• quote 44
  • а 152
  • А 23
  • Авала 1
  • Августа 1
  • авлије 1
  • авлију 1
  • Аврам 3
  • Авраме 1
  • Ага 15
  • ага 3
  • агенат 1
  • агента 1
  • Аги 1
  • Агин 1
  • Агина 1
  • Агиноме 1
  • Агице 1
  • Агу 1
  • Адамов 1
  • Акила 10
  • Акилу 1
  • Ако 15
  • ако 29
  • Акса 6
  • Аксе 1
  • Акси 1
  • аксиому 1
  • Аксо 4
  • актом 1
  • Ал 1
  • Алах 3
  • Алекса 2
  • Алексинац 1
  • алексиначко 1
  • Али 13
  • али 48
  • Алија 3
  • Алији 1
  • Алино 1
  • Алину 1
  • Аман 3
  • Амин 1
  • амин 3
  • Амиџа 6
  • амо 5
  • Андрија 5
  • Андријевића 1
  • анђели 1
  • Апостоле 1
  • апостоли 1
  • априла 1
  • ар 1
  • Аранђеле 1
  • аранђели 1
  • арапске 1
  • арбију 2
  • Ардов 1
  • Арнаути 1
  • Арса 1
  • Арсенију 1
  • Арсу 1
  • Архимандрит 1
  • Ау 1
  • ау 2
  • аугсбуршких 1
  • Аферим 1
  • аџаип 1
  • Аџаип 1
  • Ашчија 2
  • б 2
  • Ба 1
  • баба 2
  • Баба 2
  • Бабе 1
  • бави 1
  • Бака 1
  • балканско 1
  • Бањи 1
  • Бањске 1
  • Бању 1
  • бар 3
  • барем 1
  • бат 1
  • батак 1
  • Батал 1
  • Баћа 1
  • баци 5
  • бацивши 1
  • бацити 1
  • бачен 1
  • Баш 1
  • баш 12
  • бег 1
  • Бег 16
  • Бега 2
  • бегати 1
  • бегове 1
  • Бегови 1
  • бегови 2
  • бегову 1
  • Бегу 1
  • беда 1
  • беде 2
  • Беже 1
  • беже 2
  • Бежи 1
  • Без 1
  • без 18
  • безакоње 1
  • безакоњем 1
  • безумноме 1
  • бејаху 1
  • бејаше 9
  • бела 1
  • беле 1
  • бели 1
  • Бели 1
  • белим 1
  • Белимарковић 1
  • беломе 1
  • Белопољац 2
  • белу 1
  • Београд 9
  • Београда 9
  • београдски 3
  • београдско 1
  • БЕОГРАДУ 1
  • Београду 3
  • београђани 1
  • бере 1
  • берићет 1
  • беседи 2
  • беседника 1
  • беседом 1
  • беспослица 1
  • беспослице 1
  • беспосличарке 1
  • беху 18
  • бечку 1
  • Беше 1
  • беше 27
  • би 67
  • бива 5
  • бије 1
  • биједа 1
  • бију 1
  • била 8
  • били 7
  • било 27
  • биљежити 1
  • бињекташу 1
  • био 23
  • биоградске 1
  • биров 1
  • бисер 3
  • бисера 1
  • бисмо 1
  • бит 1
  • бити 27
  • битисало 1
  • битка 1
  • Биће 1
  • биће 2
  • бих 4
  • бјеше 1
  • блага 1
  • благи 4
  • Благо 2
  • благо 5
  • благовање 1
  • благодарим 1
  • благословите 3
  • блажи 1
  • блед 1
  • блене 1
  • ближе 3
  • близа 1
  • близу 2
  • бог 1
  • Бог 30
  • Бога 19
  • богаство 2
  • богати 3
  • богатим 2
  • богато 1
  • богатоме 1
  • богатство 1
  • богаштину 1
  • Богом 1
  • богомоља 1
  • богомоље 2
  • богомољи 1
  • Богу 16
  • бодра 1
  • Боже 18
  • божем 5
  • Божије 1
  • Божијег 1
  • Божију 1
  • Божја 4
  • божјак 1
  • Божји 4
  • бој 6
  • боја 3
  • бојали 1
  • боје 1
  • бојећи 1
  • боји 2
  • боју 4
  • болан 1
  • болесници 1
  • боља 1
  • боље 10
  • бољезана 1
  • бољи 1
  • борави 1
  • боравио 2
  • борбу 1
  • бос 2
  • босиљка 1
  • Босну 1
  • босу 1
  • боцкати 1
  • Бош 1
  • Бошњака 1
  • Браво 1
  • брадавицу 1
  • Браљинац 3
  • Браљине 1
  • бранити 1
  • браниш 1
  • Бранковим 1
  • Бранковића 2
  • брат 3
  • брата 3
  • брате 3
  • братске 1
  • Братство 1
  • брату 1
  • Браћа 1
  • браћа 2
  • браћи 2
  • браћо 4
  • браћом 1
  • брда 2
  • брдо 1
  • брду 1
  • брега 1
  • брегу 2
  • Брже 3
  • брже 8
  • брза 2
  • брзином 1
  • брзину 1
  • брзо 7
  • брига 2
  • брк 1
  • Бркови 1
  • брљиве 1
  • броду 1
  • Број 1
  • броје 1
  • буд 1
  • будало 1
  • буде 9
  • будете 2
  • буди 2
  • будно 1
  • буду 4
  • будућности 1
  • букну 1
  • Буковика 1
  • Букурешког 1
  • Букурешту 1
  • буле 2
  • БУНА 1
  • Буна 2
  • буна 4
  • буне 2
  • буни 3
  • бунила 2
  • бунтовнике 1
  • Буну 1
  • буну 5
  • буру 1
  • Бушинаца 1
  • Ва 2
  • важне 1
  • важно 1
  • вајатића 1
  • вајда 1
  • Вако 1
  • вала 1
  • Вала 1
  • Валим 1
  • Валиса 1
  • Ваља 2
  • ваља 4
  • ваљало 1
  • ваљаш 1
  • ваљаше 1
  • ваљу 1
  • вам 19
  • вама 7
  • ван 1
  • вапај 1
  • варам 1
  • варамо 1
  • варанције 1
  • вард 1
  • Вард 1
  • варда 1
  • Варда 1
  • вардити 1
  • варница 1
  • варнице 1
  • варош 1
  • вароши 2
  • вас 17
  • Васа 1
  • Василије 1
  • ватре 1
  • ВАШ 1
  • ваша 1
  • Ваше 1
  • ваше 3
  • вашем 1
  • вашим 1
  • ваших 1
  • вашој 1
  • ведра 1
  • ведро 1
  • везавши 1
  • везаше 1
  • везир 1
  • везирима 1
  • везло 1
  • века 2
  • веком 1
  • веле 2
  • вели 20
  • велика 1
  • Велика 1
  • Велике 1
  • велике 2
  • Велики 1
  • велики 6
  • великих 1
  • Велико 1
  • велико 2
  • великог 1
  • ВЕЛИКОГ 1
  • великога 2
  • великој 2
  • Великој 2
  • Великомучениче 1
  • велику 2
  • велим 1
  • Величај 3
  • величини 1
  • велиш 3
  • вељаху 1
  • вељаше 2
  • вељу 1
  • Веома 1
  • веома 4
  • вера 2
  • веран 2
  • вере 2
  • вери 3
  • верно 1
  • вероваше 2
  • веру 1
  • веруј 1
  • верује 1
  • весела 1
  • веселе 1
  • весели 4
  • веселила 1
  • веселимо 1
  • веселио 1
  • веселити 1
  • веселник 1
  • весеља 1
  • весеље 2
  • весео 3
  • ветар 1
  • Већ 2
  • већ 27
  • већа 3
  • већало 1
  • Веће 1
  • већином 1
  • већих 1
  • Веча 1
  • вече 4
  • вечери 1
  • Вечери 2
  • вечерњи 1
  • вечером 1
  • вечеру 1
  • вечито 1
  • вешто 1
  • ви 19
  • Ви 2
  • вид 1
  • виде 10
  • видевши 1
  • видела 2
  • виделе 2
  • видео 3
  • видети 3
  • Видећи 2
  • видећи 3
  • види 5
  • видику 1
  • видимо 1
  • Видина 1
  • Видите 1
  • видите 4
  • Видов 2
  • видовне 1
  • виђа 1
  • виђаше 2
  • виђео 1
  • вија 1
  • вије 1
  • викаху 1
  • вике 1
  • викне 4
  • викну 7
  • викнух 1
  • вилица 1
  • вина 7
  • вино 4
  • виноград 1
  • винограда 1
  • винограде 3
  • виноградима 1
  • винограду 1
  • вином 3
  • вир 1
  • Вир 1
  • Вира 2
  • вис 2
  • висок 1
  • високој 1
  • високоучене 1
  • вичу 2
  • више 10
  • Вишњићеве 1
  • вјеруј 1
  • Вјеруј 1
  • вл 1
  • влада 1
  • владаоца 2
  • владати 1
  • владици 1
  • Власи 4
  • власт 4
  • власти 1
  • Влахе 2
  • вода 1
  • воде 2
  • води 1
  • водио 1
  • водите 2
  • водопађи 1
  • Вођ 2
  • вођом 1
  • војевати 1
  • војни 1
  • војници 1
  • војске 3
  • војском 3
  • војску 2
  • воли 1
  • волико 4
  • волите 1
  • волова 1
  • воља 2
  • воље 4
  • вољи 6
  • вољом 2
  • вољу 2
  • воћу 1
  • вране 1
  • врапце 1
  • врат 3
  • врата 4
  • врате 4
  • врати 9
  • Вративши 1
  • вратима 2
  • вратио 1
  • вратите 3
  • вратити 1
  • вратише 1
  • вратницама 2
  • вратнице 2
  • врату 1
  • враћа 1
  • враћајући 1
  • Враћајући 1
  • враћаху 1
  • враћене 1
  • врг 1
  • вребајући 1
  • вребаше 1
  • врева 1
  • вреви 1
  • вредан 1
  • вредни 1
  • Време 1
  • време 18
  • вриједност 1
  • вриснем 1
  • врисну 2
  • врло 13
  • врсте 2
  • врућу 2
  • врховима 1
  • врч 1
  • Вук 5
  • Вука 3
  • Вукови 1
  • Вукових 1
  • Вуковога 1
  • Вуку 1
  • вуци 2
  • Вучић 5
  • Вучићевом 1
  • Вучићу 1
  • Г 1
  • га 66
  • гад 1
  • гађају 1
  • газда 1
  • Газда 7
  • Гарашанин 1
  • Гарашанина 1
  • где 23
  • Где 5
  • гдје 1
  • Гиљу 1
  • гипкости 1
  • глава 1
  • главе 6
  • глави 1
  • главније 1
  • главом 3
  • главу 5
  • гладан 1
  • глас 4
  • гласа 2
  • гласак 1
  • гласи 1
  • гласније 2
  • гласника 2
  • гласно 1
  • гласова 1
  • гласове 1
  • гласом 4
  • гласоноше 1
  • гласу 1
  • гле 3
  • гледа 7
  • гледај 1
  • гледајте 1
  • Гледајте 1
  • гледајући 2
  • Гледалац 1
  • гледали 1
  • гледало 1
  • гледао 1
  • гледаху 2
  • глоба 1
  • глуво 1
  • Гљај 2
  • гнијездо 1
  • гњевна 1
  • Гњевни 1
  • го 1
  • говела 1
  • говора 1
  • говораху 1
  • говораше 3
  • говоре 2
  • Говорећи 3
  • говорећи 8
  • говори 12
  • говорила 2
  • говорили 3
  • говорило 2
  • говорим 1
  • говоримо 2
  • говорио 2
  • говорити 6
  • говориш 1
  • говору 1
  • год 18
  • година 7
  • Године 2
  • године 4
  • години 1
  • годину 1
  • годове 1
  • гозбе 1
  • гозбени 1
  • гозбу 1
  • Гојковић 2
  • Гојковића 1
  • Гојковићи 4
  • Гојковићима 1
  • голема 1
  • голенима 1
  • гологлав 2
  • голом 1
  • Голуб 6
  • Голуба 1
  • Голубе 1
  • Голубом 1
  • гомиле 1
  • гомилице 1
  • гомилици 1
  • гомилу 1
  • гонећи 1
  • горе 6
  • горега 2
  • гори 1
  • Гори 1
  • горки 1
  • горко 1
  • горње 1
  • горњега 2
  • горњем 1
  • горњи 2
  • Господ 7
  • Господа 4
  • Господар 1
  • господара 1
  • Господаром 1
  • Господару 15
  • Господе 9
  • господину 1
  • Господом 1
  • Господу 4
  • госпођама 1
  • Госпођи 5
  • госпођо 1
  • госпоства 1
  • госпоство 1
  • гост 4
  • госта 1
  • Госте 1
  • госте 9
  • гости 12
  • Гости 4
  • гостију 1
  • гостима 5
  • гостинску 1
  • гостињскога 1
  • гостова 1
  • гостољубиви 1
  • госту 1
  • готивно 2
  • Готови 1
  • готови 2
  • готових 1
  • готово 4
  • готовом 1
  • гошће 3
  • граби 1
  • град 1
  • Града 1
  • граде 3
  • градити 1
  • граду 1
  • Граду 1
  • грађанском 1
  • граматике 2
  • граница 2
  • границама 1
  • границе 1
  • грда 1
  • грдно 1
  • грдо 1
  • грејаше 1
  • греје 1
  • грехоту 1
  • грешне 1
  • грешнога 8
  • Григорију 1
  • гријешити 1
  • грјешне 1
  • грку 1
  • грло 3
  • Грлом 1
  • Гроб 1
  • гроба 1
  • гробу 1
  • грозницу 2
  • грома 1
  • грохотом 2
  • гроша 1
  • груди 1
  • груменова 1
  • грунуше 2
  • грца 1
  • грцале 1
  • губили 1
  • гудало 4
  • гудалом 1
  • гудио 2
  • гудити 1
  • гуњу 1
  • гура 2
  • гураш 1
  • Гургусовац 1
  • гургусовачки 1
  • Гургусовцу 1
  • гусала 2
  • гуслама 1
  • гусле 4
  • густе 1
  • Д 2
  • д 3
  • Да 21
  • да 417
  • давала 1
  • давања 1
  • давати 2
  • даве 4
  • Давидовић 2
  • Давидовићу 1
  • Давно 1
  • давно 2
  • даде 7
  • даија 1
  • Дај 1
  • дај 4
  • даје 1
  • дајем 1
  • дају 1
  • дајући 1
  • далбулана 1
  • далека 3
  • далеко 3
  • дали 1
  • Даље 1
  • даље 6
  • Даљем 1
  • даљи 1
  • дамо 1
  • дан 20
  • Дан 3
  • дана 10
  • данас 11
  • данашњега 1
  • данашњем 2
  • данашњи 3
  • ДАНИЧИЋ 1
  • Даничића 1
  • ДАНИЧИЋА 1
  • Даничићу 2
  • данке 1
  • данку 1
  • дано 1
  • данче 2
  • дао 4
  • дар 5
  • дара 1
  • дари 1
  • даровити 1
  • дарује 1
  • дат 1
  • дати 4
  • Даће 1
  • дах 1
  • дахне 1
  • даш 1
  • дашчани 1
  • два 11
  • двадесет 1
  • Двадесет 1
  • дванаест 2
  • дванаст 1
  • две 16
  • двеју 1
  • двема 1
  • двоје 2
  • двојица 1
  • дволичан 1
  • двор 4
  • двора 4
  • дворећи 1
  • двори 1
  • дворове 1
  • дворовима 1
  • двору 1
  • двоумице 2
  • де 1
  • Девојака 1
  • девојака 2
  • девојачкога 2
  • девојка 4
  • девојкама 3
  • Девојке 1
  • девојке 8
  • девојку 1
  • Деде 1
  • дедова 2
  • Дели 5
  • Делиграда 1
  • Делиграду 1
  • делијама 1
  • делије 2
  • Демира 1
  • Демире 1
  • деоби 1
  • десетине 1
  • десне 2
  • десно 1
  • десној 1
  • дете 3
  • детенце 1
  • детињства 1
  • деца 3
  • деце 2
  • децо 1
  • децом 1
  • децу 2
  • диванани 1
  • диванану 2
  • Дивим 1
  • дивљења 1
  • дивно 1
  • дивном 1
  • дивота 1
  • дигла 1
  • дигне 2
  • дигоше 1
  • диже 5
  • дижу 1
  • дижући 1
  • дизала 1
  • дизању 1
  • дијете 1
  • Димитрије 1
  • димове 1
  • дин 1
  • динар 1
  • динара 2
  • дипломате 1
  • дипломатија 1
  • дирајте 1
  • дише 1
  • Дишери 1
  • дјело 1
  • дјелу 1
  • длан 2
  • дне 6
  • дневним 1
  • дно 1
  • дну 2
  • до 23
  • До 3
  • доба 8
  • добар 3
  • добијете 1
  • добише 1
  • добош 1
  • добре 2
  • Добри 1
  • добри 2
  • добрим 1
  • добро 22
  • Добро 3
  • добром 1
  • Доброселице 2
  • добру 2
  • доведе 3
  • Доведи 1
  • довела 1
  • довео 1
  • доводила 1
  • довољну 1
  • Довршивши 1
  • доврших 2
  • довршиш 1
  • довукли 1
  • догађаја 2
  • доглавници 1
  • догнани 1
  • договарам 1
  • договараху 1
  • договор 1
  • договорни 1
  • догодило 1
  • догодити 1
  • догрдила 1
  • додаде 1
  • додаје 4
  • додали 3
  • додија 1
  • додијало 1
  • додијати 1
  • додирује 1
  • дође 17
  • дођоше 1
  • дођу 6
  • дознаду 1
  • доиста 4
  • дојакошњег 1
  • док 10
  • доказа 1
  • доказати 1
  • докле 14
  • Докле 4
  • доколицу 1
  • доктори 1
  • докуменат 1
  • долазе 5
  • долази 3
  • долазити 1
  • Доле 2
  • доле 4
  • долети 1
  • доље 1
  • дом 3
  • домаћем 1
  • домаћи 1
  • Домаћин 1
  • домаћин 9
  • домаћина 3
  • домаћине 1
  • домаћини 2
  • домаћину 4
  • домаћица 2
  • домаћицама 1
  • домаћици 2
  • дому 1
  • донела 2
  • донео 1
  • донесе 5
  • донеси 1
  • донесу 2
  • донеше 1
  • доносе 1
  • доносила 1
  • доносио 1
  • доњега 1
  • доњем 5
  • доњи 1
  • допаде 4
  • допадне 1
  • допадну 1
  • допадоше 1
  • допао 1
  • допре 1
  • допрети 1
  • допустити 1
  • Дорћол 1
  • Дорћолу 1
  • доручкује 1
  • досад 4
  • досети 1
  • досетише 1
  • доспети 1
  • доста 8
  • дотјерах 1
  • Дотјераше 1
  • дотле 5
  • дотужало 1
  • доћи 3
  • дохватају 1
  • дохвате 1
  • Доцније 2
  • доцније 6
  • дочека 1
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочекивао 1
  • дочекује 1
  • дочитати 1
  • дошавши 1
  • дошао 3
  • дошли 4
  • драга 2
  • драге 2
  • драги 2
  • Драги 2
  • драго 3
  • драгом 2
  • драгу 1
  • дрвене 1
  • дрвеће 1
  • дрво 2
  • дрека 2
  • дрекну 4
  • дрема 1
  • држава 1
  • државе 1
  • државна 1
  • државне 1
  • државник 1
  • ДРЖАВНОЈ 1
  • државу 1
  • држане 1
  • држе 1
  • држи 2
  • држите 1
  • дрмају 1
  • Дробн 1
  • дрско 1
  • дрскога 1
  • дру 1
  • Друга 1
  • друга 7
  • другарице 1
  • друге 7
  • други 19
  • другим 2
  • другима 2
  • других 1
  • Друго 1
  • друго 2
  • друговераца 1
  • друговима 1
  • Друговца 1
  • другог 1
  • другога 5
  • другој 4
  • другом 2
  • другоме 1
  • другу 5
  • дружина 1
  • дружине 1
  • дружини 1
  • дружину 2
  • друм 1
  • Друмови 2
  • друмом 1
  • друштву 2
  • дубоко 1
  • дуван 2
  • дувана 4
  • дуваниш 2
  • дувар 1
  • дуг 2
  • дуга 2
  • дугачке 1
  • дугачки 1
  • дуге 1
  • дуги 1
  • дугим 1
  • дугих 1
  • Дуго 2
  • дуго 8
  • дугог 1
  • дугује 1
  • дуж 1
  • дуже 4
  • дужег 1
  • дукат 1
  • дум 3
  • Дунава 1
  • дућана 1
  • духа 3
  • Духнувши 1
  • духнути 1
  • духовници 2
  • духу 1
  • душа 1
  • Душа 1
  • душе 1
  • души 2
  • душманске 1
  • душом 1
  • душу 1
  • Ђ 4
  • ђавоље 2
  • ђавољега 1
  • Ђака 1
  • Ђакове 1
  • ђе 1
  • ђене 2
  • ђенерала 1
  • ђенија 1
  • ђипи 1
  • Ђорђе 1
  • ђумручке 1
  • Ђунису 1
  • Ђури 1
  • Ђуро 1
  • Е 6
  • Ево 3
  • ево 4
  • еј 1
  • Еле 2
  • Ене 2
  • ено 1
  • Ено 4
  • Есма 1
  • естетичари 1
  • ето 5
  • Ето 6
  • Ефендум 2
  • Ешкос 1
  • жалбе 1
  • жалбу 1
  • жали 1
  • жалосни 1
  • жалосну 1
  • жалост 1
  • жаљаху 1
  • жаљењем 1
  • жао 1
  • жар 1
  • жаром 2
  • жедан 1
  • жедни 1
  • жеђу 1
  • желе 1
  • Желела 1
  • желели 1
  • желео 1
  • Желећи 2
  • жели 5
  • жеље 1
  • жељи 1
  • Жељин 1
  • Жена 1
  • жена 2
  • женама 3
  • жене 3
  • женске 2
  • женском 1
  • жепе 1
  • жеравица 1
  • жив 1
  • Жив 1
  • Жива 1
  • жива 2
  • Живановић 3
  • Живановића 1
  • живе 2
  • живео 1
  • живи 1
  • живиш 1
  • Живка 1
  • живљаху 1
  • живље 1
  • живо 2
  • живот 5
  • живота 3
  • животворне 1
  • животињи 1
  • животу 2
  • Жику 1
  • жито 1
  • жице 1
  • жишку 1
  • жудан 1
  • жураху 1
  • жури 1
  • журимо 1
  • журно 3
  • з 1
  • За 40
  • за 92
  • забавља 1
  • забиљежио 1
  • забитлук 1
  • заборава 1
  • забораван 2
  • заборави 2
  • заборавих 1
  • забрину 1
  • забуни 1
  • завили 1
  • зависиће 1
  • завичају 2
  • заворњи 1
  • заврћкола 1
  • завршетак 1
  • ЗАВРШЕТАК 1
  • заврши 1
  • завршује 1
  • загледа 1
  • загледао 2
  • загорчи 1
  • Загребу 1
  • загреје 1
  • загрли 1
  • загртали 1
  • задене 2
  • задовољих 1
  • задовољни 3
  • задовољство 1
  • задовољству 1
  • задржи 1
  • задруге 1
  • задужује 1
  • задушни 1
  • зађе 1
  • зађоше 1
  • зажмуре 1
  • зазвони 1
  • зазире 1
  • зазиру 1
  • зајапурен 1
  • Зајечар 1
  • Зајечару 1
  • закићена 1
  • заклали 1
  • заклаше 1
  • ЗАКЛЕТВА 1
  • заклоњен 1
  • закон 2
  • закона 3
  • законе 1
  • закрајини 1
  • закраћује 1
  • закрвимо 1
  • закунемо 1
  • залагала 1
  • залогај 1
  • заљуља 1
  • замагли 1
  • замахне 2
  • замахнуо 1
  • замахнути 1
  • замеће 1
  • занеме 1
  • заноће 1
  • зао 1
  • заодене 1
  • заори 1
  • запад 2
  • западно 1
  • запали 2
  • запалио 1
  • запе 1
  • записе 1
  • запиште 2
  • заплавила 1
  • заплета 1
  • заплете 1
  • Заповедајте 2
  • заповедају 1
  • заповедао 1
  • заповеди 3
  • заповедничко 1
  • заповест 1
  • заповести 3
  • заповиједао 1
  • заповиједаш 1
  • започео 2
  • запретио 1
  • заптити 2
  • зар 3
  • Зар 7
  • заранке 1
  • зарекао 1
  • заробљене 1
  • Заробљене 1
  • заробљених 1
  • зарф 1
  • зарфове 1
  • засад 1
  • засија 1
  • заслуга 3
  • заслугу 1
  • заслужио 1
  • заспаломе 1
  • заспао 1
  • заспати 1
  • заставу 1
  • застајкују 1
  • застиде 1
  • засторак 1
  • заталаса 1
  • заталасано 1
  • затварају 1
  • затворена 3
  • затеже 1
  • затежући 1
  • затекао 1
  • затекло 1
  • затреба 1
  • заћи 1
  • заузеше 2
  • заузимање 1
  • заузимаше 1
  • захвално 1
  • захвалности 2
  • захватила 1
  • захватих 1
  • захучи 1
  • зацени 1
  • зачитах 2
  • зачу 2
  • зачудити 1
  • зачудих 1
  • зачује 2
  • зачују 1
  • зачуше 1
  • Зашто 1
  • зашто 2
  • збија 1
  • збирали 1
  • због 2
  • збори 1
  • збуни 1
  • збуњен 1
  • звани 1
  • званица 1
  • звао 3
  • звати 2
  • зваше 1
  • звезде 1
  • звона 4
  • звоне 3
  • звони 2
  • звоно 4
  • згледаше 1
  • згода 2
  • згодно 1
  • зграда 1
  • Здању 1
  • здраве 2
  • Здравко 4
  • Здравкове 1
  • Здравкових 1
  • Здравку 1
  • здравља 4
  • здравље 6
  • здрављем 1
  • здрављу 1
  • здраву 1
  • зебли 1
  • зебњу 1
  • Зелида 1
  • земаља 1
  • Земан 1
  • земичку 1
  • Земља 1
  • земља 3
  • земље 6
  • земљи 5
  • земљицу 1
  • земљу 3
  • Земун 1
  • земунице 1
  • Зерек 1
  • зид 2
  • зидова 1
  • зидове 1
  • зидовима 2
  • зијан 1
  • зиме 1
  • Зими 1
  • Зимње 2
  • зишан 1
  • Зла 1
  • златали 1
  • златним 1
  • злато 1
  • зле 2
  • зло 12
  • злогласна 1
  • злотвор 1
  • злу 2
  • змај 1
  • зна 11
  • знај 1
  • знају 1
  • знајући 1
  • Знак 1
  • ЗНАК 1
  • знак 5
  • знаку 1
  • знали 3
  • Знам 1
  • знам 3
  • знамо 1
  • знана 1
  • знањем 2
  • знате 1
  • Знате 1
  • знати 1
  • знаће 1
  • знац 1
  • значај 1
  • значи 2
  • знаш 3
  • зној 1
  • зове 4
  • зовемо 1
  • зовите 1
  • зовне 1
  • зовну 1
  • Зовну 1
  • зову 1
  • Зову 1
  • Зора 1
  • зору 1
  • Зубе 1
  • зубе 2
  • зуји 1
  • зулум 1
  • зулума 1
  • И 52
  • и 729
  • Ибиш 3
  • Ибишева 1
  • Ибишеве 1
  • Ибишевој 1
  • ибрик 1
  • Иван 4
  • Ивана 1
  • Иваном 1
  • иглом 1
  • Игра 1
  • игра 2
  • играју 3
  • играли 1
  • играчи 1
  • игре 1
  • игру 1
  • Игуман 3
  • игумане 1
  • Игумане 1
  • иде 7
  • идем 3
  • идеш 1
  • Иди 2
  • иди 3
  • иду 10
  • иђаху 2
  • иђаше 1
  • ижљуби 1
  • ижљубише 1
  • Из 4
  • из 95
  • иза 1
  • Иза 2
  • изађе 3
  • изађоше 1
  • изазвала 1
  • изазвали 1
  • изазива 1
  • изаћи 1
  • изашав 1
  • Изашавши 1
  • избаве 1
  • избависмо 1
  • изби 1
  • изброји 1
  • извади 5
  • извадити 1
  • изведоше 1
  • извезеним 1
  • извео 1
  • извршене 1
  • извршено 1
  • Извршење 1
  • извршио 1
  • изгибоше 1
  • изговарао 1
  • изговори 2
  • изговорише 1
  • изгорели 1
  • изгорети 1
  • изгубе 1
  • изгубили 1
  • изгубити 2
  • изда 1
  • издало 2
  • издао 3
  • издати 1
  • издвајати 1
  • издеветај 1
  • издигнуше 1
  • изелице 1
  • изиђе 6
  • изиђу 2
  • изилазио 1
  • изишавши 2
  • изишле 1
  • изишли 1
  • изјаве 1
  • излажаху 1
  • Излазећи 1
  • излетала 1
  • излете 1
  • изломи 1
  • између 3
  • измицали 1
  • измичемо 1
  • измученим 1
  • изнесе 2
  • изнесу 1
  • износ 1
  • износе 1
  • износите 1
  • изокренути 1
  • Израиљу 1
  • изумели 1
  • икад 1
  • икону 1
  • ИЛИ 1
  • или 40
  • Илија 1
  • им 35
  • Има 1
  • има 24
  • имају 3
  • имали 3
  • имам 1
  • Имам 1
  • имање 1
  • имао 3
  • имат 1
  • имати 1
  • имаху 2
  • имаше 1
  • имашне 1
  • имаштина 1
  • Име 1
  • име 15
  • имена 3
  • именима 1
  • именом 2
  • имену 2
  • Иначе 1
  • интереса 2
  • Инџа 1
  • Инџе 1
  • Инџи 1
  • инџијели 2
  • Иншалах 1
  • ипак 2
  • иселили 1
  • исећи 3
  • искаже 1
  • исказане 1
  • искаљиваху 1
  • искашљује 1
  • ископати 2
  • испаштао 1
  • исписати 1
  • испод 3
  • испосника 1
  • испраћајући 1
  • испраћујући 1
  • испред 1
  • Испред 1
  • испреко 1
  • исприча 1
  • истерали 1
  • истерано 1
  • истерати 1
  • исти 2
  • истим 1
  • Истина 1
  • истина 3
  • истине 2
  • истините 1
  • истинити 2
  • истинитости 1
  • истину 2
  • исток 1
  • историја 1
  • истрчаше 1
  • исту 1
  • исукаше 1
  • Исусе 1
  • исуче 1
  • ићи 2
  • их 28
  • Ишао 1
  • ишао 3
  • ишла 1
  • ишле 2
  • иштеш 1
  • ишчупај 1
  • ишчупао 1
  • ј 2
  • ја 30
  • Ја 5
  • јава 1
  • јаве 2
  • јави 1
  • јавили 1
  • јавио 1
  • јавити 1
  • јавља 1
  • Јагње 1
  • јагодинској 2
  • Јагодину 1
  • јадан 1
  • јадиковале 1
  • јадни 1
  • јадник 1
  • јаднику 1
  • Јадранин 1
  • јака 1
  • јаком 2
  • Јакшић 1
  • јалову 1
  • јамачно 1
  • Јамачно 1
  • јамство 1
  • Јане 1
  • Јанковић 1
  • јапунџетом 1
  • јарко 1
  • јармова 2
  • Јасенице 1
  • јасна 1
  • јасније 1
  • јаснијим 2
  • јасних 2
  • Јастребац 1
  • Јастрепца 1
  • Јаћим 17
  • Јаћима 1
  • Јаћиме 2
  • Јаћимова 2
  • Јаћимом 1
  • Јаћиму 3
  • јаче 2
  • јачи 1
  • јаше 1
  • Је 1
  • је 341
  • јеванђелиста 1
  • Јевина 1
  • Јеврем 2
  • Јевропи 1
  • једак 1
  • Један 3
  • један 36
  • једва 2
  • ЈЕДЕ 2
  • једе 3
  • једеци 1
  • једина 2
  • једини 2
  • Једино 1
  • јединој 1
  • јединосушна 1
  • једна 5
  • једнаком 1
  • једне 6
  • Једни 1
  • једним 2
  • једно 9
  • једноверце 1
  • једнога 12
  • Једнога 4
  • једној 8
  • једном 10
  • Једном 3
  • Једноме 1
  • једну 10
  • једу 1
  • језан 1
  • језде 1
  • Језик 1
  • језик 2
  • језика 1
  • језиком 4
  • јекну 2
  • јеку 1
  • јела 1
  • јели 1
  • јело 2
  • јео 1
  • Јер 1
  • јер 10
  • Јера 1
  • јерлијама 1
  • јерлије 1
  • јермилука 1
  • јесење 1
  • јесењи 1
  • Јеси 1
  • јеси 2
  • Јесмо 1
  • јест 1
  • Јесте 2
  • јести 2
  • јестива 1
  • јесу 3
  • јетких 1
  • јеци 1
  • Јечменица 1
  • Јоване 2
  • Јовановић 1
  • Јованом 1
  • Јованча 18
  • Јованчом 1
  • Јованчу 6
  • јој 10
  • Јоксим 4
  • Јоксима 2
  • Јоксиме 1
  • Јоксимова 1
  • Јоксимовој 1
  • Јоксиму 2
  • Још 2
  • још 21
  • Јошанице 2
  • Јошаници 1
  • Јоште 1
  • јужно 1
  • јунак 1
  • јунаци 1
  • јуначан 1
  • јуначке 1
  • јуначко 1
  • јуначкој 1
  • јунаштва 2
  • јунаштвом 1
  • јурећи 1
  • јури 1
  • Јурмуса 2
  • ЈУРМУСА 2
  • јурнуше 1
  • јутарце 1
  • јутра 1
  • јутро 8
  • јутром 2
  • јутрошње 1
  • јутру 1
  • јучашње 1
  • јуче 2
  • к 22
  • ка 5
  • Кабадаија 1
  • кабадајиско 1
  • кава 2
  • кавана 2
  • каване 1
  • кавани 4
  • кавану 2
  • каве 2
  • кавеџија 2
  • кавеџији 1
  • кавзи 1
  • кавом 1
  • каву 4
  • Кад 37
  • кад 64
  • када 1
  • кадама 1
  • каде 2
  • кадећи 1
  • кадиви 1
  • кадиву 1
  • кадија 1
  • кадијом 1
  • Кадионицу 1
  • кадионицу 3
  • кадо 1
  • кађење 1
  • каже 7
  • кажем 4
  • кажемо 1
  • кажете 2
  • кажи 1
  • Кажите 1
  • Кажу 1
  • кажу 7
  • каза 2
  • Казала 1
  • казале 1
  • казало 1
  • казао 1
  • казати 8
  • казивао 1
  • казивати 4
  • казиваху 1
  • казиваше 2
  • казује 1
  • казују 2
  • кајао 2
  • кајемо 1
  • какав 4
  • Каква 1
  • каква 6
  • какве 4
  • какви 2
  • каквим 1
  • какво 6
  • каквој 1
  • какву 2
  • како 36
  • Како 9
  • кала 1
  • калауза 2
  • калаузе 1
  • калаузи 3
  • калаузима 1
  • калдрми 1
  • калкани 1
  • калуђери 1
  • каљав 1
  • Камен 1
  • камен 4
  • Камените 1
  • Каменице 1
  • Каменици 1
  • камену 1
  • камење 2
  • камиле 1
  • Камо 2
  • камо 3
  • камџију 1
  • канцеларија 1
  • Као 2
  • као 71
  • кап 1
  • капао 1
  • капе 3
  • Капетан 1
  • Капетане 1
  • капију 1
  • капуту 2
  • капци 1
  • Карабаш 1
  • карактери 1
  • карактером 1
  • Караџић 1
  • Караџич 1
  • карту 1
  • касарну 1
  • касе 1
  • касу 1
  • катран 1
  • катраном 1
  • кауку 1
  • кафеџија 1
  • каштигују 1
  • ке 1
  • кеко 3
  • кесе 2
  • кесу 2
  • киван 1
  • кивни 1
  • ким 1
  • кириџија 2
  • кириџије 1
  • Киселица 1
  • ките 1
  • киша 1
  • кише 1
  • кл 1
  • клепала 1
  • клетва 1
  • клети 1
  • клица 1
  • клон 2
  • клоне 1
  • Кљусад 1
  • кљусету 1
  • кмет 1
  • кметови 1
  • Кнегиња 3
  • Кнегињом 1
  • кнежев 1
  • кнежева 5
  • кнежеве 3
  • кнежеви 2
  • кнежевим 1
  • кнежевине 1
  • Кнежевине 1
  • кнежево 1
  • кнежеву 1
  • кнез 1
  • КНЕЗ 1
  • Кнез 51
  • Кнеза 13
  • кнезови 1
  • Кнезом 2
  • Кнезу 13
  • књ 2
  • књига 1
  • књиге 5
  • књигу 3
  • Књижевни 1
  • књижевност 1
  • књижица 1
  • КЊИЖИЦУ 1
  • Ко 11
  • ко 9
  • ковачница 1
  • ковиље 1
  • ког 2
  • кога 16
  • код 12
  • кожа 1
  • козама 1
  • козар 1
  • козарама 1
  • козару 1
  • кои 1
  • која 13
  • Која 2
  • које 27
  • Који 1
  • који 83
  • којим 2
  • којима 5
  • којих 2
  • којој 2
  • коју 9
  • кокошака 1
  • кокошке 1
  • Кола 1
  • кола 7
  • Колач 1
  • колач 11
  • колача 3
  • колачар 3
  • Колачар 3
  • колачара 2
  • колачару 1
  • колачу 1
  • колена 3
  • колика 1
  • Колико 2
  • колико 5
  • колима 3
  • Коло 1
  • коло 4
  • Коловођа 1
  • колу 1
  • Ком 1
  • ком 4
  • комаде 1
  • Командер 1
  • командер 2
  • Коме 1
  • коме 3
  • комесар 3
  • комесара 2
  • комесаром 2
  • конак 4
  • конака 3
  • конаком 2
  • конаку 2
  • коначке 1
  • кондир 1
  • кондиром 1
  • конзула 1
  • конопљаног 1
  • коњ 1
  • коња 3
  • коњаника 1
  • коње 5
  • коњи 3
  • коњика 2
  • коњима 1
  • коњма 3
  • коњски 1
  • коњу 2
  • Копаоник 2
  • копачи 1
  • Копачи 1
  • корачила 1
  • корила 1
  • корице 1
  • Косово 1
  • кост 1
  • кости 1
  • котрљају 1
  • котрљем 1
  • Коџа 6
  • Коштуницу 1
  • Крагујевац 1
  • крагујевачку 1
  • Крагујевца 2
  • Крагујевцу 3
  • КРАЈ 1
  • крај 4
  • краја 1
  • крајева 1
  • крајеве 3
  • крајински 1
  • крају 1
  • красан 3
  • красна 1
  • красни 2
  • красно 1
  • краснога 1
  • красота 1
  • кратка 2
  • кратко 1
  • кратку 1
  • крв 2
  • крваве 1
  • крви 2
  • крвца 1
  • крвцу 1
  • креветац 1
  • крене 2
  • крену 1
  • кретању 1
  • крете 2
  • кретоше 1
  • креће 1
  • крећу 1
  • Крива 1
  • кривац 1
  • Криви 1
  • кривљи 1
  • криво 1
  • Кривог 1
  • крије 1
  • крило 1
  • крилом 1
  • кришом 1
  • крметину 1
  • крмку 1
  • крова 1
  • кровињаре 1
  • Кроз 2
  • кроз 7
  • кроја 1
  • кроји 1
  • крсних 1
  • Крсно 1
  • крсно 8
  • крсну 1
  • крст 6
  • крста 1
  • Крсте 1
  • крстећи 1
  • Крстећи 1
  • крсти 2
  • крстите 1
  • Крстите 1
  • Крститељу 1
  • крстити 1
  • крупна 1
  • крупних 1
  • крупно 1
  • Крушевац 5
  • крушевачки 1
  • крушевачкој 1
  • Крушевачкој 1
  • Крушевца 2
  • Крушевцу 6
  • Крушка 1
  • крчити 1
  • крши 1
  • кува 1
  • куване 1
  • Кувар 1
  • куд 4
  • куда 1
  • кужна 1
  • кузун 1
  • кује 1
  • кујне 1
  • кујну 1
  • Кујну 1
  • кука 2
  • кукавица 1
  • кукања 1
  • куле 2
  • Кулин 1
  • Кулинова 1
  • кулу 1
  • кулучарима 1
  • кума 1
  • куме 1
  • кумство 1
  • Кумство 1
  • кумче 2
  • куне 1
  • кунемо 2
  • Купатило 1
  • купити 1
  • курбан 1
  • Курбан 1
  • курбана 2
  • Кућа 1
  • кућа 5
  • кућани 1
  • куће 10
  • кући 11
  • кућом 4
  • кућу 10
  • кучку 1
  • лагано 4
  • лаж 1
  • Лажан 1
  • лажи 1
  • лажљив 1
  • лажу 1
  • Лажу 1
  • Лазар 13
  • Лазара 5
  • Лазаре 1
  • Лазареве 2
  • Лазареву 2
  • Лазарица 1
  • Лазарици 2
  • Лазо 2
  • лаке 1
  • лако 1
  • лакрдија 1
  • ласно 2
  • леве 1
  • левих 1
  • лево 1
  • левој 1
  • левом 2
  • легне 1
  • легну 1
  • леђа 1
  • лежу 1
  • леп 1
  • лепа 4
  • лепе 4
  • Лепенице 1
  • Лепеницу 3
  • лепеничке 1
  • лепи 1
  • лепим 1
  • лепима 1
  • Лепо 1
  • лепо 6
  • лепој 1
  • лепоте 2
  • лепоти 1
  • лепотом 1
  • лепше 1
  • лепши 1
  • лесковачком 1
  • лете 1
  • лети 1
  • лето 2
  • Лешја 3
  • Лешје 1
  • ли 35
  • лијепо 1
  • Лијепо 1
  • Лингурима 1
  • листа 3
  • листак 2
  • листића 1
  • листом 1
  • лица 3
  • лице 2
  • лицем 1
  • лицу 4
  • Личн 1
  • лична 1
  • лоју 1
  • ломе 1
  • ломљења 1
  • лонац 1
  • Лугомиру 1
  • луд 1
  • Луд 1
  • луда 1
  • луди 1
  • Луди 3
  • лудилу 1
  • Лужане 1
  • Лужница 2
  • лукавством 1
  • Луко 1
  • лулу 2
  • Луп 1
  • луп 2
  • лупе 1
  • лушу 1
  • љето 1
  • љетовати 1
  • љетос 1
  • љубав 1
  • љубави 1
  • љубазном 1
  • љубим 1
  • Љубица 1
  • Љубицом 1
  • Љубичинац 1
  • људе 8
  • Људи 3
  • људи 46
  • људима 2
  • људина 1
  • људма 6
  • људски 1
  • људску 1
  • љуљао 1
  • љуте 1
  • љутих 1
  • М 3
  • м 7
  • ма 1
  • Ма 1
  • магази 1
  • магазу 1
  • Магдалена 1
  • Магдаленом 1
  • магдалскога 1
  • маглом 1
  • Мађара 1
  • маза 1
  • мајка 5
  • мајкама 2
  • мајке 3
  • мајком 3
  • мајку 1
  • мајци 1
  • малена 1
  • мали 1
  • Мали 1
  • малко 9
  • мало 16
  • Мало 3
  • малог 2
  • малодушност 1
  • малу 2
  • манастир 2
  • манастира 2
  • мани 1
  • манит 1
  • манити 1
  • Манојло 1
  • мањ 1
  • Мања 2
  • Мању 1
  • мараме 1
  • марвени 1
  • Марија 30
  • Марији 6
  • Маријина 1
  • Маријине 2
  • Маријини 1
  • Маријом 1
  • Марију 9
  • марио 1
  • Марка 4
  • Марко 14
  • Марку 1
  • марљиво 1
  • матерама 2
  • матере 1
  • матери 1
  • материнским 1
  • матером 1
  • Матије 1
  • мах 18
  • маха 2
  • махати 1
  • махну 1
  • махнути 1
  • махом 2
  • мачванска 1
  • маши 1
  • маших 1
  • машу 1
  • ме 25
  • Медији 1
  • медом 1
  • међу 21
  • Међу 6
  • Мелентије 1
  • Мемед 6
  • мене 19
  • мени 4
  • мења 1
  • мерити 1
  • меру 1
  • Мерхаба 1
  • меса 1
  • месец 1
  • месеца 1
  • месеце 1
  • Месечина 1
  • места 7
  • место 14
  • месту 4
  • метну 1
  • метнути 1
  • метнуше 1
  • мех 1
  • Мехмед 1
  • мехћеми 1
  • Мечке 3
  • ми 50
  • Ми 6
  • Мијаила 1
  • Мијаило 1
  • мијех 1
  • Мика 1
  • Милава 1
  • Миладин 1
  • Миладину 1
  • Милана 24
  • Милане 1
  • Милани 4
  • Миланина 1
  • Миланине 2
  • Миланини 1
  • Миланом 1
  • Милану 9
  • Милета 8
  • Милете 1
  • Милети 1
  • Милету 1
  • мили 1
  • Мили 1
  • Милија 1
  • Милисав 10
  • Милисава 3
  • Милисавом 1
  • Милићевић 2
  • МИЛИЋЕВИЋА 1
  • Милица 1
  • миловао 2
  • Милосав 1
  • милост 1
  • Милостиван 1
  • милостивнога 1
  • милостиво 1
  • милостивога 1
  • МИЛОШ 1
  • Милош 35
  • Милоша 11
  • Милошеве 1
  • Милошеви 4
  • Милошевим 2
  • Милошем 1
  • Милошу 8
  • Милунка 4
  • Милунко 25
  • Милунку 2
  • Милутин 2
  • Милутина 1
  • мимо 1
  • миндерлук 1
  • миндерлуцима 1
  • мио 2
  • Мир 1
  • мира 1
  • мирно 1
  • Мисао 1
  • мисао 12
  • Мисирлијама 1
  • Мисиром 1
  • Мисиру 1
  • мисле 1
  • мислећи 1
  • мисли 5
  • мислила 1
  • мислим 4
  • мислио 2
  • мислити 1
  • мислиш 2
  • мито 1
  • Митрићу 1
  • Митров 2
  • Михаило 1
  • мичи 1
  • мишљасте 1
  • мишљаху 1
  • мишљаше 1
  • мл 1
  • млад 1
  • млада 3
  • младе 1
  • млади 1
  • младићи 1
  • младожење 1
  • младом 1
  • младости 1
  • младу 1
  • млађе 3
  • млађега 1
  • млађи 1
  • Млађи 1
  • млађу 1
  • Многе 2
  • многе 3
  • Многи 2
  • многи 7
  • многих 1
  • Много 1
  • много 20
  • многобројном 1
  • многога 1
  • многом 1
  • многоме 1
  • многомилостиван 1
  • многомилостиви 1
  • множина 1
  • мном 1
  • мога 1
  • могадне 1
  • могао 9
  • могаху 2
  • могаше 3
  • могла 2
  • могле 1
  • могли 3
  • могло 1
  • могоше 1
  • могу 9
  • могући 2
  • може 28
  • Може 6
  • можемо 3
  • можете 2
  • Мозгова 10
  • мозговачких 1
  • Мозгово 5
  • мозговскога 1
  • мозговском 1
  • Мозгову 2
  • Мој 1
  • мој 7
  • моја 5
  • моје 7
  • моји 2
  • мојим 1
  • мојих 1
  • мојој 2
  • Мојсије 3
  • Мојсиња 1
  • моју 3
  • моли 5
  • молим 6
  • молиоце 1
  • молитава 1
  • Молитава 1
  • молитва 2
  • молитве 3
  • молитву 5
  • Молите 1
  • молите 4
  • мољаху 1
  • момак 3
  • моме 1
  • момка 4
  • момке 3
  • момку 1
  • момци 2
  • Момци 3
  • момцима 2
  • момчади 1
  • момчадма 1
  • мора 7
  • Мораве 6
  • Морави 1
  • моравској 1
  • Мораву 1
  • морадоше 1
  • морале 1
  • морало 1
  • морам 1
  • морао 1
  • мораше 1
  • Море 4
  • море 5
  • мореш 1
  • мотика 2
  • мотиком 1
  • мотке 1
  • мотрила 1
  • моћ 3
  • мрачне 1
  • мржњи 1
  • мрзи 1
  • мртва 2
  • мртвац 1
  • мртвачки 1
  • мршти 1
  • му 83
  • мудра 1
  • мудро 1
  • Мудро 1
  • мудрости 1
  • Музика 1
  • мука 1
  • муке 7
  • муком 3
  • муку 2
  • Мунаре 1
  • Муња 1
  • мусаведе 1
  • Мусибет 1
  • Муслимана 1
  • Муслимане 1
  • Муслиманке 1
  • Мустава 2
  • Мустафа 1
  • мутвак 3
  • муте 1
  • Мутесариф 1
  • мутљавину 1
  • мутној 1
  • мухамедовача 1
  • Мухамедовој 1
  • мученици 1
  • мучећи 1
  • мучи 2
  • мучимо 1
  • мучице 1
  • мучно 1
  • мушица 1
  • мушка 1
  • Мушка 1
  • мушке 1
  • мушко 1
  • мушкога 2
  • мушкој 2
  • мушком 1
  • н 2
  • НА 2
  • на 262
  • На 32
  • набаве 1
  • навали 1
  • навикнути 1
  • нагледамо 1
  • нагло 1
  • нагнало 1
  • наговестио 1
  • нагреје 1
  • нагрну 1
  • над 1
  • нада 2
  • надај 1
  • надајући 1
  • надали 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надвале 1
  • надгледа 1
  • наде 1
  • надевати 1
  • надену 1
  • наду 1
  • нађе 5
  • нађемо 1
  • нађоше 1
  • нађу 1
  • наже 1
  • назва 1
  • назвавши 1
  • назгазила 1
  • наздрави 3
  • наије 2
  • наији 1
  • наију 1
  • најближе 1
  • најближега 1
  • најбоља 1
  • најбоље 1
  • најбољи 2
  • Највеће 1
  • највеће 2
  • највећи 1
  • највише 5
  • најволи 1
  • најгорега 1
  • наједу 1
  • најежи 1
  • најживљих 1
  • најзад 1
  • најлепше 3
  • најлепшем 1
  • најлепшој 1
  • најљепша 1
  • најмањи 2
  • најмио 1
  • најнесланије 1
  • најодабранији 1
  • најоштрије 1
  • најпаметнији 2
  • Најпосле 1
  • најпосле 2
  • најпре 3
  • најтежим 1
  • најтишим 1
  • најчешће 1
  • најчудније 1
  • накашља 1
  • накрст 1
  • налагати 1
  • налазе 1
  • налије 1
  • наљуте 1
  • наљутио 1
  • нам 8
  • Нама 1
  • нама 8
  • намаза 1
  • намамих 1
  • наменићу 1
  • НАМЕЊУЈЕ 1
  • намерницима 1
  • наместе 1
  • намести 2
  • Наместивши 1
  • наместити 1
  • намештен 1
  • намигивала 1
  • намигну 1
  • намирили 1
  • наново 1
  • наопако 2
  • наоружани 1
  • наоружаних 1
  • напи 1
  • напије 1
  • напијем 1
  • НАПИСАО 1
  • написах 2
  • напише 1
  • напишем 1
  • напомене 3
  • напомињући 1
  • напоредо 1
  • Напред 1
  • напред 4
  • напредак 2
  • напретка 1
  • напретком 1
  • напротив 1
  • напуни 2
  • напунио 1
  • наредила 1
  • наредио 2
  • наређани 1
  • народ 22
  • Народ 5
  • народа 8
  • народе 1
  • Народна 1
  • народни 1
  • народно 1
  • народног 1
  • народнога 1
  • народном 2
  • народну 1
  • народом 2
  • народска 1
  • народу 10
  • нарочито 1
  • наручи 1
  • нас 16
  • насиље 1
  • Наславила 1
  • наслања 1
  • наслањају 1
  • наслиједим 1
  • наслоне 1
  • наслонио 1
  • наслужи 1
  • наслуте 1
  • наслутити 2
  • насмеја 4
  • насмејао 1
  • насмеје 1
  • насред 1
  • наста 1
  • Наста 1
  • настави 5
  • наставља 3
  • настале 1
  • насто 1
  • Настојник 2
  • настојника 1
  • настојником 1
  • натаче 2
  • наточи 1
  • наћи 2
  • науку 1
  • науци 2
  • научи 1
  • научницима 1
  • нахији 1
  • находећи 1
  • находила 1
  • нахођах 1
  • нахођаху 1
  • начини 1
  • начинити 1
  • начинише 1
  • наш 2
  • наша 6
  • нашао 1
  • Нашао 1
  • Наше 1
  • наше 3
  • нашега 2
  • Наши 1
  • наши 2
  • нашим 1
  • наших 1
  • нашле 2
  • нашој 1
  • наштампане 1
  • наштину 1
  • не 184
  • Не 26
  • небеса 1
  • небески 1
  • небескога 1
  • небеском 1
  • небо 3
  • небројено 1
  • небројна 1
  • небројних 1
  • небушену 1
  • неваљалство 1
  • невернога 1
  • невеселим 1
  • невешти 1
  • невидовне 1
  • Невоља 1
  • невоља 2
  • невоље 1
  • невољници 1
  • него 30
  • Него 4
  • недалеко 1
  • Недељи 1
  • Недељко 2
  • недељу 1
  • недоумици 1
  • недошао 1
  • недра 1
  • незадовољан 1
  • незадовољство 1
  • незвани 1
  • незграпна 1
  • незнатан 1
  • Нек 3
  • нека 19
  • Нека 6
  • некад 11
  • некакав 2
  • некакве 1
  • некаквом 1
  • некако 2
  • неке 2
  • Неки 1
  • неки 17
  • некима 1
  • неких 2
  • неко 3
  • неког 1
  • некој 1
  • неколике 2
  • неколико 15
  • Неколико 2
  • неком 1
  • неку 1
  • некуд 1
  • Нема 1
  • нема 10
  • немаде 1
  • немам 1
  • неман 1
  • немарност 1
  • немаш 1
  • немој 1
  • Немојте 1
  • немојте 2
  • немоћ 1
  • нени 1
  • необична 1
  • Необична 1
  • необичне 1
  • необично 4
  • необичном 1
  • неописано 1
  • непозната 1
  • непомерно 1
  • непомичан 1
  • неправде 1
  • неправди 1
  • непрестанце 1
  • неприлику 1
  • непроменит 1
  • нераздељна 1
  • несрећа 2
  • несрећом 1
  • неста 1
  • нестане 1
  • несташне 1
  • несташни 1
  • несташници 1
  • Нестору 1
  • нестрпљиви 1
  • несуђена 2
  • неће 1
  • неуљудно 1
  • Нефиза 2
  • нехотице 3
  • нечега 1
  • нечем 2
  • нешто 28
  • ни 47
  • Ни 6
  • нигде 1
  • нигдје 2
  • низ 3
  • низа 3
  • није 33
  • Није 5
  • ниједна 1
  • нијесам 2
  • нијеси 2
  • Никад 2
  • никад 5
  • никакав 1
  • никаква 6
  • Никакве 1
  • никакве 3
  • никакви 1
  • никаквих 1
  • никако 1
  • нико 10
  • Нико 3
  • никога 1
  • никоја 1
  • Николаје 1
  • ником 3
  • нисам 1
  • Нисам 1
  • ниси 1
  • ниским 1
  • Нисмо 1
  • нисмо 3
  • нису 9
  • Нит 4
  • нити 8
  • Ниш 4
  • Ниша 4
  • Нишани 1
  • нишки 2
  • нишким 1
  • нишком 1
  • Нишлије 1
  • Ништа 1
  • ништа 10
  • Нишу 2
  • но 1
  • Но 1
  • нова 1
  • новац 1
  • новаца 2
  • нове 3
  • новелиста 1
  • новелистику 1
  • нови 2
  • Нови 2
  • новима 1
  • новина 1
  • новинама 2
  • новине 1
  • новину 1
  • нових 1
  • ново 9
  • новог 1
  • Новопазарске 1
  • нову 1
  • новцем 1
  • ногама 1
  • Ноге 1
  • ноге 4
  • ногом 2
  • ногу 1
  • нож 1
  • ножем 1
  • нос 1
  • Нос 1
  • носата 1
  • носе 3
  • носећи 2
  • носи 1
  • носиле 1
  • носим 1
  • носићете 1
  • ноћ 3
  • ноћи 3
  • ноћива 1
  • ноћио 1
  • ноћиште 1
  • ноћишту 1
  • ноћу 1
  • ношаху 1
  • ношаше 1
  • ну 3
  • нудећи 2
  • нудио 1
  • нуђаху 1
  • ње 1
  • њега 27
  • његов 2
  • Његова 1
  • његова 5
  • његове 4
  • његови 2
  • његовим 1
  • његових 3
  • његово 2
  • његовој 2
  • његовом 1
  • његову 2
  • Његуш 3
  • њему 6
  • њене 2
  • њени 4
  • њених 2
  • њено 1
  • њеној 1
  • њену 1
  • њим 6
  • њима 16
  • Њима 2
  • њиме 1
  • њина 2
  • њинога 1
  • њину 1
  • Њих 2
  • њих 27
  • њихове 9
  • њихови 3
  • њиховим 1
  • њихово 1
  • њиховој 2
  • њиховом 2
  • њихову 1
  • Њој 1
  • њој 5
  • њоме 2
  • њу 1
  • о 35
  • О 7
  • об 1
  • Оба 1
  • оба 2
  • обазре 1
  • обале 1
  • обдене 1
  • обе 3
  • обелели 1
  • обема 1
  • обеси 1
  • обесио 1
  • обешени 1
  • обиснем 1
  • обисну 1
  • обичај 1
  • обичају 1
  • обичау 1
  • обична 1
  • обичне 1
  • обичним 2
  • обичних 1
  • Обично 1
  • обично 12
  • обичном 1
  • објави 1
  • објављен 1
  • објављиваху 1
  • обје 1
  • области 2
  • облику 1
  • обнезнани 1
  • обнове 1
  • обојих 1
  • обојица 3
  • оборе 1
  • обори 1
  • обрадоваше 1
  • обрадуј 2
  • образ 3
  • образу 1
  • обрасла 1
  • обраћао 1
  • обредише 1
  • Обреновић 2
  • обрицала 1
  • обрну 1
  • обртоше 1
  • обукао 1
  • обукла 1
  • обукоше 1
  • обуче 3
  • Обучен 1
  • ов 1
  • Ова 1
  • ова 6
  • овај 16
  • Овај 2
  • овакав 2
  • оваква 1
  • оваким 1
  • овако 15
  • Оваком 1
  • оваку 2
  • овамо 4
  • Овде 2
  • овде 6
  • овдје 2
  • ове 14
  • Ови 1
  • ови 2
  • овим 3
  • овима 2
  • ових 5
  • овна 1
  • овнова 1
  • овновима 1
  • ово 35
  • Ово 8
  • овога 2
  • Овој 1
  • овој 4
  • овом 4
  • ОВУ 1
  • ову 7
  • овце 2
  • оглашавале 1
  • огњишта 1
  • огране 1
  • огрезли 1
  • огрешити 1
  • огрнута 1
  • огртаху 1
  • огртоше 1
  • огрће 1
  • огрћем 1
  • Од 10
  • од 117
  • одабрани 1
  • одабранији 1
  • одабрану 1
  • Одавде 1
  • одавде 3
  • одавлен 1
  • Одавно 1
  • одазвао 1
  • одакле 1
  • Одакле 2
  • одатле 2
  • одби 1
  • одбиле 1
  • одбише 1
  • одбрани 1
  • одведене 1
  • одведу 2
  • одвео 1
  • одвију 2
  • одвикли 1
  • одвојиле 1
  • одговара 2
  • одговарају 2
  • одговор 1
  • одговоре 1
  • одговори 19
  • одговорио 1
  • одговорише 4
  • Оде 1
  • оде 11
  • одевају 1
  • одевени 1
  • Одело 1
  • одело 2
  • оденеш 1
  • одиста 2
  • одјекиваху 1
  • одликовао 1
  • одликује 2
  • одломио 1
  • одмарајући 1
  • одмах 14
  • Одмах 2
  • одметнете 1
  • одмор 2
  • одмора 1
  • одморим 2
  • одморих 1
  • одморка 2
  • однекуд 1
  • однео 1
  • однеше 1
  • односио 1
  • одобрава 1
  • одобрењем 2
  • одовуд 1
  • одонуд 2
  • одох 1
  • одоше 1
  • одрасле 2
  • одреку 1
  • одреши 1
  • одржава 1
  • одржати 1
  • одржи 1
  • одрини 1
  • одсекао 1
  • одсијеци 1
  • одујми 1
  • Одујмивши 1
  • одупре 1
  • ожене 1
  • оженио 1
  • озбиљност 1
  • озго 2
  • оздо 1
  • озебао 1
  • означаваху 1
  • Оишта 1
  • Ој 1
  • ојађеним 1
  • ока 4
  • окади 6
  • окати 1
