 
ад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се о 
Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није;  
— шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све н 
.»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму з 
ка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могућ 
еници, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера  
обројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сме 
тно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику вел 
 година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није могао имати две јаке  
S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p>  
зенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ 
, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У т 
убоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, 
Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти  
бро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни... 
енадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу  
 несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још  
жалошћеном пријатељу....{S} Изјавите му у име свију нас — његових пријатеља — наше дубоко сауче 
главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мршавост, кро 
ивљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А ка 
 пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унут 
 ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p> 
, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стр 
а — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног веч 
такнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само о 
 предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и руб 
документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на доку 
 напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе,  
ох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» 
нтала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај неср 
{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа ца 
...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На пр 
} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну ран 
ића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно и 
 Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он р 
И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети  
d> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и до 
.</p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два ре 
о капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа 
ало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, 
{S} Она је поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергиј 
р — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у свој 
е г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дођ 
ве матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 
тере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.00 
златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1, 
ан човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари  
Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи  
овен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, 
рође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњ 
стити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све с 
ад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре 
т Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавал 
кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам 
ту догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p> 
} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу,  
добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од ст 
е зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајк 
 свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су б 
Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан д 
опали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом б 
 — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у ос 
звишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног б 
 овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта д 
осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова  
="SRP1880_C12"> <head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишт 
е био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе с 
 несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе и 
pb n="175" /> <milestone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом изл 
 она ту. </p> <milestone unit="-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сет 
 богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница 
ml:id="SRP1880_C11"> <head>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ни 
е:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозен 
ре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на р 
г више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Анд 
иди а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног др 
ђу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну об 
 је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно ја 
их — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује извод 
и, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац прав 
Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету 
 разуме се, ту престаје критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог 
ала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора 
рају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година је 
женој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривиј 
За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије ба 
ута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаш 
ти на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кућ 
ну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца 
S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три 
а врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном д 
хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је с 
редак карактер — прави особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Ниј 
 да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ов 
 г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говор 
сти.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни п 
жале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске веш 
ији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула своју цељ с прв 
ног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ  
та ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну испо 
су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Адел 
ба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече  
ободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије ско 
 заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно 
м ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из  
p> <p>То рече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима —  
Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У ов 
?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца 
е осветила....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај м 
.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изго 
а умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје б 
ач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху 
нам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере.... 
Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута гро 
е дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица! 
/p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико да 
ндронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учин 
Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у 
р — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p 
д је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад 
....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Фла 
и почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми! 
p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој твар 
 што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Т 
 речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андр 
поте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му 
ћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убо 
ам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувен 
ј нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома својих уо 
 (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, к 
ама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посе 
тној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештен 
.{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају св 
оста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, 
 морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови уче 
едан указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на клиници. 
е, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опклади 
е кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 г 
и сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.</p> <p>Ишло се са свим полага 
 ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и 
— ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам се испове 
ом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести 
е досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том п 
е, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимашти 
 <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Т 
им» споровима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали 
 дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p>  
е можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће 
провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо 
довољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур 
И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздрж 
 се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....</p> <milestone unit="-" /> <p>« 
 у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беш 
међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведок 
«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови п 
плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и 
 у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог ју 
о је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... ш 
та одрекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој 
зидијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — зал 
а, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост. 
о радује туђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је пр 
 као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од пла 
} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи он 
обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног преп 
тне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и оп 
{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је 
ике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се  
} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и више;  
 <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене б 
то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајет 
 највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је с 
естите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите ко 
кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n="209" /> нашло се,  
ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и један а 
. . под I, II, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. .......... 
означени</hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџб 
ст права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну 
, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму 
 да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} Његови су погледи строги, 
и ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног судбеног стола, — ја 
> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре све 
јуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зано 
 се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима х 
ланфер» светска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породиц 
Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака»... 
 Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој понашао 
, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> <!-- <div type="novel" 
реше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли 
де, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} 
 се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу....{S} Преставимо пре 
p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљ 
ог атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «по 
 смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати 
и ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра нео 
они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с в 
и, познати, спорни предмет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако р 
ог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да  
осподо судије! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он так 
разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У о 
орни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си све 
уг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спо 
 дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужнија на пољу бор 
 <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илу 
т и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших б 
И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а  
онуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је 
ка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал....{S} Једн 
акле, светим местом, пред овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пиј 
У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен 
сној страни овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} П 
 матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у п 
ите.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Ми 
погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај и 
 госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај мо 
вог прихода капелан — <pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре 
је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођењ 
е прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из  
тром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна уку 
а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је пр 
ућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као дома 
нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили К 
и добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} 
их других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу позна 
 да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жа 
м имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да 
лавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Он 
ој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па  
твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p>  
рничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а  
само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и 
Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор туженој  
је пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним 
и г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде  
 Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао  
ине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ им 
} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара зас 
ије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све 
рија?... <pb n="61" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно с 
та у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хи 
Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали к 
м већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, п 
ва...{S} Она није могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није ск 
ето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Ми 
ње и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју чов 
ући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рек 
би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. кар 
евет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p 
први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на о 
е» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, који су се плашил 
га излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су  
осподин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{ 
обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је са 
 што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш 
уражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, б 
 који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је најзаслужни 
 тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме  
личније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од положаја.</p> <p>Он је имао 
/> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> < 
тању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} О 
 је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спаситеља.</p> <pb n=" 
жилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против сво 
 преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{ 
ица, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим прези 
попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у на 
на права односили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. М 
ета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе 
јој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни др 
а вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да бу 
ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест —  
ами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре! 
рави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао се 
е никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ad> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату пр 
а — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба 
 n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док 
ране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик 
ало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у це 
Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служите 
p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвор 
 са свим</p> <p>ново! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви с 
и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 годин 
несе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет с 
</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p>  
је.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дег 
ао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густ 
е, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло ва 
.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету у 
срете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонви 
 писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова писма предати на повратне р 
} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо 
ости сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим. 
на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> о 
у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p>— Они исти људи, који  
 чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике 
атеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да  
 то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се п 
године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост на лицу.. 
весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он 
гист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој ду 
ог беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомин 
 разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и н 
ђем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Ниса 
е са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту преста 
ом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По н 
ном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} Сад ид 
, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законод 
е може.{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења  
збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, шт 
ак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n="IV" /> је нов проналазак на пољу п 
p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спр 
е паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milest 
ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога 
м на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Не 
ти му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Гос 
/p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иг 
ојим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је  
де.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично лутали по суд 
цинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу м 
 прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца  
 као мртва у несвест.{S} То је сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андрони 
 кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и  
о падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министар 
да, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, против 
рмалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!...»</p> 
ртура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом пород 
ре Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гл 
по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она б 
ше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и  
ико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p>  
 <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину прив 
ве се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије б 
.{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као п 
во у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p>  
ама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе св 
p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио д 
ни; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај нар 
 се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у напред», рек 
ило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању поне 
и њен телесни покрет, сваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и тело 
> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много с 
ајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела ни 
ице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Про 
амо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, коме с 
 ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се на 
 неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрже 
— они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по  
 онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако  
м, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{ 
<p>«То је она... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о  
<p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</ 
 за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p>  
мену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, поз 
ни судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресени 
 страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јо 
...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S}  
То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозо 
приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мреж 
оје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело до 
о није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толи 
воје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> ми 
ме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви го 
а то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би  
 <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да 
али с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног фак 
е осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он 
унака једног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} 
} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, ка 
унце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по пер 
сподар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо ска 
сеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите ли у каквом сроству, 
ма заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та  
ну нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>тр 
 количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p 
Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећ 
уће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљи 
у бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговор 
 свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Н 
 једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љуб 
 моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни 
утем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију  
S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине народних  
аскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="6 
ју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из по 
S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он ј 
о мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је  
е причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен  
} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За  
те, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, —  
ј прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак н 
S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја  
ама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Плат 
ако ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... шт 
ћеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројим 
 — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише —  
нут прст.{S} Он сваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, шт 
 ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а  
оворе <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио: 
 и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су 
p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао ј 
 вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о  
ти !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!.. 