  • окваси 1
  • окићеним 1
  • окламиши 1
  • Око 1
  • око 20
  • окола 1
  • околине 2
  • околини 2
  • околину 1
  • околних 2
  • около 1
  • оком 3
  • окрене 1
  • Окренувши 1
  • окренувши 3
  • окрепи 1
  • окретао 1
  • окретати 1
  • окреташе 1
  • окрете 3
  • окреће 1
  • окрећући 1
  • окриље 2
  • ОКРУГА 1
  • округа 2
  • округе 1
  • округла 1
  • окружавају 1
  • окружили 1
  • окружише 2
  • окупа 1
  • окупала 1
  • окупу 1
  • окусише 1
  • олакшице 1
  • олсун 2
  • олују 1
  • омакле 1
  • омален 1
  • омањи 1
  • омладина 1
  • омладине 1
  • омудри 1
  • Он 12
  • он 62
  • она 17
  • Она 4
  • Онај 1
  • онај 5
  • онаке 1
  • Онако 1
  • онако 13
  • онамо 3
  • онда 17
  • Онда 3
  • онде 2
  • ондје 1
  • Оне 2
  • оне 20
  • онемоћали 1
  • они 21
  • Они 8
  • онизак 1
  • оним 3
  • онима 1
  • оних 8
  • оно 19
  • Оно 2
  • Онога 2
  • онога 5
  • оној 1
  • оном 4
  • Ономадне 1
  • ономе 2
  • ону 1
  • Опажало 1
  • опажаше 2
  • опази 1
  • опазивши 2
  • опазио 1
  • опазити 2
  • опала 1
  • опаснији 1
  • Опет 1
  • опет 16
  • опипавши 1
  • опис 1
  • описивање 1
  • описивати 1
  • опколише 1
  • Опленцу 1
  • опомени 1
  • опоро 2
  • опорој 1
  • опрезно 1
  • опреми 1
  • опште 1
  • Општих 1
  • орах 2
  • Орден 1
  • орден 6
  • орлаш 1
  • оружани 1
  • оружаним 1
  • оружаних 2
  • оружаном 2
  • оружја 2
  • оружје 3
  • оружјем 1
  • освану 1
  • освете 1
  • освети 2
  • осветио 1
  • осветљава 1
  • освету 1
  • осети 1
  • осећа 2
  • осећања 2
  • осећање 1
  • Осим 1
  • ослободи 2
  • ослободили 1
  • ослободио 1
  • ослобођење 1
  • ОСЛОБОЂЕЊУ 1
  • Осман 15
  • Осману 1
  • осмехне 1
  • осмехну 1
  • осмехнути 1
  • Особен 1
  • особита 2
  • особитим 2
  • особито 5
  • осрамоте 1
  • оста 2
  • остави 1
  • оставити 1
  • остављајући 1
  • остављали 1
  • остадосмо 1
  • остаје 1
  • остајем 1
  • остали 2
  • осталим 1
  • осталога 1
  • осталом 1
  • останемо 1
  • останете 1
  • Останите 1
  • остану 3
  • остануо 1
  • остарели 1
  • остати 2
  • остатке 2
  • осташе 1
  • остраг 1
  • остругаће 1
  • Осу 1
  • осуђиваху 1
  • отален 1
  • отац 1
  • Отац 1
  • отаца 1
  • отворени 1
  • отворено 1
  • отворенога 1
  • Отвори 1
  • отвори 2
  • Отворивши 1
  • отворише 1
  • отегне 1
  • отера 1
  • отете 1
  • отети 1
  • отетим 2
  • отидем 1
  • отишао 1
  • отишле 1
  • отишло 1
  • откуд 1
  • отме 1
  • отмици 2
  • отмицом 1
  • Отмичари 1
  • отму 3
  • Отоич 1
  • отпеваше 1
  • отпратише 1
  • Отпустивши 1
  • отуд 1
  • Отуд 1
  • Отуда 1
  • отуда 2
  • Ох 2
  • ох 3
  • оца 3
  • оцева 1
  • оци 1
  • оче 2
  • очевидац 1
  • очевина 1
  • очекиваху 1
  • Оченаш 1
  • Очи 1
  • очи 6
  • очију 2
  • Очима 1
  • очима 3
  • очита 1
  • оџак 1
  • оџаклија 1
  • оштри 1
  • оштрије 1
  • оштро 1
  • Оштроме 1
  • Па 7
  • па 83
  • павитом 1
  • Павле 2
  • пада 1
  • паде 2
  • падише 1
  • падну 1
  • пажње 1
  • паз 1
  • Пазарка 1
  • Пазарке 1
  • пазе 1
  • пак 7
  • пакет 1
  • Паланке 1
  • Паланку 1
  • Паланци 1
  • пале 1
  • палимо 1
  • памет 3
  • паметан 1
  • паметни 1
  • паметних 1
  • памећу 2
  • памти 1
  • Пантелија 1
  • пањ 1
  • пао 2
  • пара 5
  • параћински 1
  • параћинској 1
  • парче 1
  • пасоше 1
  • пасошем 1
  • пасошу 1
  • патриотски 1
  • паун 1
  • Паун 1
  • паучина 1
  • паша 5
  • Паша 8
  • пашајлије 1
  • пашама 1
  • Паши 1
  • пашин 1
  • Пашина 1
  • пашини 3
  • Пашиној 1
  • пашином 1
  • пашину 1
  • Пашо 1
  • Пашом 2
  • пашом 3
  • Паштрмац 2
  • пашу 1
  • Пашу 2
  • пева 1
  • певају 2
  • певала 1
  • певамо 1
  • певао 1
  • Певач 1
  • певача 2
  • певачи 1
  • певаше 1
  • пеки 1
  • Пеки 1
  • Пера 2
  • Перишић 1
  • перо 1
  • песама 2
  • песма 3
  • песме 2
  • песмом 1
  • песму 5
  • пет 1
  • Пет 1
  • петак 2
  • Петар 1
  • петка 2
  • петнаест 1
  • Петнице 1
  • Петра 3
  • петрахиљ 1
  • Петре 1
  • Петрија 2
  • Петријом 1
  • Петронијевић 2
  • Петру 1
  • Петци 1
  • печат 1
  • Печат 1
  • печена 1
  • печено 1
  • пешаци 1
  • пешкир 1
  • пешкиром 1
  • пи 1
  • пизме 1
  • пијани 1
  • пијацама 1
  • пијаци 1
  • пијацу 1
  • пијаше 1
  • пије 4
  • пијемо 2
  • пијеш 1
  • пију 1
  • пилав 3
  • пилава 4
  • пилавом 1
  • пили 1
  • пиљи 1
  • пио 1
  • пиринач 2
  • пиринча 1
  • Пирота 1
  • Пироту 1
  • писамце 1
  • писари 1
  • писах 1
  • ПИСАЦ 1
  • писаца 1
  • писма 2
  • писмених 1
  • писмима 1
  • ПИСМО 1
  • Писмо 2
  • писмо 6
  • писму 1
  • питају 1
  • Питали 1
  • питања 2
  • питање 2
  • питати 1
  • питаш 1
  • пиће 2
  • пише 5
  • Пиши 1
  • пиштоља 1
  • пишу 2
  • пјева 1
  • пјесмама 1
  • плавога 1
  • плакале 1
  • плакао 1
  • плакати 1
  • плакаху 1
  • пламен 1
  • пламени 1
  • планине 2
  • Плану 1
  • плати 1
  • платим 1
  • Платио 1
  • платиш 1
  • плаћају 1
  • плаћамо 1
  • плача 1
  • плаче 1
  • плачу 1
  • плашили 2
  • плашити 1
  • плашња 1
  • плашњу 1
  • плећима 1
  • плуг 1
  • пљесак 2
  • пљескају 1
  • пљују 1
  • пљунете 1
  • По 5
  • по 72
  • побауљке 1
  • побегну 1
  • победе 1
  • победу 1
  • побједе 1
  • поборавио 1
  • побратиме 1
  • побројати 1
  • поведе 3
  • поведу 1
  • повешати 1
  • повика 3
  • повикаше 2
  • повиче 1
  • повратак 1
  • повратити 1
  • поврвеше 1
  • Поврх 1
  • поврх 2
  • повући 1
  • повуче 1
  • погача 2
  • погаче 1
  • погачом 1
  • погачу 1
  • погине 1
  • погледа 8
  • погледавши 1
  • погледај 2
  • погледајући 1
  • погледамо 1
  • погледао 1
  • погледати 3
  • погледах 1
  • погледаху 1
  • погледаше 1
  • погледе 1
  • погодио 1
  • погуди 1
  • под 9
  • Подај 1
  • подаруј 3
  • подвезиван 1
  • подвикну 1
  • подворења 1
  • Подгорца 1
  • Подигни 1
  • подигосмо 1
  • подижући 1
  • поднети 1
  • поднизаним 1
  • поднијело 1
  • подранку 1
  • подримски 1
  • подсети 1
  • подсетити 1
  • подсмевањем 1
  • подсмеха 1
  • пође 6
  • пођемо 1
  • пођеш 2
  • пођипаше 1
  • пођу 3
  • пожали 1
  • пожелите 1
  • пожељет 2
  • поживи 2
  • пожурише 1
  • поздрав 1
  • поздрава 1
  • поздрави 1
  • поздравише 1
  • поздравље 1
  • Поздравље 1
  • позлати 1
  • познавале 1
  • познавали 2
  • познаде 1
  • познаје 1
  • познајем 1
  • Познајем 1
  • познајемо 1
  • Познајеш 1
  • познају 1
  • познала 1
  • познаници 1
  • познаницима 1
  • познати 2
  • Позориште 1
  • поискао 1
  • појав 1
  • појас 1
  • појаче 1
  • поједене 1
  • поједоше 1
  • појести 1
  • појутарје 1
  • покаже 2
  • показа 1
  • показавши 1
  • показала 1
  • показател 1
  • показиваше 1
  • показује 1
  • показују 1
  • покајања 1
  • покаје 1
  • поквари 1
  • покида 1
  • поклон 1
  • поклони 2
  • поклоним 4
  • покоја 1
  • покори 1
  • покривен 1
  • покривеним 1
  • покривено 2
  • покровац 1
  • покровитељница 1
  • покровцем 1
  • пола 2
  • полажаху 1
  • полажите 1
  • полазећи 2
  • полази 1
  • поле 1
  • полете 2
  • политички 1
  • полицу 2
  • положите 1
  • полу 1
  • полуострво 1
  • поља 1
  • поље 2
  • пољуби 5
  • пољубише 3
  • Помагај 1
  • помагала 1
  • помагало 1
  • помагао 1
  • помагати 1
  • помаже 2
  • помене 1
  • поменувши 1
  • поменути 2
  • помео 1
  • помери 3
  • помилуј 6
  • помињало 1
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помогла 1
  • Помогла 2
  • помогне 3
  • помогнем 1
  • поможе 1
  • Помоз 1
  • Помози 3
  • помози 5
  • помолимо 3
  • помоћи 1
  • помрле 1
  • понавља 1
  • понављајући 1
  • понављаше 1
  • понајвише 2
  • понашању 1
  • понедељак 1
  • понекад 1
  • понеле 1
  • понови 2
  • поносећи 1
  • поносите 1
  • понуде 1
  • понуди 1
  • понудили 1
  • поотпушта 1
  • Поп 18
  • Попа 3
  • попаст 1
  • Попе 1
  • попеше 1
  • попије 1
  • поплаше 1
  • поплашише 1
  • попове 1
  • поправља 1
  • Попу 2
  • попуњава 1
  • порадује 1
  • поред 5
  • порез 1
  • порезују 1
  • порода 2
  • породом 1
  • Порта 1
  • Порти 2
  • поруга 1
  • поруке 1
  • порумене 1
  • порумени 1
  • поруча 1
  • посао 3
  • посвети 1
  • посветио 1
  • поседаше 3
  • поседе 1
  • Поседевши 1
  • посело 1
  • посече 2
  • поскидаше 1
  • посла 4
  • послађење 1
  • посланик 1
  • Посланик 1
  • посланика 1
  • посланику 1
  • послао 1
  • послати 1
  • после 29
  • После 9
  • последн 1
  • последње 2
  • последњем 1
  • последњи 2
  • последњих 1
  • последњој 1
  • посленици 2
  • посленицима 1
  • послетку 2
  • послова 2
  • послове 3
  • пословима 1
  • послу 1
  • послужавнику 1
  • послушавала 1
  • послушати 1
  • послушаш 2
  • посред 1
  • постави 1
  • поставили 1
  • поставља 1
  • постављено 1
  • постаја 2
  • постајања 1
  • постала 1
  • постан 1
  • постане 1
  • постао 1
  • посте 1
  • постоја 1
  • постојати 1
  • пострадао 1
  • Пострадасмо 1
  • посумњати 2
  • потегли 1
  • потегну 1
  • потерају 1
  • поткрати 1
  • потока 1
  • потпунце 1
  • потраја 1
  • потреба 1
  • потребама 2
  • потресао 1
  • потресаше 1
  • потруди 1
  • потурче 1
  • потурчене 3
  • потурченице 1
  • потурчимо 1
  • потурчите 1
  • потуче 1
  • поћи 2
  • поужинаш 1
  • поуздану 1
  • поуке 1
  • поумио 2
  • поустајаше 1
  • поучи 1
  • похасила 1
  • похвалити 1
  • похита 1
  • походи 1
  • похулите 1
  • поче 13
  • почео 1
  • почетак 1
  • почети 1
  • почех 1
  • почеше 5
  • починка 1
  • почиње 2
  • почињући 2
  • почне 2
  • почнемо 2
  • почну 3
  • пошали 1
  • пошао 2
  • пошири 1
  • пошље 2
  • пошљем 1
  • пошљу 2
  • поштен 1
  • поштење 1
  • Пошто 3
  • пошто 5
  • поштовања 1
  • ПОШТОВАЊА 1
  • поштовањем 1
  • поштују 1
  • прав 1
  • права 1
  • правац 1
  • правди 2
  • правду 2
  • праве 2
  • прави 2
  • правији 1
  • правим 1
  • правих 1
  • Право 1
  • право 9
  • праву 3
  • правца 1
  • Празан 1
  • празна 1
  • празником 1
  • практичан 1
  • прасе 1
  • прасетину 1
  • прате 1
  • пратећи 1
  • пратили 1
  • пратња 1
  • пратњом 5
  • пратњу 1
  • праунук 1
  • праунука 1
  • прв 1
  • Прван 5
  • Прване 3
  • први 3
  • првима 1
  • прво 5
  • првога 1
  • првом 1
  • Првомучениче 1
  • Прву 1
  • пре 8
  • пребаци 1
  • преброји 1
  • преварише 1
  • Превезавши 1
  • превели 1
  • превести 1
  • преводу 1
  • преврне 1
  • Превртох 1
  • преврће 1
  • превршила 1
  • Пред 1
  • пред 43
  • преда 2
  • предавши 2
  • предаде 4
  • предвиђаше 1
  • предлог 1
  • предњи 1
  • предњима 1
  • представи 1
  • пређашњих 1
  • пређе 3
  • презиме 1
  • прекиде 2
  • прекидоше 1
  • прекине 1
  • прекипи 1
  • преко 13
  • прекрсти 3
  • прекрстише 2
  • прели 1
  • прелити 1
  • преломише 1
  • према 6
  • преминуо 1
  • прену 1
  • преображаја 1
  • ПРЕОТМИЦА 1
  • преотмицу 1
  • преплашили 1
  • преподобни 1
  • препреденим 1
  • препуни 1
  • пререза 1
  • пресећи 1
  • пресеца 1
  • преста 2
  • престала 1
  • престао 1
  • престаше 1
  • пресуда 1
  • Пресуда 1
  • ПРЕСУДА 1
  • пресуди 1
  • пресудим 1
  • претворио 1
  • прети 1
  • претке 1
  • претресају 1
  • претрнуше 1
  • претуре 1
  • претурих 1
  • претцима 1
  • пречац 1
  • прече 2
  • пречи 1
  • прешавши 1
  • прешао 1
  • Прешла 1
  • при 1
  • прибегнуле 1
  • прибегох 1
  • прибио 1
  • прибирају 1
  • прибирао 1
  • приближе 1
  • приближи 1
  • приволеле 1
  • приговарати 1
  • придворне 1
  • придружимо 1
  • приђе 10
  • призове 1
  • пријатељ 1
  • пријатеља 1
  • пријатеље 1
  • пријатељски 1
  • ПРИЈАТЕЉСТВА 1
  • пријатељству 1
  • пријатељу 3
  • пријатнији 1
  • прије 1
  • приказа 1
  • приклања 2
  • приклонимо 1
  • приклонише 1
  • прилика 3
  • прилике 1
  • прилику 2
  • прима 1
  • Примајући 2
  • примам 1
  • примао 1
  • примати 1
  • приме 1
  • прими 7
  • Примивши 1
  • примио 1
  • примити 1
  • примих 1
  • принесе 1
  • приносећи 1
  • приноси 1
  • припада 1
  • припале 1
  • приповеда 1
  • Приповедач 1
  • приповедача 1
  • приповиједака 1
  • приповијеткама 1
  • припознатих 1
  • приради 1
  • прирасту 1
  • природно 1
  • приром 1
  • присоју 1
  • приставио 1
  • пристављајући 1
  • приступи 2
  • притворити 1
  • притиснути 1
  • прихвати 1
  • прихватише 2
  • приходе 1
  • ПРИЧА 1
  • прича 9
  • причају 1
  • причала 1
  • ПРИЧАМА 1
  • причати 1
  • причаху 1
  • причаше 2
  • Приче 1
  • приче 2
  • причешћивали 1
  • причи 2
  • причом 1
  • причу 5
  • пришапта 1
  • пришаптати 1
  • Прњавора 1
  • Прњавору 1
  • пробијаше 1
  • пробило 1
  • провесели 1
  • Провинција 1
  • проврела 1
  • прогњеви 1
  • проговори 3
  • проговориће 2
  • продера 1
  • продре 1
  • продреше 1
  • продужава 3
  • прође 3
  • прођеш 1
  • Прођите 1
  • прожма 1
  • прожмаше 1
  • прозвавш 1
  • прозор 2
  • прозоре 1
  • прозорима 1
  • проје 1
  • проји 2
  • пројо 1
  • пројом 1
  • проју 2
  • проказати 1
  • проклете 1
  • проклињући 1
  • прокуну 1
  • пролажаху 1
  • пролазак 1
  • пролевати 1
  • пролетње 1
  • проломило 1
  • прољевају 1
  • промени 1
  • променити 1
  • променљив 1
  • пропаде 1
  • пропињу 1
  • проплакати 1
  • пропрати 1
  • пропраћају 1
  • прорикаше 1
  • пророковати 1
  • пророкују 1
  • пророци 2
  • пророчких 1
  • проси 1
  • Прости 1
  • прости 2
  • Простите 3
  • просто 2
  • пространи 1
  • пространој 1
  • просу 2
  • против 1
  • противника 1
  • противнику 1
  • противници 1
  • противречити 1
  • протрчавши 1
  • проходњи 1
  • прочита 3
  • прочитавши 1
  • прочитам 1
  • проџилитају 1
  • прошао 1
  • прошаптати 1
  • прошевином 1
  • прошће 1
  • прси 1
  • прскају 2
  • прст 1
  • прста 3
  • прсте 2
  • прсти 2
  • прстима 1
  • пружи 8
  • пружио 3
  • псето 1
  • псовао 1
  • псује 1
  • пуни 1
  • пуно 1
  • пупољка 1
  • пусте 1
  • пусти 1
  • Пустињик 1
  • пустише 1
  • пут 15
  • пута 16
  • путем 3
  • путник 2
  • путнике 2
  • путнице 1
  • путници 1
  • путницима 2
  • путниче 1
  • путно 1
  • путовање 1
  • путовао 1
  • путу 2
  • пуцају 1
  • пуцао 1
  • пушака 1
  • пуше 2
  • пушећи 2
  • пуши 4
  • пушио 1
  • Пуштајте 1
  • пушташе 1
  • пшеница 1
  • р 4
  • РА 1
  • раба 1
  • Раваници 2
  • равница 1
  • равно 2
  • рад 3
  • рада 4
  • ради 13
  • радила 2
  • радимо 1
  • радио 1
  • радње 1
  • радо 2
  • радовати 1
  • радоваће 1
  • Радојковић 1
  • Радојковића 2
  • радом 1
  • радосно 1
  • радост 1
  • Радост 1
  • РАДОСТ 1
  • радостан 1
  • радости 3
  • ражањској 2
  • ражањску 1
  • Ражња 1
  • разабра 1
  • разапети 1
  • разаслане 1
  • разбегоше 1
  • разберу 1
  • разби 2
  • разблажити 1
  • разбуде 2
  • развесели 1
  • развеселих 1
  • развитак 1
  • развуче 1
  • развученим 1
  • разгледа 1
  • разгледавши 1
  • разгледала 1
  • разгледам 1
  • разгледања 1
  • разгледао 1
  • разговара 1
  • разговарају 2
  • разговарајући 1
  • разговарали 1
  • разговарамо 1
  • разговор 5
  • разговора 1
  • разговоре 2
  • разговори 1
  • разговору 1
  • разгоне 1
  • разгонити 1
  • разгори 1
  • раздражимо 1
  • рази 1
  • Разиђоше 1
  • разилажаху 1
  • разилазити 3
  • разишавши 1
  • разишло 1
  • разлика 1
  • разломи 1
  • разломише 1
  • Размирица 1
  • разне 3
  • разнело 1
  • разнеше 1
  • разним 1
  • разноврсност 1
  • разумети 1
  • разумијући 1
  • разумна 1
  • Раја 2
  • раја 6
  • раји 3
  • рајо 2
  • рајом 1
  • рају 4
  • раку 1
  • рамена 2
  • рано 2
  • рањених 1
  • раселе 1
  • расељава 1
  • раси 1
  • Расклопивши 1
  • раскрчено 1
  • распаљен 1
  • расположење 1
  • расправи 2
  • расрди 1
  • раста 1
  • растали 1
  • расте 1
  • растерала 1
  • растом 2
  • рат 1
  • ратне 1
  • ратном 1
  • ратовања 1
  • рахтови 1
  • рашири 1
  • раширило 1
  • рашта 2
  • рђа 1
  • рђаво 1
  • рђом 1
  • Рђом 1
  • регне 1
  • ред 1
  • реда 3
  • редовно 2
  • редом 3
  • реду 1
  • режањ 1
  • режњеве 2
  • резати 1
  • рекавши 5
  • рекао 5
  • рекла 1
  • рекло 1
  • рекне 11
  • рекосмо 1
  • рекох 2
  • рекоше 1
  • репови 1
  • ресама 1
  • ретке 1
  • рећи 14
  • реци 2
  • Реч 1
  • реч 4
  • рече 40
  • речеш 1
  • речи 21
  • речима 1
  • речице 1
  • речици 1
  • рикао 1
  • Ристе 1
  • Ристос 3
  • рјечник 1
  • робиње 1
  • Рогатац 1
  • род 3
  • рода 2
  • родбину 1
  • родиле 1
  • родили 1
  • родитеља 1
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родитељима 3
  • родољубивим 1
  • родом 3
  • рођаци 3
  • рођенога 1
  • Роман 4
  • Романа 6
  • Романе 1
  • Роману 4
  • рони 1
  • ропства 1
  • рочили 1
  • Ртањ 1
  • ру 1
  • руг 1
  • ругањем 1
  • Руднику 1
  • ружи 2
  • ружно 1
  • ружног 1
  • Рујишкој 1
  • рука 2
  • рукаве 1
  • рукама 3
  • Руке 1
  • руке 6
  • рукну 2
  • руком 3
  • руку 9
  • рупицу 1
  • Русијан 1
  • Русији 1
  • рухо 2
  • руци 2
  • руча 2
  • ручак 4
  • ручка 4
  • ручку 1
  • рушењу 1
  • С 8
  • с 99
  • Са 1
  • са 38
  • Сабан 1
  • сабирају 1
  • сабље 1
  • сабљом 2
  • сабљу 3
  • сабор 3
  • сабора 2
  • саборској 1
  • САБОРУ 1
  • сабору 11
  • сав 7
  • Сава 2
  • Саваоте 1
  • Саве 1
  • сави 1
  • Сави 1
  • Савка 1
  • Савке 1
  • Савкиној 1
  • сагледа 1
  • сагледати 2
  • саградити 1
  • сагрешенија 1
  • сад 19
  • Сад 9
  • сада 11
  • саже 1
  • саздатељу 1
  • сакрани 1
  • Сакрани 1
  • сакрили 1
  • салетали 1
  • салтанат 1
  • салтанатом 1
  • сам 30
  • САМА 2
  • сама 5
  • самара 1
  • сами 4
  • самих 1
  • Само 2
  • само 25
  • самога 1
  • самоме 1
  • самоће 1
  • Самоук 1
  • самоука 1
  • саму 1
  • сан 1
  • Сан 1
  • сапима 1
  • састава 1
  • састави 1
  • саставише 1
  • састављао 1
  • састали 2
  • састанка 2
  • састану 2
  • сасути 1
  • саул 4
  • сахата 1
  • сашаптавати 1
  • Св 2
  • Сва 2
  • сва 7
  • Свадба 1
  • свадбе 1
  • свадбу 1
  • свађу 1
  • свака 1
  • СВАКАД 1
  • свакад 8
  • сваке 4
  • Сваки 1
  • сваки 12
  • свако 7
  • сваког 1
  • свакој 1
  • свакојако 1
  • сваком 7
  • свакоме 1
  • сваку 3
  • свали 1
  • све 50
  • Све 8
  • Свега 1
  • свега 2
  • сведоци 1
  • свем 2
  • Свемогући 1
  • свему 1
  • свести 1
  • Свет 1
  • свет 5
  • Света 1
  • света 4
  • светаца 1
  • свете 1
  • Свети 19
  • свети 2
  • светитеља 2
  • светитељу 2
  • светих 1
  • свето 1
  • Свето 1
  • Светог 6
  • светога 2
  • Светога 4
  • Светој 3
  • светом 1
  • Светом 8
  • Светоме 3
  • свету 2
  • светује 1
  • свећу 11
  • свеци 1
  • Свеци 1
  • свечани 1
  • свечаним 1
  • свечано 1
  • свечари 1
  • Свечари 1
  • свечарски 1
  • свешћу 1
  • сви 29
  • Сви 5
  • свијет 2
  • свили 1
  • свилу 2
  • свим 5
  • свима 5
  • свиња 1
  • свирка 1
  • свирке 1
  • свита 1
  • свитом 1
  • свих 7
  • свједок 1
  • свједочи 1
  • свлаче 1
  • свога 14
  • сводове 1
  • свој 12
  • своја 2
  • своје 36
  • својега 3
  • своји 1
  • својим 20
  • својима 2
  • својих 5
  • својој 10
  • својом 10
  • својта 1
  • своју 10
  • свом 5
  • своме 6
  • свраћају 2
  • свршетак 1
  • сврши 5
  • свршити 2
  • сву 3
  • свуд 2
  • свуда 3
  • свукуд 1
  • се 516
  • СЕБЕ 2
  • себе 8
  • себи 5
  • северној 1
  • северозападно 1
  • северу 1
  • сего 1
  • седала 1
  • седалу 1
  • седам 2
  • седао 1
  • седе 6
  • седели 1
  • седео 2
  • Седећете 1
  • седећи 2
  • Седећи 3
  • Седи 2
  • седи 3
  • седите 1
  • седмо 1
  • седморица 1
  • седморице 1
  • седне 3
  • седнеш 1
  • седох 1
  • сеђаху 2
  • сеђаше 2
  • сеје 1
  • сејо 1
  • секретар 3
  • Секретар 3
  • секретаре 1
  • села 13
  • Селанце 1
  • Селим 5
  • селима 1
  • село 5
  • селу 7
  • сељак 3
  • сељака 4
  • сељаци 2
  • сељачком 1
  • семена 1
  • сенка 1
  • сео 1
  • сести 1
  • сестре 2
  • сестри 1
  • сестро 1
  • сети 1
  • сетиле 1
  • сећају 1
  • сећате 1
  • Сећаш 2
  • сечемо 1
  • си 10
  • Сила 1
  • СИЛА 2
  • сила 6
  • силаје 1
  • силан 1
  • силе 3
  • сили 2
  • силина 1
  • силни 2
  • силнијему 1
  • силнима 1
  • Силноме 1
  • силноме 2
  • силом 3
  • силу 6
  • Сима 1
  • Симић 1
  • Симићи 1
  • симпатијом 1
  • сина 4
  • Синаја 1
  • сине 1
  • синова 2
  • синове 2
  • синови 6
  • синовима 1
  • синоћ 2
  • сиромаси 1
  • сиромах 2
  • сиромашке 1
  • сиромашни 1
  • сиромаштине 1
  • сирота 1
  • сироте 1
  • сиротиња 2
  • сиротињу 2
  • сита 1
  • сити 2
  • ситних 1
  • ситницу 1
  • сито 2
  • ситом 1
  • сишао 1
  • Сјајни 1
  • сјединио 1
  • сједините 1
  • сјутра 1
  • скеле 1
  • скиде 2
  • скидоше 1
  • склопили 1
  • склопити 1
  • скљуси 1
  • скора 1
  • скоро 8
  • скорог 1
  • скочим 1
  • скренути 1
  • скувати 1
  • скуп 2
  • скут 1
  • слаба 1
  • слабу 1
  • слава 4
  • славе 4
  • слави 1
  • СЛАВИ 1
  • славила 1
  • славио 1
  • слављаху 1
  • славно 1
  • славо 1
  • славом 1
  • славски 1
  • славу 4
  • слагала 1
  • сладак 1
  • сласт 1
  • сласти 2
  • слатка 1
  • слатки 1
  • слатко 3
  • следи 1
  • слепац 11
  • Слепац 8
  • слепачким 1
  • слепи 1
  • слепога 1
  • слепоћом 1
  • слепца 2
  • слепцу 2
  • слика 2
  • слику 1
  • слобода 1
  • слободе 1
  • слободније 1
  • слогу 1
  • сложни 2
  • слуга 1
  • Слуге 1
  • служби 3
  • служе 1
  • служи 1
  • служила 2
  • служим 2
  • служио 1
  • служих 1
  • слуте 3
  • слути 3
  • случајна 1
  • случајно 2
  • случајност 1
  • случајности 2
  • слуша 1
  • слушајте 1
  • слушају 4
  • слушајући 3
  • слушале 1
  • слушаоци 1
  • слушасмо 1
  • слушати 2
  • слушаху 1
  • Смаил 3
  • смакоше 1
  • сме 4
  • смеђ 2
  • смеј 1
  • смеја 2
  • смејали 1
  • смејаху 1
  • смеје 2
  • смеју 2
  • смејушити 1
  • смела 1
  • смели 1
  • Смем 1
  • смео 5
  • смет 1
  • сметаху 1
  • смеш 1
  • смешећи 1
  • Смиљана 7
  • Смиљаном 1
  • смирите 1
  • смишљено 1
  • смо 10
  • смота 1
  • смотри 1
  • смрти 1
  • снага 1
  • снаге 1
  • снагу 1
  • снађе 2
  • снаћи 2
  • снаха 3
  • снахе 3
  • снаху 1
  • со 1
  • соба 2
  • собе 1
  • соби 3
  • собом 3
  • собу 2
  • совре 6
  • соври 4
  • совром 1
  • совру 5
  • сојтаријама 1
  • сојтарије 1
  • соколе 2
  • соли 1
  • Соломун 1
  • Соломунове 1
  • Софијанац 1
  • спавања 1
  • спавао 1
  • спаваћа 1
  • спаде 1
  • спази 1
  • спаијама 1
  • Спаије 1
  • спалити 1
  • спахије 1
  • спахилук 1
  • списател 1
  • сповођаху 1
  • спојио 1
  • спокојно 1
  • спомена 1
  • спопадну 1
  • спори 1
  • спрема 1
  • спремају 2
  • спремаху 1
  • спреме 1
  • спремио 1
  • спремни 1
  • спроведу 1
  • спровод 1
  • Спровод 1
  • спровођаху 1
  • спроћу 2
  • спусти 6
  • спустише 1
  • спуштају 1
  • спуштајући 1
  • срамота 1
  • срамоти 1
  • Срба 3
  • Србе 5
  • Срби 10
  • Србија 3
  • Србије 3
  • СРБИЈИ 1
  • Србији 6
  • Србијом 2
  • Србију 1
  • Србима 1
  • Србин 3
  • Србина 2
  • сребрни 3
  • сребрну 1
  • сред 1
  • средином 1
  • средину 1
  • средњега 1
  • средњи 1
  • средовечан 1
  • срести 1
  • Сретан 1
  • сретан 2
  • среташе 1
  • сретна 1
  • сретне 3
  • сретним 1
  • сретно 2
  • сретну 1
  • срећа 3
  • Срећан 1
  • среће 2
  • срећне 1
  • срећни 1
  • срећом 4
  • срећу 2
  • сркнуше 1
  • Српкиња 1
  • Српкињама 1
  • српкиње 3
  • Српкиње 4
  • Српска 1
  • српска 2
  • Српске 1
  • српске 3
  • српски 3
  • српским 1
  • српских 1
  • српско 1
  • српскога 2
  • српском 2
  • српску 3
  • српства 1
  • срца 5
  • Срце 1
  • срце 4
  • срцу 5
  • срчући 1
  • стави 2
  • ставила 1
  • ставили 1
  • ставља 1
  • ставу 1
  • стаде 2
  • стадоше 4
  • стајао 1
  • стајаху 1
  • стајаше 1
  • сталан 2
  • стали 1
  • Стамбол 1
  • Стамбола 2
  • стан 3
  • стана 1
  • стане 2
  • станем 1
  • станеш 1
  • стану 3
  • стање 2
  • Стара 1
  • стара 5
  • старала 1
  • старао 1
  • старац 1
  • старачки 1
  • старе 1
  • старешина 2
  • старешинама 1
  • старешине 1
  • Стари 2
  • стари 4
  • старије 1
  • Старији 1
  • старији 2
  • старијим 1
  • старијој 1
  • старо 1
  • старој 1
  • старом 3
  • Староме 1
  • старци 1
  • статуја 1
  • ствар 3
  • створио 2
  • створити 1
  • сте 10
  • Стеване 1
  • Стевановић 1
  • Стеву 1
  • стегао 1
  • стегне 1
  • стезао 1
  • Стефанович 2
  • стече 1
  • стигао 1
  • стигну 3
  • стигосте 1
  • стигоше 3
  • стидио 1
  • стиже 1
  • стижни 1
  • стићи 1
  • стишала 1
  • стишати 1
  • сто 6
  • Стоила 1
  • Стојан 15
  • Стојана 1
  • Стојанова 2
  • Стојану 2
  • стоји 4
  • стојим 2
  • Стојко 1
  • Стојку 1
  • стоке 4
  • стоку 1
  • стола 3
  • Столе 1
  • столом 1
  • стотина 1
  • стража 1
  • стражњи 2
  • страна 5
  • стране 11
  • страни 4
  • страну 4
  • странце 1
  • страсном 1
  • страх 2
  • страха 1
  • страховита 1
  • страху 1
  • страшна 2
  • страшне 2
  • страшних 1
  • страшном 2
  • стрељан 1
  • стрепи 1
  • стрешком 1
  • стрина 1
  • стругне 1
  • струк 1
  • струна 1
  • струци 1
  • стршљенови 1
  • сту 1
  • стубе 1
  • ступа 1
  • ступише 1
  • су 122
  • Суботинца 3
  • Суботинцу 1
  • сув 1
  • сувоте 1
  • Суд 1
  • суд 7
  • суде 1
  • суди 1
  • судија 1
  • судио 1
  • судиш 1
  • суду 1
  • сузе 2
  • сукненим 1
  • сукну 1
  • сукнути 1
  • сукоба 1
  • Султан 4
  • Суљ 1
  • Суља 8
  • Суљага 1
  • Суље 2
  • Суљи 1
  • Суљом 1
  • Суљу 3
  • суманута 1
  • суманути 3
  • сумња 1
  • суморна 1
  • сумрак 2
  • сунашце 1
  • Сунце 1
  • сунце 8
  • сунчајте 1
  • Сунчајте 2
  • суоче 1
  • суруџијама 2
  • Сутра 1
  • сутра 6
  • Сушицу 1
  • Та 4
  • та 7
  • табане 1
  • тад 1
  • Тад 1
  • Тада 3
  • тада 8
  • Тај 1
  • тај 22
  • тајно 1
  • така 2
  • такав 1
  • такви 1
  • таке 1
  • таким 1
  • такнеш 1
  • Тако 12
  • тако 44
  • таког 1
  • такога 1
  • такој 2
  • таламбаси 1
  • таласа 1
  • талир 1
  • тамне 1
  • тамној 1
  • тамњана 3
  • Тамо 1
  • тамо 6
  • танак 1
  • танано 1
  • Татар 2
  • татара 1
  • Татари 1
  • татари 2
  • татарима 1
  • Татарин 2
  • татарин 4
  • татарина 3
  • Татарским 1
  • твога 2
  • ТВОЈ 1
  • твој 3
  • твоје 3
  • твојим 1
  • твојој 1
  • твоју 1
  • творачка 1
  • творити 1
  • творца 1
  • творче 1
  • тврд 1
  • тврде 1
  • тврдио 1
  • тврдо 1
  • Те 3
  • те 57
  • Тебе 1
  • тебе 6
  • теби 2
  • Тевтердаревицу 1
  • теглићете 1
  • тежак 2
  • тежњи 1
  • тек 14
  • Тек 6
  • тековини 1
  • теме 1
  • темена 1
  • теменима 1
  • Темнић 1
  • Теодоре 1
  • терају 1
  • тескобне 1
  • теферич 1
  • Теферич 1
  • тефтердарева 1
  • тешила 1
  • тешких 1
  • тешко 5
  • тешкога 2
  • тешком 1
  • Ти 3
  • ти 42
  • тијем 2
  • тим 16
  • тима 1
  • тиме 1
  • Тимоку 1
  • Тимочку 1
  • тих 3
  • тихо 1
  • тихој 1
  • тишина 2
  • тјера 1
  • То 16
  • то 94
  • тобом 2
  • тобџија 1
  • Тога 1
  • тога 30
  • тој 5
  • толика 1
  • толике 2
  • толики 3
  • толико 11
  • Толико 2
  • толикога 1
  • толику 3
  • том 12
  • Тома 1
  • Томе 1
  • томе 4
  • Томи 5
  • Томо 1
  • Тому 1
  • топ 8
  • топло 1
  • топлоте 1
  • топова 1
  • топове 1
  • топови 1
  • торбу 2
  • точак 1
  • тра 1
  • трава 1
  • траве 1
  • трага 1
  • траже 1
  • тражећи 1
  • тражи 2
  • тражите 3
  • трајати 2
  • траци 2
  • тргне 1
  • трговачке 2
  • трговачки 1
  • трговачког 1
  • трговца 2
  • трговци 4
  • трговцима 1
  • треба 9
  • требала 1
  • требао 1
  • требаху 1
  • Требаше 1
  • трезвитељница 1
  • трем 7
  • трема 3
  • трему 5
  • трене 1
  • тренут 1
  • тренутака 2
  • тренутку 1
  • треће 2
  • трећи 2
  • трже 2
  • три 12
  • Тривунац 1
  • тридесет 5
  • триест 1
  • триестину 1
  • трњу 1
  • Тројице 1
  • Тројици 1
  • тројицу 1
  • тромпету 1
  • Трошкове 1
  • трошних 1
  • трпезарија 1
  • трпезу 1
  • трпети 1
  • трпи 1
  • трпљење 1
  • Трррршића 1
  • Трубарева 1
  • Трубарево 1
  • труда 1
  • трудба 1
  • трудбу 1
  • труди 1
  • трче 1
  • Тршић 1
  • ту 29
  • Ту 7
  • туге 1
  • туговања 1
  • тугови 1
  • туда 1
  • тужите 1
  • туку 2
  • тумачи 1
  • Турака 17
  • Турке 12
  • Туркиња 1
  • туркиње 1
  • Туркиње 4
  • Турком 1
  • Турска 2
  • ТУРСКА 2
  • турска 4
  • Турске 1
  • турске 2
  • Турски 1
  • турски 3
  • Турско 1
  • турско 2
  • турскога 2
  • Турској 1
  • турској 2
  • турску 3
  • турства 1
  • Турци 26
  • Турцима 6
  • турчење 1
  • Турчин 7
  • Турчина 3
  • турчинов 1
  • Турчину 1
  • тутањ 1
  • туците 1
  • туче 2
  • ћаја 1
  • ћаше 1
  • ће 79
  • ћелију 1
  • ћемо 7
  • ћепенци 1
  • ћер 1
  • ћери 4
  • ћерима 3
  • ћете 3
  • ћеш 6
  • ћи 1
  • Ћићевца 1
  • ћу 8
  • ћуприје 1
  • Ћуприје 1
  • ћуприји 1
  • ћурковима 1
  • ћурку 1
  • ћурче 1
  • Ћут 1
  • ћутања 3
  • ћутао 1
  • ћуте 2
  • ћути 3
  • у 339
  • У 48
  • убавице 1
  • убавој 1
  • убијам 1
  • убију 1
  • ублажи 1
  • убојнице 1
  • убоштине 1
  • убрадаче 1
  • убрза 3
  • уважавао 1
  • уведе 2
  • уведоше 1
  • увек 3
  • увер 1
  • уверавају 1
  • уверисмо 1
  • увећа 1
  • увећао 1
  • увраћали 1
  • угарак 1
  • угарка 1
  • угледавши 1
  • угледају 1
  • угледати 1
  • угледах 1
  • уговор 1
  • уговора 1
  • угодан 1
  • угоди 3
  • угодити 1
  • угодна 1
  • угодника 1
  • угодници 2
  • угодно 1
  • угушити 1
  • удај 1
  • удалише 1
  • удаљи 1
  • удаљише 1
  • ударац 1
  • ударе 2
  • удари 3
  • ударио 1
  • ударисмо 1
  • удариш 1
  • ударише 1
  • удешавати 1
  • уђе 2
  • уђоше 4
  • ужеже 1
  • уживање 1
  • уживању 1
  • уживати 1
  • Ужичани 1
  • Ужичанин 3
  • ужичке 1
  • Уз 2
  • уз 8
  • уза 2
  • узавре 1
  • узајмљује 1
  • Узалуд 1
  • узалуд 2
  • уздају 1
  • Уздајући 1
  • узданица 1
  • уздао 1
  • уздарје 1
  • уздахну 1
  • уздахнувши 1
  • уздахнуше 1
  • узе 5
  • узели 1
  • узео 3
  • узех 3
  • узеше 2
  • узимало 1
  • узимаш 1
  • узјаха 1
  • узјахује 1
  • узме 6
  • узми 1
  • узму 2
  • Узнемирени 1
  • указиваше 1
  • уклањаху 1
  • уклоним 1
  • укратко 1
  • укроти 1
  • улагујући 1
  • уме 4
  • умела 1
  • умео 1
  • умије 2
  • умире 1
  • умирит 1
  • умирих 1
  • умна 1
  • умним 1
  • умождана 1
  • уморан 2
  • умори 1
  • уморити 1
  • уморни 1
  • умр 1
  • умрије 1
  • Умукни 1
  • умукну 3
  • умукоше 2
  • унесени 1
  • униформи 1
  • унутра 1
  • упали 1
  • упамтите 1
  • упарађених 1
  • упивши 1
  • упита 24
  • упиташе 1
  • уплетати 1
  • уплетоше 1
  • упоредивши 1
  • упорношћу 1
  • употреби 1
  • управи 1
  • управник 1
  • управничких 1
  • управничком 1
  • управо 3
  • Упрегну 1
  • упути 1
  • упутише 2
  • упућиваше 1
  • уради 1
  • урадио 1
  • уранку 1
  • уредан 1
  • уређено 1
  • Урумели 1
  • Усваја 1
  • ускомеша 1
  • услиши 1
  • услуге 1
  • усната 1
  • уснила 1
  • успех 1
  • успокојим 1
  • Усред 1
  • усред 2
  • усрећити 1
  • Уста 1
  • уста 6
  • устави 1
  • уставио 2
  • уставити 3
  • уставише 1
  • устављали 1
  • устаје 4
  • устали 3
  • устанак 1
  • устане 4
  • устанемо 1
  • устанике 2
  • Устаници 2
  • устаничких 1
  • устанка 1
  • устати 2
  • устаће 1
  • устах 1
  • усташе 1
  • устима 1
  • усу 1
  • усуди 2
  • усудио 1
  • усуђује 1
  • утврђена 1
  • утехе 1
  • утиша 2
  • утишају 1
  • утишаш 1
  • утне 1
  • Утуле 1
  • ућуташе 2
  • ућутим 1
  • ухвати 1
  • ухватише 2
  • ухо 3
  • уцвелити 1
  • уцвијели 1
  • учен 1
  • ученици 1
  • ученост 1
  • учестани 1
  • учи 1
  • учила 1
  • учине 3
  • Учини 1
  • учини 6
  • учинисмо 1
  • учините 1
  • учиниш 1
  • учињено 1
  • учио 1
  • учитеља 2
  • учити 1
  • учовечам 1
  • ушавши 1
  • ушао 1
  • уши 1
  • ушима 1
  • ушле 1
  • Фатима 2
  • ФАТИМА 2
  • Фебруару 1
  • филџан 2
  • филџане 1
  • Френчевић 10
  • Френчевића 13
  • Френчевиће 2
  • Френчевићев 1
  • Френчевићи 9
  • Френчевићима 1
  • Френчевићка 4
  • Френчевићке 2
  • Френчевићки 2
  • Френчевићу 1
  • Ха 2
  • ха 4
  • хазнадар 1
  • хаир 1
  • хај 1
  • Хај 1
  • хајдука 1
  • хајдуци 2
  • хајдуцима 1
  • хале 1
  • хаљетку 1
  • хаљине 1
  • хаљину 1
  • хамајлије 1
  • хамаму 1
  • Хамедија 1
  • хамедију 1
  • Хане 1
  • харан 1
  • харач 1
  • харема 1
  • харему 2
  • хартијице 2
  • хартијицу 1
  • хатишериФ 1
  • Хаџи 1
  • Хвала 1
  • хвала 3
  • хвали 2
  • хвалили 1
  • хватати 1
  • хиљаде 2
  • хиљадили 1
  • хиљаду 3
  • хладно 1
  • хлеба 1
  • хлебом 1
  • ход 1
  • ходаше 1
  • ходи 1
  • Ходи 1
  • ходом 1
  • хоро 1
  • хотећи 1
  • хоће 12
  • Хоће 3
  • хоћемо 1
  • Хоћете 1
  • хоћете 3
  • хоћеш 2
  • хоћу 2
  • Хоћу 2
  • хоџа 1
  • Хоџа 2
  • хоџе 2
  • хране 1
  • храни 1
  • Храни 1
  • Христе 1
  • хтеде 2
  • хтедох 2
  • хтедоше 1
  • хтеле 1
  • хтео 2
  • Хусеин 8
  • Хусејин 3
  • цар 2
  • Цар 2
  • цара 2
  • Цара 3
  • царева 1
  • цареве 1
  • цареви 2
  • Цареви 3
  • царевина 1
  • царево 1
  • Цариграда 1
  • цариградски 1
  • цариградским 1
  • Цариграду 1
  • Царица 1
  • царска 2
  • царски 1
  • Царски 3
  • царским 2
  • царскога 2
  • царском 1
  • царство 6
  • царству 1
  • цару 1
  • цванцику 1
  • цвећа 1
  • цвеће 1
  • цвркутањем 1
  • Целивамо 1
  • целиваше 2
  • цело 1
  • Целу 1
  • цена 1
  • цепати 1
  • цер 1
  • цери 1
  • церић 1
  • церју 1
  • Цетињу 2
  • Цигани 1
  • Циганима 1
  • цикну 1
  • цицваре 1
  • Цонић 1
  • црвеним 1
  • црква 3
  • црквама 2
  • цркве 5
  • црквени 1
  • цркви 6
  • црквина 1
  • црквину 1
  • цркву 2
  • Црној 1
  • црноречки 1
  • црну 1
  • чак 5
  • чакширама 1
  • чакшире 2
  • чалма 1
  • Чамурлији 1
  • Чанколиз 6
  • Чанколиза 1
  • чарапе 6
  • чарној 1
  • час 9
  • часима 1
  • Часни 1
  • часни 3
  • част 1
  • части 2
  • Чачак 1
  • чашом 1
  • чашу 6
  • чеда 1
  • чека 1
  • чекају 1
  • чекајући 1
  • чекамо 1
  • Чекасмо 1
  • чеках 1
  • чекаху 1
  • чекаше 1
  • чела 1
  • чело 1
  • челу 1
  • чељад 1
  • чељаде 1
  • чем 3
  • Чемерно 1
  • чему 1
  • честита 1
  • честити 2
  • Често 1
  • често 13
  • четворо 1
  • четврт 1
  • четвртак 1
  • четврти 1
  • Четири 1
  • четири 5
  • Чешми 1
  • чибугџија 1
  • Чибугџија 1
  • чибугџије 1
  • чибук 6
  • чибуке 1
  • чија 1
  • Чика 2
  • чим 7
  • Чим 8
  • чина 1
  • чинећи 1
  • Чини 1
  • чини 6
  • чинили 1
  • чинити 3
  • чиниш 1
  • Чиниш 2
  • чиновник 3
  • чиновнике 1
  • чиновнику 1
  • чиста 2
  • чисте 1
  • чисти 1
  • чистим 1
  • чисто 1
  • Чисто 1
  • читаве 2
  • читави 1
  • читаву 1
  • читају 1
  • читали 1
  • читане 1
  • читао 1
  • читаоца 1
  • Читаоци 1
  • читаоци 2
  • читаоцу 1
  • читати 5
  • читах 1
  • чланак 1
  • човек 20
  • човека 6
  • човеку 3
  • човјек 1
  • чоху 1
  • чоџук 1
  • Чу 1
  • чу 4
  • чува 1
  • Чувај 2
  • чувају 1
  • чувена 1
  • чувених 1
  • чувеног 1
  • чувенога 1
  • чуда 1
  • чудан 1
  • Чудан 1
  • чудни 1
  • Чудноват 1
  • чуднога 1
  • чудној 1
  • Чудо 1
  • чудо 3
  • чудотворности 1
  • чудотворче 1
  • Чуј 1
  • чује 4
  • чујем 1
  • чујете 1
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чују 3
  • чула 1
  • чуле 1
  • чули 1
  • чуло 1
  • чуо 3
  • чупав 1
  • чупаве 1
  • Чусте 1
  • чути 2
  • чуше 2
  • Џаба 1
  • џабе 1
  • џакови 1
  • џаковима 1
  • џамије 1
  • џебрачки 1
  • ш 1
  • шакама 1
  • шаке 1
  • шаку 1
  • шала 4
  • шале 3
  • шали 1
  • шаље 1
  • шаљи 1
  • Шаму 1
  • шану 3
  • шаптало 1
  • шапташе 1
  • Шарени 1
  • шарено 2
  • шатор 1
  • шербет 1
  • ШЕСТ 1
  • шест 3
  • шестокрили 1
  • шесторо 1
  • шећером 1
  • шилтетима 1
  • шири 1
  • ширила 1
  • ширину 1
  • школа 2
  • школе 1
  • шкргућу 1
  • Шта 12
  • шта 30
  • штале 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штап 1
  • штапом 1
  • штедети 1
  • Штета 1
  • штета 3
  • штете 1
  • штитови 1
  • Што 7
  • што 94
  • Шумадије 1
  • Шумадији 2
  • Шумадијом 1
  • шумадинској 1
  • шумама 1
  • Шутите 1
  • шушне 1
  • шчепају 1
17662 matches
ан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да  
 <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> < 
арија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благ 
 пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач 
ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89"  
е, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац 
 брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и  
тањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагл 
 страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана  
и главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да 
е су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а н 
лађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архи 
арији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију 
дноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као кал 
Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила с 
авлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xm 
ефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU" 
С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје 
 те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што 
"line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поре 
и врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошак 
истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уста 
ља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не г 
hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растера 
у, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на у 
и, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ од 
и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком,  
реме, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S 
ј снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама  
, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости с 
преме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњ 
 Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , по 
 и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} 
го Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића  
ео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би  
 То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као к 
веће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p> 
 село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике сва 
Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и  
овник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњ 
 <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> < 
а то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми 
м дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> < 
ко им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљ 
та и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и зап 
рској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеш 
 наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађа 
ају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика  
"36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе ме 
p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p> 
онесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље 
докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Мил 
млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>—  
S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не  
јкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је 
затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати 
 срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше о 
века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им ј 
ко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца 
е у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58 
 момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p> 
 је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једног 
ло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виногра 
дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци  
породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепот 
S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе. 
иниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом 
 малодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг сво 
 лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у К 
{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се  
бично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</ 
јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек  
оје војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали н 
е што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете 
вако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о г 
 неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S}  
чи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> < 
ба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да 
а окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу п 
додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>п 
у, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, ок 
тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да пом 
азити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње 
бије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n= 
џић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с 
па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незван 
д брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња ч 
ке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи 
 се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени  
tone unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и кру 
е деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p>  
 длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати. 
лош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и доч 
} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени 
у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевић 
ле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да  
нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погл 
све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S}  
ли на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место вр 
Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим  
Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани  
а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приво 
едни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S 
бе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свак 
ари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и о 
 не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних  
богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој бла 
има</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча< 
аху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред ку 
— одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја  
д се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и ча 
во !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: ок 
ав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике 
или трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте ј 
ли своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Фре 
, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт 
леда уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека ос 
 и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо  
вртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини ш 
лазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продуж 
ш: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће 
има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме  
ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек са 
 n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну  
 тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу 
ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Ту 
езиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагр 
авши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда пр 
сме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у дру 
 служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и о 
 да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити как 
.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама,  
— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} О 
, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо,  
Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођ 
упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знал 
м и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом 
а све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу  
дину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — стареши 
ају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milesto 
воје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, 
и из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада  
: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера  
 — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у ша 
ласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслон 
<p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, н 
ам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>И 
лађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>—  
 па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p 
у у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда  
ну, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море сн 
p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: ид 
неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од  
ат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’н 
никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се с 
 да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#S 
орца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <h 
 прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови љу 
доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много иш 
е човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <milestone unit="line"  
и говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам 
 — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадб 
е књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидош 
иваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћ 
едни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви 
дговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који 
вановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим 
својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту б 
еменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За  
ољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да дан 
 изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref 
l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу п 
> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div>  
> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Ј 
 прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Св 
исмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задов 
оману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те бо 
д коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поп 
чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви  
ајчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Кра 
има на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини 
гибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље. 
 Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам 
оге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одм 
р, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа т 
ра да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погле 
, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога п 
и тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; 
а, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гург 
смехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи  
а кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин с 
номе смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити св 
="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегн 
а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па  
ак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и н 
в дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага 
људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити с 
ану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на ру 
е ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивш 
....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а к 
</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје ке 
љом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ен 
е, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кн 
p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати 
о:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и 
нио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је 
 онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{ 
/p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право в 
оксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то ч 
 хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима  
ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у но 
, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А 
, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та пита 
устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да там 
 <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>—  
да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>—  
} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут 
ац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове 
 двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb  
ђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не п 
.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми 
заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вред 
па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде т 
 наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп  
и,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, прино 
<p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа 
у ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из в 
 је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> < 
га осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога  
 напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на  
ло поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ев 
, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" />  
о могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви,  
 Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читат 
та ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !< 
 пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага 
ли и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље  
е доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ни 
тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S 
и су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се 
ласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као пс 
аслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи пис 
та је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страхов 
леда мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чини 
и се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се оте 
! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да г 
 не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, 
о Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турч 
"#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега с 
ији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!.  
S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови д 
ваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с јед 
 Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комес 
его што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Ла 
осле смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари п 
огледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред 
, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! 
 устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букуре 
оче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као 
 тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин,  
 сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори лу 
 цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја  
</hi>.</p> <milestone unit="line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе док 
оносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати  
hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако м 
 <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама,  
а (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан 
це виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, п 
о сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку 
 Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: —  
Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели  
!</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита  
сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле ј 
а боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не с 
, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево  
руј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесе 
се.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не позна 
 Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у  
арту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и 
> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не м 
p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Т 
очети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Мусли 
/p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и дов 
р, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> 
одар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи дру 
Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа мож 
га (крајински, црноречки, гургусовачки, алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n= 
, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово 
 утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њих 
 суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :< 
омаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама  
чно устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је жел 
едини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма 
 бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну и 
колико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи г 
тним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно кој 
.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабр 
људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази та 
и рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће ни 
 Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петк 
ашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p 
!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише мно 
ли и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде 
ћи како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{ 
м потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко г 
кад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први љу 
стивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престал 
асмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div type="chapt 
и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Л 
</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница 
неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја 
рли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у ов 
ина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагле 
то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче сва 
p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по  
 ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи. 
ајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијо 
ноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше к 
к сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} О 
у и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он 
рилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, сву 
алан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању  
и, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам 
p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, ре 
едовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, 
ло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико 
отурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за ког 
 зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је  
> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокре 
е чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђениј 
а и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде ка 
ег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардит 
била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав 
камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, д 
 а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим н 
и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекива 
а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сук 
а се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се к 
о нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села  
да па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби,  
"71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: т 
ше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе н 
Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, М 
ака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су 
анеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" / 
суди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине  
 један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, 
се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да уда 
илава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref target=" 
га дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јел 
" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— К 
е Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у 
 и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашег 
е!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази нар 
ли.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџ 
е право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дишери <ref target="#SRP1879 
Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком м 
ећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, вра 
ца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у 
и места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико  
>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче,  
о утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>—  
Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према 
 народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је 
="CU"> <hi>Я</hi> </p> <p xml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свак 
 xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit="line" /> <!-- </ 
 именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанкови 
о његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, 
му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти! 
на, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи доз 
тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p> 
..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја би 
ривши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти ј 
ти од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и н 
, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Св 
едном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га п 
и је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, 
 <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и 
ци, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се 
а мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа  
ти анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бо 
one unit="line" /> <p> <hi>У Загребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика 
} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да разд 
ца на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме  
 сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и 
</note> <note xml:id="SRP18790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note  
— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори  
 нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.< 
, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> 
<p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</ 
уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мај 
огу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, 
пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје ру 
Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милут 
ели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на  
а, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали 
 доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су ус 
пски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане 
ти оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај  
арици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; 
о на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target="#SRP18790_N10" /> рече ста 
пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, 
 ! <ref target="#SRP18790_N7" /></p> <p>Ашчија <ref target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му н 
:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да 
кь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU" 
а не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се гов 
оглав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у  
S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, з 
>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се од 
к и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, настав 
дно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“ 
 разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и з 
 изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са свој 
реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак< 
ако су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки 
рвом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и 
р, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа по 
кама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се 
куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране  
замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке 
 убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div type="chapter" xml 
положење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по кој 
ке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе  
n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Беогр 
на: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), < 
аћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако м 
мандер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана п 
еда у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у 
старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те про 
е као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</ 
у кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде 
д из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Т 
ј пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику,  
ојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.< 
обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <h 
 сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рог 
лице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он 
Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па ј 
 силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и  
, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Нед 
 други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусл 
ину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турч 
 Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи н 
ој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се св 
а крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се м 
 онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разглед 
тара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком А 
</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде < 
есту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двор 
е могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само го 
и.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и ш 
рат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милан 
 видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку  
и.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У 
 Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем,  
ао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и поче 
нутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће ма 
цу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко 
де неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина. 
вића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година;  
 /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико у 
> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плака 
м посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на кона 
елико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан 
шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јок 
мо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него с 
вцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све  
 ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлач 
 овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP 
најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далбулана</h 
ли.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стиго 
ата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак р 
790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note xml:id="SRP18790_N15"> Каме 
е, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <ref target="#SRP18790_N14" /> видовне и 
по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш дана 
! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома 
 А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња 
ози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, б 
гну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијал 
 један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се нар 
ад.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-т 
дморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{ 
естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ов 
 без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, при 
кну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованч 
 Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, д 
p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело,  
 чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слут 
ef target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</ 
 могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу,  
о Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим у 
а.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду  
у твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене греш 
е гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Ро 
 <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit="line" /> <p>У 
:</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ с 
е било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли 
јући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb  
моте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Бр 
.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , 
.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај ч 
многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се диг 
/p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско 
b n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френ 
у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским минд 
 на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна  
у , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за 
>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се  
ху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" / 
ров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, бог 
о најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S 
_N26"> Хамедија — управо мухамедовача = бела чалма.</note> <note xml:id="SRP18790_N27"> Теферич 
на мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27 
.</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за  
коро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку,  
о <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај со 
, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд иза 
утној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Трој 
бреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани б 
а; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде 
 котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није  
о каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S}  
новерце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга 
а велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многоброј 
Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div t 
 с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом  
иће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матера 
ријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који бех 
ти својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српк 
м, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред 
гоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавш 
о а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи 
!</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а  
="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...< 
 Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Мар 
њом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше 
оград.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, д 
 говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио 
е, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат 
 њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , средњи рас 
еђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера 
> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <h 
на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свак 
је“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Ту 
де, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био пр 
, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеи 
НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ</p> <p>1879</p> < 
ојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отм 
S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> < 
зала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад  
епа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично 
: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, 
е.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му  
лно погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико пот 
орити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} 
то би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих  
им дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта жел 
ина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохва 
адима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима сво 
 <title><hi>„Зимње Вечери“</hi></title> беху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене,  
ојима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Л 
ери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова 
овод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-к 
> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и 
 имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p> 
 <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јо 
 за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p> 
ран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да 
на!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за 
..</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb 
а највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а 
вима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривун 
ук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и 
у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</h 
и поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса 
 који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Ву 
га петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у  
> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S 
баше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гос 
unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша срет 
људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p 
ге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја ни 
, у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које др 
ма казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску 
 умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих страна; страж 
ало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и в 
ви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сва 
 на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше то 
 чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркв 
<p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каж 
ћ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два 
.</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђа 
="#SRP18790_N28" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а пр 
-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на ј 
о од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се 
ако, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <re 
 са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од м 
hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним ј 
ога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, к 
то поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone unit="line" /> <p>Друго ј 
— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац 
 су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на та 
/p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загле 
чна момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{ 
ања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је  
 <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе м 
погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез  
пно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Уту 
е и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све м 
 жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све 
Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да при 
стах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што ла 
и се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у  
е не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то  
.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака  
ича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио на 
ко стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу 
ће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћ 
лунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина ду 
секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђен 
у, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцик 
и, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана но 
ивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет св 
 доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе сво 
икаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! 
сти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или б 
жи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћута 
е Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак  
 одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" / 
све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио 
трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само бл 
чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако  
разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone unit= 
, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекл 
овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> 
, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!. 
често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту  
бама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме м 
ладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га дома 
уване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружи 
прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врат 
творити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p> 
о!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак они 
е мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, 
ије могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову прич 
ете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На 
на како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p 
, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде зас 
</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него ов 
зало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, п 
 крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим имен 
е кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио 
 у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту д 
} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p 
е као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оно 
 руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну  
„Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то с 
што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазаре 
де на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њим 
ећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Т 
, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, по 
ма, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет поз 
су, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин 
 мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би !  
 ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што 
а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у ј 
p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци з 
атац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно в 
и пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави 
х умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се 
, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас А 
!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља 
у, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако к 
 ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једног 
је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једн 
ља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, не 
је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта ј 
иест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у за 
ове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар  
веће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива 
почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући рук 
е је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом св 
 ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану гос 
о својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове 
ве се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка 
м и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била  
а ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку 
во би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...< 
> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима ! 
арочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Њ 
аћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бег 
и се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним 
чки, и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 
месара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Беог 
але.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p> 
своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај ј 
му још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну 
рио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце 
м гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је  
 да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који 
учка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место 
p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може  
S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје в 
здао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— 
у оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi 
а мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p 
пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне ка 
 једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пу 
има.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после 
 беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Фре 
по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устав 
, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најне 
 ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после 
мо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле све 
 и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и  
ли пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре  
 се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те 
ругу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја др 
>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —д 
 доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе в 
оследњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желел 
м љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспо 
а , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP18790_N15" /> Кнеза <hi>Деми 
 али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone unit="line" /> <p>За ст 
; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помага 
ан-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег сти 
урства и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно 
 каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.< 
ef target="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која кова 
со ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три грош 
тали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из С 
p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим 
ци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S 
и се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба  
ић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који 
е власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа ли 
је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било  
кој.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Ал 
осподару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па  
внике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти,  
а да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одм 
ио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ра 
 се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод  
роднога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавни 
омана, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се ожен 
его читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако 
някь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга тра 
а Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{ 
, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би бе 
 то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуг 
 је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене 
нач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш р 
ај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: 
ечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и  
руди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме ср 
> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непре 
 <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као љу 
е !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну 
ом; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да  
вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваш 
треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не 
 се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један 
ћа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана ,  
долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што  
 о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S}  
у Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Ка 
то је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах,  
: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, 
пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <div type="chapt 
пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше по 
ци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поук 
ај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу ста 
Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми саста 
 и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има ве 
едам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је 
 за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његови 
треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне пр 
ини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран  
рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l 
у износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће с 
i>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва 
м народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да уч 
кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref tar 
ном и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг 
 једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути,  
</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде пропл 
 ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Т 
 не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам 
бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га 
а онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски но 
> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> < 
ино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао М 
тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене гре 
помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p>  
дуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јов 
{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један ма 
0_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које 
зиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с 
 рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој з 
е око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за те 
могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогн 
поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— А 
кобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и  
доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али ба 
теља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне  
ече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p 
остима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p>  
и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</ 
а да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone unit="line" /> <p>За столом, Кнез 
ји чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је 
.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах о 
сетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шт 
не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како  
а се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочил 
ј долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духов 
а нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава  
ћи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си п 
де.</note> <note xml:id="SRP18790_N24"> Бог.</note> <note xml:id="SRP18790_N25"> Велико госпост 
о вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи 
} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те  
 је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете 
имо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и 
чемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрст 
им, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш 
ећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред 
Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости 
ећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови  
ити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговор 
“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљ 
а:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њ 
>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи  
>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој со 
огла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се 
огла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се  
а тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи сво 
си служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'вол 
мукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може  
орити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у св 
е, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од 
здо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</ 
note> <note xml:id="SRP18790_N11"> Даће Бог!</note> <note xml:id="SRP18790_N12"> Празан разгово 
</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он пр 
д њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што 
те Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И  
орити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако зад 
/l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Госпо 
>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Б 
предак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си та 
, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</ 
аља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а а 
опљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{ 
е молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Св 
и, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апо 
ма се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S 
има се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче,  
/p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за  
</note> <note xml:id="SRP18790_N30"> За Бога, Господару!</note> <note xml:id="SRP18790_N31"> На 
утина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p 
е ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бис 
ац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Овак 
p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и 
>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата ,  
 подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме 
ванчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удар 
ети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, 
 да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јова 
а, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{ 
на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој док 
хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> 
 и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива зг 
 /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене 
куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не 
ано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Н 
 није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспослича 
и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. 
ебајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје 
ам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема та 
е миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једно 
 смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође 
горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа со 
 свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Нар 
Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Г 
е онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу с 
једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа 
азда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> < 
 Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не д 
е од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S 
тане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу,  
те: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> 
te xml:id="SRP18790_N6"> Нека је угодно Богу!</note> <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо пилав, де 
сава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са 
а и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , 
орећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обр 
н рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} 
говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни д 
рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише  
велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“.. 
ростите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише  
ростите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише о 
) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радова 
а се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се! 
урске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, м 
итеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра,  
је вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и с 
S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими моли 
удра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши мол 
 Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! п 
о хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога красног 
и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <ref target 
0" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! б 
раше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: —  
кну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Ср 
 раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш 
тари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости 
Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пус 
Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p 
га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} 
етога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко 
аде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно р 
а похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову 
а и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около б 
се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети. 
пац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у 
уче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је  
</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n 
ује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаш 
вар.</note> <note xml:id="SRP18790_N9"> Божја воља.</note> <note xml:id="SRP18790_N10"> Чудо! ч 
 жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог 
омози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог 
аш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одг 
а и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p 
" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђ 
 посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господ 
е, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и  
рпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</ 
дите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а он 
 не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби ту 
 Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па 
бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча:  
Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо,  
 јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога! 
тарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке ж 
/hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомо 
о, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! 
</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говор 
 рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексин 
 у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , д 
ва ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , беог 
— народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута гово 
раду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниски 
зашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да ј 
ао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува  
 обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се  
 као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Гос 
ава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на рак 
онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингу 
га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— 
 је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:< 
 да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} Н 
а Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи  
дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав  
нете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> 
 под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андри 
ава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да  
и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени у 
у и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</h 
 тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и брат 
ли ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p 
ње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празник 
је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа ту 
рибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он 
докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, пр 
ве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове 
ану, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S}  
 проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од ти 
ори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би  
ке сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и  
 га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то К 
о су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутр 
<hi>Његуш.</hi> </p> </quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p> 
ор!</note> <note xml:id="SRP18790_N13"> Браво!</note> <note xml:id="SRP18790_N14"> Од арапске р 
век лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошир 
е у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, 
рабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и  
.</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји  
вог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> 
му да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек 
ече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве 
м прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин,  
у и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема р 
за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати  
то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S}  
i>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Ду 
 викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени 
 последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада  
Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> < 
одине; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајк 
д њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто  
ни гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачн 
здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова  
ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље обла 
>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој  
чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од 
 Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра  
 на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су 
аредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадач 
народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и кој 
 који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, б 
лошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадиј 
ло, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем< 
 су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — нар 
ко веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бит 
 лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref target="#SRP18790_N36" />“</p> </quote 
озападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Пе 
н</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, б 
то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div 
раве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, кра 
 од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад  
у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, д 
 љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци 
же! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> 
ци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’ 
же Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S 
о опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њег 
/> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате к 
 и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ли се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу  
, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790_C 
 народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути са 
ћи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи с 
а држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнез 
ака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'в 
{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он 
 приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга  
оцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт на 
ар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи и 
е које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи ла 
p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваљ 
"notes"> <note xml:id="SRP18790_N1">Иди брзо, жури се !</note> <note xml:id="SRP18790_N2">Добро 
“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога нек 
не против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="line" /> <p> 
апташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} 
.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће 
та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, вр 
тивнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што ј 
CU">Уста као......</p> <p xml:lang="CU">Бркови као......</p> <p xml:lang="CU">Нос као......</p> 
ни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева је 
ава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се пре 
/p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти 
 <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} 
 горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Не 
а!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођ 
/> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше  
 помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош  
над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само 
и: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет об 
вгуста).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 
33, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред  
смет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилав 
nit="line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире д 
> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или  
и:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви 
аним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> < 
вета Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту. 
асмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , 
крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до  
дити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да и 
ушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред цар 
 моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога при 
е прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише 
мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div> </body> < 
it="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачко 
села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која с 
роду да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса 
једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село  
Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и  
а нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека пла 
ne unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и круше 
ећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— 
ј отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и к 
ности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p 
4"> <pb n="37" /> <head>IV</head> <head>БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>п 
ц !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија рад 
l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа кој 
сника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао  
estone unit="line" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Мил 
Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што с 
/p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом с 
га, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милут 
, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ 
ије добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигн 
 је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо  
ћ оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="line" /> <pb n="57" /> <p>Је 
: да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање  
устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље наг 
калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели- 
шати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми д 
head>IV</head> <head>БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали  
наху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </d 
ише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, за поједене ци 
ном на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S 
тву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).< 
 је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 
конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу. 
оћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а  
 брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S 
кле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све се 
иш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.< 
ти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона;  
 прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме изве 
бао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљ 
а из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l 
ли су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> 
чине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад 
ју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а н 
а; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба 
, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли 
ц, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече 
чи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра 
гоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком Срб 
е и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће д 
>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за д 
ote> <note xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је јутро сретно!</note> <note xml:id="SRP18790_N6"> 
 </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче при 
лашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефенд 
 Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То 
 рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све 
ћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах пока 
ало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од он 
о паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосм 
quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: —  
од вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p 
/p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особит 
нак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога с 
ба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и 
 што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео 
 вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви  
</note> <note xml:id="SRP18790_N4"> Мир вам!.</note> <note xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је  
ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} 
вне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни поброја 
аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милости 
 Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога 
из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква ш 
о:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне  
!</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо к 
еване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за м 
Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, 
трила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јут 
а Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижу 
и новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пре 
о да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? уп 
о, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу на 
ените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и 
ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред  
ачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пре 
ирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <ref target="#SRP18790_N33" / 
гови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја 
али је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана је 
нуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп  
n="49" /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Ми 
евом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он п 
 у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осма 
ј Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и д 
, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се догов 
а :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и 
 ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и  
једините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него 
 створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако 
слим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику. 
и љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш  
{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да ч 
 рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Та 
 пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комад 
 синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> 
јом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани 
страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паш 
 <p>— Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружан 
род грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољ 
гу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а прек 
арашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље р 
рија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, мо 
За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви ода 
о, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ</hi> </p> </div> </front> <b 
о заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред  
нахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да ка 
на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљ 
<p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако  
љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у  
 пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише. 
природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и на 
 политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српс 
ах ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се з 
си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и ве 
Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец н 
е да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те раз 
> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружи 
и......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаш 
ead> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,< 
 и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су 
Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића дв 
ите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злат 
обром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помо 
ласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучин 
рло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам д 
у у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без ште 
 ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и посто 
rget="#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а теш 
а згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n 
начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и зват 
ојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа по 
е ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као 
луба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску,  
n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да 
е ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цар 
оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак от 
> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак по 
и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан 
, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тр 
о, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао 
......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се  
нколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио 
ах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја 
се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="chapter" xml: 
дабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлат 
<hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далбулана</hi>. <ref target="#SRP18790_N28" /></ 
79</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које ј 
.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести. 
д!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла. 
ги дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у бо 
своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он,  
ефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле з 
на долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден оно 
 велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју 
>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо.. 
својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зишан</hi><ref ta 
 им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госп 
ком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега  
ог.</note> <note xml:id="SRP18790_N25"> Велико госпоство.</note> <note xml:id="SRP18790_N26"> Х 
по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевић 
 Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први  
 те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p 
l"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> 
вадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним колима 
Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних п 
ље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као дру 
ики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, мо 
о Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раван 
е осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милош 
{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче А 
лида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати  
ани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великог 
ко нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, 
ина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости 
p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и дома 
дигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и дома 
едалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити  
/hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшир 
p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди о 
— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседе 
коро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне 
своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је цар 
мо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У  
кса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи н 
 да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он гово 
цу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем тргов 
 Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње 
а ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га 
з ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — м 
е граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} П 
</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нит 
ав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у руше 
ад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је  
у њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S}  
гатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја  
устити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али с 
толику немарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а 
и и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и  
..</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, пос 
га; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што веро 
победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противни 
шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода сво 
е воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он мах 
/p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него  
из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ов 
вољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једно 
анице; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку 
"SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SRP18790_N28"> Музика.</no 
 то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани 
к; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па и 
у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Постра 
?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако вр 
 тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> 
и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; 
</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S}  
 Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза  
олитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згод 
Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју н 
 бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан с 
о хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како 
себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi 
е као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде  
в чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу је 
е народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви догл 
> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинис 
ине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френч 
лан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S 
а они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали  
 — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло ж 
, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Фр 
а прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може би 
ом разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше п 
} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него запов 
— Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" /> Вл 
ти, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорн 
ла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у вели 
та овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милу 
аз срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не про 
веде их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мај 
ти нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{ 
 <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође сл 
емо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њ 
њи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP18790_N 
шкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јо 
но осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико 
вши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упи 
воне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано ос 
ахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Мари 
е враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали 
Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свеч 
шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово са 
јан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погле 
скога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ак 
се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто ј 
#SRP18790_N21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, з 
l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петна 
и из друге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним ш 
ли се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико  
 крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање  
ни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се  
сати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да 
ову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су  
ако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до крај 
у, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хте 
у на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те от 
ељу!</hi> </p> <p>Кад <title><hi>„Зимње Вечери“</hi></title> беху наштампане, књиге разаслане,  
авкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумр 
ле тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих  
би у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне  
 , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То 
оји су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би с 
и то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба 
ем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом поту 
ом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} С 
а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</ 
ш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год п 
Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{ 
а који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог пожив 
те им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref target="#SRP18790_N30" 
ичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — нег 
жега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кири 
пта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Д 
 :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете  
х би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> ниј 
 сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.< 
ко су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу  
шо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p>  
е народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољ 
} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми  
дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — уд 
> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас з 
l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри  
ла занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="10 
...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S 
вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се 
вићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи ду 
о 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоств 
еру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње 
га места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачн 
, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пре 
вори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећ 
 изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у гр 
смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>М 
ако је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— О 
 живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу 
бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n=" 
плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране  
богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство 
аше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми  
 Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку 
е много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан  
у на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом н 
 као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућу 
аком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у 
 продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, 
ама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> < 
и ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај  
и или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове м 
 усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и  
рекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на  
м је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из 
 једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP18790_N15" /> К 
зишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, п 
 људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.< 
не глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласни 
евојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице у 
 Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу;  
! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не мог 
> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и вели 
весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> < 
топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез с 
ви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико 
 СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi> < 
нежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној! 
мусаведе <ref target="#SRP18790_N14" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; теш 
к се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретањ 
е света из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у на 
, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Свето 
, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чара 
 којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало д 
шу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар затала 
т Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френче 
 свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи с 
ече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Б 
опу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га,  
во повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настој 
о , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Давидовић  
му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори пи 
! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за па 
г Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Довед 
S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели : 
као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> 
е јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свем 
рну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Мили 
днео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!< 
а шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не  
ћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Та 
е сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају: 
Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклон 
/p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци  
 у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Запо 
<p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и ко 
а пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизал 
 два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог ! 
d>ПРЕОТМИЦА</head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљ 
 </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име! 
амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; 
ла сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осма 
ћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“ 
> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране  
о село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима, који с 
N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди 
 да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Ја 
e unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу  
олачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, а 
кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тог 
ни ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније! 
о су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!. 
Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише 
о, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни  
шја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</ 
епају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколи 
<pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> < 
ану је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је у 
 весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се т 
ји, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, 
а то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , пл 
љи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ет 
ne unit="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже 
ује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на ср 
лу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> 
="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> < 
ећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво з 
ану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш  
ижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је тур 
ли пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша 
ђеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све 
/p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p 
и слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Г 
е: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и прик 
 и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо 
таромь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вук 
се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку  
 на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разгово 
е, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући о 
цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рек 
ваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не до 
вораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели  
а одвију <ref target="#SRP18790_N23" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Вла 
S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не у 
{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref t 
U">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и с 
зад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није  
 али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа 
 га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> 
љству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и стала 
S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест  
наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па  
ад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Ш 
 и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p> 
ве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево 
 тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на св 
бама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком но 
 није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да шт 
урци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p>  
јеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава. 
S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па ра 
онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, изв 
ори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n=" 
земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l> 
јску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ,  
<hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>дели 
беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нис 
исирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка намигива 
лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; 
оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ће 
.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, 
вој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живанови 
погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </ 
агано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S 
а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бу 
аје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да  
и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне 
само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право  
овора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, мн 
ете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам 
е.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, 
note> <note xml:id="SRP18790_N9"> Божја воља.</note> <note xml:id="SRP18790_N10"> Чудо! чудо!</ 
и не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Ми 
оказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бит 
ја.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честит 
ик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ;  
јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не 
ача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p> 
евцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста 
e" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год 
 синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p 
о му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно. 
ича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача 
ошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме ма 
у ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, завис 
о верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору  
прави ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања 
поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Г 
 земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па  
гачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</ 
ах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поус 
 на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то  
еље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови < 
 њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их ј 
какве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлиј 
на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> 
да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то  
 да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без к 
ите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се  
с:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да с 
уга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се  
 Царски хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гу 
ога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему прист 
Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>—  
 : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш  
 <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином,  
>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да 
ше преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Мили 
њен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У 
>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Запове 
рећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говор 
 запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ з 
вачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења страж 
авану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео  
е силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлиј 
и да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем:  
 Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p> 
енчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд св 
 n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце не 
баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спахиј 
!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд о 
/p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb  
Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и 
је су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита  
, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушев 
 броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако мог 
ле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека  
е завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко п 
единио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српс 
!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да ви 
о где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и си 
кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до  
ах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита 
} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разг 
ослушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milestone unit="line" /> <p 
киња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевин 
} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по 
онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јес 
а. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p>  
док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или  
у снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели д 
да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи,  
, вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, ус 
Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је 
тка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Беогр 
тити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих с 
димо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, 
срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје 
.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турс 
ња дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и,  
ку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око  
ет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote 
екајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас ду 
ити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И  
!...</p> <milestone unit="line" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош  
у и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то з 
ад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ 
а се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе н 
же и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} 
у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S 
х послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном 
о имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и н 
, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</ 
е.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>К 
емојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара 
и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да н 
онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцни 
п Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели- 
су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако стр 
ли на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што с 
.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На о 
БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p> 
 прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у  
не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако 
, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а 
ела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела 
рећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста,  
та учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће ја 
ящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target="#SRP18790 
l:id="SRP18790_N18"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</no 
" /> <p xml:lang="CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада с 
ед многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе о 
“ !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у око 
, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика изме 
на и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погле 
 су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случа 
арода свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већи 
га по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој  
ш пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе усл 
 што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с то 
е брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Го 
орећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом,  
 Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вр 
еш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти 
заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седал 
кшић), <hi>Игуман</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</h 
 па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> < 
т не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, постав 
</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико в 
стоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target="#SRP18 
ше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p 
 одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша  
 зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално по 
удити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан  
25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......< 
 Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} От 
де, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова бе 
ћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко у 
поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на  
ати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни 
 су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу,  
н допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгле 
о куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади  
на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не може 
, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцка 
оје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто шт 
а онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све гост 
уд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруч 
ватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— 
е колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише  
 рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како 
чаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који 
ј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и дома 
ао нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после  
ати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо 
коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игу 
о покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму  
ац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете друг 
и се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{ 
неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не  
каше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, п 
</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; 
д колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца 
о певача беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњи 
 благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они к 
ми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње;  
оглав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чи 
шта ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он  
 ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </ 
у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такне 
лише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p 
осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се 
S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља р 
р тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после  
езу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне ф 
ло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њег 
 пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или пог 
! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој 
из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек д 
и.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на 
p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи 
ТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушк 
ати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девој 
воно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то са 
орим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су 
99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници уз 
као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом 
д један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником  
донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала 
 Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне но 
олиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Ми 
тали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз ма 
д да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћива 
помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали м 
бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml 
е скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личный опи 
>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лаж 
та се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за  
Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не 
> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био нај 
</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори 
а су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли с 
пац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi><ref target="#SRP18790_N1"  
узе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично < 
 се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти с 
</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило  
ије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, 
јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта  
 су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;< 
 горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу  
 Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред љу 
ема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, 
већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на  
вање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жен 
} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин. 
 сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздр 
ка.</note> <note xml:id="SRP18790_N29"> Где је сад Позориште.</note> <note xml:id="SRP18790_N30 
н: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наслав 
 помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи  
нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом 
 ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> 
је ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="i 
енчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођит 
у, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Т 
ви Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке о 
је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло ч 
није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на 
ешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као он 
Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јован 
 на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особит 
упу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку п 
xml:id="SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SRP18790_N28"> Музи 
лаву, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се 
ди иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? уп 
у кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе 
/head> <head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quot 
оје јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> < 
код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пут 
начко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с  
l:id="SRP18790_N35"> Мојсије, књ.{S} V, глава IX, 1—4.</note> <note xml:id="SRP18790_N36"> Прич 
е неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здрављ 
?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе  
ратство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрс 
јушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у  
е, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Ја 
дњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он се <p 
У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они 
, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Бо 
селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p>  
> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Са 
прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Ма 
итељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се 
од на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Ма 
{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући  
и да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</ 
румене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на  
уге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> 
 су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p>  
шавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико  
устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим 
е.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="line" /> <p>Не потраја ду 
аста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „ч 
 црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су 
p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је 
а поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да 
шљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не п 
о свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p 
дјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турак 
} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против  
нама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбу 
 Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они од 
магао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, закл 
</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишч 
евојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су 
есама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџ 
аселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати П 
 своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, умо 
продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по 
О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, 
соноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио 
х оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! 
же — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је н 
боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! дод 
и ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На 
високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} К 
!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра  
.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња  
 .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се з 
а рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горе 
а ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако  
ужи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом 
ре равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Ф 
ију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити,  
S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни  
раћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме веш 
 дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да 
 нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У т 
а зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n 
и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, 
l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума; 
ва без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау 
ши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi><ref target="#SRP18790_N1" />!</p> <p> 
епац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињск 
d>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгле 
лабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</ 
/>, за поједене цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци г 
и какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће г 
 ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да 
округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или:  
</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> 
ро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави М 
 помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скор 
 ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, 
11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће пос 
"92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p 
укаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се 
накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и св 
 том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са  
а пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обо 
ше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Го 
, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Гос 
лачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на ј 
а једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве ов 
ши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Вели 
зговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се 
н !<ref target="#SRP18790_N5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима св 
 смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје  
мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако запле 
ни ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису об 
.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, 
а без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке ус 
ичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, у 
е оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашње 
Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дре 
 може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p> 
ју Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини..... 
ко Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико ни 
ше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон,  
их синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим  
аго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало о 
вих уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Бо 
"32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевин 
у му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа 
ља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о  
ан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турск 
 најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам опи 
го које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно п 
штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е п 
="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Г 
ло неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехн 
и да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не сл 
јући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће 
ша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{ 
ста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од 
аћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{ 
и, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близ 
е ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти ви 
е Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им д 
</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.... 
Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није на 
у стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тог 
е, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али з 
 како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво проч 
 сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, и 
лошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један 
ћа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је,  
>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни т 
њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му с 
уците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве 
!{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S 
говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу  
пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршил 
<p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> < 
ијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је  
е и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленц 
твом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва 
ност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онак 
 његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), т 
се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине  
ара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да  
 Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у  
то не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припо 
ој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p 
је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледала 
мак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни 
 леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</ 
ијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарап 
 код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из  
девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога 
 Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) изб 
>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мим 
ан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: им 
а је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући ту 
у.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а н 
ијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратиш 
hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице 
аслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити как 
ве речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окри 
ој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} До 
 међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френ 
помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весел 
у дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с до 
састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду 
ића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасл 
њати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске сил 
или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обичн 
 од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија 
х окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко б 
Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Ст 
ча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувено 
е , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у друго 
а !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође  
— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не п 
нише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> и 
моку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Круше 
p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се 
hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинц 
Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да тер 
знаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом 
Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме  
реши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало,  
оред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху  
ророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мус 
 време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спо 
ње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} 
 многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије њ 
али на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једно 
с нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</h 
о селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исп 
дај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој с 
в Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна слу 
уту, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на белом 
 све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Н 
S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише  
и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви р 
ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! од 
ен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p>  
 што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>,  
 кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале к 
лим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, 
еш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера о 
ечи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносит 
</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин  
</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у му 
<l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p 
<l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p> 
оспод у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихо 
ога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мучен 
оли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за мене гре 
емљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, п 
ешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите  
рвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пер 
естити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! как 
 Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом 
> <note xml:id="SRP18790_N30"> За Бога, Господару!</note> <note xml:id="SRP18790_N31"> На поље! 
е? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје пр 
 и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света глед 
оду те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери  
— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Мило 
коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и тв 
ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је бра 
 нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно три 
донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> < 
 намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> < 
Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>тво 
 људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам 
џан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад  
мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <milestone unit="line" 
ко једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p>„Господару!</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, ул 
 сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављ 
ебеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <re 
 <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше г 
то, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач је 
p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n 
p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, мол 
ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добр 
о како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} О 
милуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мен 
ан Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудни 
hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP18790_N35" /></p> </quo 
ећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговор 
свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Не 
пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи  
домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се при 
ла с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука,  
љаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других годи 
р у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да бу 
азар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</ 
 сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и вели 
Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, т 
епац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капет 
е необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p> 
te> <note xml:id="SRP18790_N25"> Велико госпоство.</note> <note xml:id="SRP18790_N26"> Хамедија 
ају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и 
ви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разг 
лепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бог 
Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој з 
ац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта з 
ће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка м 
/p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од је 
n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе  
ске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ п 
им ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу п 
 руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и с 
д страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав 
 покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Ма 
ија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше  
погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p>  
њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и  
теже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{ 
е у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, 
сише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино 
драви колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„ 
е поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место 
редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чаш 
Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Д 
и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћи 
 гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованч 
тен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што г 
{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњани 
же дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише 
поду Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том ме 
послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад б 
нови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, ос 
бени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који  
у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— 
им узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бо 
рсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите,  
лачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и благо 
чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсе 
рија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре же 
тивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се  
.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен;  
крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста  
 веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми т 
р, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi><ref target="#SRP18790_N1" />!</p> <p>Јован 
не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога д 
 Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџи 
з интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу 
 чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо 
омиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ 
pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У то 
адушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће виног 
цније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу  
 сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто оп 
е!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може би 
сте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су  
рпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нуд 
.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не пост 
ц !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ  
-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!< 
толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref targ 
/p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> 
акраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају  
 и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема в 
ламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће  
ој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше с 
S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући 
у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у  
ладости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU">Уста као......</p> <p x 
ру који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у н 
му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теб 
, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко с 
дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{ 
а Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како т 
> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone  
 право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља. 
рч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћ 
лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се наг 
 бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S}  
<l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царс 
дељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душма 
, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостиви Саваот 
лоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија 
и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, м 
 молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Мати 
 ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простит 
а; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сирома 
 јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога  
 Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи ц 
дао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше  
погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који  
оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповијед 
шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и 
 су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџ 
згово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p>  
е море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао 
изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небро 
спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу  
у цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала го 
па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара нач 
уће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,и 
има.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> 
х, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи 
кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казива 
е на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим... 
у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја 
и оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности  
а колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — св 
их пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, 
ше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, п 
так татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На 
авити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, гото 
и царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено  
ести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху ш 
/quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на 
; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вр 
везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грл 
 !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окру 
кну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умн 
аху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у 
ече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Пе 
 ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у 
pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се б 
селе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине к 
седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза м 
рошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} 
оних шест округа (крајински, црноречки, гургусовачки, алексиначко-параћински, крушевачки, и под 
а поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома п 
очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласо 
страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> 
 обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било  
у:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би  
х удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала 
ну сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове 
абра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да г 
 ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тре 
</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вра 
 пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Мари 
обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледа 
minal"> <p> <hi>ПИСМО</hi> </p> <p> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВ 
v> <pb n="i" /> <div type="liminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПР 
угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу ко 
бина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а  
— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеш 
d="SRP18790_N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note xml:id="SRP18790_N2 
з поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши своји 
х заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Ви 
оге буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи н 
и, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова вол 
! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија,  
 клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршић 
 ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти виш 
} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је и 
 и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш дла 
а њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да пов 
градити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила д 
ека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?! 
 другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и  
емојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> 
јом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комеса 
крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S}  
рсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Св 
иње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.< 
е синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јо 
нем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци 
 да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Па 
 Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у раз 
Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада би 
 на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} 
 сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову гла 
години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p 
N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note xml:id="SRP18790_N24"> Бог.</no 
е на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа 
екла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао 
ербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза  
рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Рис 
p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље в 
епац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити 
ћ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неко 
 жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски 
 ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто  
> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркињ 
ом својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају 
и не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се,  
лани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кад 
ах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али д 
ару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати  
ни, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек 
ве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , в 
 у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи,  
то отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, д 
 на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имањ 
 <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеи 
ршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} К 
/hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и п 
ише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Мил 
рећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим 
 дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући ј 
, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је  
а лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јас 
кидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type= 
ст над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, с 
да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу и 
илунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк 
 дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао,  
колних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на до 
>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да  
отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прв 
м, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !! 
 толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако 
p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лаза 
гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као з 
ошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само 
 само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати  
уд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су 
е Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она 
/p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалб 
 <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи 
 додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанциј 
 Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза М 
орили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, му 
је!</note> <note xml:id="SRP18790_N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <no 
ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћин 
сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално 
у мутвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуд 
ворећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а п 
а му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај го 
роговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси  
е мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове зем 
ја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила  
острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(П 
ш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не 
а.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па од 
 <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу М 
аширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се мо 
рапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати  
Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Го 
 Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! поно 
У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе  
окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , п 
на за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p 
и пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Пе 
свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Б 
, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћ 
 може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба  
i" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу р 
 бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинит 
аго што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који 
еседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш,  
а, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синов 
а то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо у 
 окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по са 
ича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад,  
 поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођа 
 Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опа 
ћа двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S 
у брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да  
беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која 
гати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>По 
 <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатниј 
друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдн 
оду!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До 
астир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је он 
екао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о ово 
ну друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут че 
е гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„С 
м је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном 
ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <miles 
 Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек там 
ођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд го 
с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану< 
 да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одма 
е да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— 
в чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш зам 
да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле  
је лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуван 
ти.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; 
ref target="#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, д 
едини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је чо 
јелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога по 
Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n=" 
н: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажи 
ти.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је 
 Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да ка 
арија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гла 
у.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се ш 
маху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Ст 
ишта од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати 
остите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и бл 
дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Ј 
а људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необичн 
 па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чиб 
 редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име пом 
ружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p 
Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} 
— тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да 
ти горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити. 
ога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пр 
 ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , нас 
њи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се рази 
м донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одм 
ста, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је  
лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, ал 
тник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацит 
мрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћа 
људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет 
5 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1 
ад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија 
 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у ср 
м , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз 
ош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако за 
а , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су  
е отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="4 
у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ни 
шта ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба 
 је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву  
о:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, н 
сни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац 
а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Св 
 n="12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаме 
уго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је,  
о толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врис 
 договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете 
 хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За т 
у у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ћ 
 Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и 
 исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а уг 
те ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је по 
 са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на 
/p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радо 
ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S}  
и му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листа 
ај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичар 
нце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад  
, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове млад 
ет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене  
<p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: 
буни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, 
 би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао 
<p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одгово 
и амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој  
ајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од  
>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се  
бору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од ст 
а још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим 
} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али 
, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у  
ужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати 
n="20" /> <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Рист 
 да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Ча 
ћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада к 
и сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима н 
 Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довук 
урчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по  
.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушев 
зиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, при 
и да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад  
лико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Б 
Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно с 
аном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте  
{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вел 
их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки  
арајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Г 
ута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n= 
вне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и у какво 
ше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" /> Власи, онда на 
а, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да  
а:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, 
 тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што г 
 <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о вел 
 буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске ж 
пети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <p 
алаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p>  
 погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се нам 
 легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милан 
 међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пи 
а им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За 
нчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи 
пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што до 
оре к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зач 
уп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају 
што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p>  
, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим 
совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Ми 
е.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу тат 
, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што 
кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земун 
, причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајду 
 већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишл 
<l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради ка 
тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту дола 
 да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега 
 И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турско 
дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо 
milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба 
одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако стра 
дећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, 
ља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да п 
доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепениц 
м.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити  
N28" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ изл 
ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{ 
шаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове  
ако Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Х 
ан топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кне 
ав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас п 
ни који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверава 
о је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Турки 
винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише о 
таје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
мио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита им 
0_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи.... 
у, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој  
!..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико 
 тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target="#SRP187 
један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у о 
сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство ниј 
ога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<r 
 по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту 
уга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, 
има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, т 
род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти  
е каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се  
 она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви  
вим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не  
 али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођах 
 неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p 
ако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошт 
ј мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи 
{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не  
а на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер  
оље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, п 
м родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придр 
ридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде. 
ш јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа  
ате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за се 
им затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се см 
дност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша зас 
 српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих  
 мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестр 
 и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква 
ледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по  
на нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели 
 вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни 
а суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека к 
љаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да с 
 њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молит 
 <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње 
е Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је  
и ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што 
ведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њ 
е сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милис 
 слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред  
 ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се с 
 га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се 
е:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у  
и и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Не 
илноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму  
иф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако п 
 да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже бла 
 људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није  
ота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку  
дје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>—  
 да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да и 
 света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мо 
} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћ 
S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша  
 пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине  
и одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом,  
стати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издал 
 ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milestone unit="line" /> <p>Желећи 
оју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Ј 
 красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с об 
та је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <mile 
ба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много 
ници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да од 
амо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! 
— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кне 
ући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викн 
p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и 
ако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зу 
до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето удари 
илисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше поз 
и чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> 
ем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S}  
дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гус 
ог посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан,  
 се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига  
м кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа,  
ијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А на 
е топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> < 
#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме к 
јакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Царев 
ћ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Ту 
n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће  
ве чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку 
 и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинс 
инској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Мар 
није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осм 
ави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке,  
био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се  
лутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изго 
ери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и  
 ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— 
да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ ро 
срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете 
не Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега и 
ез штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>—  
а и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи 
д после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако 
ирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} 
иташ где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после мало 
ледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа  
 у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target="#SRP18790 
аповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо 
— ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показу 
отово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићим 
.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напоме 
аше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо ода 
века кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гл 
ица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било не 
тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може на 
ској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају 
и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доист 
ез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>—  
иза совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господ 
у, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>—  
се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора). 
?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто при 
 своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глав 
е, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кне 
збиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та ш 
оће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитост 
 се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каж 
а звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да  
/head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се на 
воју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> < 
спраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што так 
} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зу 
 колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић< 
>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече 
правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред те 
мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да м 
д су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно мо 
скопати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимо 
ица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који г 
да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</ 
азара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али ова 
!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на  
еки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> 
га као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар 
јке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да 
тати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дот 
да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се м 
ли као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га мор 
оружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуља 
о вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутр 
 родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у  
i> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба;  
пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А 
е прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} С 
додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш по 
ам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> 
к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" / 
 вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и 
и!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по к 
дро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају п 
 <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је з 
l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен оста 
> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори  
> <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је м 
 ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и св 
це, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом к 
им Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу по 
ећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло ду 
в. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџ 
} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" / 
Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који 
а ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар 
урци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте м 
огао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у ко 
а, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь  
је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> < 
ци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како в 
, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама  
 ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи  
на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше ш 
), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у за 
:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну ка 
нез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Давидовић , човек омален,  
 нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се. 
ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада м 
рете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо м 
миљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече: 
 Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p>  
 показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез. 
 дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, о 
сти за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћ 
и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколик 
руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши  
ијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће рај 
су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Пр 
ворити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и 
зу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам 
, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се,  
, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прос 
>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <miles 
 , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одгов 
азгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Мило 
 и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Ми 
ови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далбулана</hi>. <ref target="#SRP18790_N28" /></p> <p>С 
еликој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине љу 
оги болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им чит 
и се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред  
ости свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољниц 
на праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из 
 свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледат 
та.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! 
29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88 
На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени к 
руги, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину 
? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! наст 
 (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свог 
лета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота 
 али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и  
 ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што ст 
њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Мил 
ко кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је 
</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} 
разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима пос 
де с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" / 
Д</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi> </p> </ 
не Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> < 
" /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да  
Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а дру 
учен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стад 
са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез,  
жане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није 
 све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и 
сао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, 
; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али на 
 беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по наро 
а којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, гос 
ти и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушта 
ује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поз 
 тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <re 
могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од ца 
тра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам 
вала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко су 
вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишки 
>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља  
он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, 
о вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако 
 n="68" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред 
сту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један  
 другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} 
не не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставил 
 бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче и 
роз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту 
у земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> < 
ше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, то 
та, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу,  
, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је  
срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово др 
RP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml:id="SRP18790_N18 
чна кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али  
, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове 
 стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и 
 да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћ 
ве ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устани 
и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су иш 
ске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта 
између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и с 
/p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Св 
> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи  
 Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и  
ха.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце 
"2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да ј 
им поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ</hi> </p> </div> </front> <body> <div type="cha 
"> <p> <hi>ПИСМО</hi> </p> <p> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</ 
истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, за 
i" /> <div type="liminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА 
у причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево 
претком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добр 
оди ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, је 
 пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме в 
ем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим  
и пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене  
 казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настав 
чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— 
будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S 
науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако слав 
даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај  
ушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi>< 
дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносе 
ати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: — 
и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар 
угог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци 
 никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалос 
 коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда 
ати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати 
 Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> 
ревести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу  
кле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милош 
пет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рек 
ез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, с 
до!</note> <note xml:id="SRP18790_N11"> Даће Бог!</note> <note xml:id="SRP18790_N12"> Празан ра 
 груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: онда  
!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га т 
пита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке! 
вани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, п 
>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi 
 <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беш 
 „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l 
дину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крс 
д вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије< 
к што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у је 
у око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} А 
о стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојкови 
у Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино  
овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је с 
дати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тиши 
 год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али д 
ом:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње 
hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, 
ко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му с 
Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После 
 лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека 
иховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Сто 
на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао 
ле нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео п 
p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У дво 
.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи и 
винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>—  
p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратн 
а.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића слав 
 пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се 
аћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p 
љаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да  
ну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</ 
 кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта д 
 да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Круше 
 и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Б 
у међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнск 
„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Срп 
а на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече  
{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с 
/p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху п 
 у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ;  
епенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 
имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Мар 
све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два 
нчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдал 
 То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране,  
н-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала  
 поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак  
ца.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Тур 
ља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у с 
зде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l> 
гатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху  
ло, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S}  
две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и ле 
о би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи 
аком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута до 
</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим  
оше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди о 
 разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гос 
а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> < 
е имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> < 
о од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> 
и свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као  
стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу пр 
да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне прок 
а силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p 
ђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није 
за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један о 
о, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша 
у, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на друг 
<p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити 
ре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте 
града, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добр 
д госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ 
 Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови м 
рије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гој 
ја</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике,  
азале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Ми 
="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с  
ро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Ж 
Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше неп 
:</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљу 
на!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши  
 ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} От 
 му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали  
ан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много  
90_N23" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега двана 
а Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђу 
те! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег у 
а <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребр 
Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују па 
аци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе паши 
ref target="#SRP18790_N15" /> Кнеза <hi>Демира</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше љу 
ква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару! 
 пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога,  
 /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху 
 онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи  
<p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а 
о.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли  
аше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до  
<note xml:id="SRP18790_N7"> Камо пилав, дете!</note> <note xml:id="SRP18790_N8"> Кувар.</note>  
ињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не  
илош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак дон 
у му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" />  
одом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи а 
о: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још з 
ху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да  
егова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се 
се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у  
 у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и б 
о да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за ч 
ху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађ 
у, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, је 
ромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви иш 
се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа ко 
е Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати К 
arget="#SRP18790_N33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. поб 
е не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све жи 
та му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p 
 тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову 
те језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књиг 
 долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и 
да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху св 
60" /> Чибугџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , 
д толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он 
итву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :< 
 један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то б 
 <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на у 
 и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, ис 
} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме А 
к (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али 
ом и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило  
у грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! сам 
аве и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живо 
дној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти 
ла! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поу 
тељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомуче 
! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака 
="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара! 
 година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S 
и буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не 
т динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не ди 
примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“ 
Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div typ 
l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштењ 
вача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госп 
...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дишери <ref target="#SRP18790_N31" /> ! продера се Хусе 
му ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевн 
 учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Мо 
> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Коп 
мка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе 
ли. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рука 
ити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да  
лују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може  
је.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p 
ресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе 
.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790_C7 
ју о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би 
 као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од  
брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору. 
добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: та 
 од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као с 
 у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} 
ао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па  
овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га н 
у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58"  
лета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Фр 
Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— 
ели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно ш 
них Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше  
ађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</ 
ма гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с ј 
ратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стиг 
таните у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете з 
а да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пу 
>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусиш 
потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни  
 Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога 
ику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Ј 
 соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То 
 готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху  
ла, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наре 
оло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада иг 
м путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у 
јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано  
ко данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио ужи 
ршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ С 
оп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им с 
о писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на 
 курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И 
ично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с дру 
и, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и 
е дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића 
tone unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша 
видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији гов 
 сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз 
 казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанато 
и бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп 
урке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош  
за Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <mi 
ш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбег 
овци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Мил 
дајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , т 
вљаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они  
е раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> 
 <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , проду 
споде, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дуг 
<note xml:id="SRP18790_N2">Добро, рајо, добро!.</note> <note xml:id="SRP18790_N3"> Штета.</note 
се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са  
ацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко  
</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игуман 
егову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим 
hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мој 
асима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега ниј 
 на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично вер 
чу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она 
Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи 
Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророкова 
мученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се 
што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово 
аходећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек др 
од нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико 
 <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p 
и у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могл 
uote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP18790_N35" / 
имио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, о 
оже сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{ 
<p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим п 
утљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и 
 ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и осло 
ке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову  
 се !</note> <note xml:id="SRP18790_N2">Добро, рајо, добро!.</note> <note xml:id="SRP18790_N3"> 
тиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј 
Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо 
а.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се о 
д манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих дв 
..</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру кој 
опре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледав 
уд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади сво 
 шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и 
 <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме 
 неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра ,  
rget="#SRP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, 
ери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали моли 
 пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да  
ead>IX</head> <head>ЗАВРШЕТАК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим  
 из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у  
оредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n="10 
p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог са 
ахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, 
, додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то оп 
, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од за 
очео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, 
ком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Та 
 Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да 
едан у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Ч 
уди збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то 
а себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...< 
 и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио 
о Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећ 
 Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: 
 и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да  
p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а се 
агом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p>  
а је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да к 
а, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Мил 
 и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p>  
а свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да с 
е поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће д 
новник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне  
ојо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа с 
 рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milesto 
 темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то  
тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих дв 
дмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један  
 преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду 
ко седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помен 
и, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјер 
Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на  
овољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који в 
реме да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и млад 
раве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце г 
рина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође врем 
ша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака  
се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти  
е какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага,  
аше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћ 
 нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S}  
а трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и ова 
ilestone unit="line" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{ 
вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, 
ут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се ра 
ли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се 
у.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија 
ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља о 
“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кон 
"line" /> <pb n="68" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па ч 
има на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> < 
о стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} 
з Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гу 
ђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше 
 ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са 
се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо тур 
</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> 
рат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <p 
а красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ 
 заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој  
еса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, с 
ода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад до 
га, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p 
и мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прек 
а Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , и 
га састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће  
моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге з 
е истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За 
 успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесе 
никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога пл 
, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књи 
 је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} 
оша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb 
од осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавш 
/p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бо 
ротрчавши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p> 
ка-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за сл 
.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџи 
ко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU 
ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле го 
огу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране  
>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути 
 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се 
ружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се м 
је да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњи 
ићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца  
 <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} К 
равља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који 
 му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<foreign xml:lang="CU"> -->  
 писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и  
 својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека 
 и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке  
рушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прил 
е познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су  
 многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, оп 
е стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота 
 свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило. 
е толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за 
вић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</ 
то изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки 
milestone unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај  
 Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар з 
ога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP18790_N15" /> Кнеза  
ружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана  
 зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет 
.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара,  
ај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише  
ај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb 
 рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Вели 
т у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вр 
 је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том дома 
ви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и 
Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S}  
он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи сле 
 донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се,  
е гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се сл 
 Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, п 
p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у  
до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гос 
p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и  
сташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се  
е дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише колач  
е дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21 
а говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Бо 
 колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и пече 
ветога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и го 
вори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; д 
из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт п 
дом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, 
е јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хт 
крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у  
е посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и д 
ар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је 
> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са  
окривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму мал 
ш извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, 
 лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом 
нез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу 
ачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би  
 упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.< 
тле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то  
а домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с ко 
у, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе 
нога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики ор 
ви гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се доне 
стави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p>  
с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кука 
 кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасе 
S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Камен 
 се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме б 
куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак пос 
ом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својо 
рне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пут 
3, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на 
тро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу м 
очекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се 
е на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су зва 
ује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен и 
 је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака 
 target="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично ус 
одијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а 
веће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубаре 
! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Срби 
 свечани ход приближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Муте 
 тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађ 
RP18790_N33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изи 
S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с 
о из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза  
ен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ г 
чевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамед 
 Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тоб 
ја сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве 
e unit="line" /> <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике 
ро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на ор 
воримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових н 
о то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и  
ма места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Еф 
 а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ 
ије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кне 
, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради ш 
беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n=" 
 цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он с 
а је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да  
села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ 
то за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова 
ви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и н 
 пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас да 
аћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршит 
 вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам м 
.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p>  
ај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованч 
н, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за слав 
; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p>  
ле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџан 
 .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— 
</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мор 
ичешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Г 
овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете л 
апетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Хр 
 него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана по 
 особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Тур 
остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовн 
и дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му 
ки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Иб 
и ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње реч 
/p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера  
око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба 
 Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућ 
е преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цар 
Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српск 
пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да п 
а се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ћ 
овао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кне 
им „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" 
етцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти посла 
леницима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Поп 
ти, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорил 
них и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а  
је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролев 
до у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сад 
 чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— П 
од Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од љу 
а много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са 
приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од и 
</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска  
и Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо,  
ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсиј 
вно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p>  
ка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с л 
n="iii" /> <div type="liminal"> <p> <hi>Драги пријатељу!</hi> </p> <p>Кад <title><hi>„Зимње Веч 
i>У Загребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном пи 
раћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим цр 
а свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то,  
, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постај 
нез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи сп 
ти: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат 
ашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: неш 
p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расп 
роговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман 
гога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосник 
н на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам  
е тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <ref target 
у се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref targ 
p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n 
мози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох,  
амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крсти 
е никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и поглед 
ра, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква  
 друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче с 
м својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и  
, или се претресају <pb n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— М 
них који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незад 
шице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који м 
Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ</p> <p>1879</p> </div> <pb n="i" /> 
 рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— 
а је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народ 
ви, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде  
: — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ла 
 говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слуша 
Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите  
заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати г 
18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске  
ј се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде ма 
ичких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправљ 
шића <ref target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, пола 
ти доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за  
hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{ 
врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, 
не и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); тур 
По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи 
 је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, 
и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Б 
оњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p 
 што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу: 
n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жеда 
 <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на нов 
ија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из т 
и Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а зад 
ићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првим 
р немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милун 
ази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џ 
а.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; тре 
ело Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадб 
еколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За 
ста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао 
<p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо 
стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели  
вши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез М 
и!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свет 
 (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <p 
 Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даље 
уји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слуш 
се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кав 
 Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о 
 пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук 
шака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назв 
ледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Мили 
 доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века  
 је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину са 
{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Б 
 у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и 
је седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка 
к.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава  
еликих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место;  
ођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених  
их јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био 
и, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо пра 
суда !</p> <milestone unit="line" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем б 
сле се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{ 
и орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за св 
ило у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио о 
е су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све о 
ејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца пр 
људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></q 
ври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То бе 
 тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играј 
н, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно с 
виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на дру 
другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, 
тво; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовањ 
hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi>  
 све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана д 
>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима  
оме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калау 
е, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</ 
 српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две,  
о слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се п 
н преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, 
 и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз зат 
> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им  
 песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Ту 
 врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне стране  
 <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p 
а!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу  
м ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} 
и слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити 
ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити 
 код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођ 
 можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их ви 
Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојк 
Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца  
 а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе кака 
> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пуше 
шу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џе 
 како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не 
ега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочек 
би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљу 
 кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, 
го упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! 
гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{ 
! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67"  
тних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Ма 
90_N14" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умож 
} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и г 
S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који с 
 у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не 
хе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде  
грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни К 
љем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бог 
ању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу 
еко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово 
 зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За т 
<milestone unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, 
и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест 
з’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</ 
удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хв 
ри Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гле 
} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , 
г, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакв 
 које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, 
 честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :< 
човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужуј 
ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к 
ло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очи 
а ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто 
ић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_N19"> 
бешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је т 
 било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његов 
звади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би 
 низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав 
ад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник 
ење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чин 
 моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi> 
 таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере д 
га ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Ја 
51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красн 
 име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с ко 
S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не мог 
свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпе 
 далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики 
су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га  
ост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као 
 може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не беј 
 у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу  
их у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Т 
ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив, 
би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица ст 
азе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и трећ 
уднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l 
 је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје,  
ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</hi> </p> <milestone unit="line" /> <p> < 
 на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi> </p> </div> <pb n="v" /> <div type="l 
> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПА 
битим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ</hi> </p> </div> </front> <body> <div type=" 
ске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостиван је 
 твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе  
га, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме;  
!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="line" /> <pb n= 
p> <milestone unit="line" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво в 
се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земљ 
</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек ка 
p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће 
 његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му запов 
 при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радо 
 Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p 
ласти.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни 
алиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин  
ш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту  
b n="i" /> <div type="liminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕ 
о!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цет 
 из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога п 
чно заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси  
даје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p>  
сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па дон 
а Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да к 
воља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, 
ну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију 
ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио п 
ијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френче 
то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка 
 пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре с 
ица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Н 
о уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ;  
; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам р 
и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, бех 
осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пр 
иће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без 
 Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S 
ни звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз т 
те се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и 
? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, 
босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18 
Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се  
" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад 
и читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, уср 
ш стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пре 
 није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А какв 
и Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после  
 сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о св 
а сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после т 
тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну. 
азара начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Све 
ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две ж 
осу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! уп 
— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допа 
од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи у 
} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Мил 
во: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дишери <ref target="#SRP18790_N31 
 се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мех 
 својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша  
 сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рек 
е! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву  
и, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Д 
илунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје к 
гоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њи 
 устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош,  
е среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никакви 
аци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча б 
несе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву с 
он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и св 
е тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрс 
задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим 
а ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиром 
 /> одликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити  
е.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се донос 
да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама,  
исало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве 
ило нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо 
 . . .</p> <milestone unit="line" /> <p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и  
стику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с 
 одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особи 
но што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега саст 
P18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стреп 
де.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцим 
страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по њег 
е Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p 
запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслима 
а говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица  
>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирли 
ме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна,  
би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славск 
авља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S}  
ћом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, наз 
гу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p>  
идела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено о 
а изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Чит 
ромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> 
ру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговара 
ак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушк 
асть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявл 
ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И с 
збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој с 
ксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !< 
лице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и  
осте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајућ 
брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња чес 
е ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Мар 
>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Прови 
Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Периш 
 види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један члан 
!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева  
може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако 
.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и св 
дравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Кру 
да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p 
у науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milestone unit="line" /> <p>Желећи св 
а његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцим 
ике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће  
 помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно ш 
 су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим пр 
рејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.< 
и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави  
старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе  
илана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за 
 живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем жив 
а правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови,  
еме ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао  
 <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске си 
и, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно з 
 све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунча 
 преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастреба 
о: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</ 
м приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност 
икну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: нијед 
и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помил 
Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: св 
 напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава 
ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху с 
line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марк 
"> <note xml:id="SRP18790_N1">Иди брзо, жури се !</note> <note xml:id="SRP18790_N2">Добро, рајо 
 закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах изва 
, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да х 
ни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђ 
на, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи с 
рирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и  
ушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, за поједене цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер трг 
ода Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостив 
ре докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, 
ројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле 
тола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</ 
уј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиј 
<pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девој 
те.</note> <note xml:id="SRP18790_N30"> За Бога, Господару!</note> <note xml:id="SRP18790_N31"> 
и састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из  
 он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и роди 
начај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb 
 спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружава 
могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибира 
бина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што 
агати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Е 
/> <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и  
По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, маш 
у и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и  
небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав жи 
 спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, ре 
би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> 
а: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар ча 
 у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних  
жја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружа 
јко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" />  
е, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а  
видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отои 
Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> 
ше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође д 
, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ћ 
и трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је  
> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; ви 
им и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети П 
е молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудот 
 вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марк 
а и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се 
.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p> 
p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, преша 
</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о  
 сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Г 
емо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту 
густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман- 
ече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дише 
 богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вел 
благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се на 
атко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{ 
 <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћ 
јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref target="#SRP18790_N34" 
-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега 
д не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; 
говори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb  
 Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диж 
а и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никакв 
у силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напре 
угу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће 
напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба 
их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени она 
јне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком бо 
рене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то 
вама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се сву 
hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бе 
 преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео з 
ејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> < 
штоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели љ 
 Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре 
> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше ос 
а рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај 
 Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да о 
одине да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату  
 двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из 
 једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога дво 
 богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути до 
кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи в 
овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не  
ма никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозг 
 за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и 
бољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какв 
 су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френче 
лепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— О 
 је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци. 
итати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, п 
ела Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на н 
аког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, д 
реме близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети! 
најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрај 
ца, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служ 
 n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те пога 
 осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе д 
 вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките 
го се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Ту 
много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да ст 
се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајеча 
 би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p>  
 узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p>  
вши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p 
 у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад о 
сти два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози 
теле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо 
 Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и 
>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имен 
исле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светог 
 <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> 
мет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад 
ну у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто 
 од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи м 
у да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли,  
свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили,  
рцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> бил 
а, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!- 
дликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место 
..</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од 
устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} 
ко одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам к 
:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајк 
> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да по 
блажи.</p> <milestone unit="line" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађе 
а-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опре 
у донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од о 
а.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али 
<p>Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За 
 ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по  
 једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на ком 
у коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>ве 
i> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнада 
вима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (ср 
ојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi> 
i>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама 
>За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>З 
 који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима 
и се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дван 
ло док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , и 
у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> < 
о Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели 
 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити 
какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> 
оваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.< 
, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада св 
личан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турст 
омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p 
анча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је 
е срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча,  
 јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога  
гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S 
и, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви м 
> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад !  
сле тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозг 
које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне  
 волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа 
</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо н 
"> <pb n="102" /> <head>IX</head> <head>ЗАВРШЕТАК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола 
ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <milestone unit="line" /> <p>Ако чи 
вши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послу 
S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чека 
аци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око глав 
ао на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном ц 
ма; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приром 
овог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p>  
/p> <milestone unit="line" /> <p> <hi>У Загребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p 
ти ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити г 
; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо ру 
и у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеш 
илош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице  
ављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка 
е свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу св 
 већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац В 
с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у нов 
 дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сре 
/p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</ 
 да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му  
ретке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколик 
ило одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и 
ако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу н 
....</p> <milestone unit="line" /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело се 
 !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин с 
ољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још поз 
и кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће 
ни сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош н 
у разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ћ 
Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву 
м се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега  
 Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, зна 
оиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се  
књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, 
п се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале,  
ез курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му закл 
"> <pb n="29" /> <head>III</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !< 
оносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и 
S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p 
l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити 
жава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала 
поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се к 
 и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>К 
у „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Сам 
оша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66"  
бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала  
ожемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; ј 
оги из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: м 
 па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила и 
и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особ 
 Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метну 
улу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то 
поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај послед 
p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши 
д сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у 
понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му иско 
едок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref target="#SRP18790_N3 
окида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао пам 
ија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на ок 
 силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="line" /> <p>Не потрај 
у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него сви 
од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац ! 
нежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за к 
им-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока 
рај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Несто 
чно спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p> 
рскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуг 
дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако б 
викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња!  
е две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијиц 
адну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више 
 чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше 
уге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедај 
преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усу 
 С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да ка 
у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише 
 нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одгово 
ила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S 
 отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највиш 
Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну на 
евићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући 
а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — ни 
седи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Ј 
 из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и  
и Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радој 
е чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, К 
Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, 
е душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш 
виједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо ам 
ога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници,  
ља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p 
ећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића 
не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође,  
аха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу м 
те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{ 
/p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте,  
но, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како  
 ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Бож 
 хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{ 
да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>—  
 ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији 
ари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туг 
аланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати к 
сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} 
ма!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лу 
nit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> < 
бијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака с 
ао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></ 
 устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гла 
а , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кне 
 сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато 
ма нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мо 
том знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> 
луга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свије 
их приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа 
ици, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, 
, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас б 
м себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Госп 
 буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови 
 уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ниш 
е који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије,  
иџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>К 
а по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно раз 
д тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На њ 
 ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај  
мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука;  
оследњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Исп 
ких дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз ко 
градским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} 
напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S}  
на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после ка 
/p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућут 
8"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <note xml:id= 
, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— М 
ну и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући  
раве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад  
и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста к 
 беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после М 
нио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазаре 
; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље до 
"62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове нар 
ећа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом ба 
hi><ref target="#SRP18790_N32" />, знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна није 
ди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: онда нека 
је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После 
="#SRP18790_N35" /></p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред  
ођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </ 
 Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже 
 <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја ч 
/> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а  
 /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! с 
ало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара 
скога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не 
ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n="103" /> <p> 
вале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се тре 
> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита ш 
 његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских ду 
 гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, св 
бугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одг 
 се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то гов 
не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} З 
 каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучи 
 да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на вес 
и од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном 
i> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљ 
 <head>ПРЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу,  
ац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> < 
 тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да  
 и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреб 
аћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерни 
еби с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је 
 па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између 
 с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</ 
ан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Град 
а: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели на 
ју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне 
а је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгоре 
кој цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија 
звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле 
кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале. 
? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p>  
ер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана сл 
е су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису позн 
о чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији 
Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип 
е! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на  
аса од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату т 
 на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџа 
тите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Равани 
ожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио д 
8790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад го 
 а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — 
 па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође в 
Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље 
е, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} 
ла она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била 
да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче рас 
17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас 
уку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Сле 
 преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да  
>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у ов 
ранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре она 
, и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка ум 
умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топо 
р, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта 
ар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено 
здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових  
рећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</ 
ана, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свака 
p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остат 
поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости п 
, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у  
ла!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арс 
вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштова 
рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он 
многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веко 
зме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за си 
комь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да пока 
и <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад 
 ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p> 
.</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с 
евац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је м 
l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу  
„живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Вук Кара 
 ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, бо 
време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, к 
несу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </qu 
то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код  
о Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p>  
ижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и  
и орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновн 
у једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и к 
 Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> < 
: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош 
е ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> 
 не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а  
а даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line" /> <pb n="68" /> <p>К 
ваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанск 
а свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l> 
ило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l>  
 истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Ту 
и ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога з 
м: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе исп 
олази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64"  
и новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једин 
>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше в 
ветаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд  
а врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крст 
ваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то  
и.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гос 
тише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а нек 
тке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit="li 
име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не 
а у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="# 
! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не мо 
м жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог 
пријатељу!</hi> </p> <p>Кад <title><hi>„Зимње Вечери“</hi></title> беху наштампане, књиге разас 
у велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зишан</hi><ref target="#SRP18790_N32" />, знак захвално 
 Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ру 
ему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви 
 Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чибу 
дећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говор 
љевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Ла 
х окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Как 
у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да 
и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин и 
ле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p>  
 у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоуми 
 готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Зн 
рац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! узд 
 <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да каже 
азати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>См 
и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, к 
преко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и уб 
адски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожур 
 злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је 
 недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад ог 
ам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царе 
 не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, посл 
срећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p>  
и се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо,  
, ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у је 
има:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обес 
 и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће ст 
о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: к 
, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сиш 
а, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али 
ачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <m 
оји је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, мој 
 а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало на 
 ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши св 
ој трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоуми 
 њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице  
 би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , к 
м, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро с 
шан</hi><ref target="#SRP18790_N32" />, знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна 
амо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они к 
ле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Тур 
<note xml:id="SRP18790_N32"> <hi>Сјајни знак, орден</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_N33"> Ч 
i>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне к 
јан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зл 
iminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВ 
о ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости:  
род.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке 
> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , у 
вори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се 
— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за в 
м зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: 
болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да ста 
тесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако т 
дали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? 
ова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији 
 су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се так 
e> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit="l 
удо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{ 
 паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурче 
ве казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — 
очку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче при 
 као......</p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледа 
/p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и ука 
оја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави т 
ote xml:id="SRP18790_N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note xml:id="SR 
унко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народ 
.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје  
икнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је 
еве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један 
од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила  
ја и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада 
р,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније су 
0_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml:id="SRP18790_N18"> Реч 
ошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви с 
>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче  
!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати  
ојском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кн 
и да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви  
b n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташни 
паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега м 
ма.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него  
пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли 
сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне 
е близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!... 
било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се ка 
ива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају  
ега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l 
вати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је  
свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исук 
брни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паш 
во на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S 
арија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише с 
а; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле,  
ли буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске 
тварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да  
оји беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем 
о, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb 
 се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага! 
Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једно 
ао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особ 
е лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, ма 
ом присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије жи 
ња</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што  
 Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мус 
чека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p 
>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пеш 
 јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини  
од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, з 
на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <h 
ушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да по 
и свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь насто 
има сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после 
и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрет 
вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрез 
 који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, м 
наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те к 
од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p>  
.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На лев 
а, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђа 
ежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диван 
еднога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики  
опачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах ок 
 Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit=" 
седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити 
имо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Ма 
опадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар ви 
е онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо 
ма, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Не 
b n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј;  
ћи од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да п 
овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом 
о из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па б 
из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Вели 
н упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p 
За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој дивана 
 се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, п 
м, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе наро 
p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и дан 
ила ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи  
оспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није  
псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју к 
а потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној стран 
p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у 
ин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом.  
 <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l 
прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни на 
нда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо ов 
 прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , 
, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi 
 калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p 
а, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Т 
шанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима,  
е, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих б 
жње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се  
пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто  
 рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже  
 други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћи 
 Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, до 
ени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку  
прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у ру 
у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, са 
ма погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се н 
" /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3 
војом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Мила 
ико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Д 
ове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених 
послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезени 
одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кад 
и на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста См 
о амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крс 
на.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим гл 
пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> < 
ду Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да 
 јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да  
о за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућ 
ду Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози  
духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунаш 
еница из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— 
да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Мил 
>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем  
ле по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и 
секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпу 
и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају д 
ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи ,  
 и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2"  
осле оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити св 
адије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што траж 
едећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што к 
i> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком  
командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана 
Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S}  
еђу онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Јед 
ренчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака  
што пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На трац 
знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја  
много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се,  
ћи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи  
.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови 
 зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, 
у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на гл 
де да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра д 
ренчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пуше 
Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за 
ео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — н 
ованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ртијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле 
е брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и а 
, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што  
 рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p>  
/> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у св 
ће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, к 
уте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p 
е неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумс 
данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Б 
Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, ц 
ажа.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по  
вољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предав 
/l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref targ 
ј високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} 
i>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>ч 
hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакш 
е се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место о 
 сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с ј 
ми лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, 
ки, алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме ка 
ој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и прит 
 горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се з 
 оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војско 
 немарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толик 
осподе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све г 
 <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за нек 
дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох!  
/p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То 
} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виног 
p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин  
ворише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част  
немо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала с 
и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> 
ји је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и о 
 и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти. 
људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребају 
скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и пита 
физа: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" 
ужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља д 
тах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљ 
 кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семен 
ну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повућ 
део дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у св 
ок су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конако 
з , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Мар 
Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! на 
 пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још п 
гртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Мари 
6" /> одликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купит 
е пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: је 
вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p> 
 <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те 
о за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми по 
гаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи: 
лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Дв 
 с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било 
 и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <mile 
ица наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој К 
да с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} 
месаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или д 
у сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упу 
рај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику 
боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> кома 
target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваљ 
се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! и 
књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на 
 госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се  
 , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он 
одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за 
ија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и  
А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p 
> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло памета 
ињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци о 
“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p 
 године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брат 
 крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френче 
авно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситн 
како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте м 
ре, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јасниј 
чно јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} 
 да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово 
 Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гл 
воју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се ода 
 кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага б 
</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом с 
љке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну 
ди икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку кој 
чин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јо 
ук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, 
пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да ра 
:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче,  
/p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећ 
е и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, 
мише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говоре 
оже наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово П 
ико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <qu 
кашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не 
буњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— 
ратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше 
је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године 
></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</ 
а уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосуш 
а совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а  
видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји чо 
чкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су 
 ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморн 
ипале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче 
почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догн 
нчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду ку 
орумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевц 
асе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу т 
 грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у свако 
<p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Запо 
едач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>—  
 можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку ко 
вој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе 
шапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} 
ти како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да  
пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване ко 
орећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка! 
таници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже бољ 
лије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез прод 
рим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде прав 
ом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано,  
} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата М 
Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну)  
бреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред 
не :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останет 
постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље  
ке.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе 
 наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрад 
рема својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчеви 
агли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, пр 
учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone un 
чу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу,  
чу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам ш 
сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S 
арија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из 
 не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу с 
ој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској по 
чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који мо 
p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно 
а, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се мог 
са, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради д 
</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њ 
л! саул. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљ 
аул,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су 
ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 1 
 своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.< 
 боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у св 
грају њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако упле 
у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петриј 
ом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери  
hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме  
Игуман</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Ми 
 пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слуш 
а момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге ис 
лиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се исп 
их се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од  
/> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Су 
 ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p> 
 најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чув 
г плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), к 
 зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапур 
што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави а 
 је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушева 
а сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{ 
Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао  
S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су с 
м муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описи 
 прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пу 
Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако го 
 у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на р 
 назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и пос 
 и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p 
роз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у  
одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећ 
тинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него ј 
е од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" 
/hi> </p> <p xml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и 
власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обя 
 пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасо 
Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говор 
ође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, ко 
да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: —  
>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече ком 
суђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућива 
ачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref ta 
која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни мла 
 желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виногради 
ити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње р 
 на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло 
и жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља По 
акво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући  
рко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још 
ца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога пригова 
 већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан м 
на „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l>  
ладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за к 
} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше н 
осну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на 
рећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичн 
једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један ис 
о на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам,  
 Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком 
p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, 
би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе 
а требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уре 
на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље,  
одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Как 
 — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука ( 
 се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим днев 
слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S}  
ча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо 
зе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници и 
нда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте 
е , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до 
ако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда п 
а ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref 
а је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори  
клија;</p> <pb n="49" /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отвореног 
е слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...< 
n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесм 
ревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скор 
е се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци 
крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По не 
 нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној 
е чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама  
p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две 
што је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчев 
 <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуд 
јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужан 
оци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а С 
на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском. 
ред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми 
овој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве 
 <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="line" /> <pb n="57"  
јодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{ 
 Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да ско 
е истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно,  
о је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Ша 
оклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад д 
азгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну 
тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не  
не, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на  
нча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели  
славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, жи 
 Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је си 
, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало 
ати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић и 
сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје з 
е она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи б 
та накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, чес 
 по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p>  
м за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један 
ђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану  
с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>О 
но преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастре 
/hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>М 
 и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте 
i>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p>  
тали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви сти 
а и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихо 
p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју 
се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-С 
дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме 
ешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима  
 без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му за 
> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светит 
па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} На 
ћа двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“  
латки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара  
спођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд п 
 запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад кол 
то, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедај 
ом месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на 
аничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> < 
ден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта л 
е до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле г 
S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабо 
/p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па с 
 Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Го 
ко знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци т 
90_C1"> <pb n="1" /> <head> <hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></ 
ront> <div type="titlepage"> <p>ЈУРМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</ 
г уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну м 
 — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопак 
 срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео! 
з тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже 
 славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало 
 цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њи 
ске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{ 
ушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је 
ан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле бех 
озбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима кој 
шна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили А 
вако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Бож 
арија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беш 
ми! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за  
алост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново ста 
е!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да с 
гу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто пи 
 браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и о 
 на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох  
и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан с 
и, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван  
} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест  
свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и пос 
 колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и 
ојицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој  
д суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадн 
ајвише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао с 
х прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала  
њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положи 
 <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с је 
дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Са 
ражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се коме 
сет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива 
ма једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога д 
дужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помага 
и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се 
па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l 
ед знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</ 
е сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А с 
енчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој п 
овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен сво 
зити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени 
а.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, 
завши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p>  
амо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добр 
или су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.< 
<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! . 
ија <ref target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и р 
о кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово: 
ванча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује г 
незадовољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.< 
 Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</ 
јну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се м 
ре и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има  
право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало 
ше, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790 
паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Ма 
ко одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одв 
ор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете посло 
p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div t 
ова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он 
амигивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разгов 
је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу 
/p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињств 
су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога  
та, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Беогр 
лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} 
 су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чи 
сто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте с 
ике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове ре 
о , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:< 
аших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бав 
не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно 
е пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ћ 
алазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и тр 
ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђ 
ставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <h 
ији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве  
ој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, п 
разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле... 
и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље об 
та му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује 
епо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако 
поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p>  
 противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и напред 
 да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно 
авом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Бе 
one unit="line" /> <p xml:lang="CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости ко 
ваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад с 
х људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин м 
 <ref target="#SRP18790_N14" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољ 
 магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним  
јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и  
ђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци  
во богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути  
ко год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади св 
данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, 
 Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кн 
свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде 
даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињ 
е кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи 
на од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити сво 
драви се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври. 
ли на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелид 
 Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али о 
екипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти дана 
и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто прав 
управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „бо 
сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони з 
вамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p>  
т ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако  
ј кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих  
у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изве 
 искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многог 
но не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни см 
у причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих  
букоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вуч 
се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Свето 
доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често увра 
узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштр 
оју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако  
читеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамн 
 гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p 
али дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Ту 
вих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="1 
 закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не гов 
4" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви же 
о год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом 
лошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога 
бегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој душ 
е примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезариј 
 проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је мил 
ћи у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, г 
е чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај бла 
ба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после 
it="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> 
 руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гла 
кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и к 
ви је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" 
мах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> н 
буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом оби 
никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и 
 угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Нас 
и данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа с 
рно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику сва 
ара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете с 
и беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не 
мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо 
. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да ура 
одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинил 
колико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не в 
 рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а  
ме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње сво 
те сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p>  
 пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, 
и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n 
о зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Мо 
 из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S 
 Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лаз 
ама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!.. 
ић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђ 
 Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На 
вљајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота д 
оте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творит 
капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Ада 
лико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гура 
а и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешениј 
ак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега 
вари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</ 
дем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од бес 
шим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“< 
ђе време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="c 
) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља ! 
тичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике држа 
ду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и 
м слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе 
а!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле!  
се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без ку 
ити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су мо 
у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и заб 
а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху зем 
, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њ 
ога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} М 
о име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече 
где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које  
ке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола 
га чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила  
о чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога  
ој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target=" 
е, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини 
<p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што о 
оду Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас греш 
 руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе 
 се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засиј 
Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше  
рио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако 
удро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не 
 то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на ус 
 и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се 
изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица 
пца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лиц 
 ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> < 
а му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу!  
! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год у 
х , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хај 
с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше знач 
и из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свеча 
ве је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit="line" /> 
као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук,  
даром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својт 
оци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца не 
те у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Пе 
асилије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{ 
оји држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Св 
S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чи 
енчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Насто 
цу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га 
 <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S 
жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова  
огао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунц 
оже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише кола 
оже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!</p> <pb n=" 
ама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај Боже дом и домаћина!{S} Величај  
ву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и ум 
почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице на 
ду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском п 
покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, 
 да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на уст 
 кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> < 
петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се п 
 с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из велик 
 Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јес 
/hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и 
осле тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњи 
 добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке 
 пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене с 
е задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћ 
p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симп 
о и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни  
сподар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи д 
могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој 
ч петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> 
воличан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу тур 
ла Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њег 
е ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху 
а ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или  
ца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради 
.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највиш 
и!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројиц 
ања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле м 
олазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p>  
ири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога 
тог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Дов 
<quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP18790_N35" 
, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учи 
акве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годо 
ови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, сагра 
е округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, на 
ко му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устал 
е обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се д 
 Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> 
ито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и  
једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осм 
ај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на 
ски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивн 
!{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста кој 
и!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци 
е, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и 
од Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу прв 
војака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је ок 
зо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме  
птати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од  
њем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да  
Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чув 
ign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <mil 
Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слу 
ђемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно 
>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, 
 на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то 
оји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Ту 
 знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усуд 
од очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говор 
 <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу,  
смо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Давидови 
вао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите  
p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И по 
 опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата св 
Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очиј 
гала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-А 
 њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Марији 
езати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колач 
женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель  
омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука,  
ати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последњ 
е:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне  
те, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</ 
 род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаш 
Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га  
и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери 
 земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капу 
божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице на 
_N6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју л 
опове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лаза 
ји узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, 
ег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>А 
{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref t 
ко дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу с 
/p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних  
јку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их  
турчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга  
> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <miles 
0_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером 
 сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема  
 доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко нео 
вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цари 
уприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бе 
ци из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од 
ирину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" / 
стојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима о 
 и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и пр 
Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напо 
 Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обич 
ине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине 
ци друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осу 
 спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кад 
гледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је 
ауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедни 
ама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасн 
чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето с 
а.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље 
 међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће изва 
 се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божи 
них имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко 
e> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из  
вијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших  
ло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Раз 
 Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{ 
учашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Г 
наје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао  
а спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у 
ешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду пр 
тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи ни 
овру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добр 
а, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој  
, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски тр 
ј дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако 
 ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњ 
не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из 
90_N35" /></p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очи 
ник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они 
е да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећ 
 Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кр 
дну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред 
благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (т 
на већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Ни 
 Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, до 
 Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певач 
> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради  
> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум под 
/l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грло 
l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље  
uote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quo 
!</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quot 
> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити ца 
</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши п 
 дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi>  
f target="#SRP18790_N34" /> </quote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што до 
 помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи п 
као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије  
0_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је  
ени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, ув 
рсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави кола 
је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој не 
је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан  
о , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S}  
имо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петра 
790_N31" /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он  
 недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник те 
ше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом  
>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу;  
ef target="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави  
јемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић:  
а варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци 
p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају  
ути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Мит 
служавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним  
ле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и к 
p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим 
 жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета  
 <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момк 
ао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковић 
а с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>М 
 ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се  
зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , к 
рже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору прет 
на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји он 
есуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младоже 
а се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.< 
се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав< 
их струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:< 
 четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено х 
зареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са свој 
није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са зн 
у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Г 
 ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и з 
нковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi 
урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живанов 
 предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде,  
? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p>  
к се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајућ 
SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone unit 
градски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> < 
а сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi> 
’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га пог 
госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи 
е, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се. 
ибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахн 
 ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук  
 си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обу 
, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси 
p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милун 
ам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде  
де к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском! 
ype="notes"> <note xml:id="SRP18790_N1">Иди брзо, жури се !</note> <note xml:id="SRP18790_N2">Д 
 мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром 
у се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стоја 
} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, 
датле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њ 
вона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у с 
да за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турс 
одару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> < 
оказују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p>  
оји иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далб 
и да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi>  
рака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.< 
тал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их о 
дморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S}  
маћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</ 
тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од 
показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, о 
разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на  
то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Т 
оже поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi> 
Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</ 
hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине;  
стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изаш 
и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетки 
, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тра 
, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто годи 
бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалнос 
 у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаш 
ку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину присту 
" /> Кнеза <hi>Демира</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усна 
раљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим  
у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца 
овић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јо 
бом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi 
а</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Го 
hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном 
Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Је 
 Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у З 
>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив А 
Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све 
деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p 
новића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим с 
е било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, изврши 
ничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, ње 
зломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из д 
о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине 
јте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити н 
ила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила  
 су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l 
џија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш с 
 не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу 
 спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је диво 
амен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту 
?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је ка 
ли не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна ка 
те ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо !  
здражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невесели 
и пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, за поједене 
 другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном п 
 ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао 
Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је  
Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> < 
> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепа 
ка дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да 
 <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у свој 
 многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им  
 Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега  
ојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од нек 
..</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће  
/p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на  
ного а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Сим 
незу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на 
од „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може пом 
е!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнеже 
<p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кн 
ше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref t 
лека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини  
ућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и к 
ах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло 
ао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Ус 
l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва и 
з му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Бе 
.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А 
 Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и ду 
ше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да 
<p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека в 
 поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу 
кила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гл 
кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја  
допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му реч 
 Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он 
 да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, ч 
ко !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, 
ама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> 
арим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S}  
би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милун 
еки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Паш 
м је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народ 
д однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд о 
 речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече: 
ру бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично 
то нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по 
а, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секре 
 <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта  
м је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите  
овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили 
те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусе 
ади ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак;  
<p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мен 
аро време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли  
раго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем 
јући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пр 
 Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког кала 
су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</ 
за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су  
Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињућ 
 умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија п 
је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <mileston 
 моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси ра 
.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше 
тпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему 
 неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је 
буде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone unit="li 
да гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је з 
</p> <milestone unit="line" /> <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава ми 
 рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паме 
ilestone unit="line" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мал 
, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће нај 
 долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" 
ј правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од  
, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S}  
е баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зач 
арода!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, баци 
де: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а кр 
} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са сви 
о „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито,  
или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнут 
уке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи 
 с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n= 
благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумн 
наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успоко 
n>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <miles 
ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Миле 
ца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће 
ићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милет 
RP18790_N18"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <no 
а нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћ 
во добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су  
те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни  
ају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њ 
е!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова 
 неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људ 
 Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељ 
образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Прев 
ехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а 
 се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, 
d>ЗАКЛЕТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l> 
емо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , н 
пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборави 
е не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушко 
d> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,< 
; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не  
 у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да  
м, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право  
оде помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже  
ви нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l> 
асан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с обичн 
 мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се буд 
га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-то 
!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојк 
ари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо  
али се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној п 
 их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p 
неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— По 
е кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људ 
ли потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref targ 
 unit="line" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина  
драве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањ 
овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију 
својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја 
ош не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP18790_N29"  
они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко  
и кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балкан 
{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они 
ам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се М 
би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у че 
е то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи  
hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиг 
{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких 
а од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{ 
мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, н 
 оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" 
у из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем в 
 на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак з 
ек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове црк 
 ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија р 
аша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја 
 ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да 
 читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уве 
ођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target= 
р, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омак 
, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{ 
речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-хаир-олсун !<ref target="#SRP18790_N5" /> 
и), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмен 
 , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинам 
а гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од сво 
који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој ч 
p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или в 
их људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква државна питања, и 
ају <pb n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне 
 приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње 
у на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да го 
м особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели 
српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке б 
то би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје 
 кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што 
де год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> 
S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо ко 
им они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоњ 
на; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, 
аја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене 
кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи,  
амахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !. 
ндрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Ва 
да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се  
во редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чуп 
 се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош је 
у кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу 
"1" /> <head> <hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I< 
 Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже  
, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на тр 
поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књ 
роји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко  
ма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевић 
м кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Све 
 обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема поша 
 манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек 
 он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било 
 донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би до 
чи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се вид 
ошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , до 
алканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је б 
"titlepage"> <p>ЈУРМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОС 
тивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, 
 свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често ко 
а као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небр 
и људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После 
е смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман  
ироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> < 
исав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који до 
погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор дов 
, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S}  
 Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те не 
шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молит 
им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него  
жу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће син 
ова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша  
онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} С 
белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну по 
х старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају  
орега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> ка 
стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком  
злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога 
> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како  
 нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман 
>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их с 
 тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле  
 су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву  
ли чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах 
 напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне  
ем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи,  
ежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у С 
> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њи 
 слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само град 
е, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете 
еког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке 
дну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу пр 
међ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова 
мь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь  
„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се вес 
 планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi>  
 право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p>  
и, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас 
его ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том ра 
вори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ов 
и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољ 
е Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни посл 
 дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30  
 надевати особита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако 
ао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с 
 На северној страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} 
љни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласн 
 својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} 
е говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек к 
 трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и 
 где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прили 
, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они 
ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало,  
</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и н 
S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} Т 
лавом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад од 
е човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко п 
ше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме влад 
арка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target=" 
 — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче и 
ти далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осм 
уш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{ 
ам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад 
 зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, и 
спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба  
ang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женском 
е што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери 
гу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи:  
p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђо 
l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога  
та казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада м 
Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет 
/p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху  
p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њихово 
тољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путници 
 обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девој 
ан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у 
је се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича,  
 на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И 
 своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> 
у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док  
омка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Го 
и и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Бо 
2" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> 
аха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref targ 
 сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су км 
ине 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, 
колаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на ч 
о за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Ми 
НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и 
но име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркн 
здрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу 
="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фатима</h 
lestone unit="line" /> <p xml:lang="CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младост 
но звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (П 
/p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после их је обично зва 
закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p> 
 има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима 
е ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује т 
га најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он  
дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , п 
У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србиј 
то правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} М 
оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а да 
бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или  
ед кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуб 
много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к П 
!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Тат 
:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Н 
јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l 
 тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи н 
н није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, по 
 /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауз 
i> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту 
ји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по т 
лашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p> 
ан, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили 
 да се незадовољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко нас 
и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Раскл 
 ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош  
S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније од 
а Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, с 
угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — ниј 
унису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p> 
е ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех  
/hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и  
тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно ста 
рцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете о 
p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и м 
 свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући 
b n="28" /> <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на 
оре: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су мог 
наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref target="#S 
жало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учин 
ји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милун 
ne" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика,  
, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Фр 
и, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје п 
с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Он 
n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито вера 
<p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџи 
је било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту 
које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде г 
А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо 
ху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо з 
Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и моти 
толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> < 
оњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p 
ескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, творче неб 
рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само д 
ма човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, 
удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагат 
 да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>П 
арени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту,  
p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у ов 
чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију 
 се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути  
а их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> 
„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Мил 
ајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће  
p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, 
арод одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу 
ратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван  
/p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и  
<ref target="#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но  
их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говел 
е турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} 
, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им  
ека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас 
>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трго 
а прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те  
 имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена 
 сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи 
— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за пл 
су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за  
Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ови 
лепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се 
дно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њ 
i>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурко 
од коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевц 
оње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крет 
 су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу п 
 коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, п 
пе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим ср 
.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеи 
е ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — С 
бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник. 
граду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђа 
атерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} 
т пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рек 
и, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него 
} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз З 
, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на најв 
="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казив 
са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу,  
и им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није м 
еобична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> ( 
рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! це 
нин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге в 
ји је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викн 
о велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <mile 
илунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и  
 на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немо 
 свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледа 
станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?< 
 за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста  
акрдија !<ref target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у 
, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, в 
ако се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше 
у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у  
ко ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијес 
по, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе 
аље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суљ 
де је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћута 
-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три г 
, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немо 
 почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — са 
 ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 
ога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> < 
 и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђ 
ка да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са 
емире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдј 
ао и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и 
кле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, 
ака блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мора 
е за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му  
изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути н 
и церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — 
ване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села 
ј који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез сво 
а по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; 
quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на но 
ош из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никакв 
рочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити  
ли хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! р 
 <p>— Господару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја  
ето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која 
га?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом  
 су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве в 
дмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p 
 више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак кој 
бији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести. 
pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да ос 
 гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио  
 он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или 
уд.</note> <note xml:id="SRP18790_N22"> Јагње моје!</note> <note xml:id="SRP18790_N23"> Да одви 
арија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкињ 
и.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона с 
уше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних с 
е гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окр 
и — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве ут 
...</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</ 
/> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Ј 
опа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, глед 
 радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне ср 
0" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка г 
и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке  
<pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то 
/hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</hi> (Живановић), <hi>Вучић</hi> и  
о је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ  
аш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у м 
че Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Ст 
 мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div> < 
 траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, за пој 
i> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</hi> ( 
упна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p>  
нашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Бож 
уку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи  
ате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба 
Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло 
њега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додај 
 рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па  
шаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> <l>...{S 
ш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било пои 
а Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p>  
ма најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли стар 
и: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а  
нчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин ј 
е гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника моз 
а ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље к 
ика који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похит 
се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и  
p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе 
нча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује гос 
ега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} 
и у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, увед 
лача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости  
тигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је пр 
свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прих 
а, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јо 
ајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга че 
.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком 
и,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе има 
тан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и с 
рими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћиц 
уче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро 
ти.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек до 
им гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ћ 
обичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi 
.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји < 
ија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајућ 
ици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <p 
сти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега и 
.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћ 
 /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, пос 
ете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни вид 
а шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мисл 
а коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима 
>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море, 
умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је  
оброселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив  
еће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест 
’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају би 
, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило 
ак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>бог 
дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друг 
 Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читао 
ива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни от 
уги <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има  
о било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши пи 
а себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила 
лаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма 
није...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас ни 
а та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа уз 
! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рук 
рило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може  
ир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она,  
 верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <mileston 
топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилаз 
к не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у 
говор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете по 
и својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, се 
јући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голу 
b n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о велико 
ну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље 
ђу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише  
ром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милис 
 је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ет 
 измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна 
 Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не нос 
 Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поре 
ст ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуг 
них; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, 
ди, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као 
 говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе! 
е; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала 
посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у в 
дарисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује  
p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришап 
вду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе  
о дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му г 
 небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају приб 
итом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (с 
.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кро 
кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Мил 
кве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти  
а је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!... 
шају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви 
ке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; п 
па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи  
оје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већ 
/note> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нека је угодно Богу!</note> <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо 
ве, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што г 
евина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини 
и су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote>  
а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сво 
гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили 
та.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козам 
жене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n 
</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петро 
негињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она к 
ље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из 
и Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сирот 
а своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике  
авка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па  
 знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак!  
 тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ 
још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола.  
долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сам 
> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <di 
 Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у се 
која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла п 
</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља 
рску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>На 
пита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Госп 
ји око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — 
 сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Г 
д ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па ме 
обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вел 
а некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p 
камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни  
 боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, 
отом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим ј 
 , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> ка 
етнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као 
p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви ка 
 ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — д 
За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{ 
озгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} 
 сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе  
ити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и  
Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p>  
гови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци 
меја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде 
ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза 
јапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ... 
 се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљеса 
n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се С 
етронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана —  
Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губ 
 је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала поп 
p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло уч 
} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду св 
лим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али 
 говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нови 
а намигивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај раз 
же ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка намигивала <pb n="79" /> оком, уза 
ијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш ' 
мље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло ј 
лџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама подни 
ве.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива  
и, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! .  
е кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на 
" /> <!-- </foreign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза  
/note> <note xml:id="SRP18790_N29"> Где је сад Позориште.</note> <note xml:id="SRP18790_N30"> З 
ду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита  
жи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>В 
ек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="3 
ла је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се м 
ог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојк 
чне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у 
та: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра 
> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не мо 
а првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост:  
 Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и је 
лука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радос 
на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>П 
 Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хл 
рагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То ј 
Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не  
 стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баб 
њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца 
Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи пос 
> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и те 
које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом 
 из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаж 
оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има п 
врши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окрен 
..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињ 
!</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио  
/p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмиц 
ољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је 
д попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност п 
оћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S 
српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напред 
ли јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећ 
х пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је  
 царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Ко 
а кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева к 
устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео ч 
ена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану  
ије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, п 
емају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote 
ијешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> 
, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје рук 
 да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумном 
око уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово бог 
! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у 
</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе  
х ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p 
.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— С 
ан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку о 
то , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S 
или бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захва 
аши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :< 
 ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио ј 
м прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, 
еце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на н 
ознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише  
 као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и з 
е сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од  
 Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им  
чи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и шт 
</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n= 
ришић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или к 
конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недале 
="SRP18790_N18"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note>  
 <note xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је јутро сретно!</note> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нек 
ли сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум ! 
и Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шум 
e> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који 
отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопа 
 тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! за 
ране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и вес 
му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради  
оже изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са с 
смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— 
 нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо  
, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста  
е то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пр 
ога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корил 
ао две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројн 
мео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман нас 
 да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва  
што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и с 
то и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога ша 
p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да  
 и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је 
гу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном дух 
е , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p> 
> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Ов 
 био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз 
а умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не мо 
и с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у други 
 унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ с 
 је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп ч 
за Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Мило 
 њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трго 
етом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати 
head> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p 
еба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео 
/> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још  
ава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство 
љава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> < 
јка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div 
 је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Ал 
 му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него чита 
а со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Б 
а пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет ј 
то се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли н 
N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се ве 
маћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је о 
е, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћу 
 су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго 
сеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати ж 
ег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, 
ва и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно ста 
ав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p>  
а Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањс 
а, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио о 
читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако веч 
S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту  
 помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, з 
оспоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зе 
га су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита прво 
о дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ћ 
се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у в 
е мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, мах 
а.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку свој 
 у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство М 
зиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске  
</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста;  
ада, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сес 
јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се гово 
рваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађар 
ини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман. 
ци у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да прич 
акав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се с 
а, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у непр 
Циганима — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њен 
 друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} За 
аве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак п 
асота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Бе 
S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта 
 Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад та 
 из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Пала 
 <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик  
и издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> < 
 <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша  
оле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела 
олази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак... 
ој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук 
p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, вид 
буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема 
смо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га з 
ног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи м 
е боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не  
 да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — де 
купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у св 
 пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџ 
е су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији< 
тарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговц 
 кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћ 
 нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, 
е грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његов 
а, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мис 
, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> 
 другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Б 
он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне 
ечи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP1 
#SRP18790_N32" />, знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све с 
ом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њен 
додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прва 
тече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа 
 је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад с 
орбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" 
дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> море р 
војкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје в 
p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад бо 
зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне у 
<l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља вој 
це, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 
— Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним м 
а та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молит 
<p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref targe 
махнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у  
S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом 
ћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у  
пкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у 
 по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p 
..</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да  
воје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часим 
кад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и мног 
ју, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се  
 народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на веч 
од има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај  
им лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса. 
пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quo 
горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да б 
га , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, 
по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из М 
чевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд чове 
 забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те љу 
бро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да  
 има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у  
у.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптават 
девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </quo 
х очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши 
аље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је 
> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гр 
дао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и дипл 
апију.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по к 
маћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити 
е на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опа 
ајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Ту 
f target="#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но каж 
је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела и 
урски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Ка 
ена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: < 
ња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па о 
од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај на 
 постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој 
киваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да глед 
 А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни  
e> <note xml:id="SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SRP18790_N 
, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, 
а знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о  
.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; т 
Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, ја 
 био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу  
 и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и 
 човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа 
аша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле 
и људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољ 
мед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше как 
<p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учини 
почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио 
ворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан 
во твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих 
а кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, м 
е по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, 
<p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шт 
лана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>—  
ан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S 
 се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кн 
 је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови г 
у <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечит 
 Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку 
d> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>ви 
сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрв 
кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу. 
и опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а г 
о, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чу 
— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И посл 
е сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће р 
ти татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чино 
а, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послуша 
е се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива 
овић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (к 
t="line" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је т 
 Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године  
>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...< 
у.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и др 
а боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Бож 
од приближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишк 
оговорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, 
> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и К 
тали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом с 
олеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану некол 
ељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у му 
 Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n="65" / 
луб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} 
м пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<foreign xml:la 
нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S}  
д тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ д 
ече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — 
ишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p> 
ТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА САБОРУ</head>  
бише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone unit="line" /> <p>Не прође много п 
/p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832- 
е сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо 
 своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд! 
/hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>паша 
Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, о 
/quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична ј 
не људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи 
 лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав 
или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова с 
љив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> 
ваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покро 
шати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега 
ко ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја  
и Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој 
, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњи 
осленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Иб 
енут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, н 
не да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Мил 
е је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он са 
 У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У ј 
 у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком слав 
Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb 
ужини страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — св 
трашне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалиш 
у у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људ 
е стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..< 
рема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљ 
северној страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То  
о исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва че 
Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Нек 
тоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима с 
и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812 
ne" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанин 
р се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p>„Господару!</p> <p> 
илунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p 
на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него 
ез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и 
ћом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим< 
 Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напи 
 чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па 
 ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи ј 
ле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, 
Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунц 
говори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда  
 довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињ 
{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калд 
ажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мис 
" /> <pb n="68" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим из 
ругом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велик 
ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време 
 је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Фре 
нач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на р 
 а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а  
> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што  
аћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>кр 
</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n 
доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин- 
100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек 
 да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху с 
 променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n= 
one unit="line" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кн 
 збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој слу 
етне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај  
 долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага,  
 Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се  
.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чем 
ј се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук  
 гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје ж 
на не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дуги 
уј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Велич 
lestone unit="line" /> <pb n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једног 
илоша!</p> <milestone unit="line" /> <p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи  
м су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref targe 
 и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi 
абора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</ 
 у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На шт 
ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лаз 
, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са своји 
капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви 
 и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се 
а места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја  
зиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад прити 
е сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар покази 
арију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мал 
у мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљ 
 попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака, 
јама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају  
е то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изг 
ам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио  
ши његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> 
ири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вук 
ија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и 
некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У 
евићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, е 
по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извад 
тарачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l>  
преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја м 
окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n= 
ак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би ч 
о совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , и 
Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала  
еса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „ 
 не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али пос 
 уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb  
ици, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек ј 
да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији  
> </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох н 
мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се о 
ке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а кам 
иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb 
о ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислит 
 он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако 
ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство  
/l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља 
l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, п 
(Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</ 
ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За је 
 мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса са 
ом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је ж 
а име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седе 
де.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господар 
и, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво н 
и.{S} Господе, Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом 
евојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте л 
p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја  
на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова?  
естити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевић 
и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и на 
S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља,  
кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се не 
је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна  
ом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p 
шом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p>  
ла, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих гр 
... </quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега груну 
овори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га ов 
 Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и з 
е сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Дим 
} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из К 
најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и 
вих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{ 
, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац 
ге госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да  
На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да и 
.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71 
!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само 
па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одг 
> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји? 
о тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арб 
 једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Царев 
ити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људ 
бре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца 
позната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их п 
угој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкол 
i><ref target="#SRP18790_N1" />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p> 
 Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на сл 
место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше  
тео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</ 
с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти с 
 све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега позн 
 је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и кој 
и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова  
рати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану  
ећ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан мом 
арија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да крас 
ди дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обред 
не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила дос 
тмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43"  
 смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p>  
 Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</ 
а је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ 
ка је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен 
/p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде  
прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} 
да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи 
p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са ж 
 се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико  
p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја р 
бук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— К 
ића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман к 
унко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, 
pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јокси 
 — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> < 
о биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и неш 
оксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од 
 Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да уго 
учић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим го 
жаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет с 
} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије 
раћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да на 
ажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим ра 
у се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p> 
 на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p> 
 хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни 
 оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<foreign xm 
е целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <mil 
 на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од к 
"line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе с 
ихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најм 
о уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својо 
 <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Ст 
 сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у си 
ри људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја  
ељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте 
аија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког  
ићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака. 
ти наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момк 
е бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравков 
обре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а  
лу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два мл 
ћ</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јован 
а је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, п 
еним гласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’  
ца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi> 
ку у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је бил 
е , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, помен 
{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много заз 
У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!< 
 кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трго 
м на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то с 
, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час не 
је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља  
а рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, г 
го што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешк 
 ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на са 
="SRP18790_C1"> <pb n="1" /> <head> <hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕД 
о Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена <hi>Фатима</ 
 <p>Тада <hi>Марији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фатима</hi>.!.. . 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ЈУРМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБ 
их страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаш 
„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p 
невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу < 
ote xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је јутро сретно!</note> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нека ј 
</p> <milestone unit="line" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју пл 
ва означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приб 
огласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</ 
/p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S 
Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаи 
 <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и у 
ратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук 
{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место п 
а, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му  
.</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешног 
ими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit="line" /> <p>После молитве, 
ме, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S}  
ла на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све  
и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегов 
вим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се 
 и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиш 
че:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пи 
ти оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема  
ших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагује 
пусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега 
им.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим 
озговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смот 
Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, к 
обројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове 
к без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и ви 
им својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи нога 
 Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи беогр 
рије, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, беја 
народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на 
не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Гото 
намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима: 
i> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнез 
де момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те  
мије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80  
е чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара  
, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле  
га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> < 
hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах 
ужише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, вик 
 која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цр 
а од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l 
 без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Моз 
о трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници п 
 „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p 
 он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџ 
а.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Нео 
еобична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обичн 
 киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, об 
 ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1 
ана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креве 
..</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone unit="line" /> <p>У задушни  
д седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> 
 хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Види 
 слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има пр 
кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>К 
На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворн 
енима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За ти 
чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зар 
 чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџ 
ане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је 
ку , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златни 
 и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p>  
индерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је о 
тима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, 
 оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако ти 
/p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад го 
астави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или 
а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кн 
 />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше ча 
 реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, 
уља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суљ 
ти, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођац 
S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина 
салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и стр 
ути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте 
S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да  
 пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо шт 
ом, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, 
-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> < 
ти довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај ко 
госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јова 
рака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Но 
 <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Д 
исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у крат 
 да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место кле 
о гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема чо 
.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И  
примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да на 
нице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ва 
, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, 
им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напиш 
ати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татари 
торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цва 
ји су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:< 
едели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљан 
 вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Тур 
је да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје  
 све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађ 
оћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допад 
јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро 
</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p>  
онећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари 
 три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb  
>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да од 
 -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру ниј 
сад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p>  
 насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека  
 од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од К 
 бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опе 
терати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може устави 
ђе време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и  
ако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у 
 рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза 
ста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њи 
то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слуш 
 је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је св 
в зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! 
од једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече: 
о села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели  
Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну п 
ући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, 
</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S 
<pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва  
имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и осве 
p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодин 
ого пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И 
 Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуш 
и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и в 
 цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није 
време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! а 
с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Ја 
ао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка нео 
упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— 
p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>Н 
за: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" / 
и су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p 
p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао  
мо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну к 
Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне  
поти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која 
ко ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> < 
та, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затека 
довољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнеги 
ицу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав 
е, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> < 
гових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљ 
у продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да о 
врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина  
ам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милан 
l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да п 
 <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији м 
 која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, царигра 
 душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње 
е их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељ 
 <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је п 
> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p 
> <p> <hi>Драги пријатељу!</hi> </p> <p>Кад <title><hi>„Зимње Вечери“</hi></title> беху наштамп 
 зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће 
устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, по 
е то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе 
јести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и  
Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчеви 
џан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре  
, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну 
ко наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; н 
 и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој 
n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза:  
"43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— 
е, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје дру 
Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</ 
осте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се по 
етне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>До 
N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером;  
усејин-Паша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, 
те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим к 
ди себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстим 
мољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па ока 
капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу 
Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" />  
: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' т 
</p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и  
отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, дока 
ом, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, прикла 
ах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, н 
, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо град 
оба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, 
Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико д 
се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла  
Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има  
у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и  
ати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— 
а драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад ус 
— да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите  
 доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се 
 синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вра 
ко, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по г 
и Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Ле 
у плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и м 
ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле  
мадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> н 
посличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им 
ароду.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} 
овемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јав 
свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је бољ 
прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на 
о куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро  
ли-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих о 
по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се т 
<p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још ја 
рване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : 
ошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је к 
о њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на  
> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да с 
ожем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да к 
ејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потур 
сејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољо 
оменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</ 
ку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како  
сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашо 
прича што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код С 
се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан поја 
 се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу  
ету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром 
мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати и 
а тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали 
а, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, уд 
ропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу 
вога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n 
лико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако бр 
ако су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују до 
омљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она  
цније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни  
Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад 
села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиром 
 свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе ко 
 зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до 
у бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смеј 
винама, или се претресају <pb n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p>  
одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, ал 
ове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milest 
 од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не 
д-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на 
ним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита 
начкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски 
 Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља? 