 из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд.  
 стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га  
ечено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од тројице сведока, хвата за 
питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су 
уде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној анал 
доџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отвор 
доџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да 
а што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p> 
си по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему 
та је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог  
Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на о 
о имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли  
<p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} 
доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мер 
ју — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако! 
суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он мога 
а суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би  
да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</ 
т!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако 
штинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти! 
ог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на њ 
оњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „п 
 стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседн 
 друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта  
мична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да с 
јао <pb n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> < 
е запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом 
е земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се  
 преседника сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господ 
је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на  
ог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакл 
0 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупчено 
 врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске 
ко и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих стран 
авним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S 
у препоручили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S}  
та.{S} У речнику притворства, подлости, улагивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се 
а.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још см 
отово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше  
но умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сиромаштина притискивала.{ 
 револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуња 
оју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде. 
р-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађ 
рош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" 
 она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог ње 
л све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође  
тручних — узимао сиротане, тако рећи са улице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајли 
 је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побо 
жи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У ул 
н није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он  
ти до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро св 
} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, изла 
 други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отл 
ије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива. 
 се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати  
асправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узв 
а све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета  
 беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, у колима — с његова су лица сипали зрац 
о навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, упитао: к 
ања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског ле 
 држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Прича 
>XI</head> <p>У једној прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести  
одина у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка,  
да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике чес 
 побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S 
а је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Анд 
 гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо је могао <pb n="134"  
ора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла ви 
 се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били 
смо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли г 
 човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари шт 
улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је  
подин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слу 
е овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу —  
гов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — изба 
с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48"  
одољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.< 
робљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спрово 
тили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> <p>Она се по 
>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не мога 
на за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{ 
азу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је ста 
по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} 
 већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла са 
своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек са 
 се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{ 
ао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном о 
н је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>М 
е среће почело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У  
ао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} 
смисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упит 
ене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S 
м ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са сада 
>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња зло 
е — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звал 
ћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «ар 
акултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у п 
 чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да ни 
е ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме ј 
 n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто  
н беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио  
 оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривије 
— То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да  
ре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа уза 
ме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица пр 
нашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је би 
о истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богам 
 пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у  
ала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад је 
права?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им 
 а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она г 
 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p> 
м се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика  
} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за 
 то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу њ 
вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S}  
 често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш 
.</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За о 
ла и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је р 
..{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? 
ла који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. 
а онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички  
усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог пр 
м....{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у 
ја.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} 
 друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао на 
ећ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза  
</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита сла 
S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило 
а.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41"  
ао мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се 
 публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.< 
е познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је  
ада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто под 
 тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен  
 довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је н 
е ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што  
 одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбени сто раз 
 Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да и 
{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и 
те, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флави 
еимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с 
а говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народн 
 године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</ 
т, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p 
 дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш.. 
е с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S}  
} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја запо 
удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p>  
то заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Сл 
екову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху  
 долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наставу потпомаже, тај уд 
оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> ш 
уин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена 
— — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје ве 
а рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се  
осто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пун 
инила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је ма 
и и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућ 
оред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беш 
диног свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Арт 
S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој жи 
које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула 
љно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и мој 
ал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто 
авајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од 
ива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!...</p> <p> 
обро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — 
 у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На 
риш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав из 
ором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упу 
је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказуј 
капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бед 
заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без ниг 
тету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете о 
сироте парате — секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1 
рлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се  
> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, 
} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од с 
тала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка с 
 не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио к 
ни раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit="*" /> <p>— Од онога још  
а га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, 
ишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сирот 
— мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у  
а пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p> 
ког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— До 
{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и у 
 добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му 
е покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур ниј 
{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила  
иди прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св 
чела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела 
ода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!.. 
одине 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види п 
рти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види п 
и умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под « 
ад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мал 
..{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи  
собитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледа 
 су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Пот 
..{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S 
адни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скаменил 
 но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета  
, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веров 
свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој зашт 
а била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће плат 
велира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од  
о неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за чи 
они газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право 
са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком до 
 <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје,  
е судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{ 
је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни 
новаше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће ж 
о високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!. 
а ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која 
е, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу и 
иштву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу 
ко грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} 
е да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и 
ити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција....{S} Шта је мени тада са 
 покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте позн 
ко, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па 
у дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» заме 
езидијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других н 
, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разноб 
р....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унук 
против законске формалности, или против уобичајене практике — па онда, разуме се наступа случај 
д је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар б 
г имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена  
жи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека,  
ну — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, д 
/p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су испупч 
о велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јеванђеља  
ром био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља д 
ник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко ј 
 пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, не 
омиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени св 
p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Са 
»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је  
S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и 
м роду спремио.{S} Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа 
 Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црн 
ло? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је в 
твима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њ 
 за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та  
Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај п 
<hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Т 
ам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју  
 изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој  
— Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> 
 мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — 
су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она  
S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што да 
 од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи  
едати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то  
 Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? п 
ила најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да 
ља Мозентала преседника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе  
жилачка страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на сво 
 <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашће 
астом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а  
ислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! реч 
а допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем п 
</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких 
рим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напуниш 
ио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори А 
 писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмеј 
 још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А,  
лемства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја.. 
шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у о 
— —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Д 
уњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећ 
а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?. 
оре беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли ње 
ца није откуд померила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечит 
узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренич 
— пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање с 
немили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као  
 поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где  
вет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотиц 
дар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему 
 госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га 
уран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме добро 
> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан 
е и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би 
milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђ 
 <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S 
 прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим,  
срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.. 
сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем п 
е црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p> 
 кад је почео продавати печено кестење, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флав 
дмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.»  
битим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да бла 
*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој п 
ветлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме ј 
и устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што н 
«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост х 
p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговор 
год знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ћ 
n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкре 
ането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у  
 мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није и 
виности на лицу својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, мног 
еђења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ва 
па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини < 
-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П....,  
/p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и на 
и не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова 
пасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} Немојт 
/hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кука 
може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ 
 Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 
ном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар 
а.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петна 
— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе 
ана у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине моје в 
само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља — а 
аза, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су 
, који је тужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да по 
ињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би бил 
 ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу —  
владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кривичним — процесима б 
како наши «политични противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотме 
овори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p> 
а доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, 
букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла д 
ечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене 
ских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухв 
p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није  
 <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="1 
ноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стара 
иротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S}  
а слабу страну његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са св 
 водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју ј 
народе, — по мери, како се она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и и 
, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не в 
} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi>Ог 
..{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима 
 се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S 
ра, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти док 
естио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен  
} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим  
своје непокретно имање предао Мишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су мед 
ручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном те 
о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада г 
 занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на вра 
ед судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго... 
ду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одве 
ку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шт 
.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли н 
{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска л 
о, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба н 
од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени о 
 је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо  
p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тра 
ка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добр 
 разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимн 
од — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централ 
нам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ о 
е — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише п 
ен овим несретним ударом, тражи савета, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину 
застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му с 
и, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ... 
ли, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих —  
аза; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за 
 цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима се мо 
p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада пра 
акви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како  
и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај раста 
е чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — није ни 
штинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је  
> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина.{S} Ја не  
.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — блед 
Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним а 
петије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху си 
ошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог 
ог семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је 
он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу децу 
и светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној ст 
мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У је 
а Мозентала!, — онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се дв 
е длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гл 
тански осмејак, — «јес, ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу... 