носио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је  
е <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан  
 Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се С 
хо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да  
еки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брат 
ужио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче 
акву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лаг 
могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> 
попадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> < 
 и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и д 
 да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, в 
једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Ос 
довољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p>  
екој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за 
се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царств 
 му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши 
-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> 
 да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после п 
Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турк 
е својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље 
и њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је н 
ивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живо 
и, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Ма 
ја има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранкови 
p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p 
нка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њим 
Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на обр 
пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'ва 
мане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како,  
о из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одме 
 узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околин 
ј диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз та 
} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с то 
е кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче  
га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то 
а буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку 
у нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> < 
 ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгу 
ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - прир 
еда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не  
мо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатс 
а и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и св 
ач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Ту 
а — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он и 
 /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако  
преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј! 
ој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> < 
 ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили  
а се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезн 
то штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић ч 
, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Св 
p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо  
вана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између пр 
 упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на  
у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако краса 
Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа  
 Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговц 
едном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј,  
ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни п 
поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се 
 а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се 
 само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укра 
х опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи,  
i>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка 
мах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да 
еки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му ј 
>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не м 
<hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</ 
ара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекн 
>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови) 
 куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</ 
а се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с нек 
ћа.</note> <note xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ког се узјахује.</note> <note xml:id="SRP18790_ 
овима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви 
ој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из ок 
 њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </ 
било сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних сел 
.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; 
а и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наме 
аставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP 
огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Д 
ти Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је 
и и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле  
било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p 
.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Госпо 
огу!</note> <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо пилав, дете!</note> <note xml:id="SRP18790_N8"> Ку 
а су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу. 
 не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи т 
говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам б 
и, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се сме 
а соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С то 
 долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи ма 
...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју  
рић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — про 
S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се 
ли труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, 
е овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! л 
етнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је  
 среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте! 
 <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... 
рњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби он 
штајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах  
црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? у 
ју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах п 
e> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушај 
 услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећа 
у овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик з 
м ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће т 
— него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ов 
овика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој ку 
да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пиј 
е <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-М 
Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чуве 
оживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тр 
ке граматике.</p> <p xml:lang="CU">Уста као......</p> <p xml:lang="CU">Бркови као......</p> <p  
нути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који и 
 живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била 
="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сва 
слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити: 
ињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која 
но сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{ 
И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target=" 
довно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S 
ежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да 
та.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="7 
лију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи  
!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми  
ико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече ј 
ло није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабор 
 не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи 
дно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето у 
 не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика о 
 и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше 
нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо  
а као......</p> <p xml:lang="CU">Бркови као......</p> <p xml:lang="CU">Нос као......</p> <p xml 
ри.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га 
и се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи 
из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о ов 
што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук ца 
идети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <qu 
евањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја. 
до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} 
ар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; ча 
дио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити 
оваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни  
отив силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="line" /> <p>Не по 
родног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султ 
а, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском 
у да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких бр 
....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео К 
имо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Го 
ле!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је ту 
кови као......</p> <p xml:lang="CU">Нос као......</p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али  
епац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , и 
спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Док 
ам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни 
у изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им 
пљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнут 
ар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви 
ти не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у сва 
 сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p 
ица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p> 
е напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо нап 
 <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо 
 мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</h 
да , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви с 
ости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамња 
рквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку мо 
рстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је н 
/p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза 
улинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l> 
 Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био кр 
ђанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком ха 
овек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и п 
 се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у к 
ан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi> 
стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И н 
и оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друшт 
..</p> <milestone unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини 
CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске гр 
 оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио т 
го Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{ 
бито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али  
 и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле ко 
нака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пре 
збегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тије 
државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Миле 
ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> 
тељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо  
следньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и  
шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p>  
код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У  
 хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} 
, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који б 
едно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа  
ад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио: 
>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, 
е ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на 
 Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, 
ћи тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери и 
 што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p>  
Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Добросел 
p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад  
>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити з 
, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам 
ајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> 
им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, бо 
нскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель се 
 да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће  
 док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, сев 
јке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет он 
а мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi> 
 <note xml:id="SRP18790_N33"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N34"> Мојсије,  
 <note xml:id="SRP18790_N19"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N20"> Купатило. 
што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на 
лије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спад 
е Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша б 
н, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један н 
 увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Сед 
стане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко 
северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра 
домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за  
ром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта  
ладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час сти 
е?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише: 
 писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Р 
ића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суру 
оњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне 
ранце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава) 
 где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борав 
); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвен 
лу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Мило 
каквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се сме 
чких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да 
е кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје ч 
p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а г 
а који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са 
ене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: 
. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с к 
ужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни м 
две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и  
крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не заг 
estone unit="line" /> <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , в 
>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP18790_N15" 
<milestone unit="line" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина ког 
да од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар да 
уча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавш 
Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у  
сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му  
ауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Б 
ави као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, п 
 удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казат 
то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми с 
 ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учов 
ео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! р 
 кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом о 
 комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или сво 
ворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад  
тин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и д 
Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце на 
ј приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија.</p> < 
Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрма 
врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> 
љан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња с 
е и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они с 
вони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угле 
ре ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек 
вније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb 
 се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јач 
 n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад 
пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чар 
p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target= 
лико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не вол 
езу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</ 
апе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут! 
<p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -< 
а лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омлади 
 ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и стави 
шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби тол 
 unit="line" /> <pb n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога влада 
/p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и  
ом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не бу 
и разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, ка 
ре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p 
мо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и  
зда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За вр 
C5"> <pb n="48" /> <head>V</head> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>ко 
аља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али  
аху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди д 
слао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима  
ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi> 
љиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуково 
ињекташу <ref target="#SRP18790_N15" /> Кнеза <hi>Демира</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S}  
ривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту пр 
граду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле  
а се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола 
равље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туци 
астави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са 
 вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду 
 поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 
лбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха. 
прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div  
а беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окиће 
лија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти ода 
ишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit="line" /> <p>Једном п 
<l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Ту 
нала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време би 
ња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкам 
кој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зиша 
буче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{ 
Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разл 
hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p 
 варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо 
ешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и 
етар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Г 
а изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијиц 
вцем. <pb n="60" /> Чибугџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији п 
 да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То  
, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му ј 
lestone unit="line" /> <pb n="68" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарск 
а?!...</p> <milestone unit="line" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по им 
> <note xml:id="SRP18790_N34"> Мојсије, књ.{S} V, маза VI, 18.</note> <note xml:id="SRP18790_N3 
> <note xml:id="SRP18790_N35"> Мојсије, књ.{S} V, глава IX, 1—4.</note> <note xml:id="SRP18790_ 
о је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки 
е Вечери“</hi></title> беху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика 
ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на ц 
 викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l 
егово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија< 
их догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови па 
у, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак,  
оду Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво у 
јав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла учен 
о вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и учени 
ше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година ре 
ви патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом 
ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb 
 све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по  
ваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему 
же; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши 
едној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те дво 
 би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу 
 сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори П 
/p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим ору 
и госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на 
 ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Тура 
м у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намиг 
шчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке п 
граде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref  
 кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита п 
Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, н 
 гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Пом 
свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref target="#SRP18790 
ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су т 
а се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни му 
а и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и кр 
head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца пород 
ограда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше 
год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом м 
e> <note xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ког се узјахује.</note> <note xml:id="SRP18790_N16"> Ку 
и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Т 
Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио 
не, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Ми 
га псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин свету 
 нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевић 
ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Ми 
е познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је 
и јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако  
ли други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И  
во зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељ 
> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! .  
м да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Оног 
а кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" 
гаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати  
ув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из  
приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве д 
— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље јед 
..</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb 
прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојк 
шу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици 
а).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Ве 
 у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, м 
 <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к  
ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Н 
 се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако гово 
вори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да  
<p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући 
лунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони з 
 ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и у 
азапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагод 
 весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама... 
 Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:l 
оворило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко с 
ори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ 
ml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и жен 
 овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина прат 
 упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а он 
а ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам приј 
ија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено т 
>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта 
 желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други 
а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад  
рци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом не 
у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа  
p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> < 
ај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај 
каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том  
 која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> < 
аже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострв 
/l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зу 
 се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима с 
> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> 
м хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба 
ска; стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби с 
по беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Св 
{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb 
ху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана каз 
 Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да 
а доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад с 
l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједо 
и листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Мож 
осите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мис 
 кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из 
предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим д 
е које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло, 
емља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зград 
и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и уздани 
 осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, ве 
о Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију  
еће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то  
 звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговач 
ела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку  
 рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хај 
у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место,  
ml:id="SRP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml:id="SRP1 
угих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло пр 
з <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле виј 
Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чис 
брни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>ј 
еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од  
смехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану  
одару!</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, об 
 морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску с 
 својим спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у  
нци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>пре 
 слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете 
луј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклони 
овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваћ 
иви Саваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи м 
лија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, п 
који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте 
уке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови 
" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући  
 крушевачки, и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Бу 
лтанатом <ref target="#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га  
 најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Пра 
p> </quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори о 
 твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога  
 седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи ка 
ала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан 
и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p 
пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Сто 
екад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ 
зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.< 
 су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику д 
, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, тр 
 надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Вр 
езнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се св 
ко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, мо 
апретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српск 
<p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсн 
аре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, и 
ну и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се л 
залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који  
му, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај при 
в</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они 
е, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима нашим:  
.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{ 
е пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија,  
отке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Ч 
 !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притво 
 је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и одн 
ига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на н 
едошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежа 
нко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац пр 
 особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остр 
Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши г 
ом су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може до 
и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених љ 
 Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како 
мпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда пој 
 јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред 
гнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад х 
 му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, ре 
ојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше 
ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Мо 
е да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="chapter" 
 турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он  
 већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада  
 брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу бр 
репреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - 
ао заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су изми 
, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Ве 
о неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на К 
м, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зн 
ман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке св 
вду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и дом 
 хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ ! 
у ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву св 
 прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и зап 
у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевин 
 да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина 
јих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доис 
сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, по 
еограда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:< 
вој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (кр 
 не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} 
 кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— 
 описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срес 
hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi> 
ead> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још твора 
аде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Дан 
ку књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народн 
ност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана,  
онако радо разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година,  
омилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће  
миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{ 
>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше  
ђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Са 
ђе, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто с 
ротивника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, пор 
, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обе 
о и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не  
рах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љето 
нија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадрани 
н ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, ве 
ак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше ка 
тере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на  
И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..< 
p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и 
рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје з 
би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који  
к босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, кри 
{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашин 
румом, иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, 
оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понав 
ого више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија :  
>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју к 
мци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда,  
е ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френче 
 ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу 
све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе  
>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пруж 
 смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећ 
ему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га б 
оле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос  
</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише пол 
 је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" / 
ћи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико  
а чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> < 
> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи!  
 помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— 
<p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одгово 
томе Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе п 
 малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу,  
} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих  
чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече 
="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз 
ња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четир 
а крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица с 
аки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да кола 
>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> 
маћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се  
д наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише о 
Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и дв 
дној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>там 
наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац  
, ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, по 
ојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </quote> 
 <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></ 
сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> < 
згубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркв 
ој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло  
 песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жа 
е:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа 
Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да се 
исмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово чет 
нини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна 
хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Мил 
чевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођ 
вати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме 
ток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она зло 
 задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се  
S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па 
(које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни 
<hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њи 
hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јо 
вирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина н 
у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао  
амештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који ш 
ресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то пре 
е коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где пра 
 дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И д 
 да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден приј 
поједене цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз  
по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете 
} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни п 
га и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и к 
пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Че 
оши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} 
лост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Фр 
плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p>  
рлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Си 
тељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Ф 
 изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде 
Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма  
 из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим к 
и на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му  
л <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се оби 
за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равниц 
 полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на  
о ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се  
ilestone unit="line" /> <p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на кра 
завши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају 
свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а  
 су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар- 
ало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n= 
недељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једн 
у.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљуса 
 врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{ 
утарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику 
 новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојкови 
 и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе,  
 Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одго 
попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се 
мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у  
ну допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и пр 
едаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погл 
ју</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима,  
готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегињ 
 Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би бил 
ну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини тол 
, поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к с 
и катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари доб 
 и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, нат 
ту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Н 
руга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, 
рена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, ко 
у <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi 
 упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а  
риестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз  
и);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>к 
алкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p> 
вим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi 
држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi> 
га Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још 
је Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже д 
<milestone unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чис 
>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши 
е су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане с 
<hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да с 
бљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p>  
 веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој,  
 псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p 
а огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Мил 
где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изн 
 за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се пога 
ринским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке гла 
рбијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на л 
:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе,  
рци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по на 
! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n= 
његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средње 
ага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да ид 
S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> 
жаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима  
угога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасо 
егу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвиш 
ш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ва 
е :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нек 
ијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давид 
к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точ 
це звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од дан 
шкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га 
arget="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачниц 
исао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> </div> </body> <back> <div type="notes"> 
данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживат 
е овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи  
ега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помо 
анка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се 
мо о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи мор 
сталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гургусовачки, алексиначко-параћин 
сец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> 
ају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље 
село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне  
да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на тефе 
мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о 
 данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, 
мин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилу 
о не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све  
ги! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој ку 
 све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако  
става, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико, 
ђу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— 
ути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора уст 
и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигош 
иза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких виноград 
език лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге 
уд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прек 
ином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била 
ије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да н 
И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војева 
ао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!... 
чно је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву 
има !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом  
ногога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у  
веним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште сти 
ад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто з 
ео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit="line" /> <p 
а, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плаках 
get="#SRP18790_N23" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну по 
рскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курб 
погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људ 
, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни с 
 кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у 
луб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отп 
сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја 
м да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гласом У 
, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi 
{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; са 
Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога на 
или Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свет 
ише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак 
е, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p>  
 идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем 
ога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала д 
ће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имат 
обу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати 
ила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград 
таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи пи 
клопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве кул 
ргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тог 
о.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању 
ајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Муста 
у, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да поглед 
пише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне пос 
9 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној вел 
форми, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина пра 
лаве и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!< 
и гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Госп 
b n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </ 
јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<re 
али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где 
<p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви дом 
оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи 
 пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Сто 
<head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Ј 
за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућан 
<hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>,  
књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше  
l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покај 
а четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на  
После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше оста 
ти.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени з 
речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се св 
смо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и по 
 n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Бож 
Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" / 
м светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, 
е Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи ново 
оје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече К 
> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лаз 
и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони  
 муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, 
и поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="3 
" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, п 
ест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридес 
ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било с 
 се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Буна се  
е сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>—  
д њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на врат 
 у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грц 
и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да  
, гургусовачки, алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n="93" /> који су били јед 
 у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повући  
ошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Субо 
нчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осм 
, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху —  
речити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста 
оји су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој варо 
орице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове вин 
Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77 
e> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, крас 
една случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодаб 
епеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, ви 
иде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар  
и пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p> 
ва је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежев 
ој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао бат 
ете!</note> <note xml:id="SRP18790_N8"> Кувар.</note> <note xml:id="SRP18790_N9"> Божја воља.</ 
елико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни 
осле како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво  
.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сест 
ом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у с 
 Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао ј 
 се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли пр 
 је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Камени 
е прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l>  
нака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве ко 
је.</note> <note xml:id="SRP18790_N16"> Кујну.</note> <note xml:id="SRP18790_N17"> Селанце у Ру 
/p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи с 
не што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l 
мо један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да да 
дан камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне,  
ницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </quote> <p>П 
 се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На  
лана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све 
ођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</ 
ово викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l>  
е очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда  
Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старији 
 врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а к 
е мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit="line" /> <p>У време Ђако 
у га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека  
а како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови 
е владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени до 
њу, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владат 
каква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и м 
т, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> 
p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом сре 
се!</note> <note xml:id="SRP18790_N20"> Купатило.</note> <note xml:id="SRP18790_N21"> Турски су 
новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, 
хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше  
едан се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах 
S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ ј 
> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се ма 
е била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме З 
е војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали нов 
ко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} 
од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудит 
{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгов 
а стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа 
“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p>  
и подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова  
пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла 
омагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти,  
тавити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све б 
говарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на јед 
да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p 
е је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} 
ад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и 
p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта 
рима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Ср 
8790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone unit="li 
шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људ 
иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p>  
ку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разго 
није време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „ 
ама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господа 
нчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчуп 
а вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; ал 
} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доно 
</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни д 
 обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <h 
 пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одис 
ари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајат 
е право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоб 
 А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone u 
предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другог 
<p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му  
есте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> < 
и с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и  
 су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском пр 
ања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, ни 
 жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Мариј 
90_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су в 
и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало пече 
е човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име 
: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јок 
 помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву  
 Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овак 
за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами  
ним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На  
зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref 
> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће 
и беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противре 
овој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Ср 
его <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако 
њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p> 
S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже! 
ну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— 
ни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S}  
/p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мал 
пет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, 
ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На 
вао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да з 
> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p> 
и си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме 
ли невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан 
селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на н 
 послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај 
о да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек бе 
зареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло чес 
је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје де 
 тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, п 
гдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северн 
 некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају в 
 шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве 
девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабор 
ао ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су поз 
у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бр 
S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро пос 
а Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има 
у о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref 
S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха 
ке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш 
зара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послуша 
, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за мн 
ио што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi> 
 Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у  
ЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу гр 
.</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да ниј 
га сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архиманд 
мише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десн 
је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци 
епца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село 
p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је  
p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагује 
негиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мар 
а већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спре 
у !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих  
сници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају моли 
растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је 
Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она 
буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи 
нука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села М 
ју.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <h 
ве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне н 
и двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека ста 
 на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чи 
 ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле 
а.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза  
 вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али ме 
 је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један ма 
а му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан 
празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о  
 очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње 
ка стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— 
го тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних стру 
сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу 
уга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар с 
сле по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S 
чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш про 
чина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <p 
ихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , 
pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог див 
ана, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа как 
ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном прев 
којако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, к 
ас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каж 
м децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</ 
бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би и 
т и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива и 
а је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устан 
и се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> 
ују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="li 
</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога 
!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачк 
 поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Мил 
 смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим  
— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене с 
 планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на  
едах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који  
ево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јасниј 
, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP 
ога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p 
 зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежев 
о ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе 
ноге ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> 
оселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, 
трљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољ 
божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Рома 
ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе 
војим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Б 
рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже  
гу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита  
 Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </ 
ћи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене 
ук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то  
p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p 
 Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за 
оискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево об 
гадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу 
ста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа  
по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не 
оже се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљењ 
ило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у  
.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушев 
 гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке подниј 
бро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је 
 пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„О 
 пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p> 
 <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми гр 
ј цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Ро 
се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царств 
он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем  
е народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Х 
ше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у теб 
сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служ 
е узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем народу).{S} Турско 
икаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем  
/quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <qu 
/p> <pb n="103" /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <qu 
о тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, 
аци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја  
икаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никак 
дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди  
к средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често 
Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах 
нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n=" 
ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и 
е светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком 
стајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Го 
т познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, м 
та девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, у 
790_N1" />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истр 
ога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако тв 
ає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личный опись:</p> <milestone unit="line" /> <p xml:lang 
Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi> 
амо се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>М 
 потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и п 
ад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко  
 вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и заст 
же к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стреља 
Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <milestone unit="line" /> <p>Тек што  
го ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <r 
што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће 
 се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна  
оћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавн 
и не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p 
 казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи,  
Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крме 
ош то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ  
е доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном 
днекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окат 
 се <pb n="86" /> одликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би 
 Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите н 
н, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико 
тим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> < 
ушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} З 
оће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше 
о да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови 
, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, 
би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> < 
?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да о 
слио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада ме 
ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би в 
иљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам п 
мњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети,  
и пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах 
 да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“  
, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S}  
ом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој 
"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml:id="SRP18790_N18"> Реч <hi> 
нча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Мари 
 сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту  
а, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опаз 
ни не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S 
 Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно врем 
адак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други  
лико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе  
p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила ув 
х стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Е 
ога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спор 
 што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме  
коше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и позна 
етрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S}  
њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи,  
о је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па  
арода.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p> 
 једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То мо 
ковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.< 
/p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одго 
 Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?< 
ек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне  
угих година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао  
nit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп 
то је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Ми 
ead>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p 
колиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не  
...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло те 
о зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: а 
бао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — 
а веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремај 
"#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи  
 !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“< 
оја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић  
 смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоћ 
д је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прел 
{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшн 
илунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он беја 
проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп 
 <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, пад 
се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни он 
ових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад 
их у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више 
 Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добр 
своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху  
астира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазе 
ати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже н 
ели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и  
брадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не пос 
32, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се мож 
у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи ми 
је крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где и 
у људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем  
дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па  
памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и н 
ти и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињар 
 из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају  
МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је ј 
>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим  
аша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши 
b n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџ 
, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом в 
арским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,и 
е да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели,  
а Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — 
чке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, 
лужи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има 
м колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепот 
 сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у  
свету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који уда 
кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад  
ле су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S 
а вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што т 
РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</hi> </p> <milestone unit="line" /> <p 
њу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi> </p> </div> <pb n="v" /> <div type 
</p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТА 
ја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћи 
ја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у  
> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote>  
> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> < 
и овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи  
мь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Ст 
 би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни  
манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је 
 магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране 
Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани  
ати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима ,  
>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу к 
На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до  
ребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не  
прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од до 
l:id="SRP18790_N34"> Мојсије, књ.{S} V, маза VI, 18.</note> <note xml:id="SRP18790_N35"> Мојсиј 
а иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Пр 
> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми  
.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила с 
 мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство бу 
 нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне  
За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече д 
а су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврве 
бу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје д 
је, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хо 
 стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним мат 
ест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, г 
> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi 
а, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пр 
е и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину  
поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да 
/hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога 
арка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће 
 <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који при 
 променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад К 
 женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на ду 
</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди 
 <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овн 
су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> 
hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790 
{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi 
ледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш 
авицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S}  
у их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 
 да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S}  
угом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да  
и Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да 
ди!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити нашти 
 да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси 
ко да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Тур 
вршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узе 
и у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно  
ем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сеља 
ођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођ 
 . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" />  
ванчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збу 
оји обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он 
 тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Ф 
одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и 
 ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: 
Петра.</p> <milestone unit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају 
 Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез. 
лоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару 
ио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Ту 
т Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толику моћ срп 
децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту си 
> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18 
ве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Ром 
p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква  
 на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако  
, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и  
том, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с  
: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се ти 
 то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати 
Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{ 
 Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили с 
i> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</ 
не стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће 
тво није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркв 
ко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне вра 
ако се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се 
орало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим послениц 
лове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску сов 
p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p 
, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухва 
евтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и  
 од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њи 
ј скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S 
орави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он  
дахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир 
21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у 
да звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним ц 
Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића  
>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и  
а...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав 
 камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цр 
ег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакв 
/p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врат 
има, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у сел 
<p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја мн 
тадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом с 
коро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одош 
че се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p>  
/p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле 
p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је о 
 шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</ 
, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху  
има и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у с 
ђу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вреба 
да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том бес 
, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и миш 
о , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија 
а се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде вел 
> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да б 
прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита  
турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</ 
 и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах 
се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чара 
овара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p>  
> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} 
етронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" />  
њом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком с 
Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка 
 снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамам 
 неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у  
епца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да 
рчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга ор 
 кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: мо 
им намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаш 
ани</hi> — <hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану стариј 
па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, од 
ибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, 
ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихов 
..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта 
ованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке,  
ји траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n=" 
шнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелис 
рцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој го 
малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и н 
ком <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, п 
p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте  
Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> 
и своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише п 
а сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и не 
 !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша  
/p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" />  
ознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се н 
згорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишко 
ко нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки прор 
не; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозго 
е из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Ми 
За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио 
S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима. 
редаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и  
спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу руп 
рчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у 
заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша 
еотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с М 
S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који  
а и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мис 
у која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790_C3 
се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од 
Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познан 
па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и по 
је писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, з 
је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, 
абору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погле 
 славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, 
 ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крст 
Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Мил 
Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека та 
 чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на  
ближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овак 
ни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели  
 !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Ми 
а чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом  
 али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пу 
ша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone 
е ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Вла 
и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до 
<p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика... 
ому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.. 
едак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уст 
p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све го 
о читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На 
 од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој 
о лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо р 
момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутање 
 и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци),  
 Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар о 
} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на раз 
ш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — 
 <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови  
S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде 
и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од  
у, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу 
речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјер 
 Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, 
небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби пр 
пи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели 
ти шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље област 
аило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крстите 
); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господ 
ву небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе 
подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не  
 за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви  
 и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и раз 
свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, н 
 створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти б 
 Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком,  
говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у 
има :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit="line 
p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео 
ане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Ј 
и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могл 
i>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир  
> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са ст 
ковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу как 
 људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, и 
а и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што  
абору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опаз 
калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај ск 
родом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом 
 <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S 
е већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват с 
ав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или д 
tone unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је чо 
pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> 
 прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља к 
е погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај 
 он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роман 
а, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних 
 — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено < 
 из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> ме 
м</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најл 
0 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да  
 неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најб 
едочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref target="#SRP18790_N36" />“</p> </ 
"47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених  
њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужни 
н-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму 
илунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, 
о Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин 
носе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref ta 
„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су би 
доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а кам 
 падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој мага 
исиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у 
790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" />  
 Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостиви С 
и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пант 
олим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотвор 
ма се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и 
го, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навик 
оти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Пр 
овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни  
 колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; изва 
> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква  
 <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ће 
е, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити  
кајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, с 
, а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунч 
реко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народ 
p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како 
рошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа  
исте, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и убл 
 мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S 
оћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човек 
ама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је д 
p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" / 
рује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <mi 
подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња  
ма од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с јед 
о овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и 
једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе,  
ља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-хаир-олсун !<ref target="#SRP187 
ан човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ н 
бо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегн 
реме лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употр 
 Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је го 
, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела 
 разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једн 
и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад до 
 њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Тро 
ком ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, о 
олач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, ами 
лину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи в 
урци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити. 
шању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разгов 
 вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татар 
 њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свог 
 прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} На 
шчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао  
<note xml:id="SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SRP18790_N28" 
оше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске 
 носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то 
који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особит 
аћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како  
ој страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гр 
вши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући чест 
ли народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на ра 
весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> < 
> </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Б 
 дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети т 
резвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме 
, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди 
спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, 
кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вел 
лонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Н 
ше, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни  
 target="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље н 
<p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се крупно 
>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш пр 
ној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <h 
мнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брз 
чевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p 
>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неопи 
 к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси изда 
га, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наш 
анчу!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није 
ојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, а 
 неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег р 
ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али 
траху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођем 
дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> 
ориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p 
етнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако пр 
? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове мом 
драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих с 
 ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33"  
</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — 
ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Он 
ћи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом ста 
, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах А 
же ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву м 
 бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву  
ки род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај ис 
ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него запови 
 богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам  
е можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи 
 вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не  
 сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стој 
ка:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају 
га!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите 
х од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако  
а се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су  
Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} С 
иче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори,  
као, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје  
у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, забо 
, а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за 
} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из к 
то треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „З 
аво да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безум 
о сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пруж 
нке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри м 
рећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми  
гу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> 
дох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S}  
ла, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо с 
с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p> 
 не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да  
зик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марк 
ита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не  
најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као к 
и оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било 
 јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, б 
дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово  
и:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“ 
ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица из 
 примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац 
<hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Авр 
hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време р 
ив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Акс 
ком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај ус 
ете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По нека 
а пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао пок 
трићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> < 
оносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гост 
тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут ври 
 кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мел 
а ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најб 
ма, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори 
слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p 
"91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, 
вицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро  
се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци с 
ешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној с 
чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама зв 
 <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две н 
о је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевић 
p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, 
ком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, 
и се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Сав 
 једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S 
д пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми и 
пита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лаз 
рагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" />  
ова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако мла 
/hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да и 
 ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p 
ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске  
ти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а углед 
тра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони зво 
о спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадб 
а Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сре 
/hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме  
енчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Ам 
сим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез 
ет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде н 
, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђош 
 напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пра 
рију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и ја 
 две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Аки 
} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref tar 
 дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу соб 
> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Ту 
у узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их ра 
 ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајду 
 млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и 
е, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод ко 
/p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите  
<p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће 
Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се  
и синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p> 
 два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родите 
hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљин 
у отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде зад 
курешког уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина до 
 конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану,  
јно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије шт 
овести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међ 
снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди њ 
ах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по зем 
о је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, 
ши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда преш 
лисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред с 
обијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто оч 
ано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пу 
а нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте в 
, не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до с 
{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су  
к је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па 
еше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траж 
њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше к 
 њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!< 
кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома 
је; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду прет 
 Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ 
 Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi> </p> </div> <pb n="v" /> <div type="limi 
p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈ 
ИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</hi> </p> <milestone unit="line" /> <p> <hi> 
есму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n=" 
м кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има посл 
лах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p 
илета Карабаш</hi>, из Кривог Вира; <hi>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћић 
 Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже  
, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце ,  
оре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb 
 Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих 
молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свем 
 под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с 
 заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тог 
 славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пуш 
 мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и пром 
ine" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад у 
ове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— 
оро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне  
лине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „ж 
ридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за поја 
ниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S 
и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грун 
p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше  
>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с  
све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега! 
> <pb n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то врем 
то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту н 
и су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да  
еба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо го 
и трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псо 
звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају  
слободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њег 
гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под 
говарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су  
<pb n="48" /> <head>V</head> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су 
то се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му  
у се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога пр 
могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару 
ође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој! 
аручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и  
к догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Бр 
м, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом  
 <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас 
ом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега ра 
рави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла ли 
 мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не пос 
што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брад 
</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „К 
ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не  
вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Тур 
 Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумад 
е мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, 
 праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839  
рода истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> < 
 још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ра 
з Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Фр 
 и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit="line" /> <p>Једном поред к 
им гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{ 
вадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао,  
у као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне  
да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу  
f target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92"  
ћ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких 
јом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведе 
саром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом д 
 с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је к 
дрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зишан</hi> 
p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез  
о!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми св 
о томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све 
e unit="line" /> <pb n="68" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наиј 
</p> <milestone unit="line" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Ан 
пштих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као ма 
знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убр 
 n="97" /> <p>„Господару!</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио к 
аче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на  
не совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, дома 
божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милу 
ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је  
у да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју 
да шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунк 
S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши,  
p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном д 
са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и  
пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мо 
е зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окрену 
Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично  
> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" / 
! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упи 
га Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има,  
нама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице? 
мом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од уг 
клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху  
о му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Роман 
 је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим,  
 смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари проти 
ди срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, 
 Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је 
— старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи 
раху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га  
 и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом 
ма, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гл 
 прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу,  
та:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојк 
есе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лу 
т Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа,  
 <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатељ 
ши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побрат 
 младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше д 
д уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушај 
{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, б 
неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод кров 
 до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни свој 
ета.</note> <note xml:id="SRP18790_N4"> Мир вам!.</note> <note xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам 
гну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, 
: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани. 
 попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је ј 
 осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> 
ао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је к 
 unit="line" /> <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је м 
 је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућности!</p> <p> <hi>КРАЈ</hi> </p> 
; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мис 
 <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мис 
lestone unit="line" /> <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мис 
именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више  
, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији др 
а, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турц 
а разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ 
 !....</p> <milestone unit="line" /> <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљ 
тердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p 
.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој 
} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</ 
ор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и 
вић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Срби 
; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица животу; мисао је јамство будућнос 
а говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шт 
ју крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан  
; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ов 
олико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С то 
и око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога? 
ијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: 
 ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— 
о кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; ни 
, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која им 
аја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> 
з га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви син 
ћи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше краје 
у пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секрет 
путише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n 
p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори  
ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S}  
t="line" /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истер 
ани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаш 
ком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке мук 
малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да  
пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепш 
јући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини  
ећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</ 
p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу 
e" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он 
>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше им 
> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Не 
ћа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у бесед 
{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје стари 
 Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не  
 устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини б 
 колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S} Колов 
асоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасоше 
езиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> 
кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога,  
а кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде 
ом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојано 
ојим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S}  
 Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Мил 
има</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> 
ва је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може  
p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да 
етак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и М 
га преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практи 
p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разгово 
l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају п 
> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш 
разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све в 
 молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу  
рити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , ре 
д те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба 
, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да  
 То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору 
 дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближ 
/head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна 
 јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове  
требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уреда 
 „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, ју 
-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је С 
у.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У т 
ицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> < 
н.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у д 
 и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћ 
иром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач 
 били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p> 
 Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме;  
вну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним  
на са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S 
> <milestone unit="line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски ха 
 <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта 
оумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брз 
{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p> 
пи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове 
 се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone unit="line" /> <p>За столом 
српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу с 
ш један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у г 
о не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да  
 у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њи 
д, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Ч 
тко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагу 
....{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога 
 почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милу 
ке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добро 
 мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, творче небески, који 
 рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прил 
ђах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци  
 вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он 
 преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне  
где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не б 
; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:< 
ђу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде он 
 брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене ср 
 тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и  
инча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“ 
ђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све пр 
њаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, 
сту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да п 
соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз пр 
 узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га о 
pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сва 
олико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> 
; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к ње 
е некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p 
ером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећи 
х ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутк 
 предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муко 
инаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак ова 
гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се ч 
да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича 
 утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умо 
и му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегл 
е ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јован 
а уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми да 
ану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта ш 
ијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у 
о ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је до 
и од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, ст 
ости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p 
Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи има 
 махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљи 
својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић пом 
ђи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Год 
и ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге  
војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорит 
бита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем ј 
тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али  
о што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни  
а срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Мила 
ан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, 
ати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабор 
 највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин 
, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић  
е ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада 
Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Каба 
ки читаоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интерес 
загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да н 
м Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загр 
ид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у јед 
оста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење  
 слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један ц 
ј величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће  
докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причал 
 велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френ 
очне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него 
них <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi> 
насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву 
 ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи 
руару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан 
и друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише  
о је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би к 
 да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p>  
се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лаза 
ене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један о 
“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, та 
х ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца т 
ецо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору П 
ан Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{ 
 одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека 
штву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у у 
 су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у свако 
неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{ 
Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се в 
е, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан 
народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше м 
hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голуб 
 из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</h 
ли вас две, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одг 
</quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаш 
нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по се 
ванча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза 
 пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две 
.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој п 
пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаиј 
ше се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1879 
target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути с 
} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Крив 
на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шан 
ћу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто 
S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је го 
хо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша др 
p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а ка 
е кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчев 
 Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и ј 
 твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4  
да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Мил 
говорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи  
почео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На 
амтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако к 
ње...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њен 
 нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче пр 
данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет ока 
д се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l 
milestone unit="line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ 
 кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него з 
вети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној 
д детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: ник 
ote> <note xml:id="SRP18790_N22"> Јагње моје!</note> <note xml:id="SRP18790_N23"> Да одвију +++ 
ош идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се 
кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих св 
и, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мен 
е, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас  
што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете д 
урих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Го 
</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и М 
; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'в 
 Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакши 
се!</note> <note xml:id="SRP18790_N34"> Мојсије, књ.{S} V, маза VI, 18.</note> <note xml:id="SR 
18.</note> <note xml:id="SRP18790_N35"> Мојсије, књ.{S} V, глава IX, 1—4.</note> <note xml:id=" 
ве неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њ 
авио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi> 
RP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке 
тву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit 
! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер  
ко устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он св 
/hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и 
 сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="4 
им устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и  
неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумств 
е благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа с 
ети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Ка 
, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога тво 
који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Св 
вети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене греш 
иста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога! 
ше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако м 
о срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и 
 чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници  
.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две харт 
ле, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима  
</p> <milestone unit="line" /> <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с пи 
етоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месе 
у Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Рома 
есто свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Мно 
се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца  
иши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milest 
ај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово 
е се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис 
, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за м 
Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Ап 
ти Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Или 
ебо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Нико 
— од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докл 
ца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић река 
својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар 
рево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Ту 
јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обра 
е весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија  
ај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се н 
 у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан ! 
ац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованч 
 рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, кој 
упре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi> 
 да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</ 
приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане 
који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње моли 
аповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле с 
бишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и  
дравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им  
ез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака 
нуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећ 
дао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>С 
 <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</ 
ћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путни 
 путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари  
и, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад ве 
рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div>  
 Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све  
се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>—  
том <ref target="#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се бо 
 расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад  
вај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко  
бијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето  
...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево 
ао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњег 
гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једн 
шити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к 
 је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци! 
ше их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху 
ва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један 
 и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић 
 крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и  
е.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напоми 
 <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милан 
м о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су ка 
" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ б 
ше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих  
<p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћа 
S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не вид 
умноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — 
ше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш кр 
, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} 
 војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза  
ротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради с 
у ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone unit="line 
аница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњ 
дало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да в 
је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму 
и по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S}  
 мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се го 
 време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цв 
у сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</ 
оста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необи 
ост Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим- 
p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речиц 
људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин мог 
ечи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао б 
има речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи по 
ао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone unit="line" / 
ри, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, р 
наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак не 
ене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао ,  
 силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако  
о пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости 
p>Командер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> 
оучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима  
, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> 
 да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло 
и своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим ча 
у се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готив 
лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш  
 човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред  
и на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и  
ак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није ш 
 некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и м 
рбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи  
 Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се д 
а (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — 
 гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послов 
 отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Г 
</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Г 
оме народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на  
, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не р 
адици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога 
рубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, д 
ајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце 
ђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показа 
мандер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледа 
епачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S}  
илунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Су 
да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипав 
; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је  
оље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из г 
о год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, он 
а, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p>  
пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> 
 Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо 
за тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на 
градске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личн 
 Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: —  
 него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београ 
ише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Мил 
 се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турч 
је</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Го 
 <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слав 
деним лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Вали 
да пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> < 
огаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С то 
сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не бу 
 и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, д 
ајпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати. 
ајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref tar 
ам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса< 
је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу но 
е кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко,  
 од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако 
и и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, он 
 соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамња 
шкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрсти 
и на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим 
е жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних кој 
ротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на само 
те по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко и 
 <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турц 
а он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Е 
 од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се о 
ренчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд ч 
е и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p 
нова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши ви 
и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63 
кад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те 
еђу прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко б 
оје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од њег 
 добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз  
 target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> 
азу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо 
шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi> 
че мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли д 
је Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, 
{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p 
то су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су  
 топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припал 
} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, д 
 какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милу 
арку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашапта 
 <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших:  
три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај 
какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему  
ти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се  
о Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики 
ли.</note> <note xml:id="SRP18790_N28"> Музика.</note> <note xml:id="SRP18790_N29"> Где је сад  
а и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће  
м.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке  
 књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књиж 
 братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостив 
шне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши 
рили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети 
ло баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли осл 
е Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> 
="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викн 
, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Фре 
ме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу 
ругој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на друг 
ена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске  
{S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан  
{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи 
поде Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <ref target="#SRP18790_N14" /> видовне и невид 
:id="SRP18790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note xml:id="SRP18790_ 
нчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турак 
е на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ?  
мцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово и 
авља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је  
га, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казив 
 знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовц 
ече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па 
ељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве ,  
и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде 
Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако не 
едан мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си ца 
едоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сирот 
уду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку,  
ml:id="SRP18790_N26"> Хамедија — управо мухамедовача = бела чалма.</note> <note xml:id="SRP1879 
и да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се пре 
га:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите  
даде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан п 
 /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p 
а опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевић 
 нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас  
а појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пру 
ђаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико д 
</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, св 
узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је  
пођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није см 
илоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас  
е, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <pb n="5 
ло га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена! 
l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је  
е, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, 
/l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му 
и имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и кля 
ь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p x 
уди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Аг 
 да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора ве 
е намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога кој 
е пресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то  
а овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша< 
приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и иб 
ни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима оти 
<hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте:  
оред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} 
p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</ 
о, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара  
<pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад 
олач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у ру 
— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу  
ки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао 
ејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски  
а суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данк 
 сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S}  
 ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку 
у људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас 
це! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав  
о, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле  
рсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на ура 
1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, 
а мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Т 
арној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном мест 
 оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по д 
ВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милићевић</hi 
е, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води 
ареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова чес 
чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на му 
као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi 
 ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком ст 
 јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а н 
страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на  
" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на ш 
ру!</note> <note xml:id="SRP18790_N31"> На поље!</note> <note xml:id="SRP18790_N32"> <hi>Сјајни 
нежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушин 
и ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одмо 
се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, 
ница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева 
о кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале з 
, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место  
гове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.< 
лене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири ру 
страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа  
Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога пот 
ио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топов 
p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађ 
врших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p> 
 — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, к 
а говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу 
 у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика  
ужи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; 
 на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не  
су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на  
 „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Т 
: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p> 
на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволе 
гаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благо 
а</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</h 
нац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Тем 
ље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дан 
S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћин 
 јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, каж 
пицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петк 
гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше  
оме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око в 
 повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се жури 
иделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није сме 
а, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не  
 у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{ 
, наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="# 
раги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Од 
е Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi 
дају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у  
ка, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, 
е сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има доб 
да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазариц 
рудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице ' 
а Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Срп 
м часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега  
p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши 
>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Ја 
 Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p 
и дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи 
крстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а  
урчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је  
 буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило,  
e unit="line" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете. 
њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рух 
на од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви каж 
ри док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !... 
ави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу 
во : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне 
се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на 
се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба 
.</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао  
ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично  
се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен 
, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пр 
ан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с обичном сво 
есте и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ћ 
i> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_N19"> Чува 
и кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту 
 и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гост 
p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек т 
, а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У 
, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p 
чком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти  
hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим х 
ну.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <p 
утра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP18790_N15" /> Кнеза <hi>Д 
оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</ 
е.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце кој 
 Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, дав 
ко пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.< 
причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече  
ш од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну  
и се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здр 
е вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим ро 
 их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека мол 
е и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је так 
 мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелисти 
љују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p> 
које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p>  
дало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да  
ико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедо 
ран и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l 
олико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван К 
е одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити гла 
ори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit="line" /> <p>Буна  
, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење ! 
 видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а 
вих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу ти 
одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи п 
е зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> < 
"27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам  
у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунк 
 Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу,  
живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не 
инограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на види 
 сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата 
з левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћ 
јем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са св 
м момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су  
 <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадош 
 једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi> 
е коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се уч 
ује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да  
рену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчеви 
уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна 
ед њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване коко 
иниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit 
а молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло з 
ну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на о 
на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Ла 
.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p 
 на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, 
ду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обича 
 сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p 
 Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target="#S 
и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с  
 Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на ј 
д, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слуша 
акле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, он 
да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа  
l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши пес 
т, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и поч 
гра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне реч 
сно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има ко 
ли баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спа 
 и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цари 
 а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан 
зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе ка 
д светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да отк 
 иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег< 
дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене. 
 јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} 
о место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S}  
ија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како 
и се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p 
ицима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у моз 
— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.< 
се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било дво 
вој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и ра 
га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> 
" /> <pb n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Пос 
pb n="49" /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез 
озама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, нек 
ље и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, 
е крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у с 
сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим д 
м и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки  
ите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве 
 часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати! 
принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, св 
Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба о 
ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних р 
лика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од к 
е, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и 
голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} З 
 Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарс 
пенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће ,  
ца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало госто 
 се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Ху 
лете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читат 
а.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP1 
...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку. 
сеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То ве 
у снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p>  
и!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи < 
а Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црн 
Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо с 
 пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и 
анчу и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћ 
— низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с о 
се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p> 
олажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред врати 
, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавш 
преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, 
е људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да нап 
 /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку с 
авши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах  
ованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и М 
укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} 
з нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p>  
другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испос 
дару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад  
 Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Кр 
ле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драг 
двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p>  
зу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има  
о има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из 
 касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Фре 
!</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му  
ово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избавис 
ицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> 
вши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врс 
бору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! < 
е!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} 
јежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звон 
време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита : 
ри Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророк 
<p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кн 
 људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ  
га Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— 
 ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је п 
ије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свес 
ови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p> 
чен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта  
у на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну  
мали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : б 
а триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила  
 и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве р 
статке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit= 
ропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога пе 
н се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму он 
и!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго к 
е говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунк 
 том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише 
 зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што 
м од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target 
rget="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <p 
 има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Оп 
 по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути гла 
њом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас дв 
е сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин 
 одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</ 
ке наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу от 
ше на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те ње 
и га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли 
hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} 
тране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гла 
у изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је  
ју.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са саб 
арију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковим 
чајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</h 
ом мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова ка 
ломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</ 
аути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <h 
Е ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p 
2"> <pb n="15" /> <head>II</head> <head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l>  
>I</head> <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на дру 
> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Ми 
а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој 
 слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, с 
p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Краг 
а славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Мили 
 за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ осван 
Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села  
<p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далбулана</hi>. <ref target="#SR 
и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где 
ији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је 
Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан та 
сте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Б 
тојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром  
 учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Фр 
о како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цеп 
тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга је 
мо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p 
е нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здра 
пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако 
ву буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, ка 
о , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Су 
вади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову пе 
у је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош 
н, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош 
низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћу 
ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на  
Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке,  
и, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и она 
ану има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , п 
ану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и од 
SRP18790_N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note xml:id="SRP18790_N24"> 
јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> < 
p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је т 
ели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после 
> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фа 
у своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово  
 из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још је 
у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p>  
е не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли... 
ска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на 
аоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и сн 
оварам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....< 
ко уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да 
вића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешт 
у да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу 
би конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разг 
режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје 
а <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Мари 
и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докл 
но име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колача 
наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају 
 једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запишт 
> Кнеза <hi>Демира</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, 
<p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци < 
 вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се 
/p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим 
у дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упит 
ца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone unit="line" /> <p>Ми 
рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа С 
стро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S}  
 Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамб 
, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о 
ос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с пор 
 у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу 
на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка т 
крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити ј 
лакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно 
и и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана 
, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и диплома 
} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту ј 
уги који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од св 
ела Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом < 
е трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све д 
ти !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на јагодинско 
мели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачн 
 човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке 
бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна њего 
своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 
 <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазаре 
!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, 
а њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па 
а мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Как 
 На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са с 
ити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S}  
 него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и  
дно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а т 
 је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика јед 
н-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи 
..</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски 
ути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што р 
овестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казу 
нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук 
ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> 
а је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онд 
диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> < 
ионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господ 
е тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро 
пима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p 
i>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петрониј 
ну Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина 
унко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на ње 
 се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> < 
 брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људ 
} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске ру 
вац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Гос 
лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по чита 
.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећ 
у, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и 
 али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки руч 
што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се р 
не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили  
 Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p>  
 Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да  
е ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздраж 
љу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и  
дите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколик 
свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад с 
осле, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је 
али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола 
е кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији 
оварају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би с 
ка сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед 
/p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти 
м народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу 
 се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очек 
ице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас та 
 <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> 
 ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="ii" /> <pb n="i 
и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову 
 му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и п 
то може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па р 
е има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је 
 тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пија 
 говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да 
 такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком гости седе 
.. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка намигивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгаз 
ио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi> 
Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> < 
{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брж 
, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београд 
 , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме љу 
воумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше  
 страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају осв 
и грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , ал 
о зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се  
јатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А шт 
ЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p 
дарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и до 
помене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <milestone unit="l 
молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворен 
вом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго пи 
, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је з 
, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај  
36" />“</p> </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомен 
p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-П 
у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата 
 опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају он 
b n="103" /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> < 
воје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике бог 
е Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њихов 
ас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтар 
дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао жи 
 друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђи 
осите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на  
обрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке н 
ти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду п 
а одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Св 
 они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он з 
ку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дуван 
 Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића сп 
, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре 
на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду 
 као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а ср 
 повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан. 
аш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да н 
ним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћ 
кне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво  
ана?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда  
сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио К 
 терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о 
рега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се ,  
ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижн 
аља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" / 
 /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> 
 буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за  
, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ов 
а досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно  
а поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту  
бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад в 
ојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Ми 
ог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit="li 
ицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !. 
н по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су 
} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, он 
 <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад до 
хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашег 
ићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте  
</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да о 
сији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се  
unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек м 
лика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице,  
{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу н 
ањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном за 
егу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>И 
д хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју к 
м безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно  
.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају 
ца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи и 
 да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref tar 
ом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подго 
јеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших пр 
, па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p 
велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ 
 праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео д 
.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао пес 
ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако  
јем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напр 
остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је доб 
а походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} 
је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Ла 
ћа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам 
p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, о 
к који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уг 
hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> 
ха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, 
 људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехо 
на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На но 
> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p>  
из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и  
аву себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно до 
м својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста осл 
{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давн 
 се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије леп 
 повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!... 
асељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколик 
ош хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гл 
илу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред с 
ра други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, о 
образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу н 
сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху ка 
Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крс 
 да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а 
а нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А 
осподару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, б 
е да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не 
родну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који  
и да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да ос 
често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n 
 Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити са 
ава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и прав 
оне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неки 
ражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети  
 моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за  
uote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрв 
, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову 
је у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продуж 
суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни  
јковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какв 
кад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у нек 
ичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија,  
е осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S}  
жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: 
што му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав къс 
аквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога сме 
им.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали б 
аст Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; 
, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone unit="l 
 два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Инша 
ше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твог 
аком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плаши 
е бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{ 
стали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, 
.....</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом зам 
а када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и ка 
смеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једног 
<p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман 
лики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" />  
и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефа 
ојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и  
у.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на  
аћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к с 
и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко,  
> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} 
Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохото 
l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар  
орија Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који  
у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви ст 
="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p>  
ише задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и зд 
доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не  
и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај с 
ном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу  
шле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху 
 Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгл 
у је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p> 
орим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше  
е и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два  
годника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи 
..</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — 
ости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi>  
аше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ р 
бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврш 
ако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван 
 се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњиш 
штина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједош 
ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, кр 
смо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> < 
ло ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 годи 
p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброј 
<p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> < 
си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вер 
> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ с 
— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунц 
ти само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађ 
 остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо чит 
 <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Али 
илина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате 
f target="#SRP18790_N23" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрег 
е у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац  
 захвалности према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколик 
злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Не 
 заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је 
ле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у ме 
а Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце 
le><hi>„Зимње Вечери“</hi></title> беху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада  
: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче и 
ње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они 
ћ рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи д 
ције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јо 
цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да м 
ост послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто  
ојом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудр 
ло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , иск 
 ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби 
а; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само 
не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже 
 сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још 
 и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За ти 
а жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кне 
е, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“ 
, <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху  
се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да ус 
! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам сре 
 га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна мес 
о су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, р 
 будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па д 
е творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеско 
аопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше  
една уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми 
 Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S 
цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро  
јаше света из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у 
е, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раб 
 </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ;  
а се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све 
итави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разгова 
 и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и закл 
он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни п 
ну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе 
но.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало би 
уџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохвата 
 у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} А 
не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} 
Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашил 
свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнув 
о, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да  
близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не при 
 И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевић 
ега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој с 
и ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, не 
е ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша 
 на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убр 
ник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи  
аше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу  
ни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви о 
чи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone un 
S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при 
ју</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Мариј 
ини често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> < 
же бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без 
горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} 
, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад неч 
е: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Ли 
тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а 
као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам  
ако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се р 
ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам  
ш; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, 
 Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С 
и око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како 
би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.< 
а родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi> 
чно ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и 
ад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве д 
етом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад з 
зде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана 
аки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алиј 
еву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, да 
о вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у  
, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И 
век!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљ 
rget="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову до 
казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit= 
</p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, и 
е Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Мил 
по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, 
мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља ме 
мен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Сто 
 паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голе 
 и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој ч 
одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђа 
таоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и п 
ичини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излет 
Ишао је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био 
нуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Кру 
дно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко  
S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага!  
так, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се  
ш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобође 
ијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — < 
да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угл 
им се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте  
остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порт 
Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? 
на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га л 
мо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само каж 
ле малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти,  
е одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" / 
ова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Св 
рам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су  
Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовањ 
уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да  
шајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је 
е насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџ 
е гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турц 
ни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. н 
: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као шт 
 тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кре 
се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованч 
таријој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло ,  
за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми посл 
ко се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мал 
ма својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић  
 накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често 
сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих 
причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хо 
 очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорит 
еви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакв 
Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми 
ало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треб 
ло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора;  
требама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га ум 
ши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је 
 ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је 
икли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, 
кве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не  
ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лаз 
е се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — 
а си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори 
овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да ж 
Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и на 
г чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај 
 сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И рад 
3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с  
оћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p 
ват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под једа 
ет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <div type="chapter" x 
ет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњ 
рицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је прев 
а се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi>  
понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него  
боравих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Мари 
еној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те ку 
 стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође в 
листа да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким  
е разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, М 
г доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке ки 
вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone unit="l 
 певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој г 
 нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају 
/> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за  
 Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Тура 
сташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекав 
ела наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; 
ли докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака при 
ледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очеви 
 речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то б 
вно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме сед 
мо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазарев 
дравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и п 
био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику 
тња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је  
S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколик 
ој соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз 
о рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френче 
има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Ф 
ати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло с 
ушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{ 
ном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које с 
е би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} 
обрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад че 
нудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеј 
ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! 
ледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим прогов 
 <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше  
ишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више рашири 
потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га 
ојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет  
људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Ч 
е сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Н 
више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли 
ава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тр 
ћа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се пут 
лико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорнош 
зблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почн 
неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:< 
и новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</ 
ив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога  
>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци п 
 прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би о 
 девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, о 
>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га д 
Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбо 
ти не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових р 
мо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цар 
> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачко 
 <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће п 
l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове  
> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у пош 
ad> <head>ПРЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођ 
ас....</p> <milestone unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, п 
 једе.</p> <milestone unit="line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен  
урску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царс 
нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику,  
рија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из  
 хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам  
огомилостиви Саваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем 
молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, мн 
мрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже,  
— четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа 
нила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљ 
и Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S 
ну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се 
 је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућ 
а била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго ст 
 би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</ 
 Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref target="#SRP18790_N34" /> 
" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана ( 
земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је 
ери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен к 
ref target="#SRP18790_N14" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољез 
та је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам  
у звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавш 
страдао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Тура 
— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit="line" /> <p>У вре 
чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Ро 
'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на 
а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким каракте 
ни већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и с 
 на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза  
мо домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту 
радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлеп 
ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и 
е синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац,  
могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газд 
рјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да запови 
 <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе н 
а ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други,  
 својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко  
аплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на п 
отурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После мал 
ано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави в 
у сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је 
чанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не!  
зо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез 
рева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ет 
...{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можем 
 Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је за 
S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез М 
би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју држав 
ита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да  
S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у  
 Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Му 
S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! 
 деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само 
 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје  
е онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кне 
 добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у 
суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као  
> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бит 
равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Кр 
и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе 
зи тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p 
сле ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, 
љају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <p 
ни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у на 
: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша б 
е и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, 
нити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез ус 
слове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и у каквој опор 
ајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! реч 
<p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитељ 
p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једн 
баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли 
 <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и т 
l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на ра 
дом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли ту 
ога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу 
тва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi> 
је шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кне 
!.</note> <note xml:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је јутро сретно!</note> <note xml:id="SRP18790 
на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да г 
 одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се с 
а, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија с 
тно!</note> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нека је угодно Богу!</note> <note xml:id="SRP18790_N7"> 
ав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без  
.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! по 
Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас свет 
а главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек  
ара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале  
ау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове не 
 према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као 
или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај ј 
нерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, су 
et="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone 
сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; п 
резују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — после 
итања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две 
Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује ,  
рочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш,  
се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити 
чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивш 
д цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад ш 
ш је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочек 
ове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S 
брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му  
е може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у гр 
ст оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала тр 
ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да  
о гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слеп 
аху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Ш 
за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника ис 
/p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одону 
" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка 
Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те  
</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао 
љусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, вес 
i>Милисав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једн 
е света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога  
ли Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста род 
оцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n="2" /> < 
а на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лу 
 конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p>  
м трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља ил 
 пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S 
 поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани  
очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо  
ли Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте  
} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Јед 
8" /> <p>Кнезу Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега 
ете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га К 
а се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p 
тке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху д 
д Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога с 
из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од г 
ли који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, и 
ву га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа 
а забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куд 
каквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта  
 Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду ду 
о на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећ 
о већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ 
им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога  
на злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени крив 
и ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже нег 
ај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљавин 
ар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун  
нда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></ 
/hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа< 
...</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не 
те димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег 
 цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у ма 
ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану  
!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше 
пише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда 
баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> < 
 главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да тр 
жем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понуд 
к, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оруж 
 Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њи 
опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу пр 
</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; 
ости !..</p> <pb n="103" /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи 
 дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татари 
рокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући та 
ко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне 
 <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на св 
опаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе  
ику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним к 
о Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својим 
....</p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъ 
, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости о 
вај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измиче 
Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S 
 материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушк 
хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини 
 и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у  
 он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше не 
аве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване 
сао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Мила 
ко:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о гла 
Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крм 
и жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и толику малодуш 
, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совр 
е врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Гос 
в да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прва 
l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зази 
Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд 
ћи, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш с 
ени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у в 
а у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су  
гова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi>хоџе< 
а коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога н 
 беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сест 
и......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не м 
да и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две 
 Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега  
а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <h 
 у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступ 
 из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, 
 свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад  
/p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као к 
царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од С 
отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И јед 
!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико 
дити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојн 
тва — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забор 
 месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на с 
4"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ко 
синац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: —  
 n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не з 
а.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од 
 све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, не 
</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући,  
 доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак о 
, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништ 
 данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Ро 
и самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Дав 
овори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена 
а <hi>Јурмуса</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, 
оворио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у И 
 други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнеслани 
ма.</p> <p>— Ево како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хте 
сели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах ок 
о!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Мари 
target="#SRP18790_N34" /> </quote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што довр 
ремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, нај 
 из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S 
ти заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с к 
често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камен 
и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p 
мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би  
та ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежев 
нце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Нег 
ечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb 
з затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да од 
нути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке  
окле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да пох 
зо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одма 
сле обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош п 
 погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати < 
 је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" />  
ник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p 
право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви д 
вени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа  
остова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати  
 неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешки 
онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у 
ући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена. 
а <ref target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и реч 
а!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не в 
у и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова,  
ед „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи 
сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако ја 
 подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну 
згледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече 
п : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта м 
бода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкост 
; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p 
здало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је коле 
 <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад 
имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“< 
данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се  
 Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и р 
та чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> < 
да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута 
уге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчен 
у околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој зе 
ђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се по 
ке, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која спово 
— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> 
 пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много ви 
ве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S}  
ну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стра 
таоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone unit="line" /> <p 
 кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у бе 
има из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> 
и је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не  
ленима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као 
ку муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевић 
ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољ 
 овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али п 
а ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не б 
 далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једи 
, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите 
о најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишев 
 после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки да 
што су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Фре 
кав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p 
ља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње с 
 — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хо 
ја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не  
е бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{ 
 одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — он 
ни пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, гово 
, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем о 
у недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погач 
 тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова 
е Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је т 
азивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да 
 могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнез 
ије одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето  
положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дат 
ма!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово  
а као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бо 
разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам кар 
!</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну  
l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодн 
/l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разг 
ава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних п 
ареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви  
да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мн 
ови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <div type 
ови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не уму 
анас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Ал 
а оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доње 
} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У једа 
, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу 
b n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</ 
се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по друг 
ајмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не 
/p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови ј 
ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Т 
 Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може 
заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијеса 
рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стан 
вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</ 
есењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и с 
 ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха 
рло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бит 
 и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома с 
 зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се мно 
ди што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге  
тругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили с 
 ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугач 
 за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак  
ка, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез  
стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео каза 
у; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за п 
 што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p> 
ћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовим 
о пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава! 
нити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је  
ије смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао да 
оли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад т 
ке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутв 
во прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Бео 
 није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто 
з крсти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете к 
их речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! 
се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованч 
зати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре. 
руги живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одева 
најемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабада 
ти стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, 
.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођ 
 <head>ПРЕОТМИЦА</head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што 
 <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Њег 
оведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну  
амо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те с 
, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријеши 
ста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; п 
— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио 
вако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није  
 сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! 
оменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава н 
Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто 
?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бо 
 добро или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S}  
и.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се т 
двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е 
 пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити за 
>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пуп 
 ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити 
да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone unit="line" /> <p>Кне 
е се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S 
/p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по д 
Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, 
овале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше р 
лакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви да 
 да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не 
ве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар са 
гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писар 
p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на св 
“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико 
оди амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Ла 
сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, к 
ка, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> 
ече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусл 
 од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после  
трашних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без не 
могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у среди 
ета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи т 
 Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крв 
а пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— К 
уди.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После не 
тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Ј 
е дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <h 
озгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је л 
ода Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози м 
беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Сто 
, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Ту 
p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се  
p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се  
<p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год са 
 не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milestone unit="line"  
ше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски ком 
ље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p 
у пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френч 
> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се  
иће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> < 
е да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му  
 други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најж 
звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било 
, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала 
друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> 
га комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У 
е Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не про 
удма и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја зави 
 још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <p 
 <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће 
> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нит 
> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња 
l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па ш 
сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време д 
иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај 
ивот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хр 
а није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гл 
ом.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније каја 
 нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, 
рајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l 
 истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ  
 Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, же 
p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевић 
м рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да ос 
а каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаш 
у укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Беогр 
} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А на 
 нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p 
српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин 
у Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зишан</hi><ref target="#SRP18790_N32" />, знак з 
кама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље 
атарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријате 
д се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемир 
руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске 
же бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Аки 
ртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али 
убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађ 
у, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone 
дан очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једн 
арод жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо до 
узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> < 
тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана,  
ил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују о 
рво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и в 
 Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S 
 гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо  
вићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој после 
чевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана 
ри се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу,</l> </p> <p> <l>И захучи з 
 у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је  
. .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће 
з села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак ( 
а нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тес 
ти у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим о 
ле свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му 
утро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њихово 
округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те окру 
ом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумију 
 угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи ва 
опраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, 
 орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; че 
/p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n= 
ори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него 
ри се гости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голу 
један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Ко 
ез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српс 
 од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква државна 
 једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Сто 
и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, ма 
дно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, нест 
епац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим 
од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу " 
 ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> 
Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез  
е оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Л 
ности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>. 
мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо  
ања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе 
вац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зај 
<p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумств 
у Милошу дођу једнога дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на ко 
ачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и  
ковао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Ур 
} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама не дохватају земље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколи 
 један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чуј 
" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам нај 
стос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу 
лану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собо 
/l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који с 
штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p> 
игивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор 
о загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир  
 стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n= 
 ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута 
 образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, уп 
">Бркови као......</p> <p xml:lang="CU">Нос као......</p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема;  
наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји  
воно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? 
</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови)  
ако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто ш 
ај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева к 
е , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, 
 наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; ал 
м кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било ту 
теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од в 
ка!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је  
.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај све 
т спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а  
.</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се  
им веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много;  
помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на по 
 /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нам 
еку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су  
јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи,  
у се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, 
ратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означава 
ст јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау 
т, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну над 
јаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target= 
p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија 
 речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њ 
ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </ 
слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапо 
ће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> 
решком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба П 
е од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> < 
ока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од  
ола.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он 
и да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве у 
сније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Ј 
азговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко в 
војка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљ 
з Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да с 
ра Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запал 
да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир 
рити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што д 
уначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њи 
ло и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко бе 
топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прс 
ао домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега че 
 Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у 
и с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турц 
веку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким к 
у!</p> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није од 
 и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јов 
и своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, р 
нколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p> 
утем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у по 
базре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је д 
нез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча при 
ч не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, д 
ли на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина с 
-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <h 
/p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пруж 
их брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија  
<p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Е 
i>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> <p>ка 
ободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> 
благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито  
оро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му ду 
ијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци њ 
....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци,  
идела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихо 
х јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милет 
 Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини та 
 се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да  
о гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако  
ња: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро 
ти с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да  
ко јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су 
што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности према  
, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где 
p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти њег 
грали старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели 
есторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив,</l>  
у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има  
ледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p 
лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика дан 
домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p> 
е чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселил 
ахучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— К 
оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френче 
те, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам б 
а познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо к 
ерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнут 
е, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— О 
мо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно п 
 оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема ру 
том.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони ка 
, да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срч 
а и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, 
е буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па,  
у звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l 
било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи 
н рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место с 
кав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p 
беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type=" 
{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уст 
<l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму  
 што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су 
ече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај ча 
воје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатл 
зиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стоја 
 и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим је дол 
нколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} По 
ри.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити 
сте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рук 
чи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове тегл 
 мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" 
другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише  
 осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква с 
ег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми. 
Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За со 
рши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S 
 сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петрониј 
 гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су се р 
отом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан 
</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S}  
риче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без  
дан мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та 
ији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ре 
своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме свет 
 из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Леш 
ји људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</ 
 Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и запиште 
, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да  
 говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру сво 
ни усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити ј 
Ефендум! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему 
 ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главо 
астали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из ред 
 да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитељ 
 да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад по 
а, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с г 
 који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на 
аћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли ова 
 некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако!  
а лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</h 
ице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу 
тави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шт 
у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају 
врћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрад 
е надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва  
лашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се 
шу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који мога 
ме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштриј 
у !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки  
 и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч ш 
а Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френч 
у руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше та 
нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} О 
м је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у К 
јине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осм 
 <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опаж 
а</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како тре 
на казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода 
е приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану 
м ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак д 
мун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би  
и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима о 
ш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињен 
 беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Ми 
нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пиј 
’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l> 
да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тог 
грају у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>Милисав</hi>.{S 
пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће  
! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола,  
 у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n 
еоград.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође  
а оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref target="#SRP18790_N34" /> </quote> <p 
! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима 
 и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји 
јица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери 
не.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане тур 
ма који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозгов 
ља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из близа и из да 
њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке 
ма неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где 
 ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Ка 
 читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље  
 и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зи 
м се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу 
ски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p 
не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне  
 само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p 
разговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи,  
 и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама. 
учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може ист 
моље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као д 
ле, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који о 
> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турц 
оју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше  
о доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а к 
Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он  
реба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста д 
и, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога 
ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСА 
елики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година,  
често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење су 
је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је н 
које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упит 
новима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом о 
 тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <mi 
арко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рек 
 ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко. 
атеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови 
нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељств 
 приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка бе 
га Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати н 
/p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за К 
руци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пј 
S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини м 
ала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи  
ира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва сед 
>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и ве 
} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, 
 се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њи 
 као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су из 
разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама. 
 београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна 
рио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и на Рав 
е ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онак 
<p> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</hi> </p> <milestone unit="l 
и од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркињ 
кога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> < 
head>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог над 
и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г.  
? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! п 
арекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселни 
ш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Срп 
о Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— 
игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по н 
т: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки бле 
рад свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Б 
илана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не мо 
говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили 
и животињи: — Копаоник и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили ма 
иступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по  
е пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи ка 
ујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле 
о јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза  
ричаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцим 
еда на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? 
у онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви др 
пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али  
приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи 
оравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће  
ешто јуначко, нешто заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разговарајућ 
, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако  
 из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{ 
га једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име ц 
} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се 
 окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти н 
и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини нико 
Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још ниј 
 људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi> 
Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледају 
арка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек с 
Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су глав 
 татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ово б 
stone unit="line" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је  
 су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (ми 
!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божиј 
IV</head> <head>БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали је че 
еферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито  
рци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре 
ђе много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врати С 
аваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи гра 
то драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право 
ме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многомилостиван јеси, под 
 крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великом 
оман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворност 
 царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прих 
маше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био за 
исокоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђ 
приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљ 
> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из ле 
м и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одво 
 на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно  
, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се си 
о нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi 
поде, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све гос 
данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа сов 
дметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, 
куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава 
три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По  
Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну  
ва некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њен 
/p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да саг 
а.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало 
рски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белима 
из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Ман 
, говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих д 
момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ! 
 то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби 
а здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма ср 
arget="#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу,  
ним чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш 
на за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се пр 
раво у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „бого 
ила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоре 
.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаш 
елика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје ш 
 а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредн 
 имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима пој 
ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман; прогово 
ању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и вео 
е, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p>  
ки труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека ком 
p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p>  
 власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водит 
народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; одно 
е !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћ 
алеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича  
ица...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом 
arget="#SRP18790_N28" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града 
рвога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — С 
е“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стру 
> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе г 
 кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p 
 кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од  
уте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоуми 
 помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и  
ворише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; к 
свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате с 
хне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке кој 
енчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пушт 
седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <milestone unit="line" />  
 друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да 
шу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<foreign xml:lang="CU 
остаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са сво 
его ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у свако 
поро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста 
е <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> 
екретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p>„Господару!</ 
 :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit="line" / 
е родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали св 
 по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и в 
 из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али 
есто рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико ниј 
на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога н 
оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову 
ија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчи 
има вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S 
рстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и свет 
 од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l 
уманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то врем 
 храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милун 
гарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! 
/> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на 
 новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се ди 
 сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је с 
и из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Круше 
но мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној 
за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, 
брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, од 
, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на зар 
гледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, поглед 
 опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се о 
и листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам 
знело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га з 
н: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад да 
Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође 
ру!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш  
Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не 
te> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново  
ез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да 
жи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соло 
 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства сво 
SRP18790_N36" />“</p> </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као пра 
ше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кун 
о листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и 
ажимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.< 
м: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</h 
на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну п 
4" /> </quote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се тако 
е стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</ 
и се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да рече 
умче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...< 
лиже !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петр 
д нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако гово 
деци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме ш 
ћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ће 
 Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро на 
ровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају  
ојници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се 
:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> < 
Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настав 
ote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнеже 
лити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњ 
ји би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у  
е топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су  
.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина 
а је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на 
рца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ... 
ри :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; нег 
и не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:< 
 а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се л 
е!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с 
790_N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су с 
е без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .< 
нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на н 
те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома невеселим.</p> <p>— Мој 
ла села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необи 
ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и з 
О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књи 
уговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста,  
ишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба по 
ред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</ 
бог истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика к 
 не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим по 
о; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака 
е...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, 
 су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си  
> <!-- </foreign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Мил 
ред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћ 
ављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час  
/p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p>  
 — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Иг 
 Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, кој 
 не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео 
 преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан са 
сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{ 
 погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша о 
сред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авал 
о једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> 
!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, 
е је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Моз 
, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од  
отле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S}  
 скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у пу 
ти из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се о 
но зове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез  
а, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме 
ости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit="line"  
?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу о 
Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те вид 
<p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milesto 
иди колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепе 
та се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с пољ 
је може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или пос 
и која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line" /> <pb n="68" /> 
 разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се 
и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} С 
ба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да  
 Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не  
а погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош 
жница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; пева 
ad> <head>ЗАВРШЕТАК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би  
пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну  
 је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матер 
 !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру 
 свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе 
 свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</ 
ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="ii"  
pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .< 
 Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну 
!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по  
њи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује уч 
ра ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дед 
>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да по 
е царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе 
} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код  
о беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као как 
 кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Френче 
 их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај с 
во цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима,  
P18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко с 
ђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав 
 пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве су 
Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко:  
ом; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи 
ејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана  
<ref target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази од 
во!</note> <note xml:id="SRP18790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <no 
ори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у  
у заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли  
 друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или друг 
 су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила јело и пиће за  
и што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намам 
оздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; т 
 — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој  
 Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да за 
>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, нас 
{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милун 
јте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l 
ли да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски ве 
, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момц 
ређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брз 
ку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Т 
наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага!  
оз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе црк 
<p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обични 
розницу,</l> </p> <p> <l>И захучи земља од кукања.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </quote> < 
 од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, так 
етитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit="line" /> <p 
јацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљ 
шки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то  
Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо  
м родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ход 
 а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјер 
ма звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне ч 
ели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо  
, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините 
, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрем 
доше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с дв 
, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p> 
је, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију 
има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час 
шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хле 
рквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки н 
еђу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве С 
ати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљ 
лада лична момка, непозната.{S} Једноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав 
 дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром 
и по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава  
 својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим  
ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу д 
оворити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме шт 
окле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два пева 
ећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милет 
<p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се прик 
!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека сум 
ева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванан 
о јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С 
о су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quot 
азвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и посла 
раћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и ору 
о видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако т 
 год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади свој 
радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труд 
! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p> 
{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада 
 било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко 
Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Ту 
 сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на то 
иде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</ 
е донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:< 
ји прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се 
о због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језик 
 остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турк 
атнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред к 
ша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> и 
и црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за 
} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако 
сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује 
оди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p 
</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хоте 
исав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хо 
га ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! 
/quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кн 
чују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварај 
и године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је м 
 заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</ 
>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаш 
вори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; а 
има те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају: 
<pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! вард 
 кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологлав <hi>Јаћ 
ћи озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се кр 
ad>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види кол 
 !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" /> 
водове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памт 
нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,ва 
ути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, н 
ије.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и 
> <hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом кап 
 издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> 
десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се 
 Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога к 
рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже  
де празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> 
ка буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Аш 
ве између брда Мечке и Мојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi>  
 <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црк 
верозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети 
тле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; и 
 да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чи 
шевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је б 
 у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово 
ући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24"  
и се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајућ 
> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио  
Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цен 
ати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и а 
постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— 
тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се м 
АК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што  
..</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! о 
 настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се  
ић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве стареш 
аштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S 
<l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и м 
м српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Б 
илом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развита 
ољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој ч 
p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме ,  
а умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— 
 гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не б 
а својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џак 
мо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади свој 
људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} 
звавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень док 
 о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће.. 
S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој 
овну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, од 
ко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори 
м испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета< 
он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од 
, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Б 
одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.< 
у Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то,  
p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за некол 
ђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване 
 казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и  
тери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру 
освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери п 
исмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момц 
</note> <note xml:id="SRP18790_N23"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note  
битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" /> Власи, онда наши  
 — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па 
инова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, 
</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi> 
опрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и М 
<p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се 
еликог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="#SRP 
 Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тр 
{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то 
тар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, несуђена <hi 
обро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо 
та Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге во 
и не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> слу 
и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта 
ам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов у 
дска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако  
 задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видим 
оксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бо 
 ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из 
 <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одрж 
вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недо 
чно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p>  
Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опе 
уни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога 
 Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње уз 
је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, про 
ајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; нег 
 знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешт 
 па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин ду 
те!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се  
едајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћи 
, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше кап 
у и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче реза 
ивка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="# 
адост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дје 
! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јо 
â!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да уг 
анча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
а наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Кра 
ље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> команд 
у) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се мно 
етај га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, п 
о год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milest 
ико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Л 
уг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? 
 смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то 
увеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе  
а наша друга ово не носи......</p> <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ? 
о још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско 
довечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18790_N26 
е у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић: — <h 
мене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n="87" / 
<hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; позн 
 сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p>  
="#SRP18790_N26" /> Он се <pb n="86" /> одликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који 
ина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољ 
 би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена 
меном.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује 
атнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо 
прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост 
чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и кал 
</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на п 
Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто с 
ну с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено пра 
е куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да 
исму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љу 
аповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију 
рати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну у 
 пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790_ 
о к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове запо 
ајбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувен 
о одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахи 
p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p> <p>Милунко о 
шаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ 
рбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До 
улите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељи 
то као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један ње 
д стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако она 
тичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово тв 
е све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одмо 
ши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да  
х Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рек 
а оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, до 
 се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{ 
 <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чу 
азећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p 
> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, ка 
ек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где тре 
ивље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, о 
из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано 
 је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit="line" /> < 
 си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је 
амени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као 
ама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стој 
 једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30  
ехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на пол 
злика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</ 
 кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је иша 
ило, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Фре 
ја се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, прого 
 target="#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да о 
ојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да 
 „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питањ 
освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба с 
не кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио б 
 пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим  
l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спус 
 њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико 
 ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они  
ве што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снах 
ан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S}  
>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и  
д спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затво 
се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице зв 
ди све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>—  
ра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p 
 био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављивах 
ванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S 
 Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Ка 
ке двеју заробљених девојака, и запиште ојађеним материнским гласом :</p> <p>— Зар више нема Ко 
ита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повик 
ао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник см 
 обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као д 
.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} 
 у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо  
радуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и каде 
а жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, п 
 совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Б 
 жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који с 
 и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да о 
 Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести по 
лепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врат 
ша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с нау 
поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да  
e> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих ст 
-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , 
с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време р 
једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S}  
тинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и 
 уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаст 
 у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На запад су к 
 боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баб 
 средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он с 
 чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише доносила је 
 па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија. 
: — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су 
и момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не дамо до Београ 
 време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, ил 
ро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица  
на пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у  
није, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необ 
ницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака 
ад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча 
, везавши мараме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не  
ду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху  
/p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп 
ру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хте 
а као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беш 
, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP18790_N 
у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људ 
ило да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не  
н од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту љу 
„Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може помену 
рече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи 
ра Френчевићка намигивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да пр 
лободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе л 
е , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олу 
 оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане  
> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и б 
лачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Прос 
у помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши ов 
ј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи 
омоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одри 
ет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима раз 
ише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Го 
уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибу 
загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден 
ако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, с 
у као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у 
намо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља  
еда у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих  
лавио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав 
 све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану н 
ЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Мил 
 поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гургусовачки, алексиначко 
се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; 
ине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; зар 
 је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз р 
а, мало доцније, иђаху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња ви 
за.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте 
 ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пу 
сте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у ру 
>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За т 
Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па онда 
 име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који  
ра.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и  
{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, н 
му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те своје ре 
38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-хаир-олсун !<ref target="#SRP18790_N5" /></p> <p>Говорећи то 
бин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруар 
ити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или  
ићу !</p> <p>Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога ј 
 само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он у 
е Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уж 
леда како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секрет 
о добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не пр 
е, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb  
оклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p 
шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једн 
ово вера други живот ; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, к 
хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{ 
то Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господ 
оји имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме см 
и он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди так 
есе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милу 
како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и  
-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће  
â!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Сил 
t="#SRP18790_N5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста до 
ајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је доша 
и се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и дана 
одно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико г 
д се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој  
 њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што в 
а! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мал 
p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика 
егу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште ле 
амедију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он се <pb n="86" /> одликовао препреденим лукавством, и 
Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>М 
а у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, т 
авко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и ка 
ман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше н 
и смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џ 
У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Та 
е красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеш 
 Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх поглед 
да.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива  
омку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„В 
 момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окад 
и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом ј 
исер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казив 
е раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по с 
дрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазив 
абљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава 
ра су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако  
ати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сироти 
 било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осм 
оја нам је вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађ 
анат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшно 
 раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко и 
рагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један о 
</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спу 
ујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је о 
 да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што б 
омаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и 
у га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио и 
 и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речи 
ан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком 
 видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим мом 
— Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <m 
 додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећа 
3" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан  
треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то мн 
у лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га 
беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не б 
 из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Т 
 од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кн 
 несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, ре 
ша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p>  
..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— 
е ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој  
гов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газ 
 угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <p 
је, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало 
ањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7 
ме чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео,  
же!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S}  
путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да 
V</head> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p 
 и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се 
се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и  
енчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу  
 била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p>  
ба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око сто 
Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац  
 им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљес 
у Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућо 
јта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се к 
и драго камење !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шапта 
а по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава 
ко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде 
уни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба  
лике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада ка 
pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство от 
е велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покриве 
p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нес 
 те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— 
 Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, ка 
едељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом  
уги дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Мили 
нка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама  
штва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе уза 
 Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босн 
 оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су 
шити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p 
 Чибугџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налиј 
 време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="cha 
 децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_ 
 дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако 
воју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колача 
не кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и о 
о о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом в 
} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа нај 
духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p>  
их баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави  
 и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом  
ро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ћ 
мо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и  
рговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени  
р по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе пом 
о пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето 
рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Изл 
ужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га доведе и каза да мож 
го разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к 
слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе б 
ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између оно 
 ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да и 
ога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p 
у <ref target="#SRP18790_N23" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S}  
 обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита о 
— Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуш 
ности према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте 
 једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изгов 
p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали 
ако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се 
убили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српс 
ч Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; 
амаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што 
ак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније в 
ју.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која 
S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже  
е и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би 
ају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и 
 народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вел 
г , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— 
ити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезн 
ио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Ми 
} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за 
у; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као нај 
</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично леп 
ојици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (на 
онесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах  
ужно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што то 
емљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref 
елики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чи 
ину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} М 
пше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на с 
ругој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један м 
лош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад 
 да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него  
ких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> < 
 необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Г 
> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшир 
а да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слуш 
аузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ би 
н момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако к 
е год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим за 
град.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише  
ису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камил 
ворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p 
ећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а си 
а им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи 
 гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и пут 
он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{ 
да оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе: 
 беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и М 
токе за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> 
Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје 
ин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш  
 као ово ја и Милисав , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њи 
кој сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше  
/p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, шт 
ци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Ко 
о пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван 
 се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је  
ису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по  
оке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође сл 
— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па по 
Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, г 
6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лул 
Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо,  
 тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда 
е девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је п 
е прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво 
азе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко  
 пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да остане 
ше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро 
сти.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} 
то дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref 
помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, к 
 сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп чове 
 српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о н 
пори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па 
човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target="#SRP18790_N25" /> к 
мести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</ 
вник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послов 
онесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> 
КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика 
Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнеже 
морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете 
ериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гургусовачки, а 
ева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је вез 
а ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пош 
а не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје,  
т овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наш 
и Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мо 
о што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не  
меје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наме 
— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: —  
 лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S 
ју и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно 
} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> 
во како, кузун , наставља Нефиза: — Кад оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију 
гла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је чо 
Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се 
звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати по 
, кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На 
ха, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Ја 
ад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb 
 на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: —  
несе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се  
о пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На 
ашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше  
лопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове 
же благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у на 
тари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки .. 
у онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једно 
ред њима показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се 
 гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се д 
 и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у  
p> <pb n="97" /> <p>„Господару!</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, 
 има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта он 
ко Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb  
ли погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је миловао наде 
у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по 
евца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав 
овукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рик 
ило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом. 
 пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хв 
/> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага 
утао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се нек 
 нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понаш 
носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше  
м Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може 
 и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с 
илунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n=" 
p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају раш 
о би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застај 
ко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, ната 
мо преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазари 
а се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Ин 
 црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих  
тро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху 
и, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срц 
</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref  
!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на 
ија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, 
е говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних ко 
 ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наи 
 се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до 
 Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девој 
авде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за м 
омози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут 
 било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеж 
ивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођ 
<p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости п 
/p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p 
се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио д 
 руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готи 
> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личный опись:</p> <milestone unit="line" /> <p xml:lang="CU">И 
ћи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би 
ом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{ 
 баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака 
ш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="l 
и прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакра 
ичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумен 
нали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних м 
во Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако 
ајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саб 
воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, 
низак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; та 
асно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно 
на левом образу има брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје  
.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости с 
xml:id="SRP18790_N32"> <hi>Сјајни знак, орден</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_N33"> Чувај с 
p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61"  
 један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он тол 
 поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишани зишан</hi><ref target="# 
емље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p 
дер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања  
 главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N 
омь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit="line" 
 с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објав 
вео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Мусл 
ну у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београд 
ину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на 
ше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на 
"77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро 
рака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше 
ије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражит 
пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> 
 и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како ве 
, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам  
енчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну ст 
Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S}  
рбију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар 
руј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не забо 
 у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан 
се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости  
зива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка мисли; мисао је клица ж 
ељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као зата 
д сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође вре 
нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се ми 
шници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши: 
 ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> 
чан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државн 
и.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму 
града.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и 
се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири  
ого; окрепи ме, освети ме, омудри ме, и ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не 
то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита 
округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашл 
 се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење,  
РСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО< 
 дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљ 
граду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Ми 
гледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану 
<p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с ору 
о је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз ,  
ко тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где 
пет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а  
Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само 
Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Мил 
 један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на реж 
Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест го 
0_N31" /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он то 
. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су 
осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао н 
ните, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, в 
 крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ  
 само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује 
чу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће  
ајнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој  
"CU">Нос као......</p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро 
ем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да 
ликује.</p> <p>Кнез је миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после их је об 
 ономе кога најволи, назвавши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одлом 
 здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ</ 
снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, 
мели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p 
> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му  
ди на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући 
тарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самом 
ни кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње... 
брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.< 
ђе и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <p 
 — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што 
утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су го 
ом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби нај 
 духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и 
о бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Ве 
} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете 
 вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. 
get="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац 
на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N 
 Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, доша 
и објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црн 
Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од  
зели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци 
е ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S}  
сто понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} С 
се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — м 
а Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад про 
 ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не  
двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> 
 сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати  
о жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, 
да омладина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не  
ђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид 
ише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од 
а Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казат 
обены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ног 
и му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибу 
ју, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта 
 а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, 
лень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml: 
апиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш  
ок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S 
е грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да  
 /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је 
>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме ис 
трани на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио 
Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју 
ограда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоц 
ана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих 
му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, бр 
>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они с 
бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; 
што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њ 
зговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р. 
сто корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S}  
ренчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње п 
 уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је ниш 
 : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити ш 
сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то,  
p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суд 
ли правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Са 
 на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p 
вши је, из груди његових <pb n="104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима на 
S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и 
рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих глед 
 нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду 
ате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да 
заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на  
енчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Ту 
 <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и ста 
велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те в 
p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</ 
тојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их кришом на 
 је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на 
тинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да  
е да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био ј 
е да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Он 
ав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана 
— дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло кој 
ићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Са 
о: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се 
аново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игр 
он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} 
младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Свето 
четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, ко 
ју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p> 
<p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} 
шта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош ста 
тава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и)  
ниче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије 
Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помо 
жила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око 
онеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......</p> <p>— О 
ло, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуж 
 пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„ 
ко да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Кисе 
 Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би  
 зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј И 
ћи оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало г 
ледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе 
ади што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришапта 
од, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које про 
 Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у М 
на; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три 
ре, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одав 
ише листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ,  
о се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама 
даху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Мил 
идоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече  
њем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и з 
е Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> <p>канцеларија и пространи  
примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмор 
веде у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише ,  
а, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван  
 да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бр 
тарешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на 
:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— П 
 ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, 
 са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све кој 
p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти 
{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} 
 владици из Ниша, господину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема ник 
илутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа,  
у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је,  
еми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, ј 
„Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, б 
регну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ с 
а Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију 
се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>ша 
и код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми ре 
Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд ј 
, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи т 
еливаше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху  
p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо  
ј, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море! 
 пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице,  
та, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће с 
тојника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Сл 
 у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну 
arget="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milest 
 <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , 
и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бог 
а дана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p>  
е најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у  
 прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд 
!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџ 
 састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</ 
шли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима 
 виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова 
зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“  
" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div>  
ез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Момци зовну 
ера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="3 
а тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било 
ђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотл 
е.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На с 
</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун 
 Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, та 
 разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, и 
 богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и нас 
ца с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Мила 
 стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући моли 
лисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ив 
адити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у  
Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцниј 
, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је  
инац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пут 
 Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина 
 ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао ра 
} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није мог 
 то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И о 
један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће пе 
 Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угод 
еде и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слеп 
{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у 
{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> 
к несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилаз 
ити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прст 
гача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на нека 
лаги дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, љ 
м својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>—  
хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> < 
8" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите 
о се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а н 
ху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</ 
b n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану 
д колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>—  
 се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему 
а!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и пред 
и:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шан 
атекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , 
а“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јован 
ја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина ,  
е:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече п 
 сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш  
а слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Го 
о се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Мар 
ли да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одби 
, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да  
је Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p 
оље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресуд 
допађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Рома 
дговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p>  
; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што ни 
аћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби 
 служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време 
Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири  
еновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред с 
м сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људим 
који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведо 
почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић 
урске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину мага 
пазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Б 
ан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, им 
По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити цар 
арке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Госп 
е више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S}  
 узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, м 
 јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су се 
и да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре,  
 у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћи 
р би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ н 
е су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с р 
уздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— А 
одсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображ 
арин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику  
рпском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Беог 
а-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што 
јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је, по 
ј, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша  
е:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос 
иш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом у 
дравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> дуго оста 
плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, 
ко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп,  
да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати  
бро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су  
р, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Ро 
ки руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Сул 
зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на 
га!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте к 
>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин  
 дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, од 
 <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су 
лану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— 
е је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акс 
рој!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам,  
го сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе 
 <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да иде 
и, црноречки, гургусовачки, алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n="93" /> који 
о, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се м 
 своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез  
дньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здр 
и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , из 
преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав доку 
од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бит 
о не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на пр 
џа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</ 
е инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> 
?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами си 
ама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> < 
њски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београд 
ија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</ 
<p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?</p> <p>— Онај, одговори он: — који је 
/p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним с 
 дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p> 
/p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће  
 врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запрет 
, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , сре 
 ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обренов 
 коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на пле 
кога, него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} 
 у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу ср 
 своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу 
арски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! ре 
ски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За 
 окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не по 
 (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и туг 
 мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана сп 
знадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим < 
ројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове м 
 бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У простра 
 момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом и 
ва? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје д 
оњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велик 
Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, 
ли Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се п 
ским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли сило 
где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потур 
 су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</ 
> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти  
ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или воли 
уда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусов 
буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчеви 
 уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и 
 славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Пом 
колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пиј 
етар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила 
чимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Б 
ом послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћо 
ет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Цариц 
 би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слеп 
p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих страна 
од Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„П 
....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле  
ref target="#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, 
ру има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вел 
рем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабр 
кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин 
, <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), 
ве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <milestone un 
гледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:< 
 једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепим 
 домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! о 
</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама,  
 гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући  
еваше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван 
лу; односио је гласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, мог 
хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</ 
ote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у 
 кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи,  
х страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> < 
ћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l> 
ају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се припове 
ком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — 
е двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме  
али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном свој 
 никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
а стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад  
 на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, о 
гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки 
врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,< 
у, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земун 
окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="30" /> се 
још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit="line" /> <p>Мало после тога 
чили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за зд 
вади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаш 
молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване —  
 <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући  
мерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли 
јан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Маг 
е седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевц 
 коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Мил 
</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на 
о Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, ва 
вши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Да 
гу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <mileston 
апе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колач 
 их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да,  
ри</hi>;</p> <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi>  
, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, посл 
цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, н 
и се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други да 
 умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S}  
> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="8 
ма, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколи 
 том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађени 
кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке ав 
се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је пе 
и се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав слада 
а кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа 
 два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно 
певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l>  
обри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и з 
дом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помиња 
, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља 
ац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака 
јпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref target="#SRP18790_N7" /></p> <p>Аш 
/note> <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо пилав, дете!</note> <note xml:id="SRP18790_N8"> Кувар.< 
летку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује 
завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p 
 пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристав 
arget="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> < 
ао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико 
да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: 
е женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће 
ди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршт 
нколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких вино 
ом је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дан 
— шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а б 
 пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скуват 
 n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда!  
 својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им коњи ногама 
окори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p>„Господару!</p> <p>„Онога 
кола, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „ко 
, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се дог 
> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> <p>ПИСАЦ</p> </div> <pb n="ii" /> <pb n="iii" /> <div type 
 бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створит 
постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усвај 
 гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула  
прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се пр 
 доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме  
/p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсни 
а починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се св 
p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Б 
бар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспа 
пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p>  
нићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кн 
 се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због ис 
д Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p 
b n="v" /> <div type="liminal"> <p> <hi>ПИСМО</hi> </p> <p> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi 
љу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам заби 
 знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> 
p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био најбољи?< 
 претресају <pb n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газд 
 учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{ 
е које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пош 
p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих о 
орена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре 
вуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклон 
јака, Марија је највише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око  
 они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.< 
у рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла 
 се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref  
како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би  
ша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш м 
је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, и .... кнежева му с 
х стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ард 
 ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или 
ађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотс 
ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни ту 
/> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу река 
 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих с 
 се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копаоник и 
ану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи,  
ина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогл 
турчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p 
Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би са 
32" />, знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске краје 
 Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете 
>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквин 
озгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац  
н мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на с 
стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> п 
овори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 
е људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а  
есет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Господару!</p> <p>Оде.</p 
у, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем  
у то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може  
сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово но 
 на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је нек 
>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад 
јке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право:  
 вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад  
лунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Ма 
и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p 
 комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дишери  
} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За 
:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече  
„<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од  
и ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса 
сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећ 
д хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стран 
ако да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгу 
} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарин 
м том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим 
облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, дал 
<p>Капетан Милија из Друговца, који је, по заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</h 
цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</h 
одњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насме 
шу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао  
на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда н 
у собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а  
се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> 
лакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p> 
> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила 
„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу пес 
о манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али к 
ју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече М 
ан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника 
ао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два 
ј по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже н 
: нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне ча 
и Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотворн 
 пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у р 
ма у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а и 
line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле  
несе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом 
аптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело ,  
у олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како мо 
шлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне : 
потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом г 
оба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790 
их година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи не 
 дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не 
/p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете  
p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање. 
во сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако 
 народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задо 
самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! др 
еви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто н 
сто; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога дух 
, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l>  
 да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> 
а по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к  
је из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би 
>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у 
ожите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати в 
илисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је 
лена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граб 
<pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Св 
т окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се по 
с на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суо 
свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу 
, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји 
и она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени к 
S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Ср 
 крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод о 
 што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то јед 
устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> < 
пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних  
ушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n 
 /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.< 
 и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На 
а, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер заглед 
сти под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Ник 
, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеј 
знеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, 
 прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповед 
ерју око манастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S 
а не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар пок 
олитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир 
ру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господ 
сумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске  
 нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, п 
<pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30  
> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане с 
/l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка  
ећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, п 
ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време мом 
дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив 
адоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде  
 <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где б 
"> Да одвију +++значи+++ да надвале, да победе.</note> <note xml:id="SRP18790_N24"> Бог.</note> 
н свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живо 
ке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна 
/p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, ид 
Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Нев 
вати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да на 
ез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отвор 
дитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне 
 њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше јед 
њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он  
ећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена  
и ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучк 
ата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!< 
 једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курб 
 брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се заку 
pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке 
достан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском 
Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са св 
лица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И за 
/p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јев 
ote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у  
> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95 
 муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је зак 
кој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац  
се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спаз 
ели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се 
и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</ 
обитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да  
е по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха 
ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две к 
бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без ме 
 се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подиг 
иговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар 
 малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једн 
кашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често по 
их да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се дос 
ун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Мари 
ји дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те о 
 не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци застор 
се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало д 
> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо пон 
 ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l>  
 место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се неч 
 вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом кона 
у“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, 
војим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манаст 
овића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шт 
к бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} 
д захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ов 
зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима дого 
га.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Б 
о би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сети 
је руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је 
 дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што м 
> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излет 
 буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене д 
одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>М 
за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гол 
 одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила  
народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и 
!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здр 
ели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта 
да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу!  
!</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> < 
Господе, Господе, многомилостиван јеси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и нап 
рећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме,  
рећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; под 
93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Срби 
<hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих 
 а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На д 
етва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужно од  
небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овц 
ра не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад 
казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час сп 
части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери пам 
ивено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чибугџија, предавши 
 надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </qu 
ој гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{ 
, алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад  
гуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намест 
друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу 
ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да пре 
селник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су 
 Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Па 
терама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда није било н 
н, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочек 
одару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти тв 
н!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јова 
ипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни  
нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, м 
о ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита  
јатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста лист 
ћи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, аг 
ми, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара А 
о!{S} Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мо 
 и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти ж 
одољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по 
ко кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочек 
ласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l 
 језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l 
и:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког 
и српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољ 
а снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.< 
 је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви с 
га владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свог 
оје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде мо 
код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прек 
ују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милош 
ажите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори 
 <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> < 
 место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је о 
з</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милун 
и прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне п 
дујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од 
многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; к 
мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Уж 
та Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијеп 
> <p>Кабадаија Јованча дође.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело т 
дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>—  
ливаше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milesto 
м Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милош 
дао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се зд 
чеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице наро 
очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви 
ито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће 
<note xml:id="SRP18790_N29"> Где је сад Позориште.</note> <note xml:id="SRP18790_N30"> За Бога, 
сом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко шт 
коне граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим 
еброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за о 
увана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и глас 
наца <ref target="#SRP18790_N17" />, за поједене цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне  
ча, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућ 
и дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође 
ан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром вин 
в да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу  
века врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим 
 казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Га 
чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</ 
а Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су се родиле 
ясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића < 
е, даве, даве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазар 
ко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састан 
штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлиј 
оју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога 
 крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац пе 
и док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси,  
 Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здр 
лони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да  
ворише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима 
уо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="chapter" 
и, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога творца небе 
 у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петр 
илије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене грешнога!{S} 
и држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свет 
ка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} Н 
бом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> < 
ћ</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p>  
а великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се М 
њана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спуст 
 зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним  
гџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у ф 
а и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Ара 
о извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чибугџија, предавши Кнезу чибу 
 ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи.. 
ога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с ос 
 соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се 
лите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С он 
 о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Ви 
ко се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу свом 
ора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а отал 
лачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољуби 
мај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоћ 
урака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки  
 него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповијед 
рија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски  
на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његов 
д Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле 
<p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спу 
е могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као  
аљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се на 
</note> <note xml:id="SRP18790_N31"> На поље!</note> <note xml:id="SRP18790_N32"> <hi>Сјајни зн 
омцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Тур 
љуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> < 
олача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> 
нда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте п 
лач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi 
мео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div 
 </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те цели 
ставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p> 
у уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред н 
га, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наш 
{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , 
х имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко о 
авко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и дон 
јоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарнос 
 <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мо 
 смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном 
ц с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити оп 
и се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књиг 
pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милет 
гала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, 
било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се н 
 а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Све 
мах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{ 
ти толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> < 
нче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у  
 благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укро 
споде помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, издигнуше га на рук 
рећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши колач једном, из 
 тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> 
е сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!{S} Окренувши 
 крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрић 
 о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познај 
иста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле оч 
 ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је  
ј соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l 
му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l 
ава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека  
или они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје А 
 се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло ла 
 ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово 
 и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У 
> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто св 
и красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све 
 Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говор 
е, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној 
pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци!  
ар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он нан 
од се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> 
вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И 
<quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла  
најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, 
да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и  
по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и 
руј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, осв 
— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа а 
унка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb  
и увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд 
ограда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској  
вца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обич 
>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, г 
 већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место обичн 
и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на до 
n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном  
 дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никој 
да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћим 
одару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Го 
 дочекао, па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који 
а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољева 
S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле с 
ми о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јо 
ута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, о 
и долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на тре 
ећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па 
, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n="35" /> онда р 
ојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком зл 
</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића 
p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца сл 
p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити. 
сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упути 
<p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан  
орбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, н 
да!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" 
аћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слут 
евеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер бе 
припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после  
 какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да 
ас изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Руј 
е тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки  
необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздај 
раљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из М 
 што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само  
апâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује:  
 викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе  
еле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...< 
 с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њихов 
тише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их на коње, везаше им ноге испод коња, огртоше и 
у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручк 
х беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target="#SRP18790_ 
и добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с ка 
ла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан  
самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обој 
ан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је доп 
ам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје 
"line" /> <p>Мисао изазива мисао; мисао попуњава мисао; мисао осветљава мисао: мисао је мајка м 
 се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним по 
веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и н 
бији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајинск 
ам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из 
и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.< 
/p> <milestone unit="line" /> <p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран  
боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем народу). 
тане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају  
о издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док м 
издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђо 
ве.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом дец 
 просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да с 
ке, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало н 
70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Т 
его допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе 
itle> беху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, д 
војка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавиц 
име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p>  
к <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> 
соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ни 
 без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад  
Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прв 
позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пр 
е испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божије 
ваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те  
о пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p>— Нека је на здравље!{S} Да  
 Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника кој 
ље! </p> <pb n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За  
 има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit= 
, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} 
Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p>  
ањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевић 
говорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадио 
у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><hi>Нишан 
оже бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S}  
евати особита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су  
гомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце 
 ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја при 
ланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне неш 
рно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone u 
n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Посланик, по 
на се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био м 
роје, или погаче, одломио би он парче и послао оном кога жели да одликује.</p> <p>Кнез је милов 
муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка  
ешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на пос 
га и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; дома 
е каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају  
одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврш 
лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, уп 
великога једнога владаоца.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у 
и посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone unit="line" 
а уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из се 
 ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Гос 
 би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су 
собита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала 
иму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњ 
, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у  
, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца к 
 људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако к 
аху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им р 
розор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру 
Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих кр 
на врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <p 
 је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко не 
кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки ок 
рорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуца 
е Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" />  
 ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пра 
ва сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
estone unit="line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишери 
ише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p 
.</p> <milestone unit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S}  
ду и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га  
седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш! 
та), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Рис 
утру).</p> <milestone unit="line" /> <p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретар 
get="#SRP18790_N36" />“</p> </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех к 
м капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише  
све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве 
е тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би,  
 каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и М 
 најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игр 
i> </p> <p xml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и м 
није, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Дру 
 сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit="line" /> < 
ју порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисал 
/l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с бр 
а књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не  
ких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано мор 
рушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим- 
нтереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи  
uote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна 
и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на д 
ла; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Зн 
За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На послетку <hi>велика далбулана</hi>. <ref target="#SRP18 
учка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да 
 за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и пош 
 му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство 
Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је на 
 место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Св 
ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помис 
 је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; певао песме какве  
паљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом 
о и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели 
евидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би д 
ко:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живи 
је дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде. 
е се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју 
ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор: 
} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошћ 
 упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> 
ља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога  
..{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с  
ку силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска  
мо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видо 
 је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа 
, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стој 
ији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l>  
 <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p> 
>После тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј м 
а и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Бео 
ез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за 
, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} То 
 а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се б 
ни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима,  
равају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у п 
стојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да 
 она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо 
ну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се ј 
браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стиша 
тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком муч 
S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој  
...</p> <milestone unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, пара 
ки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем,  
јим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{ 
родом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; водио је н 
е марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с  
 засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type="chapter" xml 
 виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то? 
н: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио 
су ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Ми 
ед људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њ 
 сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће 
="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша 
/p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су н 
 кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и ст 
але, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче В 
е ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми с 
} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати  
 Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разил 
у и Милисава на Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћају 
 знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих 
ци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на  
 живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Ак 
иљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп о 
!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи  
у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки к 
ише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што  
еда у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, пр 
 <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости 
а њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од 
ао киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог пож 
је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а  
нда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за  
ар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Б 
већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S}  
 ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, ко 
.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим глав 
рише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Св 
кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</ 
 му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{ 
уци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао С 
 новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих а 
ажња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи 
 одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n 
uote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте  
оје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на 
за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође 
жинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи ср 
рке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{ 
ид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, п 
ху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</ 
чи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега 
 таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги приј 
 су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, 
у који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва и 
 после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан  
ца стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те сед 
ик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, М 
} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и до 
смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издв 
 Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја с 
 ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је т 
 : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико љ 
ори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па 
, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки о 
нај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p> 
и блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што ј 
као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како у 
оји ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвал 
његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевић 
ман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>—  
вим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi 
ину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p>  
 <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпат 
 њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шум 
ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и  
у....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око 
чимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, н 
шама нишком и лесковачком пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више  
ОТМИЦА</head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте! 
му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно и 
 дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у  
тим девојкама.</p> <pb n="70" /> <p>2. „Пошто је нишки паша јавио Порти да Марија и Милана од с 
м, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— А 
-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕ 
и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ</hi> </p>  
 нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У т 
освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забор 
ене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њим 
ни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скрену 
/p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које 
ише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p 
Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједи 
од и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше  
помене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах 
p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме ј 
аву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — 
у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек 
равде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} С 
ески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибе 
 с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабор 
p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Има, јâ!</p> <p> 
 га као биров кучку!</p> <p>Милунко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, 
<p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта  
сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !... 
:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP1879 
али, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, 
ије то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године 
па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S 
езакоње......</p> <p>— Ваља да говоримо право, вели Браљинац: — народ је досад грдно пострадао, 
тамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар,  
 лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге кој 
; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа к 
ти само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n="4 
родном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свог 
ог!</note> <note xml:id="SRP18790_N12"> Празан разговор!</note> <note xml:id="SRP18790_N13"> Бр 
вори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад с 
негиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале 
уге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања о 
буде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе 
о печено прасе.{S} Кад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кне 
друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често 
тнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше н 
тоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>С 
вају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди г 
i>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и М 
, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се  
иховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Београда ни 
 и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу ст 
p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на но 
о је лагано , врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је 
у који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је 
да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{ 
<hi>Я</hi> </p> <p xml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свакояке па 
 на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p>  
ећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо м 
/p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повра 
бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за ш 
е не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb  
кве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Милисав  
pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна с 
/p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће  
 постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обрен 
зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море 
 Народ је као вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се 
научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n= 
е свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p> 
да испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну 
свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quot 
ђеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p> 
не, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бо 
је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</ 
н до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошаниц 
је, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и  
{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, ка 
p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи.. 
 <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим 
каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, н 
разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="chapte 
27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, 
особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљ 
закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> < 
у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="9 
давши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве 
ара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавш 
 да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је 
аву, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приб 
 <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тог 
 две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и  
ка којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са св 
 земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кн 
ј случајности !..</p> <pb n="103" /> <p>Превртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше 
 се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу 
пуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да см 
ја су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је 
..{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите ору 
вој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— К 
имарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S 
e unit="line" /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше  
е ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милоше 
ј кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага п 
жаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Пет 
рећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одо 
 претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мр 
би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк  
ње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до д 
 <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и у 
} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Ста 
и, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувш 
ма, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом,  
иста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у ст 
етиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су 
га већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим д 
>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога  
вића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кне 
Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> 
саром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или дра 
чиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнан 
 саул. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљус 
л,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су с 
ред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли потурчене сил 
ко тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису 
јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећ 
ијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито 
умијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам каракт 
Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или 
све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми  
ко оде право Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о 
, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није бил 
тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>—  
<p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="#SRP18790_N35" /></p>  
иче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> 
 па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори,  
помињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу  
уди из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p>— Помагај, 
а , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да 
(мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или ја 
агујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења  
 Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људ 
, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зов 
ним покровцем. <pb n="60" /> Чибугџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га к 
у дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се 
е изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну К 
и за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић ису 
 одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одвед 
ави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S 
и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За  
а у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено 
а стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP 
х страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101 
си о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га п 
ом пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S 
днеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у  
као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви 
</head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> < 
e unit="line" /> <p xml:lang="CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости коза 
та</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта и 
 полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се 
вакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре с 
је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Ср 
и ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као с 
лен, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче чита 
 коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља 
е Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тоя 
да уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека оста 
 и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му  
исмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да  
е у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што 
у огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Ги 
се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Бра 
игне онај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф 
у лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играл 
н двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Ла 
нчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животињи: — Копа 
маћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима сви 
стос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У сла 
ћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и по 
 и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, 
олена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и за 
 <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва и 
иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама с 
сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута 
војој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући по 
p> <p>Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према св 
 Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жен 
pb n="104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали т 
аље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љ 
ња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p>  
p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу 
нежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ...  
 да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и ола 
6"> <pb n="72" /> <head>VI</head> <head>ПРЕОТМИЦА</head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе  
заповести Кнеза Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пра 
18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако о 
 Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Све 
0_N26" /> Он се <pb n="86" /> одликовао препреденим лукавством, и жеђу за новцем који му је и т 
 први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, о 
 домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, 
ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина сва 
и, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; ја 
е Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је 
знавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Од 
ијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима 
га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по 
ле оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити свак 
ведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали б 
руча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone unit="line" /> <p>Друго јутро, 
"> <pb n="85" /> <head>VII</head> <head>ПРЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везир 
ка не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет нав 
ци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најза 
ада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на х 
је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <milesto 
ача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар ова 
 казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква државна питања, или се,  
!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста  
 Мораву, да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Меч 
_N35" /></p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима 
 који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ов 
и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу н 
мо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !. 
божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се  
абрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суљ 
, казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав о 
т био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, саст 
p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јован 
скрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили  
 земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Са 
ем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царс 
ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у  
пци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним  
 све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за вели 
се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру. 
ављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у један мах татарин  
ј благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах о 
ора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало  
ак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у  
игују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах  
>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку ј 
<p>Ашчија <ref target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насме 
љана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; посл 
а својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим  
ника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепа 
 се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> нар 
 <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутр 
атарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> 
џија.{S} Момци зовну најближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из 
а о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати 
д би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ћ 
ако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље д 
: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу 
 Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови 
} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога ц 
ичићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ ОВУ</p> <p>НАМЕЊУЈЕ</p> <p> 
тинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти,  
 покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ;  
" /> <div type="liminal"> <p> <hi>Драги пријатељу!</hi> </p> <p>Кад <title><hi>„Зимње Вечери“</ 
гребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 
мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући  
ша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмам 
а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца 
У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзином.{S} Ника 
но је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних 
крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Г 
, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше кап 
заслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде н 
дабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} 
разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{ 
p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb 
 вина, испраћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао 
урчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко п 
осле молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све кој 
ајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљан 
аоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рекне својим другови 
и по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Ми 
, учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p>  
му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да  
 велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они 
ори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе  
ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> < 
нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дуг 
и поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одгов 
та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.< 
="line" /> <pb n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{ 
упи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још изва 
елео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и ви 
и.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{ 
 мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичар 
 љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што с 
би „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана  
части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то 
 на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну посл 
ати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој с 
и дванаест овнова !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турк 
ако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Д 
 у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је 
 њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, 
ички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога н 
но.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни  
 виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из М 
и да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n 
 доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и до 
 карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповије 
у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi> 
е о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све  
ајући пиринач, помео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те  
 .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, пристав 
вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, 
пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у си 
нали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио 
 мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко р 
м веома невеселим.</p> <p>— Мој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бит 
е и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S}  
колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати 
место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје кас 
ни из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек 
чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, п 
 чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљу 
“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јун 
tone unit="line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не у 
осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !....</p> <milestone unit="line" /> <p>Мисао изаз 
!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше кој 
.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, а 
о даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи к 
p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p> 
ало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не  
ренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb 
> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋА</hi> </p> <milestone unit="lin 
зати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи г 
срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другариц 
заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обиснем Френче 
н 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је  
—4.</note> <note xml:id="SRP18790_N36"> Приче Соломунове VI, 10—19.</note> </div> </back> </tex 
...</p> <p>Осман, киван Попу још од оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци 
вуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри ест 
ћ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} 
же не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или послениц 
ву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi>< 
te> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајнос 
<head>ЗАВРШЕТАК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми о 
ва!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} 
 тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, наменићу Даничићу, као узд 
.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а при 
 ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је 
</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Т 
 каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било 
дујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p> 
боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је 
шне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погле 
ила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од тро 
јом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p>  
допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границ 
 угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l>Земан дошао, ваља војевати.</l> <l>За к 
ослободи ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{ 
 <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада 
 нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би с 
{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и се 
ховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У  
 други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово  
Дишери <ref target="#SRP18790_N31" /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди 
 старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко зап 
ка.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , прич 
 одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} 
ма чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу 
осподару.</p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множин 
де.</p> <milestone unit="line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Цар 
ога, да красна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, 
ли Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говор 
аје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после 
нит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да по 
: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У  
p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово  
t="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень пре 
 седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врат 
овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога ниј 
ти.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и о 
ци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу прибирају у куће , и т 
а каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао оном ко 
насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <milestone unit=" 
 жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну све 
гачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало наро 
"56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача! 
мци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме 
млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга 
свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметнији људи...</p> <p> 
бично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојко 
збе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не  
 са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева и дедова !...</p> <p>Неколико трену 
e unit="line" /> <p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевач 
 једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима  
ља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l>  
днога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да н 
Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месец на земљицу п 
 </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</ 
et="#SRP18790_N1" />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и С 
</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовоља 
гао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој т 
у пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе 
 окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да  
м по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </ 
з Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и пропрати до Београда.{S} За њих главом да одговара.{S}  
="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост нап 
 Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, до 
 настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Ха 
ују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је  
оспода Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним  
згова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега 
<p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви ве 
т: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" />  
ите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благо 
и и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње  
уде на добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказат 
!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учи 
е гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом  
енувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом 
ње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Бео 
зми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у не 
ија;</p> <pb n="49" /> <p>канцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога  
конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{ 
 једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било т 
 и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> 
 разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас. 
кад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам 
ма срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак ј 
е у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге земље и ученици друге  
} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, 
 не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жа 
вима, о козама, о лоју на козарама, и о проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом оби 
ека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсиј 
кретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, 
/p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97" /> <p>„Госп 
год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме кој 
би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маши 
е провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одм 
 ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и 
ао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце  
отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од к 
 само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се ш 
т, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи:  
т јармова волова, па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Једа 
, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> 
 и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, 
5" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Цели 
брачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, п 
 руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} 
а са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <p 
ледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар  
 није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се 
 танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>" 
, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <p 
н, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси г 
и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почињ 
латим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио д 
рељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гле 
ста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одго 
ијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле с 
 стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Ј 
 за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши 
 вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако 
 батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га каквим особит 
из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би  
помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће: 
више заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао стр 
илунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко 
до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пр 
{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је д 
 не може истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не  
ните са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi 
Милоша, извршио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напр 
ору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се т 
омаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саста 
 Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путов 
у да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш 
у.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на пој 
описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупав 
кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите  
обом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава плакаху, викаху, мољах 
ативши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и 
<p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра 
х.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне, дођу многе бул 
 ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се поко 
ве низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Го 
е трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је 
или без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол 
p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, прогово 
рбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро  
гући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез 
!</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо 
а, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p 
 питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !< 
ега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p 
ца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрошње ј 
ици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S 
, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, а 
м горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачу 
p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа  
Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећ 
 окреташе на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Ј 
е духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они к 
 се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез  
же (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После тога:</ 
pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска ца 
.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда 
оји си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; н 
и упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан 
ти ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад и 
Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line"  
прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости сма 
</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упит 
Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" / 
јиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими и п 
ста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћа 
хита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а путн 
а мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на пут 
тините , и да је заузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турск 
нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<f 
ве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ 
отворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутно 
пе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пре 
 кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Лу 
 докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> 
многи наоружани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и  
креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У  
ај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који позна 
епе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет 
дне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмех 
имовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног 
 напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао ка 
меју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе 
ећ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш 
а своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажал 
 повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и 
ике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и 
</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни ветар заталаса.{S} На један мах 
 девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: —  
(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit="line" /> <!-- </foreign>--> </q 
је изговарао затежући малко дуже на <hi>р</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_N19"> Чувај се, к 
расту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да 
nal"> <p> <hi>ПИСМО</hi> </p> <p> <hi>Д-РА ДАНИЧИЋА</hi> </p> <p> <hi>О ПРИЧАМА М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ 
е заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); 
Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар 
спођи, „да звони звоно на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target="#SRP1 
ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од леп 
 обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Поп 
ару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их 
/p> <p>Кад попије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разно 
е умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ак 
 пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако  
и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих  
т’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l 
шка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима неброј 
гртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дан 
су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се 
кавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у С 
Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од с 
а Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива  
/> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с ова 
Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то зло 
д његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља про 
тари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима го 
 <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље пр 
т га морам описивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером м 
кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l 
 постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>А 
руги одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако 
ла све више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div type="chapter"  
 мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девоја 
Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се 
опије каву , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност посл 
 један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и  
 за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави род љу 
да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму  
дра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости с 
или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чув 
да.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и ро 
а Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секрета 
</p> <p>Кнез брже боље пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих д 
сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p 
 Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласни 
оћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему 
љу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан 
> <pb n="94" /> <head>VIII</head> <head>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке  
стављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> < 
веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако 
 дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере б 
ове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је л 
потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци <pb n=" 
глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје  
 у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{ 
з Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи  
вку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче 
се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</ 
ри“</hi></title> беху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се 
се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и п 
 Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref  
ајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота дев 
ено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="line" />  
 никакве понуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S}  
 <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни  
рама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу мало печено прасе.{S} Ка 
ет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза поч 
 ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>—  
е изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — 
ан орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма 
 гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште вел 
и у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има празна места, па се онамо упути и наме 
 и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачк 
е махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан,  
hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико због истина којима се бави род људски  
н пријатељски, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли  
а десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Н 
оксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милун 
е састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим дневни 
о два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској в 
чне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био 
.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Ј 
ма бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пре 
да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да  
о зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у се 
азгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на 
te> <note xml:id="SRP18790_N12"> Празан разговор!</note> <note xml:id="SRP18790_N13"> Браво!</n 
 седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Духну 
.{S} Посланик, после обичних поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговара 
ле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилт 
уди су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обични 
 Богу!{S} Господе, Боже благи , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то,  
мо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћупр 
ме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку за 
 нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Нег 
већу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се  
ало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље? 
>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те сво 
да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту ми 
свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога ме 
к : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцниј 
S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад  
престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо 
 пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој  
је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне против силе.{S}  
а, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и он 
<p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Сек 
истос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку 
ега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије. 
у !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад 
{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора 
 Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија 
ад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дат 
бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету 
је с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; вод 
е радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни озбиљност оних прилика, не сме 
и, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, 
та да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким сти 
тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже м 
ођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога ма 
лице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети 
 Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није д 
гусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем  
ед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове  
ир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава на Мораву, да их криш 
у ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових р 
>Милосав Браљинац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова.  
е казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што м 
раћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> 
>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест д 
note> <note xml:id="SRP18790_N2">Добро, рајо, добро!.</note> <note xml:id="SRP18790_N3"> Штета. 
Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају тр 
гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако  
 и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни 
ма, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</ 
акон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> < 
а сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је с 
невољници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради 
ињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певач 
нај покровац, пребаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и на 
је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче,  
о гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду 
их две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођеног 
} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом веома н 
рамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну 
 и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заоден 
 дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем  
 првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, 
 и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику 
е које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, ду 
држи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70" /> < 
вимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>—  
 му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по ста 
pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, к 
ају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и бегову дру 
е да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора бити.{S} И  
 сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводове, и  
езир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <re 
ко тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} О 
зивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много  
н.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гле 
е се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима и 
о повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу н 
к тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке  
ан мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Ром 
ојске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско н 
 су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они 
ави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андр 
ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није 
 говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље,  
 порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога,  
<l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l> Рђом кап’о док ну је колена!“</l> <p> <hi>Народна клетв 
грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target="#SRP18790_N1 
 су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили 
о су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један  
отина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и  
м добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког  
е он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавор 
угсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска 
 па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крс 
 а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, сед 
е чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— 
вакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у 
би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе кога најволи, назвавши га как 
ом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За т 
лији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Ма 
они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме 
ишта.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диж 
 му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме  
 много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која  
сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових три 
{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Мил 
е човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lan 
тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба 
ина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана изм 
е узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити р 
Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бит 
чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <r 
„Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би о 
некад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мој 
 чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p>  
.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држ 
 Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да кажем, од 
 па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једа 
људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} М 
који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да 
умени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу  
а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ић 
о благо.{S} Отворивши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год  
и готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, 
уди...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек вр 
.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љет 
задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас н 
ам ни ја, Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чу 
/hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим  
то покривено богато извезеним и златним ресама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чибугџија, п 
оследњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p>  
р!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и 
а.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко  
b n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога  
" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а 
.</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, мла 
..</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не з 
а неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{ 
ешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам к 
ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одмор 
чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо, р 
а Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да гов 
ад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, 
од осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и о 
{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како  
ужина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм 
Народна клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а 
ац.</note> <note xml:id="SRP18790_N18"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже 
се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуо 
 две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им ј 
јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'во 
што питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, посл 
/p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде  
и се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетит 
> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти!</p> < 
њ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза кол 
,<ref target="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја б 
а му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде  
и.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви с 
ица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, 
му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>—  
 <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале 
а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је мла 
 је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурч 
 свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палимо свећу 
шу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па до 
 нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и благословите д 
...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref ta 
у их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !... 
Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику м 
</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира: — народ је народ; никад сви  
 цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi><ref t 
ан цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабр 
 аџаип!! <ref target="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добр 
у кратку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише 
{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref target="#SRP18 
дне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај шт 
 оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Ј 
д Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци пошт 
војка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он б 
њавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да 
ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref t 
ратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p> 
ру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри  
 да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Кој 
остима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати  
и сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашње 
е врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тро 
пред Јаћима и бегову дружину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! 
 бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад 
арева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да м 
чким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Све 
/p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову 
ста, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седм 
ванча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице  
} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио д 
/p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали го 
 јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не мо 
 вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо  
ста напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и доб 
> </quote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој сл 
егне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>! 
.</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвал 
уги Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S} Њима остаје с 
arget="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гос 
<note xml:id="SRP18790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note xml:id=" 
етрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говори 
гом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће п 
обом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Зе 
....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора 
 се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у теков 
ледњи јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Наро 
 где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изу 
ешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његови 
које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-х 
а народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве вароши Крагујевца, двор је 
је, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше 
у, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, п 
/p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога. 
пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише свак 
ећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поски 
олач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и п 
ти и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па с 
p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору и 
 дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало ис 
а и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> < 
ледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због л 
е, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кол 
алетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то 
ојих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S 
рећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој ку 
голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац н 
>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p> 
гословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три  
ом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Беог 
дојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевић 
те од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него  
hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују,  
е оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а 
104" /> отме који дах захвалности према родољубивим претцима нашим: онда нека не пожали труда д 
ке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се  
>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па  
ди се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомил 
Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n=" 
, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" / 
 се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Раз 
 и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка пови 
ва страховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p 
ичи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена  
и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посве 
а.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке  
нколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на  
близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> 
но рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као 
 говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се н 
} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— С 
ој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан  
 погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све 
аћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради 
 је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологла 
и здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Т 
; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се сво 
еме јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ  
лободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао ко 
/p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> < 
к и Жељин још нису обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они н 
 <pb n="i" /> <div type="liminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈ 
 моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудил 
тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да предвиђаше значај 
 <note xml:id="SRP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml: 
би , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози 
иком никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, 
 n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанц 
ани од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вук 
његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београдско-царигра 
 и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ни 
{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шт 
 хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> < 
 Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном 
Окренувши колач једном, издигнуше га на рукама говорећи:</p> <p>— Величај Боже дом и домаћина!{ 
ће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на кол 
он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на по 
аше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најти 
аге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да п 
ића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесков 
 (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење н 
окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} 
и поносите </l> <l>Језик лажљив,</l> <l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зл 
i>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима  
есташни ветар заталаса.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до  
8790_N5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује с 
који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, го 
ошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p 
 мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p 
атарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада 
ан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Ц 
о је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="ch 
 пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива  
} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, ре 
 к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући о 
т Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо 
ваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак  
прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, н 
ац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), <hi>Игуман</hi> (Живановић), <hi 
о много више раширило буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на уста 
 кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да 
 одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путн 
ши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!< 
ани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се  
 гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку неб 
нез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да  
ља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи 
продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих 
илав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S 
р се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ов 
буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчиј 
шка рука, вели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим 
 био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки о 
 , Кнез продужава рад који је радио пре ручка.</p> <p>Ни множина ни разноврсност послова, ни оз 
о, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, 
ораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био је  
hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, с 
ојутарје.“</p> <pb n="28" /> <p>Марија, с кондиром вина, испраћујући оца и госте, вребаше прили 
> <pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још  
није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Муш 
Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и 
дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто 
 али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p>  
 Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пођ 
мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко 
атњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом јаком 
 теферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочит 
две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: 
кле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим  
сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових про 
 много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, 
 и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао 
уб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста д 
зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Сто 
атном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међ 
ад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса по 
U">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit="line" /> <!-- </foreign>-->  
ђега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архима 
ци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек са 
окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу прв 
ова. <hi>Јаћим Гојковић</hi> из Мозгова с <hi>Голубом</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Су 
ознала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време  
дну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упит 
гиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојк 
е миловао надевати особита имена људима с којима има посла; после их је обично звао тим именима 
Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе  
 , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, до 
о мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала  
: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP1 
ди.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додал 
рад, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној 
му малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу 
м, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим је д 
урен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p 
 да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{ 
 ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се  
еза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге 
ара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће  
ез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да прим 
S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кнегињ 
похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а пу 
вачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да ј 
загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по д 
 свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Живано 
преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с 
ријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и О 
бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Мил 
 а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту 
Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну  
нице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, сп 
а.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по ка 
, и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко 
p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те С 
агази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је 
ожја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, дома 
ожја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи  
te> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote 
/l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> 
> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, 
S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У 
 него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сва 
ите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може  
ељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развесели 
колину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи 
 и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрча 
дове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом д 
нану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и  
Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S}  
 удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој 
е диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш 
арија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављај 
, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p>  
илажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну м 
 Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срб 
иве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} Говорећ 
uote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајн 
нику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и злат 
S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро  
ећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук излом 
ро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p>ВАШ</p> <p> <hi>Ђ. ДАНИЧИЋ 
 ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френ 
а.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се 
ote> <note xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ког се узјахује.</note> <note xml:id="SRP18790_N16">  
 а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком сл 
љине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане т 
аве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} За 
имски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p>  
{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њи 
/head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу грозницу 
 пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је в 
у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од т 
лач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, 
ти.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у св 
нак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без ор 
ефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни послати војске .. .< 
али по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S 
 предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде,  
нији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака... 
разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с ти 
не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што је бил 
чини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо : биће јасниј 
некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шт 
 Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френче 
рска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у  
hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија< 
трану.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима П 
стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу 
јку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да пр 
арима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суљ 
>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>См 
На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружан 
> <p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратни 
аша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оц 
евача беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима  
ћ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној к 
оставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{ 
 кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе,  
на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита год 
атарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепо 
атне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши ника 
ахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читао 
лтан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене  
так.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како 
> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84 
или су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се  
{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да в 
 Богу! одговори Јоксим, и даље говораше са женама.</p> <p>— Бог ме ја рђаво! настави Милунко.</ 
олима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да 
сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати н 
чала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она,  
а и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу  
790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Т 
uote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша!</p> <milestone unit 
оћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом 
 вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да б 
ка и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставиш 
} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до 
оје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p 
же он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и 
осле тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, пре 
Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће су 
да ви водите <hi>под</hi> њима него <hi>са</hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах 
/p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-хаир-олсун !<ref target="#SRP18790_N5" /></p> <p> 
А САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као  
у.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Де 
ви: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или саб 
жише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поум 
/p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да  
не, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</ 
.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ 
 саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разго 
/head> <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другог 
ају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 
ане, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, ј 
мео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их  
оварају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се саст 
је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно на Лазарици и 
ике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом 
е ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не ср 
 се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи и 
ЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се 
ију него најпаметнији људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Моз 
ци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако  
илана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, 
че на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, мо 
ака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко б 
 <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се  
 под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико н 
доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњ 
у, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с 
дмах оде.</p> <p>Лазареве речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знал 
тоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија 
сно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штет 
сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! п 
Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„Часни Кр 
м Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григориј 
мење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лаза 
{S} Свемогући, истинити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене ство 
и према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али  
Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Мн 
а и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни  
ћом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Ча 
стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>Савка је одиста родом Пазарк 
ојим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту бех 
уде, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично л 
на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две 
и наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !.... 
 родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви б 
елити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у  
есму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</ 
вима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име 
а, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они ц 
{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ 
Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као д 
 , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Е 
ка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Госпо 
> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала 
релити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и дого 
te> <note xml:id="SRP18790_N29"> Где је сад Позориште.</note> <note xml:id="SRP18790_N30"> За Б 
даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без тра 
маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Але 
од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" / 
> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грлом  
е задовољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то по 
им оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог  
 и домаћина!</p> <pb n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, с 
ше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и  
 Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали 
зар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ је као вода за мотико 
година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви 
уркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у 
и људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити н 
 — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S 
rget="#SRP18790_N35" /></p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад погледах, а п 
вот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S}  
е, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} О 
 врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач об 
ановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU">У 
га, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пље 
Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, с 
ој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве С 
о томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружи 
тите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знат 
илош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермил 
мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да  
ор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим 
, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не може ни 
ако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новели 
тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>—  
гући, истинити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, упра 
на (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе 
 у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде,  
.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавољ 
у све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да ост 
асе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак 
 опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target="#SRP18790_N25" /> који мора да  
} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђен 
сподару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро сл 
а се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели 
ата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже 
ма така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до  
ти ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} Кад сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дођ 
езао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога на 
 се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>—  
Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Меме 
ј, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хо 
/p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез сам разломи печат и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p 
> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, 
скаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога  
усти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p 
з, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? ма 
ује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то 
је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину 
есам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај  
евић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кав 
</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: 
си ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равн 
адене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса 
јеруј, вјеруј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те саста 
е Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су оте 
одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилиц 
а наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi" /> Бранковим пје 
ици!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помози  
е, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, 
о краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати? 
д 15 ов. м., које јуче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав ја 
РМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА САБО 
ке жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone unit="line" /> <p>Не про 
 И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p 
го мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их  
 да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу к 
не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговањ 
а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: к 
ад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> 
еме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма 
пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S 
брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако 
рилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове 
 се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у тол 
це, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уст 
е.{S} Ми њега познајемо још из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него зл 
красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема опала кућа Ца 
илош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као омањи орах, и но 
чевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће 
још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пу 
естао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један  
дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козара 
ори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> 
евршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почн 
ви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми зак 
здвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> 
 како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том 
ала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превест 
ија; прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit="line" /> <p>После м 
, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p>  
е диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</ 
ху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не 
бе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target="#SRP 
unit="line" /> <p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шт 
е и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и св 
о народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Изврш 
p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се вр 
! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко 
его заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то 
о многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote> <p>У Кр 
l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо</l> <l>И на њену кука кукавица 
по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау,  
жно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви Кнез с 
ника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о сво 
тике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим пу 
слуга, некад са жаљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „висок 
 то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружа 
собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S} Онога краснога Јованчу који је ноћио о 
 Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо прол 
Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину коњу, који иде најтишим ходо 
 <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа, брза, кратка говора 
Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да пла 
лач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише кола 
 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу 
ију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на  
ожни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим  
 под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</ 
и тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> 
реви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о сво 
да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздрав 
 да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„  
страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пред кнеже 
а дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <ref target="#SRP18790_N33" /> И пред кнежеву див 
“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред конак д 
река татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref target="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде 
е моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огртаху виноград с осталим 
пао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44" /> његови 
о Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на сабору о великој Госпођи, „да звони звоно 
о од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињи 
оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војск 
 ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или 
евића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу  
 црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове 
 души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почи 
ко разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвони звоно на ј 
 броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша при 
а !{S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, 
езиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</ 
гине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док 
пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим д 
хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе. 
ји свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом!</l> <ref target="#SRP18790_N36" />“< 
е Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{ 
/> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, ника 
е заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми 
 кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити ов 
p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких г 
ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у 
радско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разг 
и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, непомерно сталан 
/p> <milestone unit="line" /> <p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у непри 
анка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</ 
силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђавоље области.{S} Господе, Господе, многоми 
ас грешне налазе, да не (нас) избаве од сваке муке и душманске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад 
 него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прош 
о, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, 
несу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пил 
илице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилаж 
ска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак  
ед нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у  
е њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених;  
а.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мери 
ре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погле 
а била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, 
сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо п 
овераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниш 
 штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад 
> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћа 
l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле  
т топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани хо 
цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и 
кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак зал 
живи!</p> <p>Желећи вам добро здравље и свако задовољство, остајем с особитим поштовањем</p> <p 
, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми свако добро за много; окрепи ме, освети ме, омудри ме,  
й и последньій, кои имамь власть давати свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младо 
ви војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} К 
} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S 
уди с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу г 
елимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад г 
је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова о 
ди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сак 
нку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и  
 <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситн 
актером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; может 
сти у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гу 
, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов пр 
ћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкос 
кад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе 
који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Мил 
м сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око ма 
пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, раз 
е земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — з 
и Јадранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жа 
 књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> < 
pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново  
е филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама п 
ека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њи 
н што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва 
>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана с 
државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што б 
рија и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <p 
е држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег  
 вољи, — Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе 
епоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рух 
.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на 
зара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !.. 
ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздр 
ројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот 
е да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Т 
ху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вр 
 женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости в 
више и више, па је и дипломатија радила све брже и брже.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
estone unit="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све брже и  
 пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тог 
граде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику. 
ра, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> 
угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу 
о, рекне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја 
ло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу,  
како су вам карактери истинити; како је све живо - природно.{S} И није само домаћи живот у ваши 
ити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје 
ина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца,  
 говору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</ 
ки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им 
еху наштампане, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се ус 
 само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, 
бично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је  
ружја не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с г 
ење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топло 
pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у 
кретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад њих поотпушт 
 икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који  
 молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи све 
адуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади с 
џа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што да 
да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала  
ему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешт 
 дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и н 
је што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што ј 
огледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер с 
p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p> 
би у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, 
, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучн 
одигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајев 
рашна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се од 
ала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>ко 
упао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш з 
line" /> <!-- </foreign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кн 
 му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S 
, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се 
пске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да с 
ултан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, <pb n="95" /><h 
е, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге  
ено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне  
<hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше св 
 творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истинити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, 
<pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l>  
еда; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа 
ац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну о 
 онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почн 
добро!... .</p> <pb n="12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу  
слио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по ср 
ло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и нов 
 беше нагло на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац 
е данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезви 
 у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела не 
 1832 о Великој Госпођи нешто не бејаше света из далека као других година; не виђаше се ни из о 
лом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу н 
дару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будал 
ину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше неки на зид, неки на к 
нас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, к 
имитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодо 
и Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милос 
 Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеван 
че Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклон 
 Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Пр 
итељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се ! 
оље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Свети Димитрије, Свети преп 
грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који 
ним , молите Бога за мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јов 
 милостивнога Бога за мене грешнога!{S} Свети Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога  
олите Господа Бога за мене грешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име 
рани ме сваке муке и ђавоље области.{S} Свети Јоване Крститељу, Свети Ђорђе Великомучениче, Све 
ца и покровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим кр 
угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , в 
вијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута),  
 руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово  
p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене  
авља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће ово дрвеће, и ово камење, еј!! 
 (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) роди 
бе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала,  
 по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику м 
на, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој дола 
 собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Свет 
Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, 
 се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколи 
 на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благословите!{S}  
од из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор 
рајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разгледам колико з 
е шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} Оно сад зна и мало и велико!{S} Народ 
шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори,  
оји се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit="line" /> <p>Мало пос 
ести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> 
>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је  
људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташ 
832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозб 
жне и свете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико 
 <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данаш 
 <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно в 
ници из близа и из далека, лежу на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здра 
> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из околних <pb n="3 
помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често дол 
у Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне 
</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у  
ели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од ра 
и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и 
, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> 
ини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истер 
сто увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунц 
 Онога краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми  
тир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос,  
тве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа 
у људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао 
у.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Т 
олач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и вик 
илисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах пог 
 све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико  
 слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> 
 Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , 
ром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гост 
ије, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина б 
тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу! 
пусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадио 
pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— П 
.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и  
 и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади 
за совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо  
> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти 
<p>— Простите и благословите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одгов 
авски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешт 
b n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Св 
сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се мо 
 јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у један  
есени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се с 
м кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а 
бри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свечари, они имаху доста званица и гостију, а надали су 
етине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у во 
у кондир с вином, обори и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико зб 
којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога прав 
му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собо 
и Илија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа  
ад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не  
гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио 
ла народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете 
; и многи други одабрани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се 
 од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, 
да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не 
6" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру 
 из Крива Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо с 
енију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и  
ану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину,  
и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајућ 
 молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове реч 
, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p>  
а стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од 
отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" 
и, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p 
 <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин уп 
мо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све 
p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њим 
име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:< 
ратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви пођипаше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци 
Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепа 
 Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не мож 
оји се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у 
ај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за  
ни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из 
ча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: —  
же, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, до 
узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много  
а мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска с 
јој куће, дати новаца и земаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им ник 
ри да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници 
ћа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће  
ије вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p 
а будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. . 
RP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и ш 
ње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Госпо 
.</p> <p>— Па нама, кеко , није овде са свим зло, рекне Милана Марији.</p> <p>— Не знам како да 
те?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Јаћим гласом ве 
и Даничића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише о 
амоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до ње 
} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за срет 
 јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене  
 пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословите, да палим 
} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Стар 
 њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо  
ов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад д 
г за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар прер 
ове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узе 
/p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разил 
, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малко необична.</p> <pb n= 
get="#SRP18790_N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима 
скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних  
ча беше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се  
рина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој в 
ма уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их 
 гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> < 
рушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких,  
измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p>  
оге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу 
 трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и</l> <p> <l>Ко замеће свађу међу браћом! 
ше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се  
 путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која 
све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му 
о тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови, људи из друге 
разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа 
 се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не прокуну кости оцева 
 танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi 
м родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с ма 
ке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све ст 
>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује шта је  
урци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне 
езграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њо 
и.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Френчев 
га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је 
у о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народ 
ерала попове њене; време јој је пробило сводове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зид 
рметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у стар 
р сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што на 
 српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу св 
 ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно ј 
 који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n=" 
e" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред ос 
ше на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим с 
оче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га,  
е изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи сла 
еби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> 
 О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваш 
" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Ту 
овима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срц 
обелели, Јастребац и Ртањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" / 
> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о вра 
иње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У с 
ла</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене 
винција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели  
 рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зиј 
p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао пог 
д оне приче из Ибишеве каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му  
кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окуп 
а „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Тур 
 паша јавио Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се  
авши га каквим особитим именом.{S} И од своје проје, или погаче, одломио би он парче и послао о 
дговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Н 
важавао , па га поведе да му покаже све своје и народно благо.{S} Отворивши пред њим касу, он р 
то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да з 
<ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Но 
ана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у 
 на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би Милунку  
рста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , у 
атише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Царигр 
се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде. 
 средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здр 
е нас ко опазити.</p> <p>И одмах извади своје књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст став 
не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих стран 
рст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни  
ма, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нах 
ричаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку  
 одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога н 
i>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi 
} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци к 
може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разум 
 шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез крсти.</p> <p 
е, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојк 
е, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат 
дријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и  
како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићк 
.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољуби 
орави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Госп 
дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та  
<l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подиг 
тојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од 
својега, да пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огреш 
 и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и  
ну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша 
ећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући 
ору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницима.{S} Лепо беше погледати на т 
 Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пре 
с је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да буде 
гово бејаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима, који су имали св 
лико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и изведоше на поље.</ 
римајући орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зн 
 <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се кашт 
 машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим ус 
е, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога коме 
е сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа ист 
и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери св 
 добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target="#SRP18790_N25" /> који м 
ева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не је 
не обнове народнога духа коју је, радом својим, већ био започео даровити Јадранин.</p> <p>Милош 
зговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, ал 
зговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о својим дневним потребама.{S 
 блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве  
агорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако бе 
он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје т 
 је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" />  
она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи бол 
се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би 
ло ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, 
вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети  
Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према својој ч 
>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP 
ви су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p> 
} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Мариј 
! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Милошу велики орден, < 
 даде ми га да њим помогнем вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су з 
је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозговачких винограда, баш онд 
а, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седмо 
и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принес 
а заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Бео 
ћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиља 
дајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра 
о се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„ 
им казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје 
штен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што го 
ref target="#SRP18790_N27" /> с обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да 
 по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и 
> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући ка 
евао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо ку 
 Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и с 
на давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле де 
/p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у г 
!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крс 
ким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли, 
 би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p 
им ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Морав 
ми две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће 
о на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина,  
пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече вл 
о би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места  
рода које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на р 
и на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније насмеја, 
: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепотом, две 
 развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем, намен 
hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је  
врће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па 
коро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и он 
ало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се  
<p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хте 
ег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; В 
једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро 
, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци! 
е свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он по 
ији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио 
е то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве  
и без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не ос 
манске руке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чел 
атише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем  
Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колача 
е Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{ 
још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога  
а , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи 
и њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, сагради 
ац нашле...</p> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: 
 не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити  
сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) н 
кви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Мил 
ршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово ! . 
 могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи дв 
 знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом 
, и крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше 
о, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртвац.{S} Зову га, буде га, дрмају га 
0_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавлень преко биоградс 
ng="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є  
 xml:id="SRP18790_N33"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N34"> Мојсије, књ.{S} 
 xml:id="SRP18790_N19"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N20"> Купатило.</note 
рове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су д 
ан уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> < 
ржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , б 
зби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу пор 
аплета, био је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећ 
 буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на ш 
дговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и н 
инове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој с 
лош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним 
о показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се  
својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</ 
Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви људи, бож 
b n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-П 
не, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као  
гачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој 
>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи пи 
>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Мило 
ди најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу!{S} Господе, Боже благи , помо 
за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да се приклонимо Господу Богу, и данашњем светитељу!</p> < 
ут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци 
ћу по други пут, он говори:</p> <p>— Да се помолимо Господу Богу, и данашњем светитељу.{S} Боже 
нила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити о 
а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама може похвалити јунаштвом својих синова.< 
о, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо умор 
руке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах о 
>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији,  
 се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опазити.</p> <p>И одмах и 
ек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да ши 
еоград свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша  
 себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће ! 
п Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и бо 
глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари д 
ћи често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Ка 
у; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто п 
ребаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али на 
те, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и 
 сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамур 
е ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада каже 
 послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових противника искаже и у каквој о 
гну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани д 
м је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За св 
 к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују 
 на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми 
S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради о неком злу, па, не знајући какво може бити то  
од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пуст 
који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају  
е било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па да остану Туркиње  
ан од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овог 
аштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одм 
 :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто с 
одитељима;</hi></p> <p> <hi>Отмичари да се каштигују, и</hi> </p> <p> <hi>Сви ми да се придружи 
пски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни  
м некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни на 
у пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се п 
сман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је твр 
оци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихо 
 — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него  
ти на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало г 
сав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познат 
опло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— 
одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској 
 да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а о 
похулите веру својих дедова?{S} Како да се одметнете од рода својега, да пљунете на образ родит 
 заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи об 
ца је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шт 
ш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћ 
 многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде 
ј вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о  
обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представи као нови <pb n="61" /> командер.{S} Кнез г 
љност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала 
 не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже М 
атима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с  
l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l> <pb n="8" /> <l>Да је месе 
 год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих 
а домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вал 
Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.< 
чнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само  
ента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређ 
.</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, наставља Поп: — никак 
на, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грл 
риђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је  
/p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вино 
сто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у  
но од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служи 
 год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само  
а.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезом Милошем и Кне 
од крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре  
 његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити мудро, да се доцније не кајемо.....</p> <p>— 
у.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ру 
ели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бога, милостивога  
и, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молите Бога за мене грешнога !{S} 
, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивнога Бога за мене г 
ије</hi> (на коњма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитов 
ђелиста који држите небо и земљу, свима се молим и поклоним, молите Господа Бога за мене грешно 
адо разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико  
 осташе само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати,  
i>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p>  
 границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом зн 
колних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; < 
 стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена, да би могли <pb n="101" /> виде 
 дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и о 
ући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с то 
ека је добро и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се  
 двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина се много пута доцније кајао и горко плакао за ту своју  
.</p> <milestone unit="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила с 
quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су  
о; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и ч 
њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарен 
 него разгледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се о 
 на сабор да се састану и разговоре, па се ето сада и разговарају о својим обичним пословима, о 
у.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ уже 
> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на 
 беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако  
ц: — народ је досад грдно пострадао, па се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута г 
ман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодник 
а!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некакво 
/p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану н 
вори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p> 
брже, брже!{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше 
ref target="#SRP18790_N31" /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски  
да иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сам 
 сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које т 
ко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у 
после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш т 
 о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона 
а од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља  
arget="#SRP18790_N1" />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим  
ежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га  
мање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S 
сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Ал 
 их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и М 
note xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ког се узјахује.</note> <note xml:id="SRP18790_N16"> Кујну. 
поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут Веча, нађ 
иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала 
е, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на 
а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у 
 <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— 
 гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="6 
доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>М 
се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у тор 
пута оглашавале кнежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у д 
унко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши ду 
еје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће, и врло  
и свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи :</p> <p>— Да  
или Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да превр 
И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред  
>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <q 
 овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> < 
дари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с 
образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са свога огњишта!{S} Помози, да нас не  
том спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из 
 свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да је већ потпунце осветио Косово  
у освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који  
живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <milestone unit="line" /> 
турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете 
ихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњ 
сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни л 
главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p>  
 да пијемо за крста и крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави  
 по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила  
 без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на сев 
id="SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SRP18790_N28"> Музика.< 
ежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кне 
d> <head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> < 
апај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, 
н мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? уп 
 и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једно 
него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така о 
ме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он  
о, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби  
и су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно борави 
ше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти  
ди да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху 
="SRP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xml:id="SRP18790_ 
ћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно 
и дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и  
рах погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим 
а се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама.</p> <pb n="70 
озгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца којих у 
е год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Т 
> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" />  
не, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага 
чи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било 
о у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке п 
смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једно 
есечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове 
свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом 
 Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори Ми 
 мушка.{S} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима неб 
овек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и 
к и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Ту 
еза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год н 
а ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (ц 
:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на 
ти по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте  
ворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепц 
ване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</ 
ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви 
утра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да  
 ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новели 
из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује,  
е виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секрет 
да да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! пови 
ници или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихов 
ути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се р 
ши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb n="81" /> Лугоми 
мрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доц 
Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не  
 доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у 
своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуче се, обеси о врат нови орден, и оде Кнезу да се представ 
 из далека као других година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; ј 
то се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешт 
 Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера руж 
— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамот 
натан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управнич 
Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну кратку молитву, па <pb n 
 се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитељ 
у, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> < 
ко њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <p 
S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div 
hi>, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове м 
/> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</ 
за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаш 
и пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p>  
ирама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?< 
 татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} 
а !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, 
е сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима показала голема разлика између онога у чем 
е буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то тре 
и у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви н 
рити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љ 
> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде  
о: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па б 
на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима п 
а другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у једа 
 Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли ј 
ди похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од њих коње и предаде момчадма, а 
ме; не одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети  
никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја и Мили 
е колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и 
Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га  
ја: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — 
поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи 
свирке, и престаше игре на сабору; људи се почеше разилазити сваки са својим родом и познаницим 
аву! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима?  
ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва кожа најежи.</p> <p>На један мах зазвон 
што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један говори сви други ћуте и сл 
е те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> < 
ко насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по пр 
ег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим  
{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју о 
рава“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста бе 
 милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— 
ем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа? 
зда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за тр 
не бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и  
ркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Роман 
све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство и 
 се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо М 
 певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</ 
 на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div type="chapter"  
ласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакоја 
сеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, 
тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> 
ромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је 
ој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био 
удити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је нека 
 варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како  
ти су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по дне , из куће изиђе Јаћимова жена 
RP18790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад 
ме, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи з 
уди казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква државна питања, или с 
<pb n="59" /> каква државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне јед 
ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на самога приповедача па, поменувши му, по  
уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене пре 
д им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котрљем весели људи у белу нед 
се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље пошље <h 
лио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line 
тане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне 
ице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али  
ки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег рато 
ги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се,  
дра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и п 
ашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборав 
 опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква срећа за ме 
та је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изби из куле 
са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <q 
/p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p 
се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе 
д, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који га прихватише и и 
ох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Г 
 ни она није по <pb n="56" /> вољи, они се потегну погачом за пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пр 
штрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S}  
ви уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и  
нџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да и 
ни.</p> <p>Онда се он прекрсти, поклони се њима, па поче:</p> <p>— ’Вала и поклон свима редом!{ 
<p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
та: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на рамена,  
 па потерају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети  
нике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише ме 
твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{S} Им 
за Милоша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p 
>ПРЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p> <l>Но ђе дођу, донесу 
 и донесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне з 
ote xml:id="SRP18790_N1">Иди брзо, жури се !</note> <note xml:id="SRP18790_N2">Добро, рајо, доб 
e unit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, и  
 у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стра 
p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и животи 
 помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S}  
 славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врат 
ару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао  
 забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрав 
врши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте  
ице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Сле 
огу, и данашњем светитељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше  
 с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече: 
и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај  
ма и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свако пиће,  
> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све 
; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије запретио , да се ни 
 додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може 
 па би напунио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак ре 
 на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О 
ељу!</p> <p>Гости се приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и посед 
p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одг 
на и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га 
ошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква ј 
обџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити  
рговачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и д 
х да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , кој 
туре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’  
 састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p 
а Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозг 
и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим  
</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у ка 
ри маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на  
воју огрешити душу !“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду 
су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у п 
окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут, он говори:</p> <p 
 у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</ 
рекрсти се, пољуби свећу, па, окренувши се гостима свима, рече:</p> <p>— Простите и благословит 
 Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <pb n="20" /> <p>— Простите, и бл 
а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> < 
ote> <note xml:id="SRP18790_N33"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N34"> Мојси 
ote> <note xml:id="SRP18790_N19"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N20"> Купат 
примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчин 
анча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме  
три она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Ј 
ика искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред мно 
 а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{ 
23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у кал 
може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него 
 <p>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p> 
не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свака 
ду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија би 
слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам 
ам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p 
 доцније не кајемо.....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели сил 
естани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мрт 
 да се наједу небројних јестива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Ком 
рака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека  
ма које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Саба 
тарешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као 
 могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву црк 
весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она није по <pb n="56" /> вољи, они 
уте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде о 
их ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - п 
е не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре распр 
оје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, 
ш нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати  
 Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су,  
ије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских 
исари, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе 
се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Н 
утише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и М 
н се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе  
ик, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, 
 хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнако 
 имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју 
н не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{ 
.{S} Има, јâ!</p> <p>Поседевши мало, он се диже, и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Силном 
дију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он се <pb n="86" /> одликовао препреденим лукавством, и же 
о уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо  
расан један момак по имену Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{ 
о Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда 
..</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње  
а скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици из Ниша, господину Григорију , па му и 
e" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштром 
ја им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај сво 
 гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао,  
 ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош  
 му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с настојником <pb n="44"  
орице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, западно од  
тојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако: 
де.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref tar 
кле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> отме 
ади Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p>  
ећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага ког 
 к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога 
анак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког 
аци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у ње 
 него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јоксиме?</p> <p>— Ја? добро, 'вала Бо 
анани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај све 
ад се већ мора да прича какав је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има не 
а-Марка.{S} Они беху одевени онако како се обично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: те 
 руком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Госпо 
давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни 
адба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке 
и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Т 
мин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к 
.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да буне прот 
 ову причу, нико му не рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њ 
ади Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му пом 
проходњи на пијацама....</p> <p>Милунко се, по свом обичају, неколико пута накашља и гласније н 
ледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ  
лану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ о 
ат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Пр 
{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S}  
 су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница кад је несташни вета 
епе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , н 
 Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о овновима, о козама, о лоју на козарама, и 
ремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо 
немо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <h 
<hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да  
за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга 
<p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару!</p 
 ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја с 
ођи код Светог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> < 
 што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако рад 
оће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; не 
и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај 
ако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, као 
уд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превр 
ехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому о 
овину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не могу 
<p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово су г 
ј није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ д 
ао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се о 
аслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време н 
ци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у  
е; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на т 
е обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори  
и <ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им бил 
астајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој  
} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Ми 
/p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега. 
астану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквин 
/p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест  
} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p>  
необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам  
 тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p 
 Ристос! одговорише они.</p> <p>Колачар се прекрсти, и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У  
 и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче  
есто пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пила 
 <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p 
т' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи  
 пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Гос 
омандер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <h 
маше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече 
нко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљаг 
ли се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је мог 
 и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груд 
ишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који с 
н говорио најнесланије лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле  
кав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко 
евојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет 
колима, с јаком оружаном пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у  
Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да  
 села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, 
о ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог П 
инити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и мо 
су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Св 
 већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет. 
здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима  
ote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка </p> 
и, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S 
ху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако често у 
у, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, нада 
аде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ов 
жимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове з 
у се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови остали 
ла голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на преча 
натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је  
га самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! 
i>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p>  
и, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p>Кнез Милош пак као да  
дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S} С њина по 
 сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од 
ју:{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у 
p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул.  
е да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> 
моме светом знаку веруј!“</p> <p>Милошу се лице засија од радости: он махну руком, и убрза јези 
p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозори 
не се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јов 
 с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n="103" /> <p>Превртох 
е, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу  
леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> < 
н мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада 
ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срц 
обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; а 
твак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места,  
васи грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче гудало , 
и што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, п 
да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уз 
 ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</ 
се куће пале, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељ 
 стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође 
урцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се порадује с народ 
ти.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађ 
 <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања  
ма небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било о 
 И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА САБОРУ</h 
ље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone unit="line" /> <p>Не прође мн 
ТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p> 
ска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад по 
у људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако:</p> <quote>  
тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, 
 <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — < 
 слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А  
 притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада  
ne" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања< 
елели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима 
ледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало м 
 често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Дан  
је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог  
 до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место руж 
 </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, 
ло, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на и 
юємь настоящимь пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target= 
 <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и 
.</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на је 
ге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји горки бити</l> <l>Ве 
рво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи само 
="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба 
г семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јок 
д год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно писамце:</p> <pb n="97 
 ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба 
шчани креветац (миндерлук) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори. 
 доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим  
 ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћ 
ла је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред по 
е док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се п 
еве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или 
ској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго 
чини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође ко 
азговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку  
овци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било 
а јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гусл 
ин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ак 
, Господару, могу и постојати.</p> <p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Не 
жи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нека ме, Господару, могу и 
 —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће с 
 дуги дан.{S} На лепој високој диванани седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе 
о Јоксимовој кући.{S} Јоксим пред кућом седи, пуши, и нешто се разговара са женама о деоби коно 
може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ је једак и онако; њему сад ма 
quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> <l> 
и, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући 
о од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мор 
па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и 
а послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пр 
о и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, до 
ета гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се гураш, не мореш 
ве случајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>заврше 
ној једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, београдски кад 
ђених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих 
 нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зе 
</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, 
ком, и почеше га окретати онако како се сеје жито, говорећи:</p> <p>— Господе помилуј, Господе  
арија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> 
ића, из Ражња.{S} Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p>  
о небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори м 
{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од 
т и викне:</p> <p>— Давидовићу !</p> <p>Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља,  
 пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, и прво прочита овако једно пи 
а.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар Живановић допаде, отвори писмо и прочита:</p>  
олитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који дола 
 неколико људи из околних <pb n="30" /> села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јованови 
не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша друга ово не носи......< 
в , вели Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће  
беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турч 
ако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година  
!{S} Нама је засад доста овај једини из села Мозгова — кад се већ мора да прича какав је и како 
аде Игуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:< 
чи, одујми песму, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p 
бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично ју 
на клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика а јужн 
 Јованча: — они не могу заћи од села до села и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што  
ац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих 
шних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збира 
ну.</note> <note xml:id="SRP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note>  
пшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тог 
у: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, с 
два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је он 
 вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридес 
лађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и 
ајпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пр 
и Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један мо 
 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на уба 
так, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде својим  
ожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред 
града, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаш 
тог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} Он се 
/> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћ 
о селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво  
гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно котр 
о срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошап 
овно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да  
уши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дува 
S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко детенце, и моли да му га Кнез к 
e" /> <p>Кнезу Милошу дође једном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога чо 
Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е  
тира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је 
а пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма се 
 свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до посл 
мах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили  
 Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div typ 
 то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некак 
 разговара са женама о деоби конопљаног семена.{S} Милунко приђе, назва Бога, седе, и поче се с 
али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те пр 
.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као м 
е може!{S} Вођ га доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, ре 
пе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахиј 
ар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих  
>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх м 
 навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро! друга је ово вера други живот ; и најбољи да је 
тарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А  
Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред њима пока 
 их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама 
рошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Свет 
 у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Све 
} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје  
20" /> <p>— Простите, и благословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! 
а Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док 
 колена и запиште:</p> <p>— Помагај, да си по Богу отац !{S} Наше се куће пале, наше се имање г 
нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пође 
 те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и  
аваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме тво 
и те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“< 
едном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим  
p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледај 
о твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду  
 живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драг 
е <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола саха 
, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити тр 
 о Светом Сави, наставља Поп: — никаква сила не може истерати ни једнога листића из пупољка, а  
hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> <head>НА 
>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone unit="line" /> <p>Н 
РМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУ 
сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе меру, кад притиснути народ осети довољну сна 
ад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је пробило сводов 
д препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S} Само ми  
! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— 
 оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свог 
о да причају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> 
зана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке муке ђаво 
тле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметн 
жњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Ма 
ом, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнове народнога духа коју је, радом својим, в 
S} Кад га наместе и припале, оно му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да  
ј Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам  
мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако поже 
"line" /> <p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му  
богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се  
ено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, 
ку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се  
и оде!</p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму  
нез-Милошевим казати: јесу ли потурчене силом ,или својом драгом вољом ?</p> <p>„Од њихове изја 
ате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, м 
ед људма Кнез-Милошевим казати: јесу ли силом или драгом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Фре 
 пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , 
ко је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере,  
ету на видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, 
 били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас данас малк 
ајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из 
једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка посл 
 Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Руси 
радски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад 
{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевано 
век, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те 
ично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S}  
 говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаш 
ко :</p> <pb n="51" /> <p>„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, 
е надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не 
е неких седам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно 
часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостиван јеси Г 
 беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху  
 кадама може похвалити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она че 
д вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Ца 
>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмиц 
ље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину р 
 тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени 
благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line" /> <pb  
</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају љу 
елите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и 
сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте си 
Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi 
а му је, Господару, одговори Милутин: — синоћ сам био на вечери код једнога пријатеља и твога и 
е опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју 
ри, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> 
у они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа њ 
 како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у 
му.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах б 
ади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та 
{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <ref target="#SRP18790_N14" 
 највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу поруме 
све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и  
 ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не море,</l> <l> 
да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаш 
у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп изговори лагано, и пошто се 
аља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једно 
м, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стар 
 се брзо разнело, и опет сви не би били сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> < 
мним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, развученим  
се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— 
ру.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастир 
ћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади један 
дан динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи 
полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година 
 горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, ниј 
/note> <note xml:id="SRP18790_N32"> <hi>Сјајни знак, орден</hi>.</note> <note xml:id="SRP18790_ 
 спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ро 
за Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S}  
еках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Р 
тнице, полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb 
ђу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана 
ни, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је ок 
ави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше се крстити.{S} Поп очита једну к 
изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем  
} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше као дан.{S} Кроз прозоре с 
ву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у с 
 target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, полази одавле 
ћ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије 
и друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава надао се своме владици  
ву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често  
морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из 
вори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се скоро видимо!</p> <p>— Да Бог да! понови Марија, и нехо 
ђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је  
/p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 
у мисао, једну зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе  
ш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАК 
!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах 
ку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и руга 
приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> < 
</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред зна 
ковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Милава п 
 побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! 
Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао пост 
род се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, 
бораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, 
 чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род 
певаше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Госп 
> <l>Помози му Бог !</l> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Бог !</l> <l>И сâм Госп 
 , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и  
 два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !</l> <l>Помози му 
’Вала и поклон свима редом!{S} Писмо за славе и закона; сад да пијемо за крста и крсних имена:  
оври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона“, дотле гости два и два певају:</p> <quo 
 <pb n="15" /> <head>II</head> <head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l> 
ЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Сто 
вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и бер 
hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На окриље рано сп 
ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи,  
и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги мој Ђу 
же, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И оп 
е с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Н 
ана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на колачу <hi>крсну свећу</hi>, н 
ви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре  
 који је сваки дан све више задужује на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> < 
поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред 
оран !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на св 
> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да  
 пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуш 
ао какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо  
ље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела ср 
итати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, м 
лада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђ 
шећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да разв 
прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за 
е и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога друг 
лунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се  
разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанк 
> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако рад 
мо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше разилазити с тога  
Све муком мучи као да душом не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кули 
сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан,  
p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се 
иком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагрну 
у га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p>  
дећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да помене што 
о на заранке кад однекуд међу свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он до 
 старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , 
 до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац 
 слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S} Вођ га  
 је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка 
е учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече оне проклете две речи: <hi>Гљај готивно< 
>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{ 
На ! окваси грдо : биће јасније!</p> <p>Слепац се напи; врати домаћину врг, па на ново повуче г 
епцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руч 
 подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гу 
у даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Г 
вши добро по сабору, рече Здравку нешто слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а сл 
 /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помага 
адосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожеље 
сме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико  
д све пажње коју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Он 
но је Недељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни  
зивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече:</p> <p>— На ! окваси грдо :  
говскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота  
{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад ле 
азе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Т 
 точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради К 
 виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначк 
</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>М 
ћало.{S} Марија и Милана, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, а 
лавила род и берићет, живот и здравље , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који 
народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће  
д већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један 
е, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето 
/p> <p>Луп ! луп ! луп ! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} 
ић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi>  
i>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико  
Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама,  
ре</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променит 
е дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше 
Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за 
i>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турс 
ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се 
јој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој слу 
оје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само д 
епо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Ни 
 досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслу 
Зар не видите како од неког доба и деца слуте на бој ?{S} Нико им не каже него им се још закраћ 
еје, кад почну овако говорити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви,  
ро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу,  
 /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суман 
 говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде на добро!... .</p> <pb n="12 
ци, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева  
 прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и  
ичића.</p> <p>Расклопивши књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и 
/p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима но 
<p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново за с 
 коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n="103" /> <p>Превртох неколико 
ји мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Ху 
е смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све шт 
) на ком гости седе, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, к 
акон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говор 
} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати бе 
знаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу песму овако 
дбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако твр 
ноги људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S}  
олико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже  
оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне зво 
о да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, ра 
 ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> <l>И гр 
ју и пазе.{S} Веома би било неуљудно не слушати беседника, ма он говорио најнесланије лажи.{S}  
у</hi>.{S} Сила Бога не моли: морало се слушати, и, кроз пола сахата , Марија и Милана већ огрт 
Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо 
ичаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много виде 
аш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико  
 Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Сма 
де пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место у прв 
тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !.. 
!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, 
ледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци н 
таше само њихови рођаци, пред којима се сме све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћ 
тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а 
сет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је 
аче је на руку, и пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њ 
> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Беог 
ко се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Аг 
 човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срц 
ри, „доктори обојих права“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе гр 
 он се онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага го 
 силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{ 
јаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако н 
љи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пи 
унко приђе, назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окр 
ели један очевидац, за време ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне 
ски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи 
ахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— А 
е слагала, рече Осман: — девојкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати ис 
мео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.... 
то допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту сле 
гло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у 
штроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав 
:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и без пила 
 послова, ни озбиљност оних прилика, не сметаху Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као 
 ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му 
Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст,  
} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде му једне  
 дар, Суља рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће би 
ед по дне , из куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски кол 
њеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим 
кривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћи 
ој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пре 
шкир с њега и пружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жа 
ком <hi>Петријом</hi>, с домаћицама <hi>Смиљаном</hi> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и чети 
екад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје !{S} Не слушајте ни нас н 
-- </foreign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и одобрењем Кнеза Милоша! 
? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се 
 нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p> 
а сад већ сама себе једе.{S} Само ми да смо сложни и договорни: кад почнемо, да почнемо сви у ј 
/p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p>— С Богом, Господару 
! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p>— Од мене се бој, одговор 
То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописан 
онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али че 
; и најбољи да је, он за нас није, нити смо ми за њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране к 
астанка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама 
бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих  
шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} К 
 Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да  
ти вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мен 
оје је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{ 
а народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, докле год му се мили бити оно ш 
еру, кад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устај 
 на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз бр 
} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чек 
браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озе 
вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone unit="line" />  
<p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с тр 
а никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.< 
pb n="73" /> <p>— Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану. 