ном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора 
ултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разум 
 јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија 
т чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чува 
е он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна ми 
 боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{ 
овчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена  
орено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n= 
твари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме 
вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме ост 
приликама може рачунати на наше скромне услуге.... »</p> <p>И — после овога, они се разиђоше —  
ас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жен 
твори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шино 
а би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, пог 
ше место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини ово 
 свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену 
на, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како  
зије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон  
а мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери паме 
— ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у 
 стању преминула — њено ће се тело ради успокојења јавног мњења секцирати и протокол секције ја 
ао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што 
оју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n=" 
воме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S}  
не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни на ум папо не 
 свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му  
д у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да 
удског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепас 
, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми је разу 
ати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо  
на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак....{S} Њег 
нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама помагала....{S} Сиротиња има нешто, шт 
им гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте. 
практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из све 
 Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примље 
 се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се 
е да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S}  
на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче:</p> < 
давно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p 
 Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} Отвори је.{S} Из 
>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, п 
учи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевск 
 <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме 
 си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се  
ане мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе ре 
, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове б 
кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да припов 
, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко  
рилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине д 
о», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурниј 
тио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је  
вео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, ни 
тани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручк 
уша.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и  
 «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>« 
скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно 
е, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало 
вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор  
аконска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народн 
н је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву п 
S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велит 
/p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист  
г госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неис 
о а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао до 
дућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се о 
им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, г 
 што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, ш 
" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да  
 смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен гла 
.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак 
<p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумор 
X" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоц 
у да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нисам, о 
мом његовом подножју.{S} Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари на 
а углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У мој 
да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје очинство и материнство. (Мимично одобра 
ти.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p 
 видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; 
устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним име 
 да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан  
блике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли би 
ева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је 
 Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за па 
„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњ 
S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој т 
а сената, — нашли једну ствар украдену, утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и ј 
обним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у  
је јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су неп 
 која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?... п 
који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone unit="*" /> <p>Флав 
 прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} 
/p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невин 
пасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио  
ње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове 
о произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђе 
тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које о 
.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге 
и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере. 
скромне свечаности.{S} Неописана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу —  
{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повик 
дне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онак 
ло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> <!-- <div type= 
 Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ његова образовања....</p> <p> 
 да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за т 
ашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полудела, која је умела так 
 То је страшно!» —</p> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати ча 
> огрлици....{S} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Некол 
<milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} 
екао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресе 
е грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</ 
м овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак. 
" /> <p>То је рекао, је ли, па је после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S 
еће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се 
 шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па онда о 
аш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним  
лошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањ 
је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог ж 
гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединч 
зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви ни 
припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио 
оком <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињс 
ам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно  
овину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone 
<p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда т 
ли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њим 
ред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка  
 <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије пажње његове.</p> 
обро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави прија 
ер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротво 
под тућим плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, он 
рети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о  
би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сирот 
дне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време њег 
аједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, 
ући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Б 
мотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева 
што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов те 
умитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда  
....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> 
га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он  
брве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, 
 помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох,  
S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} В 
ву да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој годи 
м часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан  
д би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разв 
ио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p> 
езице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi 
 ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања 
ије.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ств 
високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку стол 
ног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S}  
о радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је повер 
ела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Ов 
одејање које је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно 
у.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописа 
кред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о  
П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андр 
а) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам б 
лако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и 
ешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива 
 Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он т 
шио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p>  
з тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме п 
б бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда б 
 над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему  
бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бај 
стао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> д 
и да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се  
не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S}  
преме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпр 
е учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдн 
ашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господ 
је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово  
ио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S 
ао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај  
н је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће  
ује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} О 
p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрл 
 ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да н 
екати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он ј 
S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у 
а ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или против законске фо 
 смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка 
 боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, 
н може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не сам 
о покварена срца...{S} Она је морала то учинити у своме лудилу....{S} Ја сам уверена!...»</p> < 
иста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донел 
head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ  
ад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љут 
зно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно 
 првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, к 
.»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нароч 
<p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу. 
вало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, та 
ја је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у судско 
tone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџб 
е развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити. 
о у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе 
>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица  
head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у бр 
е — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањ 
 <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над глав 
приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која  
d>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што 
необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену стра 
ead>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г.  
 «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи з 
 Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне н 
вињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што  
на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година н 
азумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмеј 
темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичн 
е.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докуч 
, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове  
вницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дареж 
еци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи р 
 господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као  
ју у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на вр 
редује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да  
толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори 
ицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узел 
ад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му пок 
е она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ст 
е из почасти одређено.{S} Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да ј 
сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми н 
Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он извол 
режу.{S} Он се према њој понашао с пуно учтивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства  
 више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p> 
епљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађај 
{S} У овом троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором  
р, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвор 
сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} 
био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од с 
гова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је  
дног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном столу.{S 
ак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме ос 
одинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео  
кар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И 
ва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргоди 
вије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари 
рну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рође 
 обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пала на колена и почела да 
S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунци 
ог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у  
атре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се  
 од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје осн 
Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо  
тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бир 
нџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за 
а полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — с 
 оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста 
 Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци 
љним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, леп 
госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и о 
ану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна де 
, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — н 
ступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онд 
ла и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још в 
едник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П.. 
. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код кр 
г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су 
 г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би ј 
лемићске породице — па јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n 
 Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао ни 
аведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данаш 
 овим узвишеним судбеним столом одржала фалишну образину привидне невиности на лицу својих себи 
ђем на саме појединости на по се у овом фамозном спору.</p> <p>Остављајући праведној оцени судб 
 стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку в 
</p> <p>Огрлица моје матере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога а 
 Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у 
г пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту 
јера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документ 
....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судб 
пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног с 
 је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ов 
нје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кре 
ад је непознати полако устао, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи 
/p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем на 
сли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине 
колико десетина — медицинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би и 
ју наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — з 
јаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стр 
Он је постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" / 
машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је од 
те видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини,  
е охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, ка 
му...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на стр 
стао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно д 
вим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног ј 
аштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га  
ник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим 
 тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико  
ат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкр 
 — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не веру 
у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друг 
 г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбољ 
ликој мери потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох к 
трих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија.{S} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да ка 
.{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег сиротана.... јадно моје сироче!...{S} 
— дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва је уграбио огрлиц 
ртурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> <p>То му је и очинство и материнство. —  
оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је им 
одицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од корис 
Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа п 
p> <p>Како је ушла у собу стала је пред Флавија.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{ 
Он оваке наступе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на вра 
>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико д 
одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија.</p> <p>Он је мирно приметио:</p> <p>«Тако је:{ 
се мислити како је ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату 
 се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{ 
је.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама  
штенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смирени 
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред  
има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати 
 неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах 
му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За ва 
ист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресе 
абинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{ 
— Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин  
{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па н 
ла тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна 
а силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било м 
ро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само туж 
пао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми до 
ик прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хва 
, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S}  
у чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде и п 
 и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{ 
д овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве с 
.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да ј 
 је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да 
ношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n=" 
>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде? 
S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p>  
егове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је ј 
ноги <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао тра 
 своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља М 
жи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као шт 
"-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовит 
p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраже 
ули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г.  
ац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису ни 
За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању о 
линику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине до 
ата у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес доби 
 Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толи 
се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођ 
ви па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног Арт 
е испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо проч 
 била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сја 
} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов  
ше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чини 
ни презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слобод 
.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истин 
и на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона 
а:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Фл 
ја је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог  
 опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и 
и смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, пам 
. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад чита 
" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело н 
} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S}  
 чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени  
баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био за 
ка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо 
е?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај ма 
о је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — д 
о? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби је име <hi>Розет 
у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз  
рота.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге годин 
ме никад преварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n=" 
? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав р 
може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?.. 
Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни 
«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» 
— — — — — — — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два  
ог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам  
а постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чул 
>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мр 
ао што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква доку 
 нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео ком 
деал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огрлице,  
азног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, ка 
, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог з 
 би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трж 
ћа од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три м 
 Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим  
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у леп 
сматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихови се погледи нађоше, сус 
10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у св 
е!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад  
јала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само ј 
вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је п 
да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке ц 
тна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да напад 
остојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, д 
 трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцн 
о воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и 
чак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — 
било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је пр 
н је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти з 
хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети... 
јер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на  
ур правио план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демокр 
ете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резонова 
 читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је каз 
ући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико см 
 <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте го 
<p>Јесте.</p> <milestone unit="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је сре 
анилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под ма 
а и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик ј 
 оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тога није смотрио ништа.{S} Пред његов 
ом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове с 
игао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу сво 
чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљин 
 за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беш 
} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повик 
гословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица 
о ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову м 
о.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиромах!... он није више ж 
Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Фла 
одавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одре 
ндроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бран 
ене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад је на ред 
 те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се мир у неко 
ризор.</p> <p>То је огрлица пок. матере Флавијеве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом. 
ошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним 
ладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном тужном — но и чар 
ирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критик 
 као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гну 
о: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно 
ко чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г.  
ст Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити 
ј и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце п 
чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре  
иште.{S} Кад је све свршио и нашао се с Флавијем, онда му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г.  
га.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили 
, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душ 
 и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ њ 
 моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{ 
то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је 
 Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар... 
маху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна п 
Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, прв 
:</p> <p>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу  
нат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шат 
ало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како 
душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} 
у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа с 
ли готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила 
руге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и 
 г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — д 
ебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи 
сетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас  
p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рек 
> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како сам ч 
 Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да в 
ђани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних 
. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело 
 г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о обли 
 имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да ј 
 предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па  
онаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ћ 
е опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</ 
отив целисходности, или против законске формалности, или против уобичајене практике — па онда,  
азирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S}  
а могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван ко 
та....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p>  
седник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок 
 је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне 
нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно поч 
седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb 
столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које му је из почасти одређено.{S}  
р има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб  
 замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да  
е постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Б 
примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> 
 <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо. 
бито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајт 
 особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — оде 
ри....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!... 
.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — 
ш од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече  
" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци ту 
 — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох д 
ја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени  
 у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89 
о у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидил 
зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој  
чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи г 
о постељу.{S} Спремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отмени 
таде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена 
ом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да и 
ђу тим, он је радио с Лионом, Марсељом, Хамбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговач 
ије Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол вл 
ладих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљско 
м само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све мени исприча.{S} Од 
ету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде —  
толу је стајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњ 
Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а 
оплаших.{S} Пред њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и 
е, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је р 
јмистериозније су неке, у пола нагореле хартије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Ру 
ећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачуну преварио.{S} Његово право 
ђе у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} Он је нашао траг свог рођака.</p> <p>Још су 
отишао понео је са собом и оне нагореле хартије...{S} На самом поласку рече нам:</p> <p>«Можда  
.{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...< 
овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну д 
е поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведо 
стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, 
морим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан! 
неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даже 
и:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... м 
строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштериј 
, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? пит 
а невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђ 
ном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопро 
реба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траб 
 Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметањ 
неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да 
тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин 
 она израда!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши 
 који, макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведо 
и као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир  
} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српско 
уде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу 
нара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
е за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што ни 
p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} Тужитељ, с 
 покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана  
та.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> < 
штује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, п 
 с овога становишта овај спор посмотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне  
ролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогле 
?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} О 
му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрз 
ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их п 
ркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а н 
нио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти  
а сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења н 
а не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку гове 
повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти  
ко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, људи, рећи ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432  
е г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем он 
 стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана 
 и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толи 
сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпр 
на, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне п 
 једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вр 
 — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде ба 
 грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар с 
ност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — 
тну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата! 
Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена о 
добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су зане 
у, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П 
одишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве б 
 обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млади Ривије 
ја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то н 
јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим друг 
 Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако мо 
онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не б 
ој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима 
асти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души т 
ло, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Мо 
онита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог разг 
утрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди  
гло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад 
о испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џ 
 његову.{S} Она је тамо и управила свој хитац.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, час 
еке невидљиве силе, моћи, која нас је и хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, н 
о јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита 
окри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p 
 <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини 
тресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а 
, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је д 
вит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било р 
— онда се преко Огистових усана развуче хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сва 
ака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне ст 
аслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S}  
Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на 
так.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља разна спо 
ној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему вели 
емила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их 
огама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго 
них мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на њего 
у од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни судбе 
тељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес  
транца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} Посл 
че ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог м 
ли анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се п 
ц.</p> <p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета,  
вљаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> с 
 грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} Пред очима јој сташе 
гист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте  
 оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и 
> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње 
ман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» 
се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку  
по, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркнемо.{S} Мени 
познати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, п 
 и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му доте 
 нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртв 
 остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено све 
 Неко је ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри 
а.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> 
ама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља 
скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, 
и противници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног  
с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII 
хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, ово 
е он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету зна 
атељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево 
ро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад  
ава, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{ 
ову светињу нашу унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, 
ло Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадо 
а се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег наше 
— Седите само!...{S} Још је рано....{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни  
!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је  
 поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђинала 
ниста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да бу 
сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно  
.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — нар 
та!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца 
желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по 
љајући праведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени ве 
 питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је 
ли моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докт 
у имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на с 
олико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да на 
терино стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем час 
не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро 
} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у  
т адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком ос 
 — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете о 
дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланф 
таве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, 
ве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не  
 стране, па — међу нама речено — кад се хоће, онда се увек нађе «узрок», који, макар једног од  
а које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су ви 
не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} То призн 
ности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем р 
 дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена он 
на, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које х 
ојој се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да пр 
>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њено 
ринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «твр 
кво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то м 
е диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ства 
за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Ми 
аше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је 
ачин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола н 
ади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу н 
да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мо 
ор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврди 
оје мајке...{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — мо 
ек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио.. 
ретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S}  
су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште пород 
 гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудру 
 награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како 
акле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у нару 
тина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће остати истина; скините је, оставит 
а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој саве 
} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логична нужност — питање:{S} Кад 
уд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свака 
 — плачем и ридањем....{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на он 
н, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек  
> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му. 
вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части,  
о што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за 
 — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је  
це...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђав 
 ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом свој 
порни предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S 
ите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу д 
, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, госпо 
" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен узд 
...{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под 
ца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под 
/p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> < 
м под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођ 
> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p 
...</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми  
цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили пол 
пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа  
.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комади 
 <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... спасите 
ротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — свет 
на се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју с 
о је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио као  
лосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Оги 
 ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, 
/> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да 
е лепоте, — рубина престављају пет рана Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на ади 
ни облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смараг 
а доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде. 
ом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S 
т Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен рет 
са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати  
одати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полу 
ошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији мно 
 лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну рук 
Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с друго 
, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свако 
едним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на струч 
ивијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреб 
 од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је  
те.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је бил 
о баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмил 
—</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} 
/p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да 
сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца 
је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према 
е тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покус 
осподо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила  
имио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дан 
ндронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред 
зио по који таман облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; 
 у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било  
ронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавицо! — још није ни наступила несрећ 
ла.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутр 
нарави и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажел 
} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жерве 
овао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо ку 
удској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они  
оном има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а 
е групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи « 
, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш ј 
ј Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој  
. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред пр 
 Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да оста 
ора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} 
 пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам.... 
VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестамент 
где....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавк 
....</p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене цен 
двоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на  
својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> < 
 газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с тв 
ени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; ова 
ана? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> < 
ио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће посл 
а ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања 
бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто  
" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока. 
маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је свак 
ад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове 
њем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међ 
о «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко  
или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допус 
и веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут виде 
 нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиром 
{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере 
ити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они с 
ква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и з 
о мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје 
цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисај 
се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разуме 
друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само оне неимаре,  
д — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — 
ени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата  
е свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик п 
 уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је позн 
азили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погур 
тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје див 
ених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али 
е коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ћ 
 оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда  
ндук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске 
l> <l>Мајка те је научила —</l> <l>Кито цвећа,</l> <l>Моје сунце потамњело —</l> <l>На обзорју, 
Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да  
чај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пре 
де се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је осуђивано парт 
 да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен 
еше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као 
онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед повикати:</p> <p>— То је! 
</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпођ 
ам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па 
Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па 
 «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се процесу води 
коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или против законске формалности, или про 
ад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно о 
љи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Ов 
 није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати 
 речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закљ 
вог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прож 
у којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер исп 
сао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде з 
Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро 
 устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа обе парничне стране, па рече — с 
ј соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То  
е.{S} Његова појава само произвела је у целој публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!...  
ца, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круг 
епчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам ј 
крива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак  
лу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} С 
 грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Ок 
pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем ра 
 вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} 
 ми је разумемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас» 
ану....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и 
али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово 
 прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима је ма 
ког судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{ 
да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чез 
шљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пег 
рестава, којима се може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа,  
тина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш ис 
{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb 
.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних  
 по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> < 
у и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитив 
 и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још  
ровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они  
ко је тужилачка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не т 
 презају.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанс 
/p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спор 
<p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао чита 
 је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратим 
ношћу скопчана је сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», —  
о.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најс 
итељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само шт 
 употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група он 
} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада д 
подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милос 
раде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; а 
узвишеног судбеног стола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није о 
авитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор  
ту, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака 
у, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се  
ере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи пог 
роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до  
у чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и т 
> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се кој 
ужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење 
ца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 д 
мотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је 
estone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице  
и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S 
тини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми вероват 
е на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — о 
раво улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на ули 
арајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни глав 
је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — к 
мења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S}  
 нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом  
 са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара исказу слепог свед 
па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате  
код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То ни 
ни гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена ко 
с занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*"  
ако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак  
мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се и 
љено једно питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорн 
д изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро  
пођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише  
 једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је д 
ке, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти 
ногог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостион 
аза фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам прес 
едну њену стварку — малу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p 
 јој сад још само фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Деги 
жи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милију 
ијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја 
ено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од ово 
....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел,  
 уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном з 
немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на 
ве дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «То је!» повика сва публика од чуда — з 
 полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун зар 
есто дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше 
е његове означаваху скупоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је в 
и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким  
еди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 ди 
ла мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у кабинету.{S} Ан 
облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Је 
облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Је 
е.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито де 
ње умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То  
 ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помоли 
 разговор</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево н 
о.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач  
вима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из дал 
зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p>  
довољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред ов 
е зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими 
ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да  
 сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собо 
м је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре бил 
 несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, н 
ад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли  
ек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте 
—</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва 
b n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра де 
реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb 
 пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекл 
ита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан и 
<l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице, 
} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од г 
зентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, разбојника који почеше да 
нило, оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег о 
 њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш  
чну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим 
ест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених 
има свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великод 
носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сн 
{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо 
си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} Н 
капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — 
ога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти 
...{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди  
е би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом св 
 вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју је сир 
риђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто ш 
х прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира 
не земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S}  
 Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног мужа.{S} На ками 
, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с д 
з кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као кап 
 За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабија 
{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно  
су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана све 
де свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ 
, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа д 
бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p>  
о опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше  
беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло п 
 Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је ми 
вом брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — м 
о набију и најневинијој ствари образину црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, 
<p>Оно је једини извор њен, из кога она црпи храну себи и својима.»</p> <p>Полутанство је мрзио 
отворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паме 
јке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне де 
ту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p 
љу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу д 
године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би у 
догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка на 
а од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као д 
Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S 
те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао то 
ви правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је  
овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштве 
 погледи укочише на њеном тужном — но и чаробном лицу.{S} Он се сав стресе.</p> <p>«То је она.. 
упа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је 
 је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упи 
ледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Гд 
ога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пр 
и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је  
 било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да  
д гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко у 
{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ват 
с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облача 
има је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати. 
је скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непознатог гос 
 оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То 
{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин,  
 погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако н 
 ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине,  
ар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} Од кад сам се родио  
ти једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакв 
оче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста 
т.{S} Он је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} 
обра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и ре 
ава несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уп 
 ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао 
пт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија 
у руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оста 
 мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p 
с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — 
ле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања,  
розница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра 
. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му 
Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама  
 дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривиј 
 борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се  
слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који тама 
посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета бил 
ља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо живовање  
ећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S 
и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Миш 
 престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарим 
one unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола буде отворена. 
тресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ћ 
часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>З 
оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте 
ош 40 свештених лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној 
не огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци ви 
ст....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне приг 
га оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>«Осам и по часова» рече са 
сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте пр 
p>«Тако је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје с 
дро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ау 
рукчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г.  
ким изразима у тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу  
и сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»< 
овикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота мој 
овори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој с 
вом протествујеш противу напада на нашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb 
ните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са  
видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, ис 
пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напуст 
та и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгу 
 код своје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу де 
ену крамину своју!</p> <p>При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... д 
 пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, 
ме притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му 
о народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене згр 
 мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино! 
не ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекл 
 судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно пор 
 ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принц 
такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Б 
еним тоном.{S} Сви наши пријатељи стоје чврсто уз нас.{S} Они су праве стене.{S} То је прво.{S} 
рца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} 
 Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од  
ним хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако бож 
ди, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, б 
абијану — па му рече:</p> <p>«Ти си ме, чедо моје, лепо слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> до 
<p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам 
оје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, 
Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон  
 ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди —  
 плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «не 
Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће... 
верно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.. 
 Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и  
ја уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> 
 — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим 
 дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да  
 у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу сво 
ма, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може 
ође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је к 
кључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О нар 
ење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стре 
ски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног сто 
 шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела 
же — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је огл 
рестанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека разговор озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да 
полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S} Ово рече 
ој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште. 
најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједн 
 није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово гов 
p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебриж 
<p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мо 
љку....{S} Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хла 
ед овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека о 
ита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Г 
 не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђ 
p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста н 
ни с ким прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговар 
 бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку 
к мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма г 
але паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде. 
> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> 
а има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, 
а сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек не 
— које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у з 
узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда ст 
ти.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не  
ше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{S} Ста 
аком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудницу спровести.{S} О том се ба 
ешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чуд 
и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго в 
а беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, 
 округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва  
 своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала 
ију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћ 
е чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S}  
шевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> бе 
 виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих  
.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине председавао је председник суда 
се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био 
— и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху 
није, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас  
 <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и  
што подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто  
 овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} З 
 нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступ 
>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки  
тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S}  
рила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велик 
 су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш 
/> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавијевој.</p> <p>Овде се на  
е донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири 
«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита  
лико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући 
 бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху ста 
 речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој. 
ника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила прес 
— Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од  
p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је св 
» повика несретна мати и паде у наручје честите ћери.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
удо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува 
ла је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла не 
породични мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њих 
жи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру  
артије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта 
 — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!. 
S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже. 
ђу оним убожацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међ 
о надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла и 
двећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор 
манципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађ 
у ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Д 
 знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало  
— чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и 
 Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узро 
 је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани пошт 
на беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа. 
зборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бе 
д се нема.{S} Наша је сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је 
његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — до 
ни или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за ко 
ните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњ 
е дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари, нарочито у првим 
 бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ  
ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили 
аручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у 
 вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину 
човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега 
политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, рогат 
 ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десети 
.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се баба 
не школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и д 
исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини д 
"SRP1880_C5"> <head>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију п 
тмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних пос 
ре де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђ 
 ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај свет нема 
!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам  
тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом брак 
је Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</p> <milestone unit="-" /> <pb n="76"  
дресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог  
 старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три 
ини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година. 
 тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би тре 
.</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је  
е било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда. 
S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му чес 
— Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> 
е себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине  
ку.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> 
људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очим 
а најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црв 
итина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави —  
 Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андрони 
{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог с 
да прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је 
SRP1880_C12"> <head>XII</head> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, 
 Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О 
сретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> шт 
зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, која онда 
аши.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Јед 
упости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивиц 
ржавној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} 
 су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје п 
 покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по  
а остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака 
 имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и 
па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — н 
 је на свом месту.{S} То рекне, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} О 
 дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болест 
на чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да 
ној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте....  
ниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се с 
и.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што стр 
трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се  
. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило  
 бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ва 
 на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и про 
ег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили  
првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Б 
осије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <p 
аво.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важни 
беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S}  
увек поверавала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом  
ивити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће 
дређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p 
вању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спр 
 учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, о 
рлици; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако ч 
уо с ума нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, кој 
" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди д 
инство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оц 
 хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут 
е почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, 
 који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој в 
{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих јо 
рата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да 
придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво 
о било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници сва 
 жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешк 
з главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!.. 
вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје 
 време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка  
 хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сир 
, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта  
ам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључиш 
таје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џон 
ом спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше  
к својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад  
озета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом ви 
удиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговор 
и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило н 
е и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p 
амо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} 
е дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не в 
и оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто  
ећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, ш 
 кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову  
ога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она  
е строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Б 
ах беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она пр 
рнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је 
г детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут з 
во престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громови 
аде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и с 
Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком в 
ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајц 
а мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне ре 
ично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако н 
 хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с грешном 
им извртањем и неистинама.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје инт 
ти, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на 
ју у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> < 
{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање з 
рна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не 
е свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да с 
 овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је оч 
 /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и де 
...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете ма 
атом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије. 
аности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопре 
ајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n= 
атње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — 
г овог тајанственог имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, д 
 није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива 
, неизвесности, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред 
ј брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Н 
рио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{ 
ачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба,  
— од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О овом се 
едоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао 
ној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих у 
очева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова. 
 ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>С 
ом детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде уп 
 згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флав 
ко међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта  
—</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни сте!{S 
обило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толик 
и, утире!...{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заш 
мо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале 
вари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера ни 
, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изго 
м годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме,  
у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су ми испали!...{S} Ово је нај 
/> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта 
Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" 
с материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није  
>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мише 
 смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће б 
о вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он н 
будила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично  
 пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слушала је с необичном р 
љакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врст 
не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" 
и на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене ма 
ња по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} 
а.{S} С обе стране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком свет 
ридеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p 
беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим велик 
 и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови  
лом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет глав 
етна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик ка 
нђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнав 
.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај б 
{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да  
S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегл 
сту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом 
ne unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нех 
олитичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоме 
...{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешк 
Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} 
е прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошт 
пског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{ 
вео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да  
но мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да вод 
> <milestone unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је 
еђу сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позива 
о, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из 
а.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла. 
вих идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује по 
пита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што 
{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} 
 још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у свак 
а презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће велике и 
ове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао 
пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно лепо жи 
оказало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби око које се т 
ања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грб 
 Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они и 
ш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора 
. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у 
не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишље 
ами увидети можете, нанела црну пегу на читаву нашу начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И м 
ена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после 
то напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан н 
дамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S 
к огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога же 
мети, и то само они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — < 
 а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег дру 
вање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су  
unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д»,  
ла из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведоч 
 три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког  
ве дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Ово 
ш мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>« 
а хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.< 
г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, ка 
Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу  
р и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>О 
коментарисање следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је 
нце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.< 
рњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи —  
е Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто бл 
 тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати. 
.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута 
сао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита. 
ни од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица 
p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, пре 
соке покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих на 
ет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по  
знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да  
у П....{S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостиони 
тарчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се 
то је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће н 
стог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере о 
сподине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога 
рном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лиц 
 после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он ум 
господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњ 
ећ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на  
 капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они се кретоше сви.{S} Ја остадох 
о анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води....  
амена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је с 
.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се  
о, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу?  
. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треб 
 — одоше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у  
/p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу —  
/p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — 
рава да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме 
 кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433 
су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} 
дник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ  
S} Президијал.... то је нешто.{S} Ту је човек увек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати 
пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовн 
ход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ ослонити.</p> <p>То му је бил 
че гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110 
обље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да поч 
но је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p 
Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је  
м иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да б 
{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични —  
7"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... 
head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Б 
дини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, 
 г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано 
ругу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да 
; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару  
ио је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком мар 
 бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> < 
егов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога с 
азвукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Ал 
ди.{S} Парницу је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић с 
 исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над глав 
оме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Н 
јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</p> <p>Стари  
и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пит 
а би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — 
а би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школо 
ао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повра 
</p> <p>«Од које ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; 
убоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних ш 
емља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да л 
 нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p 
 у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, гус 
— за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам во 
{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да 
ина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до  
д глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоа 
ају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао 
од поменутих сиротана постао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била  
а?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање стр 
радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела ј 
 жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То 
ог газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, д 
авом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе му некакву хартију.{ 
н по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ства 
о мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили 
 као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви 
шнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог  
 сваке недеље облазио је један непознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је оби 
мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <mil 
— наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, б 
S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи  
лика — сваки по свом послу и положају — човека познавала.{S} Они се немо поздравише.</p> <p>Оги 
, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је 
е знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!... 
сно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних го 
<p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под з 
них предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијеро 
не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не  
ији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све  
а тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дођ 
} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу. 
..{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове 
а у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S}  
ред се као опржен окрете и погледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек 
итни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — дан 
дном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да  
и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме как 
чку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{ 
 и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У коли 
љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта  
ејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник ус 
Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n=" 
ким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људ 
 звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S} У политичким — кр 
...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти  
ма ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је 
ао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном х 
вљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који 
росјака.</p> <p>Прошња — то је понижење човеково.{S} У ком се месту множе просијаци у том је не 
оживост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви пр 
рестављаше пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, би 
ће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јав 
чност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем 
у столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог висок 
поверила преседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је 
а једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огист 
 нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p>  
икала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред  
ничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струци.{S} Не мање обра 
е оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је 
у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим». 
на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а све  
а је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава в 
и.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испуп 
апрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у 
оспоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта 
орише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», пр 
као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она ј 
срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у по 
икаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај овај сила 
!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И — он издан 
<p>То му је и очинство и материнство. — Чувај је.... подај је Флавију чим постане пунолетан. —  
рава, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наши 
ка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} 
вне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се,  
ните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у  
pb n="189" /> <p>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у сво 
. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми в 
 човек лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жа 
варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и 
> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје је млађе  
ица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувено зам 
<p>У оној несретној револуцији и ова је чувена јувелирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? 
Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњење скинуло је с 
инима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна 
анас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{ 
су могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује,  
чен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Фла 
ом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов 
конодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад б 
 опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јединог златника  
љ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за 
нај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на страж 
е сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан 
 брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S 
ожи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним посло 
едока... «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ре 
едан једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — р 
, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим  
ри г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Је 
рођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и 
p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је нешто са сви 
. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; купила је од каквог  
расној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој ле 
ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло 
S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио р 
у лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! у 
у огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она дра 
ођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стајаху мн 
 У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; 
а око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ов 
 ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам на 
 сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу... 
е од таког ниског порекла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној н 
 <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на  
грлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доб 
ли њихни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу нада 
леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да м 
/p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне прокле 
 нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} 
ш никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чудноватог потреса његова; сећали смо се његова обећања 
есу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили 
бљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео ни 
реба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће  
исуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судниц 
гово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и да 
као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</p> </div> <div type="chapter 
одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — зн 
 ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта 
амети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што им 
о га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем млад 
ека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је и 
ј је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у  
 све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се  
 драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!.. 
p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако приј 
} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S}  
е за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више 
љевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де». 
2...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што 
спао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаки 
 и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан 
ра с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте ј 
ој, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред 
и су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпођ 
и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже 
ђени, слепи јувелир — сведок?...</p> <p>Чудо ми је само, како је наш млади племић могао да упот 
>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флавије се згроз 
а, појавила на каквој свечаности с овим чудом од накита из хиљаду и једне ноћи — с огрлицом иск 
 покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне ч 
ости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица ње 
е било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им  
 слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала 
 ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} С њима је тешко  
томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и  
} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти си мене понизил 
рошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јо 
рт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда своје рођено пон 
оје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу с 
ита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p 
иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим  
не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које 
 немаш....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег 
г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја траж 
е и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и нас 
ш многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није з 
p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти забора 
Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је  
не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада 
бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше там 
о Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради 
шла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша м 
пио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране засе 
Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из 
сретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у 
освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Јед 
остао њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере збо 
авила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показ 
а Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу 
узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозни 
здајник.</p> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемо 
диштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уважено 
премила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никад 
Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опас 
егове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером д 
рагоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} 
 чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка умрла.“ — Онда није 
ожи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p 
..{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви  
еља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђ 
инило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издал 
омолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а јед 
ије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непоз 
 беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију,  
 испод кревета, — <hi>Розети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу 
— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њ 
је од свију најгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Ње 
н изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема,  
 ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бац 
илкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а  
а ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} 
ачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће бог 
а шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад ј 
 па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тог 
називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи па 
ђемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли 
вили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашл 
о пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.< 
ног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице? 
гистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> < 
Тако!» повикаше неки; «пошто је напунио џепове сиротињском муком — сад му је лако ићи да се про 
и отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</ 
и на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вече 
скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист је избегавао све јавне заба 
ави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено мил 
еше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа т 
...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и 
оа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а друг 
ана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ 
а.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по дух 
јем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да  
ла!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чу 
ј ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и д 
</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине,  
 маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам м 
 то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је у 
ц сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3а 
 <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије пробудио 
е, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је 
љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:< 
је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да  
S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} О 
ала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком ж 
тидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је 
 и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије  
упасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад преварило  
освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита на 
у неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече  
и је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио,  
ба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћуш 
о....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му  
ше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних  
о јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сам 
 неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, ка 
м једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знат 
 речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја почел 
 Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој  
ко, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био  
а кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати  
она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово пос 
ле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи 
/p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Ф 
 тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај  
шио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо! 
рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Фла 
 реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведо 
очитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије ад 
C14"> <head>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник  
 стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S 
 живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мај 
о Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га шко 
 спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душо 
 ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S 
у корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад с 
ба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он ће, хоће неће — прести као мало маче....</p> < 
ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:< 
г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману. —  
повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати,  
та значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседни 
на, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за 
 свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој од 
ако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита 
сада уживају «подједнака» права.{S} Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих 
..{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете 
ху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слушала с пуно интереса. 
не муштерије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкред 
ити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није о 
!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чис посао!...{S} Кад нас и он 
. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де- 
рви веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де- 
еду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевск 
е.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, проду 
 тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они  
} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се закан 
леменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Еми 
p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете  
одина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан  
 помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан ма 
id="SRP1880_C15"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је  
 два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је  
 Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је парни 
очимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур  
што но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парни 
уда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То је 
уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки исти 
мо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су о 
 да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драг 
<p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чу 
S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изг 
н и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу —  
у званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камење 
ом - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смараг 
ких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепераше у хи 
.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки из 
шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87"  
у скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција ни 
ва је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На б 
ма и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; д 
је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динар 
гоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти  
 грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шат 
а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним ра 
} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S}  
руге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри  
ру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> 
Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрл 
 предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смараг 
} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбе 
м нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако у 
мице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «ка 
 људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште 
и....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо  
ји је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и 
S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у  
им ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} 
лу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ак 
мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше чет 
 новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посмртни оста 
вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна посла, необичне 
ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ.  
шар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драго 
мо у П..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ћ 
те баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличн 
о, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле се могло виде 
кови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словим 
гу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по 
 пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови 
и — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S 
јмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овд 
 предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни 
S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло  
!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван 
араца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окр 
њем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су  
реним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа лудниц 
парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — < 
оред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-М 
лу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мисли 
 Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, 
трашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест д 
 посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур пом 
рати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је  
.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувен 
жда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона  
помами — пролази кроз кости као усијана шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим 
ка.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем  
— није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} У 
земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих 
и си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или: 
дигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког св 
д црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују мрак и по 
то у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластиј 
у више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ј 
ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слага 
ио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову удар 
и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школа, његови ученици — то су му предмети најмилије паж 
о „Розети“ — свршио је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у  
ли у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p 
 година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег д 
 да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете мо 
амести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb  
</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је 
 баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобразио, који ти је повратио твоје породичн 
пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест гимнази 
он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме  
радије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сиг 
рао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до 
е-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се 
вно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S}  
 разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, д 
 поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Учинио је  
.{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи  
чем јој пун нестрпљења....</p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си м 
.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи јувелир — све 
е већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, к 
правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа 
опаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене 
н у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну тре 
 својих кондидата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда 
д одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон П 
овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрони 
адио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је с 
 не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању 
а мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p 
ла да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још ус 
ваког опомиње:</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш,  
и изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Аде 
а шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зн 
наш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S}  
вај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се ди 
 и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену 
е опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђ 
 да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се родио? — Ништа.{S} Не — 
а!... ти си моју молитву услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам на 
 је нема никакве сумње! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим 
својине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p> 
ти, уништити несретна револуција....{S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко б 
уд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док 
на, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је с 
ан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим но 
 овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступ 
ја, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он  
ислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери ту 
ао његово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе  
 не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту б 
е, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили  
ћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p 
потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром 
Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам. 
није хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p> 
еш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јав 
ене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: д 
 да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми ре 
ку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не наме 
рао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S 
ет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упам 
ти.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно 
це овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb n="124" /> <p 
ше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одл 
. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико 
— Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овог 
и — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или и 
из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, 
о у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> 
ам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао;  
} Ја остадох.{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом ми 
ије било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби 
о знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S}  
и беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} Куку мени кукавици — ја сам свему крив 
то дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати некуд чес 
ка, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је 
..{S} Кад нас и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оста 
} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој пун нестрпљења....</p> <p>—  
и, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Ка 
/p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само  
илу....{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? —  
изу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник то 
 на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —</p> <pb  
мо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприрод 
 може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Фла 
 Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања м 
упштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна  
S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у веч 
.</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени шака, он 
да и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смел 
 шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је уш 
ло је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S}  
:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дег 
 бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута врат 
овукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје по 
ац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоћ 
е, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, ни 
ри г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ниш 
.. </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. пресед 
га супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а оче 
ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми 
 Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претресла сва  
цу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет! 
осланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb n="136" /> презају.{S} Они имају пред очима  
спођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И  
 поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што б 
у.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктират 
гледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда сво 
ремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради,  
ичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређи 
ости, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов висок 
.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно у 
отиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којим 
лике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у сво 
, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати 
трани.... мргођење у публици.)</p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје м 
 </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока 
...{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка има 
алову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га снађе  
слепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} С 
у на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар. 
 Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све се ме 
да.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добош 
лаве доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је 
i>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. п 
 знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако з 
сија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно она 
ради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа. 
 да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру 
авља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом до 
 хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!. 
е, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је с 
рихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н 
и у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени  
ај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{ 
у једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од дан 
ја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена 
ало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у 
вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној роби  
 већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом.. 
оџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће сведочити тај новопронађени, слепи  
љиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о оно 
 — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који ј 
ужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} 
Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани 
 имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља  
о што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког  
е све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... 
ену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дркта 
Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да с 
сподо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо... 
смо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе о 
.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин 
дркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут  
д Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше 
у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљад 
..{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад  
а, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мише 
уција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља гл 
ачин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја 
 туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ват 
нца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жр 
д сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она 
. прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом спору?» питаху се друг 
е, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} 
је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија. 
о пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смеше 
њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Ар 
Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; 
а као јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истр 
питаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратр 
на је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нап 
њу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре 
p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div 
е доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна ду 
ташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог пл 
твену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према бед 
м; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сирот 
{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено с 
 позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачки 
шене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе 
ад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња може препоручивати, само не у јавној настави.{S} 
у.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдичењем и џимријашлуком.</p> <p>Огист 
/></p> <p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, 
{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од бој 
расан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари ил 
истових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар о 
свет.</p> <p>— Надате ли се користи или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За 
 Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по м 
је, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше пост 
волуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да 
аквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу нази 
испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — онда ко има права, д 
:{S} Пошто тестатор учини <hi>оно</hi>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно 
 — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријате 
ведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских 
п не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег  
ј свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»< 
а, поред изванредне лепоте, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање п 
же.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала суд 
спапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва заду 
д оне треће трећине народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао  
ила је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пук 
S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; 
ло се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова за 
 воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разбокориле у градини н 
 продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тог 
великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија г 
а дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по свој  
је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замиш 
вом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без 
 је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим маљем оборио н 
 главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, е 
рагда свега 57 комада.{S} Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; дв 
и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Зако 
и, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Монитеру</title> — 
кови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, п 
/p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несве 
ије догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо 
 ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах 
ељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило  
о....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и  
ијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити 
према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру  
били, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би о 
ода, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егз 
p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље н 
 их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, одговори с 
лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упита 
, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и пресудио овако и онако? — Суд  
 није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројал 
 Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону ст 
вима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>П 
 врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — зна 
ницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам  
уке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри  
 улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста  
 на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не зас 
 једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из б 
 биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, о 
иђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужите 
ј је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то св 
ије.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Бело 
о хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела  
ци, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заруч 
угог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треб 
к.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај прија 
гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци ни 
то г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до  
 слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ћ 
 част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа  
 као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту потку и основу, као што има тест 
ту нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би 
!....{S} Он то и хоће.{S} Само је чудо, што је изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} 
види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозн 
асправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У остало 
 изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменут 
да износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. уч 
} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших  
очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он  
друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — м 
 — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> 
, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били доб 
ци која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усв 
еше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; о 
у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је струка пра 
 — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у но 
 јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!... 
ме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма 
оге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p> <p>Кад сам овако у оп 
раљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по вештачк 
е прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли 
има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, г 
јоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ ш 
 људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења 
 баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ 
> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших  
> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге може 
ама помагала....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла 
у проговори, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави ум 
е само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.000 динар 
трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур  
> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муње 
.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља,  
о је образ народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, да 
е....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука  
де <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Моз 
 слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским бл 
... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу сл 
 Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам  
ео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш! 
 што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... а 
вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна п 
</p> <p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што з 
на; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, т 
137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши пр 
то слабији наши противници, то јачи ми; што јачи ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста 
ми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подме 
 Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да  
: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла  
 се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не 
ина!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — 
прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi 
н <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња в 
сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно кли 
S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p> 
о се у коло хвата у ноге се узда....{S} Што се пртимо у оно, што нисмо у стању понети?....</p>  
ти јој!....{S} Она је твој убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... моли 
одмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним  
росјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике пок 
давно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то д 
и играле се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала 
 оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не мо 
м му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је  
..{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га ни 
је; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="4 
а она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма 
роните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од  
вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а 
рила тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— 
ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе 
ве девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi 
и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један 
отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака  
говци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» п 
а да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми 
 стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.</p> < 
даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слеп 
егова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја  
ко исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседничку столицу у нашем великом суд 
Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за  
ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањ 
тао самосталан човек и имућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет иск 
 што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што 
евиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} З 
г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати 
ене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљин 
чима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се 
никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен 
Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сур 
м да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част п 
} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му ј 
родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног м 
 Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна 
уја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљено 
— доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као д 
о би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... 
р у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у и 
ешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово ј 
е то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без 
свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де 
есто је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу 
рско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:< 
ла.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <h 
х Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... < 
4" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова дв 
ка начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш в 
на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</ 
ведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна 
ећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чу 
док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случаје 
ди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно д 
 хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Ц 
 да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Рив 
а избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људ 
....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник 
</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их н 
"SRP1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је г 
ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког  
тељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означен 
 — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат на 
нај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег тру 
а је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако 
тније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> 
срну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p>  
 које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста  
и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друг 
оба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заис 
раде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се зак 
S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?..{S} Наш 
ојећој народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тел 
. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, које је исповед 
д, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да с 
е нико не меша у њихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог забо 
 своје игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином 
н једва полугласно: каква је то несрећа што нас чека? — — Ко нам је спремио те ударце?»....{S}  
ом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зг 
 људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има једна јувелирн 
....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се 
Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је пог 
или су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште п 
су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати јаче, с 
времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} С 
маовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичн 
мо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја позн 
.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао ј 
у.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на роч 
90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечер 
а ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова 
»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У при 
} Погледај <pb n="174" /> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај 
и.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, 
уме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон 
аљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме  
<p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — гот 
је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о  
ину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети. 
сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео 
> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види  
> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <p 
 по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не  
кућама.{S} Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет 
ло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по какав савео и тужан цветак — погледај ов 
ле наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: 
озивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевти 
ашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и п 
ати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја  
бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су по 
 говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и о оним осталим што с 
тала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било ј 
и може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је 
док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важ 
ољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала  
г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог м 
годарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и ма 
чне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он св 
кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили аутори 
 моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Мо 
 рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све 
љ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају  
ењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, 
нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај ра 
еног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну 
е јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га неп 
земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћет 
очито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро д 
то је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и д 
 — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш 
.... јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??.. 
лоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је 
ји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S}  
риспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Ме 
ли, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су 
ег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аде 
а ће се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у овакв 
ешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и 
 «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ј 
хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам к 
видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрнула.{S} У тај исти трен појави се у њеној 
аја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад ј 
} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парнича 
 не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p 
оро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад во 
вом човеку мислила као и о оним осталим што су пузили пред њеним ногама.... «Ово је човек ког ј 
е....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни  
онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас д 
О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите само!...{S} 
оју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пођ 
 говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе  
ом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у  
и старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није 
а....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико 
р своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но а 
упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити б 
 онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А 
 она има онаку исту потку и основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад,  
а је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка 
ју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари ки 
S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђени чека од суда своју пресуду.</p> <p>«Мајко,  
огао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског  
... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону ра 
Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} О 
 Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спр 
и само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од 
старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се мог 
 Место рођења, крштеница, све је то као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он  
 <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>Као што је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брат 
 поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од н 
ије мала ствар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина 
дарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе  
ад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учит 
итељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џ 
е уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први  
и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела  
ена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по х 
еприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом карактеру и по начелима, к 
колико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено  
 Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилк 
Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи  
ен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригин 
 хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S}  
им носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само ве 
ету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми 
 своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу 
</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина 
..</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебриж 
 Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако 
<hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето  
ци код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, ш 
на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора 
авној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг 
о више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају....{S} Ко ово, људи, још не 
ем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским изв 
однеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако просл 
умели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста  
а.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нес 
ше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло 
чине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритме 
 све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет  
ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори г. Мише 
орим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелоданила.</p> <p>Све што з 
вије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово је мало ублажио Флавија. 
репак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — 
ло у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{ 
ило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражим 
оже преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову.{S} Што је много много!. 
N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога доброт 
ету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога  
 пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна слободна реч, али,  
ешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де 
 права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је покушано —  
иромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не 
пада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на о 
 Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још ви 
ј приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је  
н, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта 
арост је прошлост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препо 
је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врат 
.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што 
.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је с 
 доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по  
ву способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се н 
о нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао  
где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао својим о 
обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајки 
о напоменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>П 
> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да 
на те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матере.{S} Овако туж 
ледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш поса 
ихне послове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, до 
а Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је м 
чињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за 
А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето д 
д онда нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало при 
упа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што  
м листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму а 
ајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не в 
...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учите 
едњу <pb n="217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке 
 три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од о 
маше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>О 
ече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој крев 
 је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здр 
ла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с  
је старо «<foreign xml:lang="la">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој ан 
/l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подл 
...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p 
з поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку  
грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата ј 
ме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!< 
ите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад в 
ну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти ј 
јне ли су речи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се р