нога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке  
осело , да се разговоре, и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, 
ом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> н 
 <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце 
скоро вратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар,  
, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> <p>канцеларија и про 
ндер загледа боље, и .... кнежева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„ 
„каве-оџак“ (где се кува кава); и друге собе за придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема д 
, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадио 
оју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Ц 
им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити 
ила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово сан или јава?{S 
рстише, пољубише крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који с 
коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{ 
па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи мом 
че их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена 
 у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p 
јанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи разгледала све госте у мушкој совр 
 плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он упра 
м.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољу 
ку совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и раз 
 да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога 
 добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри 
uote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава  
 момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те но 
који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и закона 
<p>Јованча, разговарајући се с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши 
им ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он  
19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p 
p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и кадећи свећу по други пут 
евих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину 
јвише доносила јело и пиће за гостинску совру, Милана пак послушавала је око совре женске.</p>  
арије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi>вој 
 ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама 
ка, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као б 
 Ешкосън,<ref target="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што с 
во зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући бе 
е ретке које не писах ја него Мојсије и Соломун !...</p> <p>Може се догодити да ове њихове речи 
ote> <note xml:id="SRP18790_N36"> Приче Соломунове VI, 10—19.</note> </div> </back> </text> </T 
RP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, п 
ју човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S 
и Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишин 
оља</hi>, где се Кнез моли Богу; његова спаваћа соба ; оџаклија;</p> <pb n="49" /> <p>канцелари 
оплашише, разбегоше, и с једнога самара спаде мех с катраном, и просу се по калдрми.</p> <p>— У 
ло , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговско 
јаше истерано да огрће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дво 
ма „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је би 
лике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" / 
а Турчина Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p 
и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Ни 
чь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU">Уста к 
а:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она кој 
ове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослоб 
 и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у н 
Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранк 
о које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде,  
ге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се за 
 заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да 
жем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наго 
d> <head>БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често сам 
тињскога дана !..</p> <p>На окриље рано спремаху се Голуб, Иван, Јованча, и Милисав да иду.{S}  
одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са три 
Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћ 
анча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо  
а се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесар 
а ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградски 
. <ref target="#SRP18790_N28" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли  
иђаху к Београду једна затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало д 
дија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље дола 
" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу  
м</hi> и <hi>Милисавом</hi>, калаузима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би 
у, приђе кмет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Зд 
чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као  
аћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу  
 <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у х 
мак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади с 
рти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метну на полицу 
аси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају, матере децу при 
у као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље  
 Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још и 
але, наше се имање граби , наш се образ срамоти, наша се вера ружи: народ се већ расељава са св 
аху друга кола, која окружавају око 100 Срба коњика.</p> <p>Пашина пратња виде ове необичне пут 
жани људи.{S} Плану неколико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кол 
а су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци 
ора има једно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из св 
 Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих за 
турчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ћ 
ете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је бр 
ш са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се  
 зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху до 
!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и п 
 /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурну 
>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отв 
Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Паз 
p> <p>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им дон 
азговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то 
ш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> непр 
и турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих 
у то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду та 
ори писмо и прочита:</p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њи 
уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— 
рани сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет уму 
ђи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи  
писах причу из доба постајања Кнежевине Србије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На 
а се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу 
у ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да д 
и хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гургусов 
 <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталог 
 </p> <p> <hi>Сви ми да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу  
l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне,</l> <l>И да друга постане суди 
корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тог 
94" /> <head>VIII</head> <head>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!< 
н је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ; заробљене Срп 
 она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</ 
р.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете жедни,  
} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене  
 кровињаре.</p> <p>Једино благо које је Србин могао имати, једина његова снага и узданица, у то 
кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p 
м пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако тре 
ћи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидо 
он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не дај! да си по Богу 
њма);</p> <p>За делијама се носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (ко 
>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка др 
е носе пашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показуј 
носи распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик 
месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref targ 
уни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач,  
 не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и  
ш!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна гласа 
адски везир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамеди 
-Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око 
 он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду  
.</p> <p>— С Богом, Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де,  
а у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда  
 од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољ 
ад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и  
Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, ко 
ез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев 
t="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру 
<p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а нос 
 и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од 
!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До ск 
l:id="SRP18790_N5"> - Нека вам је јутро сретно!</note> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нека је угод 
 одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Ту 
а ово благо, ово богаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо 
 мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да с 
све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Н 
се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори девојка.</p> <p>— Да Бог дâ, да се 
нар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је св 
 <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху д 
ом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данке, лаке ноћи, од Бога помоћи; подаруј ми сва 
веће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу 
аруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми срећне данк 
p>— Нека је на здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницам 
 ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко изда 
еси, подаруј ме добрим здрављем, добром срећом, срећом и напретком, дугим веком; подаруј ми сре 
 на славу себи, на напредак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сре 
 горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу  
/quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина за крсно име, домаћин рече:</p> <p>— Да 
рила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела 
ћа , са својом мајком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред цар 
у тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било  
род се сјединио и ослободио ; заробљене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго 
 само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да се врате својим родитељима;</hi></p> <p> <hi 
р доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Фр 
га комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, 
 Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин 
ој цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</ 
кићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан св 
ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Ср 
тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који ј 
чь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU">Уста као......</ 
 у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу,  
мен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, М 
аузимање Кнеза Милоша путно !...</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе ј 
да о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се варам не р 
то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бит 
-</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких н 
ра Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb n="73" /> <p>— Благо 
у пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима затварају,  
љаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли 
виједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту  
љено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се п 
ном, с њиховим матерама и осталом јаком српском пратњом, пође за њима.</p> <p>Од Паланке до Бео 
а, са својим мајкама и оружаном пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p 
удан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је иш 
 на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!</p> <p>Же 
Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег- 
у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад један исти , свакад непроменит, 
рци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи,  
hi>„Ко издао издало га лето; не имао од срца порода , ни мушкога , ни девојачкога ; рђом капао  
дао, издало га лето !</l> <l>Не имао од срца порода,</l> <l>Ни мушкога, ни девојачкога !</l> <l 
е она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите вер 
ахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство,  
 том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div t 
 и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, заборавих све, па 
зити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{ 
ан јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и 
l>Руке које прољевају крв праву,</l> <l>Срце које кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на 
из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, в 
ћи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — биће  
х се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем,  
te> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу д 
и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место да 
ећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што кој 
е то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, 
 и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, 
, једна би девојка, или млâда, донела и ставила пред њега врућу проју или врућу погачу, и на њо 
ници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његове заповести.</p> <p>Кнез брже боље  
nit="line" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <h 
емљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту 
ву и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, дом 
аше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите  
ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</ 
к што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца 
нчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше махати око кола, говорећи:</p> <p>— Девојака не 
е с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милан 
ин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њега и пружи га домаћиц 
даше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости 
ва !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше су 
лош је могао бити и прав и дволичан , и сталан и променљив, и веран и забораван ; али у једној  
дан исти , свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</ 
ачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окру 
зишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је онд 
p> <p>— Онај, одговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао 
пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игумане! викну Кнез.</p> <p>Секретар 
 пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да пл 
S} На сваком ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свак 
ватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га, даде  
шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{ 
м , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила 
к овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од М 
Господару!{S} Дотјераше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти  
 такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та 
м пратњом српском.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли  
> <p>Девојке још јаче врисну плакати, и стану се клети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То ј 
добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се добру није надати!</p> < 
ја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о от 
њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; јер, доиста, живе лепш 
посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! из 
, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским јези 
нине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та ј 
ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка намигивала <pb n="79" /> оком, узалуд 
 развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велики А 
коњма да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> 
Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не продре до снаха  
тива која им се доносе.{S} За све друго старао се неко други.{S} Коме би овакав живот био мио,  
 згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану пророковати зло, онда се 
на његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекну:</p> <qu 
пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше ов 
није бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз< 
 не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пиштоља проју кад им се где у селу  
 вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А х 
али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учи 
 а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости смакоше један до другога те новима начин 
 данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се одвикли од боја; б 
 /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагуј 
п!! <ref target="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, на 
> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буде н 
.“</p> <p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За ти 
бично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепше девојке у св 
ма, рече</p> <p>— Заповедајте!</p> <p>— Старији Бог , па домаћин ! одговорише они.</p> <p>Онда  
аћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја 
ме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковал 
ма, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља п 
а!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати 
 наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Синај 
га петка, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да ви 
свакояке пасоше и мушкомь и женскомь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящ 
самога приповедача па, поменувши му, по старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека 
p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У  
ој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије.“ Жена ова н 
ђе време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох 
пунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош 
и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; паш 
чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити 
>— Девојака не дамо до Београда, док се ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али 
лужио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, 
здатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу  
оји ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог поживи!< 
и знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Срб 
 упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Де 
рле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће с 
јближега, и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори  
ене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , м 
 сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророц 
 <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар: — Сад вам је право: плашња з 
све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...< 
ах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас.{S} 
овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>—  
подобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим 
тојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи други одабрани београђани.{S} Сви б 
вети Романе!{S} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир 
ели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мрт 
нац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi> 
 се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао 
 пасошемь, да показатель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target="#SRP18790_N18" 
<p xml:lang="CU">Име и презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списат 
рзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буд 
а конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се 
овор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="chapter" x 
ија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други 
 <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заро 
жину, Поп Марко рече:</p> <p>— Добро ви стигосте!</p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — удари 
 није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="cha 
тар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и  
азговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресе 
ога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истин 
p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића ,  
арод; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и 
ито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нестрпљиви  
te> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ 
укаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? 
 Мађара: — Ми се не можемо повратити за сто година од дојакошњег ратовања.{S} И зар сад на ново 
 у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с другим госпођама и девојкама, служила 
ех као праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <mi 
етну с њиме , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том с 
/p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку 
 му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марк 
тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Ражња. 
а се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јова 
њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје.“ 
уботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , позд 
 може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслут 
чевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојн 
 , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у 
l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S}  
дан и на највеће годове.</p> <p>Јаћим и Стојан беху срећни с породом: имаху обојица и синова и  
" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се о 
то он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда и 
ите му, да смо ми сви спремни, одговори Стојан из Лешја: — само се не можемо дуго одржати.{S} З 
воји?</p> <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад  
беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и  
тву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Гојковићи</hi> са својом мајком <hi>Петријом</hi 
села.{S} Међу њима се може поменути <hi>Стојан Јовановић</hi>, из Лешја; <hi>Милета Карабаш</hi 
одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори врат 
каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није  
ри њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17  
"31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо јамачно сви своји?</p> <p> 
ојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одм 
ло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <hi>Крушка</hi> о којој по неко јут 
ћи.{S} Кућа јој је била она која и сада стоји према „Староме Здању“ и зове се кућа „Саве Спаије 
сната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, 
о тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} 
љину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видите колико нас света гледа!</p> <p>— За то т 
хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи 
о!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време  
мињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Стојко опет наздрави колачару Милади 
Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одеве 
ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав к 
 се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако се 
рговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP187 
 ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други турски ок 
/head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор био што при 
угим госпођама и девојкама, служила око стола. „Мушка рука, вели један очевидац, за време ручка 
ме ручка није смела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или мл 
и незвани гости.</p> <pb n="31" /> <p>— Столе, брате! рече Јованча Стојану из Лешја: — овде смо 
жи.</p> <milestone unit="line" /> <p>За столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега  
му Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред 
 коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише, разбегоше, и с једнога  
јено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се наслањају на  
" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажа 
 мораше и Крушевац оставити.{S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељак 
ше небројено света: окружили га са свих страна; стражњи се пропињу на прсте и предњима се насла 
</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас дуги дан.{S} На лепој високо 
оше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пуштајте девојке! и јурнуше да их отму 
е и поче гудити.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote 
ису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — девојкама није смео помен 
е, разишавши се с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S}  
Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У т 
ш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да  
ређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковим 
лини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а  
страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је ц 
> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила  
и ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с једнога места, са сабора, ноша 
д не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреб 
столом, Кнез обично ставља себи с десне стране млађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с лев 
 мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве , готово спроћу Светог Романа, село је Тр 
ватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча</hi> и <hi>М 
>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" / 
ком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место ружног споме 
 час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У је 
 Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у К 
ом.{S} Њима Паша рече да стану на другу страну.</p> <pb n="91" /> <p>— Јесте ли вас две, Марија 
уги без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајк 
е највише примао подворења, и дочекивао странце и дипломате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „т 
едан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом спроћу једне стране државе.{ 
</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам ку 
је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упи 
p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суману 
им ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће Свети Роман; проговориће 
 својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисм 
ало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— Варда! варда! саул! саул. <re 
ој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како је б 
кле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве песме , дотле многе госте пробијаше з 
абору претрнуше од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеш 
екне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико није чуо  
так после по дне, пође с многобројном и страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се про 
 подранку, на беломе данку, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и неразде 
{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на 
 народ слуша, да га се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бе 
осте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте је нудио гологла 
Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да 
есташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио  
 врућу проју или врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} 
епше.</p> <p>Дуго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки пр 
ајљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n="vi"  
е, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, р 
омь, и старомь и младомь, и здраву и клясту, обявлюємь настоящимь пасошемь, да показатель сего  
з трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење 
 Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, свима се м 
сећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико сто 
лиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо слу 
Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја 
а на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на после 
ко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих  
нати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S}  
них села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на догов 
 <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе н 
рци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе народа истините , и да је заузимање Кнеза Мило 
ано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али м 
коло ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Свето 
ј разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе 
узи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p> 
а и зграда нису Срби смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице 
 мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, 
 добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трго 
 ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! 
у кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Н 
а су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изгорели,</l> <l>Само један камен остануо 
l>Да је месец на земљицу пао,</l> <l>Да су звезде крају прибегнуле,</l> <l>Да су њени двори изг 
ећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> н 
 са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је 
уче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне 
обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <h 
му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Мар 
речи прожмаше сав онај народ.{S} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекн 
 у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу ј 
ђе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је 
слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд у 
 конака, није без интереса.{S} На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве 
 српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царст 
о необична.</p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi 
, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од 
ио с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> < 
 је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S}  
своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито гд 
ега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашавале кнежево расположење кад се низ 
а нису познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке ка 
песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</p> <p>Дуго је везло преко ј 
>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као 
 велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> <pb n="78"  
ку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богас 
S} Са свих страна, из свих села, грцале су гомиле наоружаних сељака, јетких, љутих, готових да  
дају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место 
затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење ! 
 мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <hi>Милета</hi> с. 
љене Српкиње, враћене из ропства, нашле су свака своје драго.{S} Српска мисао корачила је напре 
пад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ 
пред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак тога народног пос 
о једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гле 
хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не 
ако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје старије сестре изишле на глас као најлепш 
 остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајућ 
често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали  
ше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали дванаест овнова !{S} Кад га наместе и при 
е не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загрт 
ујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ћ 
сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, 
ећ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и с 
и трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврел 
то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да се састану и разговоре, па се ет 
о чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, напомене турску силу и 
им спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то до 
причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се  
евачки, и подримски) <pb n="93" /> који су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букуреш 
S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је с 
ли су се и путницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о 
свећу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано 
</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити  
анколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавали ко је и какав је.{S} Кад слепац преста, 
 га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи оп 
ш да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја м 
се здраве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћи 
вама, браћи својој !...</p> <p>Они који су ово гледали, и који су знали да се Милош, кад хоће,  
били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове винограде, разишавши се с рада , раз 
ивати не ради њега, него ради оних који су као он.{S} Људи с оваким карактером можете срести у  
<quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да се </p><p>види колика је још творачка < 
ам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте 
му, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или пот 
 као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и песама.{S} Најпосле јаснијим, 
љаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар 
утања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардити му 
имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и онако чест 
 читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз 
} Лазара су познавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али  
њску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, н 
але.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Ху 
међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са знањем и одобрењ 
</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари људи: — ово на нешто слути!{S} Дај Боже да буд 
де до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је 
допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је 
авала је око совре женске.</p> <p>Гости су седели, јели, пили. и разговарали се.{S} Кад би пред 
дружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се под његов 
ри!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устанич 
овести.{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд. 
м су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови ост 
азала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пр 
дина, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића. 
 ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико има људи који су се причешћ 
} Подигни Жику!{S} Доведи Стеву!{S} Ово су све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с кра 
ове, на два је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли 
асних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, докле грло његово јекн 
Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милана.{S} Никакве реч 
! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комесар:  
Поп Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све 
ед ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; како је све живо - природно. 
илана казиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога р 
.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци 
 их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Б 
да дахне, слепац, као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни,  
и <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска 
и ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<re 
оговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су 
Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако М 
а, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читал 
ко гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао с 
p> <milestone unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да  
ићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их нап 
 њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том трен 
!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш 
нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да 
<p>— Зар више нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћ 
дум! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb 
е четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје 
</hi> из Јошанице, с <hi>Иваном</hi> из Суботинца, и с <hi>Јованчом</hi> и <hi>Милисавом</hi>,  
ске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, непозната.{S} Једно 
, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су дош 
> <p>Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао 
је боја: на горњем боју ово су главније сувоте: <hi>богомоља</hi>, где се Кнез моли Богу; његов 
овић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он  
м пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцим 
<p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на  
te> <note xml:id="SRP18790_N21"> Турски суд.</note> <note xml:id="SRP18790_N22"> Јагње моје!</n 
ну; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом па 
Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је све 
та тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се  
а прихватише и изведоше на поље.</p> <p>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим без 
у Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчев 
Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани с 
и да преврне,</l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’  
 трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао по 
а чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господару ! одговори јаснијим гл 
моје крсно име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ;  
ађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га  
ичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и, дижући молиоце, поче гово 
ојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се 
ипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас  
енови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемо 
д Паланке до Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p>  
ећ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ;  
 лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на св 
а има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се 
ећ потпунце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла К 
еђу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извади 
му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те уд 
лиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај га као биров кучку!</p>  
Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти вели 
ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди да обојица с  
 прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак 
ко пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте 
"#SRP18790_N2" /> море рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко се 
и не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престала је песма и весеље; само се говорило о ов 
догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима Коштуницу, п 
а немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махо 
стави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Мил 
 где има добре стоке!{S} И одмах показа Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Мар 
, и с настојником <pb n="44" /> његовим Суљом.{S} Поп Марко, несрећом својом, опази да се ради  
оју је обраћао на људе, на слепца, и на Суљу, имаше кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини 
кне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевића, па пр 
 и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га к 
ушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се 
"12" /> <p>Прости свет обично верује да суманути пре могу проказати вољу Божију него најпаметни 
 <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свакад и наслуте.....</p 
чем време дође, оно мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити 
ах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је ув 
као дан.{S} Кроз прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" />  
ови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити 
о дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој 
красни данче, јутрошње јутарце, и јарко сунашце, помилуј мене грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, ко 
p> <p>— Познајем , како да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо  
ори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p 
</hi> о којој по неко јутро, кад огране сунце, вија по који обешени кривац.</p> <p>Да погледамо 
 беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да  
тића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа,  
. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Позд 
о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Ту 
о мора бити.{S} И ови суманути, с којих сунце греје, кад почну овако говорити, на нешто слуте.. 
и:</p> <p>— Овде нешто има!.....</p> <p>Сунце већ беше нагло на заранке кад однекуд међу свет д 
 топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца гов 
е сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу  
ије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога 
> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Мил 
_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Тата 
на излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде нег 
еди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу 
 сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце 
ом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва ко 
че се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у уши 
Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да  
а !<ref target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло  
ма скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_ 
из Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим 
на која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасл 
пљунете на образ родитељима својим ?{S} Та боље је изгубити главу, него своју огрешити душу !“< 
могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не  
лексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: 
вети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по чудотв 
 је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитв 
нез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој ниј 
 и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих  
после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њи 
јим друговима:</p> <p>— Видите ли, како та држава зна за своје пријатеље!</p> <p>Брже боље обуч 
и се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица изиђе пред госте, и из кола прими две жене  
 Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> < 
и се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко 
 свиња! рече домаћин смешећи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на ч 
, књиге разаслане, поруке све извршене, тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али  
атко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </ 
акад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљ 
о не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Аврам 
анима — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови су њени в 
ње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у ка 
с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Припо 
 се, задовољих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од да 
> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi 
е...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone  
 је било турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi 
} Ком прирасту деца, и дохвате се рада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна дав 
ле деце, нити какве друге јаче задруге, тај је ишао го и бос, гладан и жедан, постан и жудан и  
други.{S} Коме би овакав живот био мио, тај свога века не би ни поумио да изиђе испод крова Фре 
зар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на једа 
уде.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред 
ев секретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Беог 
ом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устал 
оказује да су се ови људи рочили, да се тај дан састану код „Светог Петра.“</p> <p>Пошто се сви 
 ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете ка Морави пут Крушевца.{S} Марија и Мила 
вако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у је 
!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год 
а коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет гура се једном кнежев секретар, носећи писма и 
чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи 
ало дувана, и пружио би Милунку који би тај дар журно дочекао, па би напунио лушу и запалио, по 
утака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај, па му грунуше сузе као киша; саже се сам и,  
ега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето тај Милунко беше на сабору; и сви одабранији људи уклањ 
а им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Срп 
 буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1879 
ана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што ч 
оме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све по 
ри, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трже  
чим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S 
ицу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на 
 Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Ал 
ед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гле 
ти да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља прича !... 
а и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав късмет,<ref target="#SRP18790_N9" /> нека буде и  
, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line" / 
пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш 
></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а  
 обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми с 
 каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с 
е сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села Мађара: — 
мамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S}  
и.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће  
ама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српс 
иротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да  
етог Романа ?</p> <p>— Одавно се, кеко, тако говори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај ма 
 већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хт 
наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас 
тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се 
S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на  
/hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне су мимо своје  
словима, о својим дневним потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај све 
после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац),  
може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на 
 <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа  
ође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додаје Прван: — да се не варамо!</p>  
њих крваве сузе полете на очи!</p> <p>— Тако је, тако! прекиде га неки Прван Киселица, из села  
е се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из окола.</p> <p>— Онда на  
 у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „К 
азар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако ч 
 махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорика 
кне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који у 
е јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни 
 као да познаде колико су људи, који га тако радо слушају, и од себе жалосни, па окрете другу п 
у о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} Марија и Милана казиваху све како 
и џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ- 
шко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже 
х се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Ми 
ад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на на 
народу и спремају нову буну; како му је тако нешто нехотице наговестио и Дели-Поп Марко из Мозг 
коме српска књига, српска мисао, дугује тако много, и који је сваки дан све више задужује на сл 
 исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>—  
брењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској пр 
спослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако дан 
а, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага 
</hi> (Кнез Мијаило док је био мали), и тако даље</p> <p>За време ручка , или који прича што из 
аво ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало:  
а, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к заспаломе Инџи , и са 
вота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка, драги м 
да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milestone unit="line" / 
 особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богато 
н из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Аг 
е и тај Лазар.{S} Обучен како сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу,  
у пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста 
ловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се и 
од на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Б 
а начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, постао данашњи манастир <hi>„Свети Р 
на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше нешт 
два чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад? 
ћи то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога 
илостиво на мене грешнога!{S} Молитава (тако) и светих отаца.{S} Простите оци свети и благослов 
; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, с 
> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми  
ке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле н 
 којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном, поред многога другога смеја и шале, кад се 
 о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без поко 
p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, дра 
причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n="103" /> <p>Превртох не 
ка кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани 
роџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, 
ни седи задовољни Кнез, и гледа како се таласа коло веселе, сретне омладине.{S} Кроз тај свет г 
о приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit= 
м, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Бож 
о име, помози ми : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку 
 кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, окади себе, сву собу, 
<p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре свећу, говорећи 
рсну свећу</hi>, неколико груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чи 
ратио из Видина, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку 
арији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, н 
 дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p 
е следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши  
ива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и о 
get="#SRP18790_N21" />: нешто се крупно тамо већало.{S} Марија и Милана, да би им било слободни 
даш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се  
ек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свога.</p> <p>От 
уго је везло преко јасних струна његово танано гудало, дуго су играли старачки прсти његови, до 
о му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је 
 али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>П 
еки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,саул <ref target="#S 
 конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, 
33" /> И пред кнежеву диванану допадоше татари.{S} Инџа се скљуси с коња. побауљке изиђе пред К 
 граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> 
 сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За о 
 Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не буди тако!{S} Па се диже и приђе сам к за 
="#SRP18790_N19" /> и пред конак допаде татарин са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали 
постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим суруџијама.{S} Они се упу 
 и наопако !</p> <p>Једнога дана долети татарин из Београда, и донесе велики један пакет.{S} От 
и границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пи 
/p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође.. 
ашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза г 
дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна 
 нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у 
{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно 
унко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — п 
м био на вечери код једнога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здр 
— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb n= 
 мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити с 
 <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, 
 састанка, драги мој Ђуро !</p> <p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1 
говори Паштрмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како  
 такога починка без покоја, дође ми ово твоје писмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми 
и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пи 
шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме сваке муке и ђавоље области.{ 
одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <h 
 ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опо 
 родили да се </p><p>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На л 
ворио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без  
оним , молите Господа Бога, милостивога творца небескога, за мене грешнога.{S} Свемогући, истин 
ити, многомилостиви Саваоте, саздатељу, творче небески, који си и мене створио, управи ме прави 
 као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="4 
, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога коме 
а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутањ 
он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књи 
 порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — по 
p>Јаћим још извади један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе ча 
од свукуд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком пес 
валности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под Турцима ! 
да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа о 
колико пушака.{S} Срба беше много више, те на силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хт 
а нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке које не писах ја него Мој 
 а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p>  
д Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са женама.</p> <p>По ручку, Кнез легне  
 своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, а 
ва често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради оставља 
, на онда приђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све г 
сера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил- 
се, и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p> 
Стари се гости смакоше један до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Г 
S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што  
се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад 
раше ме, и рекоше да станем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито 
и у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</hi> </p> <p>Милош јекну...{S} Зовну Жив 
араме на дугачке мотке, машу око конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку 
раш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут  
, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују 
ажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовањ 
 познаницима.{S} Лепо беше погледати на те гомилице народа које се крећу од манастира сваки к с 
тојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , поздрави се с путницима, прими од  
м, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни 
кох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежит 
 што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани љ 
озго од Мечке па до Дунава.{S} Један од те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај  
S} Тада, неких година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Велико 
свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Беогр 
н мах стаде, и дрекну:</p> <p>— На ноге те, људи!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{ 
Благо мени, ево мојих снаха!{S} И приђе те сама скиде с коња Марију и Милану.</p> <p>Сутра дан  
је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и в 
 Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изговори Ја 
зговори лагано, и пошто се добро обазре те виде да су све сами рођаци око њега.</p> <p>— Камо с 
тим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусе 
, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри  
тку молитву, па <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове  
 крст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на 
 уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу св 
роћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота  
ли Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да  
е ли си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </ 
ијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке поднијело 
ада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши те људе, Милош седе на своје обично место на трему.{S}  
</p> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> 
и учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из т 
жевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и ослободио ;  
 За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господару, одговори 
зима, спусти се ка „Светоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, о 
ућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са својим мајкама.</p> <p>Не п 
а, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p 
и на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незвани гости.</p> <p 
је теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем о 
> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вр 
н! <ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Те своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} 
ки бити</l> <l>Веће раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ ј 
умама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство 
 харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> 
 ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог створио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чи 
гаство, није никаква срећа за мене и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцни 
оворе паметни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по 
дим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi> <ref target="#SRP18790 
 закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе 
и право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за  
це; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти ни 
м путем, научи ме творити вољу твоју: к теби прибегох ; не дај смрти без покајања; опомени се у 
х: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујева 
9" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине тај разговор, Марија и Милан 
 све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref target="#SRP 
а био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target="#SRP18790_N25 
 ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чин 
еран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства 
 n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у 
е; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</ 
разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажаху, смотри она боље  
 места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима које је у кавани за 
а што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год суманути почну нешто да слуте, свака 
Оно може и тако, Прване, вели Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“  
 био крај Београда.{S} Даље се находила тек по која ковачница...</p> <pb n="88" /> <p>Кад спров 
.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше 
ра).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке дв 
рунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре 
Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош ј 
аве и питају онако , као они који су се тек јуче растали.</p> <p>Излазећи малко пред Јаћима и б 
арају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме Србин да по 
 пође...</p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milest 
ти.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних које су и међу лепима најлепше.</ 
отице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> < 
тојанова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здра 
ек!...</p> <milestone unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и с 
здравље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четир 
незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча К 
<p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и пра 
одирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима  
5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје п 
своје речи пропраћају и они таким истим теменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му  
а их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам ша 
мучениче Стеване, Свети Василије, Свети Теодоре, и вама се молим и поклоним, молите милостивног 
жаних сељака, јетких, љутих, готових да терају освету до последњих граница.{S} Народ се љуљао к 
 најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мрачне кровињаре.</p> <p>Једино благо које ј 
ма.</note> <note xml:id="SRP18790_N27"> Теферич је место где се весели.</note> <note xml:id="SR 
у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="#SRP18790_N27" /> с обичном својом 
 несрећа може и бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, 
а их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обриц 
 му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова.</p> <p>Један његов чинов 
{S} Народ се љуљао као заталасано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна н 
} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на 
е мисли, тако заплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима,  
че с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече р 
 до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петка, после по дне,  
видовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске сил 
"#SRP18790_N14" /> видовне и невидовне; тешкога дуга, невернога друга; тешкога бољезана и ђавољ 
ег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчеви 
Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га  
tone unit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, Иван, 
е једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукнен 
<p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да платим сада и ја мој!{S} И <pb 
рак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге с 
и таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми 
Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти иде Кулин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти д 
?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не гле 
одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја ук 
 преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Гос 
ате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маш 
 срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више не могу казати; страх ме је да вас не нађе какв 
ак науци, и на срећу народу!</p> <p>Бог ти дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако с 
<p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти нијеси служио, него заповиједао.{S} Тебе је Бог ство 
а тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке  
га!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, помо 
од ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти,  
н-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l 
као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарел 
Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чак 
коше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Господару ! одговори Вучић 
 те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> <p>Они му на 
манастира сваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, пол 
>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјеш 
!</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , к 
> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — ид 
га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш 
.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма и жив 
вој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људи иду да  
 одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! а 
и , помози, разговори, и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{ 
мо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> <p>И опет окади све низа совру.{S} Кад се в 
њега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара јој сваки, дајући руку да пољуби.</p 
, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве речи прож 
! да си по Богу брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одгов 
ши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан д 
 њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме светом знаку веруј!“</p> 
лдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коњ 
 колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич се г 
ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и 
дем ја! понуди се Милунко.</p> <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем 
"24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По  
 Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово з 
сподару! рече Вучић: — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткр 
нас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако  
и да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износ 
 просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавш 
снем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах п 
<p>После молитве, Кнез доручкује.{S} За тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све 
 Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , к 
усти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече< 
поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и  
.{S} Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном 
онесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних 
ји показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);< 
е, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст 
јима има посла; после их је обично звао тим именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> ( 
ачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, скиде пешкир с њег 
емаља, да буду сви богати људи.{S} Међу тим оштро је мотрила да им нико не каже ништа што бива  
 беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити д 
.</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S 
у и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још  
а да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пруж 
унук или Јевина праунука.{S} Него свима тима нека је далеко лепа кућа!{S} Нама је засад доста о 
Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, с 
 људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јоша 
видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар ка 
уга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други к 
 говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке 
рији, који су или посленици или сведоци тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и о 
/p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме ш 
n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>—  
 мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone unit="line" /> <p>У 
одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће 
 ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово.</hi 
> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додирује своје прси, сво 
е хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити својим родитељима; 
> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; давно је б 
све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Милоша!</p> <p>— Бог га жи 
екосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци г 
речи ?{S} Прођите се тих беспослица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија ! 
ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевић 
 проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али 
а</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвени 
више боравио од 1818 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас  
су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Л 
 новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Три 
ети да Милунка ни виделе нису!</p> <p>— То је опет она рђа на две стране слагала, рече Осман: — 
е то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумад 
есе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље к 
ажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Кру 
тох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што 
је прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а 
зађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref t 
<p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му 
 чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да говоре паметни домаћини.. 
 n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу обе девојке. 
ај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n= 
ао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумручке, марљиво прибирао у 
а свакад свако зло може да снађе.{S} За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пр 
ти и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од живе ватре.</p> <p>Ето  
ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке мотке, машу о 
— само се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час п 
једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него тек бере бисер с оних кој 
 опет наздрави колачару Миладину.{S} За то време гости певају два и два: </p> <pb n="22" /> <qu 
или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а мој 
ите колико нас света гледа!</p> <p>— За то ти и велим да седнеш, будало! додаје Милош: —Отоич с 
ао што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће о 
никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова 
том.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били доста ослободили, нап 
S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ак 
, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ грца са свих страна, и весели се по вас 
е !. .“</p> <p>Докле им је она говорила то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p>  
га! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прс 
викаше многи из окола.</p> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо  
 нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— Кад је такав  
, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то не гледа; само блене по сабору као човек без свести. 
д великог поштовања“ !</p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="# 
а у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општи 
..</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу! 
ва, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би 
пкиње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S 
на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прошаптати:</p> <p>— Овде нешто им 
каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ак 
ри Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, 
а питања.{S} Казала им је, после, да је то нека молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме  
ваших приповиједака.{S} Може бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга в 
; али народ из околних села памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на 
 вели на ново Прван: — само кажем да је то врло тежак посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као шт 
ворити, на нешто слуте....{S} Као да је то време близу!. ..{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} 
 крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа ш 
екако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> < 
ену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, 
 од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Тур 
не, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покривено богато извезеним и златним ресама поднизан 
— Милунко би одговорио:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . . 
рскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Коман 
е као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и весели 
се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на с 
оства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек 
> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад 
иједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли  
стари Ибиш; остали се згледаше: -- Није то на добро, настави старац: — Кад год манити стану про 
а оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би једнога да 
врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на 
âм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред кол 
зивати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књиг 
ваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, помо 
шалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорит 
/hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: 
ошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак и Русији јави —  
 одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад 
ком злу, па, не знајући какво може бити то зло, рекне:</p> <p>— Мудро седите, ви људи!{S} Народ 
и обрадуј, молим ти се!</p> <p>Говорећи то, окади све госте низа совру.{S} Вративши се оздо, и  
arget="#SRP18790_N5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прст 
њ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад и 
 кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту н 
Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви  
ла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се како су вам карактери истинити; ка 
 понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље се с 
, рече она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун 
жи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде А 
13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад год су 
на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место врло згодно за све важне и свете послове...</p 
 обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је, с  
мати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту деца 
воје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчев 
lestone unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Мил 
е додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету 
 дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Труб 
 који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро врати 
го видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији  
дске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личный  
х погледао на тај скуп, опазио би да су то све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, је 
 не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да 
с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је пр 
с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— 
тану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући т 
иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се не 
м пратњом, крену се Марија и Милана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахи 
а што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда !</p> <milestone unit="line" /> <p>Друг 
 никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</p> <p>Отпустивши 
јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који  
силе су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Мари 
 татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друг 
а ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Секретар се покори, седе, 
е овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар  
о претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике је 
, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцни 
рајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да походи нове крајеве, да се пора 
је, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија прино 
тегао, спавао сам мирно.....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone un 
ки, и, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарен 
 и разби највећи свечарски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лиц 
 Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко доље магдалскога потока, дрема о 
еше време лепо, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме  
 Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже с 
ружи га домаћици.</p> <p>Смиљана, после тога, донесе Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин уз 
анику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи.</p> <milestone unit="line" /> <p 
 па стругне кући, и неколико дана после тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склоп 
ше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год путовао, јутром и вечером пуцао је д 
 unit="line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који 
пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем од Пирота зачу се страшна дрека: .</p> <p>— 
<milestone unit="line" /> <p>Мало после тога, ти се људи жураху сваки своме завичају:{S} Јаћим, 
дведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводи 
ченаш (сав).</p> <pb n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Ис 
о док му је колена!“</hi> </p> <p>После тога, сви се прекрстише, пољубише крст, ижљубише се међ 
а листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда  
{S} Може бити да се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи 
е су велике богомоље за сретан свршетак тога народног посла.{S} Народ се свуда веселио као да ј 
.{S} За њих главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих  
ли посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p 
аки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да се незадовољство Вукових проти 
ного брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли, тако заплете језиком, д 
 пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао,  
диже и оде; људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш т 
не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсмевањем и ругањем.</p> <p 
ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цр 
и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена  
е с рада , разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих  
еограђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{ 
упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа б 
лину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге ст 
ђу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n=" 
"65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, вид 
ећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога по некад пушташе да с 
а било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Беогр 
P18790_N28" /></p> <p>Спровод овај беше толики да стражњи још не беху изишли из Града а предњи  
е бој се, Марија!{S} Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочи 
 толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и,  
род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те истине исказане 
 видику.{S} Колико је њих гледало силу, толико се гласника разишло да причају, да казују, да бу 
е рече ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !. 
 се боји <pb n="32" /> нових невоља.{S} Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде 
!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи!</p> <p 
ски лонац!{S} Од тога се сирота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица 
нила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје,  
 — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучаш 
ојима нова историја Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а  
дећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцим 
чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рек 
ом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type="chapt 
це плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се п 
е се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет  
алодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг свој, 
емарност Муслимана према својој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толику  
помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслимана према својој вери, и толику  
ахвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико 
 Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше све као на сваком сабору.{S} Међу тим,  
pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђенија, по сили оне обнов 
обу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он  
приклонише крстећи се неколико пута; по том метнуше капе на главе, и поседаше, говорећи:</p> <p 
:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>По том обојица разломише сваки своју полу на четврти, па и 
уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека в 
 Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} О 
живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особит 
е икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и  
можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше к  
писано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неко 
овић), <hi>Вучић</hi> и <hi>Газда</hi> (Тома Перишић), <hi>Мања</hi> (Кнез Мијаило док је био м 
ете послове...</p> <p>На окриље Светога Томе, 1832, код „Светога Петра“ освану неколико људи из 
а :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је, Господа 
<p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса 
ад виде да оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина,  
вно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу песму  
ворећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача и викну:</p>  
словите, да палимо свећу Богу, и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви ус 
гословите да сечемо колач Богу и Светом Томи!</p> <p>— Бог и Ристос! одговорише они.</p> <p>Кол 
аћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце греја 
краснога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и мо 
{S} Боже, и данашњи красни данче, Свети Томо, славо моја! помози и обрадуј, молим ти се !</p> < 
овићи слављаху своје крсно име, Светога Тому.{S} Добри људи, гостољубиви домаћини, гозбени свеч 
а !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: топ се малко помери.{S} До Каменице су му заклали двана 
у.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :< 
ика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше: т 
ром и вечером пуцао је двадесет и један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од  
 њих Мика.....!</p> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога 
p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се са 
, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда с 
3" /> Власи, онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест ј 
мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и н 
 живо да се нагреје и напије животворне топлоте његове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини т 
ноћишту био је прави војни стан.{S} Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — обј 
а, после сваке кише, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> 
речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек сад прену, виде да је сумрак : уск 
p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред со 
рке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — т 
ејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:< 
келе у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xml:lang="CU">Личный опись: 
.{S} Него ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У  
уставити горе да не листа, нити заптити траве да не расте !..{S} Кад нечем време дође, оно мора 
Милош: — па то опет све може да оде без трага!...{S} Брже, Јованчу!</p> <p>Кабадаија Јованча до 
>.{S} Голуб их приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху 
ам испосника побегну из горе Синаја, и, тражећи самоће и мира, где би могли спокојно мислити са 
 Изашавши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели м 
о тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n="47" />  
<p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милос 
и по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од  
 полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готовом в 
Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дође време да се <pb n="14" /> поквари,  
је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} Сећа 
ева му се соба окрете око главе !{S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца 
а :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер загледа боље, 
цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, п 
што заповедничко, место обичне гипкости трговачке.</p> <p>Јованча, разговарајући се с људма за  
оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија 
сила; да неки Коџа-Милошеви људи, божем трговачки калаузи, муте по народу и спремају нову буну; 
из Мозгова, само сад на њему није одело трговачког калауза, него златали-рухо кабадајиско.{S} К 
и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу има ли стоке, и по шт 
као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако како се  
о где су људи на окупу, где су кметови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако  
паше на ноге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке! 
бично <pb n="23" /></p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа 
ели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Намес 
— Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нека је то сав зијан,<ref target="#SRP187 
ти главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође  
ласове и доносио; певао песме какве где треба, и, заклоњен својом слепоћом, могао је врло често 
сити; него овде ваља дати; ово за много треба!...</p> <p>Кнез га загрли, рекавши:</p> <p>— Ниса 
 узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком и лесковачком пише он да ни пошто  
b n="vi" /> Бранковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем д 
бих сада о овом вашем дјелу рекао: тако треба српски новелиста да пише.{S} Може бити да се вара 
} Народ је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!.. 
што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда 
примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жа 
о пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих послова. 
кавством, и жеђу за новцем који му је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} З 
ше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за толике државне послове.{S} С тога  
бројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турак 
јице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељница и покровитељница на сваком месту.{S} Свет 
nit="line" /> <p>Друго јутро, изашав на трем, Милош зачује да на доњем боју плаче мало дете.{S} 
Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чи 
ли и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред  
/p> <p>Тако једнога јутра , изишавши на трем, Кнез види доле на бињекташу <ref target="#SRP1879 
ме Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p 
нцеларија и пространи на варош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише  
млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглашав 
ртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно 
рош отворени трем.{S} С тога отворенога трема Кнез Милош је највише заповедао, судио , учио, а  
придворне и за млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су мно 
> <pb n="57" /> <p>Једном Кнез прими на трему посланика од великога једнога владаоца.{S} Послан 
а штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кири 
де, Милош седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Леп 
ани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвач 
рем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су звани, не 
а.</p> <p>По ручку, Кнез легне да малко трене.{S} За то време момци, везавши мараме на дугачке  
да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком брзи 
.</p> <p>Наста мртва тишина за неколико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчеви 
сти оцева и дедова !...</p> <p>Неколико тренутака Милош стајаше непомичан слушајући тај вапај,  
ад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на к 
8790_N36" />“</p> </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве н 
уке!“ </p> <pb n="19" /> <p>Кад сврши и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе ч 
но удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.. 
кади све низа совру.{S} Кад се врати по трећи пут да окади свећу, он рече:</p> <p>— Да се помол 
и коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на руку, и пође...</p> <p>Осу с 
екну паун на своме седалу.{S} Милана се трже и погледа на прозор, па на један пут врисну и обис 
!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>Наста мртва тишина з 
мио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини 
Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не  
ше га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи 
о им питање постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бо 
пште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од брата свог 
анастира овде онде застајкују по два по три сељака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какв 
n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„ 
мадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да 
/p> <p>„'Валим те и благодарим, Боже ! (три пут) који си ме извео из тамне поћи мудра, бодра, в 
својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (три пута); Господе помилуј (дванаст пута), Оченаш (сав) 
ме оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, јутрош 
Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и два млада лична момка, не 
чију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, висок, смеђ и лепши од 
приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг! 
 и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , кру 
p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их пребр 
 <p>— Много сам ја мучице виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— П 
петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају биједа;</l> < 
 и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате 
а комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и Магдалена дођу, суоче  
у, и на сваком страшном месту.{S} Света Тројице, јединосушна и нераздељна, буди ми трезвитељниц 
>— Да се помолимо Господу Богу и Светој Тројици, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години  
г другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде 
pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају д 
ма остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref tar 
ове, и сваки дан рони камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти д 
омате.</p> <p>На доњем боју кнежева је „трпезарија“, „каве-оџак“ (где се кува кава); и друге со 
 се !....</p> <p>Свечари беху поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стре 
<l>Која глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници 
 у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" 
ђење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сукну као стршљенов 
затель сего , Г. Вукь Стефановичь , изь Трррршића <ref target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь с 
гуман Сава, који је и сам родом из села Трубарева, и зна Лазара од детињства, па му рече:</p> < 
 , готово спроћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по и 
вим претцима нашим: онда нека не пожали труда дочитати и ове неколике врсте, као <hi>„по сласти 
две највеће беспосличарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних  
ј муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се о 
 чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и т 
е кује зле мисли,</l> <l>Ноге које брзо трче на зло,</l> <l>Лажан свједок који свједочи лаж, и< 
e> <note xml:id="SRP18790_N18"> Реч <hi>Тршић</hi> Вук је изговарао затежући малко дуже на <hi> 
</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на 
кона.{S} Где се слава славила и дизала, ту и помагала!{S} Наславила род и берићет, живот и здра 
вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвет 
 <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле , и поче их удешават 
оведао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и дочекивао странце и д 
л-капију.<ref target="#SRP18790_N29" /> Ту је онда био крај Београда.{S} Даље се находила тек п 
кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту беху Господар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Але 
 домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особита вриједност ваших приповиједака.{S} Може б 
ста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко од лепеничке обале, стоји она злогласна <h 
седе на своје обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S}  
у и к речици <pb n="81" /> Лугомиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на 
ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" /> <p>Ето та домаћица 
и молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манас 
е јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прв 
стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да м 
мо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи дознаду где има добре стоке, и каква јој је  
го пута доцније кајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече 
ом, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка после по дне, 
у, једним оком, сме Србин да погледа на ту силу, на ту људску олују !...</p> <p>Једнога петка п 
 на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта рад 
 све познаници, и да напред знају рашта ту долазе, јер се здраве и питају онако , као они који  
пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капе 
ође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће и 
 ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Б 
ла памти да је то место свето, да су се ту људи збирали на молитву, на разговор, на договор, а  
ич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крч 
{S} Кад њих поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Дол 
ша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је чо 
 <hi>Ђунису</hi>.</p> <p>Пустињик Роман ту се испаштао , ту је преминуо, па се ту и посветио.</ 
крсних имена: где се крсно име помињало ту и помагало!</p> <p>И наздрави Стојку Митрићу.{S} Сто 
ода, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у на 
га није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околине са 
ћу, окади себе, сву собу, и све који су ту.{S} Кадионицу, по том, пружи момку који се лагано на 
n="96" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, нар 
l> <l>И да друга постане судија,</l> <l>Ту кнезови нису ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице 
uote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи  
нуде, никакви дари не могоше разблажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толик 
ост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање 
ни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је чина паша; 
ао вода за мотиком: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а 
у, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчит 
онда наши кретоше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова 
 <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је за 
 и њему!“....</p> <p>Не зна се, јесу ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је по 
а затворена кола и спровођаху их око 80 Турака коњика.{S} За овима, мало доцније, иђаху друга к 
/p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> < 
ити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>.. 
<l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <d 
<l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још 
Толико су пута говорили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд 
едно јутро, пред Митров дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> 
 А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко  
аревина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од њих крваве сузе полете на очи! 
н пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду ј 
уд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Он 
 нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не изн 
према својој вери, и толику малодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не мо 
, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један гов 
есто: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порез 
 , јер он бејаше опаснији од сто правих Турака...</p> <pb n="7" /> <p>Иначе на том сабору беше  
ма, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњма да прате кола до Београда.</p> <p 
гати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели П 
дно место ружног спомена и за Србе и за Турке.{S} То је „Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, 
а он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, ник 
али неки пророци по селима те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И  
док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p 
сни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</h 
илош не пређе с војском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да пла 
.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали и сељаци, и калуђери, па и многи  
све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијете све ш 
о му сва силина изиђе на ваљу, и потуче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, п 
лица.{S} То су Власи изумели да поплаше Турке.{S} Бош лакрдија !<ref target="#SRP18790_N12" />  
ви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе из ове земље?“ Ово изгов 
 им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети 
д пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упа 
ку своје вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што  
а и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вра 
у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! не ! вичу  
оне једу прасетину, и да, по томе, нису Туркиње, одмах пошљу Кнезу Милошу татарина, да му јаве  
<l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати 
евала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растерала попове њене; време јој је проб 
 Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе.{S 
и.{S} Необична је слика и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој каван 
оворили људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака  
оје пада ова наша прича, сва земља беше турска; стоку људима поједоше које војске, које други т 
head> <hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></head> <head>I</head> < 
</p> <p>Српске жеље добише маха.</p> <p>Турска сила сама себе једе.</p> <milestone unit="line"  
> <p>ЈУРМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕ 
га бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани ме, Боже, сваке му 
 силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очи 
има, дотле се ти не бој ни таке беде ни турске силе!...</p> <p>— Ти, Лазо, говориш данас као на 
ло.</note> <note xml:id="SRP18790_N21"> Турски суд.</note> <note xml:id="SRP18790_N22"> Јагње м 
ији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као шт 
ђе Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч п 
људима поједоше које војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градит 
</hi> (Циганима — последњем народу).{S} Турско је тада већ било и битисало“ !..</p> <p>И синови 
о буну; Порти пак и Русији јави — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угу 
век средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18 
18 до 1839 године.{S} То је обична кућа турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни  
 глоба давати не море,</l> <l>Ни трпети турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> < 
ћи на режњеве ко би поумио да се одупре турској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватиш 
ше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете на  
е тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисир 
 се већ били доста ослободили, напомене турску силу и моћ.{S} Његова свита одиста је за нас дан 
ироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу и своје деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуг 
атовања.{S} И зар сад на ново да зовемо турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам д 
; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био је свакад  
ји удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих у 
"76" /> неправде.“ Онда су, вељаше она, Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло  
жањској, параћинској, и крушевачкој.{S} Турци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена 
век врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову Дели-Поп, и од њега много зазиру; Срби се 
Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S} Турци се иселили из оних округа који су већ били унесен 
дали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под 
у Лазар.{S} Он се оженио оне године кад Турци Србију на ново заузеше.{S} Онако кивни и освете ж 
оже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} Ох, ох, ох!{S} Брже, брже, брже!{ 
p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди,  
ради кавзи,</l> <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која гло 
.</p> <p>За то су му се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради 
ихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гоз 
 знали и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше  
на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем гово 
вана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика и прилика једна турска кава 
јечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки Коџа-Милошеви 
а једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове наме 
а, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће  
ништа; нико се и не осмехну !{S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p>  
рити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, 
>Суд се сврши.{S} Пресуда гласи : да су Турци својим безакоњем изазвали буну ; да су жалбе наро 
пско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство  
— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су прати 
азиваху све како је било, и како су њих Турци салетали да се одреку своје вере и свога рода па  
ша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци београдски на коњима);</p> <p>За јерлијама иде па 
<l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, браћо, све седам даија</l> <l>Ви немојте раји го 
ада, тај је зâр могао и доспети да изда Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за с 
 Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смирите, и да положите оружје ! 
а није захватила све српске крајеве под Турцима !</p> <p>После свега тога, Милош се крене да по 
д.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ништа од нашега састанка, и ја и Мил 
илунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам испод мозгова 
у зебњу, једну наду — биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита  
 после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="74" /> <p>Тада <hi>Марији</hi> над 
, Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је зама 
 Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина 
алити јунаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је  
, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућ 
а учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, обично заврши овако:</p> <pb n="5" /> < 
метови, трговци, и особито где има који Турчин.{S} Седећи тако и вребајући сваку прилику да уго 
ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем 
а, кога су се људи бојали као најгорега Турчина.{S} Платио бих да не говорим о овом <pb n="3" / 
де да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевић 
ак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, ш 
ори Милисав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> < 
лужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <milestone uni 
нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Ва 
а и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не полажите докле год не добијет 
рке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли  
и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте  
има);</p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се в 
 Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Србији земљи да преврне, 
 Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одмах п 
их су Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње;  
 Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!.. 
мо њих две, него и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати нов 
 боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њин 
Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да се одупре турској с 
оме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да  
ко ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете 
 унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти,  
ти свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тро 
е нешто на сељака Јоксима Коштуницу, па ће рећи овако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а нема 
>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после  
у — па за Турке жива згода!</p> <p>— Та ће згода, стрина , вели Поп Марко: — трајати док не дођ 
ко ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког од 
на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p 
, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора д 
ци чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, браћо 
, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижу 
отски труди.</p> <p>Поврх тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека  
нчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма  
отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Х 
вић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се 
ло је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокренути?{S} С 
екао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да о 
д мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван Попу још од 
ледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу  
ви !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бити ништа, вели Прван: — него се ми разговарам 
повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ће топ без курбана !</p> <p>Одмах донеше овна и заклаше 
{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било  
тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1879 
метни домаћини.....</p> <p>— На тебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голеним 
ва Вира: — народ је народ; никад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми са 
ли, млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> < 
 Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <div type="chapter" xml: 
 Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњи ј 
е ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>под</hi> њим 
авља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Лазар, него да  
уче Турке.{S} Наши виде, да Дели-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га до 
турскога кроја.{S} Гледалац се данас не ће зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник 
>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће поже 
е веле књиге инџијели :</l> <l>„„Мунаре ће попаст’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити . 
своје, и овако им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: 
мурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“</p> <p>И доиста Смиљана и 
адајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{S} Њих он да прими  
 дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p>  
а гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“ 
 ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“ 
 цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога 
ка, ја мислим да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску нов 
ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на ко 
 :</p> <p>— Султан једе крметину; Власи ће скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понеде 
улин-Капетане,</l> <l>Нит' ти иде, нити ће ти доћи :</l> <l>Нит се надај, нити га погледај.</l> 
 Србије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су ил 
ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао су 
.</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите како од неког доба и деца 
> <p>— Онда на то да се закунемо , рећи ће Поп Марко, па да се журимо одавде: може нас ко опази 
42" /> <p>— Све би то било ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Кра 
<p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова буна свршити а да н 
 <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се 
> <p>— Лазаре!{S} Бог био с тобом, рећи ће ну Милунко: — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш ч 
олико тренутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А  
ка од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на т 
вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве повешати по трњу.“< 
 да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека велик 
Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као псето кад чека од господара 
а, или други који познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће дух 
е све казати.</p> <pb n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп  
гу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца  
оја, свуд са мном иђаше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима ошт 
че из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му не загорчи кумство, а кумче даруј 
а те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пођеш!</p> <p>Сек 
Него паз’те рају ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остад 
ну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари оста 
ах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити п 
гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! п 
рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији се и Милани сва 
ће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“... 
ти Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се свршити ни најмањи  
 се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови,  
е:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> 
еливамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не  
затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам некад и ми, пред Турцима, говорити да се смири 
не и за тебе. ...</p> <p>— Може бити да ћемо се навикнути доцније...</p> <p>— Милана , сестро!  
>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грлом умук 
три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ? 
и сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>Ово им питање постави Паша тр 
Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо издати!</hi> </p> <p> <hi>„Ко издао издало га лето 
им се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од српских дућана спуштају, капци на прозорима  
иљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убија 
ојиле беху необичном лепотом, две млађе ћери њихове, Јаћимова — <hi>Марија</hi> и Стојанова — < 
ерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>.{S} Сила Б 
аленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Милана</hi> беху 
ћни с породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном 
и Јаћим и Стојан Гојковићи, са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Ја 
ена дођу, суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом 
ну, и заповеди да обојица с овим својим ћерима одмах иду кући, па да пошљу млађе ћери своје <hi 
се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се  
/p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете тур 
писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> <p>Да вас Бог  
асред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и 
ува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и  
о , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу. 
же !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадо 
 <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наш 
ш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>—  
у од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи се махом око женске совре, није добро пи р 
инац</hi>, из Браљине; <hi>Раја</hi> из Ћићевца, и <hi>Поп Марко</hi> из Мозгова. <hi>Јаћим Гој 
дија !<ref target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у гр 
тра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде 
 у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !... 
да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечн 
ако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> <p>Разиђоше се  
 зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побр 
сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људи, вели на ново Прван: — само кажем  
 мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше припада 
“</p> <p>Превезавши се преко Мораве код Ћуприје, путнице се приближе к брду Гиљу и к речици <pb 
дан мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и дрека татара:</p> <p>— Вардâ,вардâ; саул,сау 
оп Марко и његова дружина већ стигоше к ћуприји на Рујишкој реци, где им ваљаше пресећи београд 
, везаше им ноге испод коња, огртоше их ћурковима, окружише их собом, и сав се тај скуп крете к 
ете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који к 
капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Ца 
{S} Муња грома јури!{S} Игра се Бог!{S} Ћут’!!</p> <p>Многи људи на сабору претрнуше од страха  
ласно , рећи ће стари Ибиш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прст 
 упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— Ни с места се не мичи, Господару! рече 
им је дао дар.......</p> <p>После малог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , 
обично место на трему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да  
и као закон, кад један говори сви други ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, н 
о ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — проговориће 
уманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужн 
ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наста 
 да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никак 
есела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беше турска; сток 
свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше 
ррршића <ref target="#SRP18790_N18" />, у Ядру, одь скора прозвавшій се Дробнякь изь Петнице, п 
презиме:{S} Вукь Стефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</ 
вић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, д 
са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :</p> <p>— Ми истина ни 
је обично Вучић.</p> <p>Кнегиња Љубица, у то доба, још није седала с Кнезом за сто.{S} Она је,  
 имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком прирасту де 
ароши Крагујевца, двор је Кнеза Милоша, у коме је он понајвише боравио од 1818 до 1839 године.{ 
Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке  
снути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора у 
!...</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да бу 
е да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на зло, једнаком бр 
, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говораше :</p> <p>— Султан једе кр 
истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти 
 Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Су 
арактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; мож 
у, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заод 
ивречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред Митров дан 1832, дос 
и, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволич 
> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и п 
тељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао бити и прав и дволичан , и ста 
ну и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз з 
у поставили трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} 
нце осветио Косово ! ...</p> <p>Султан, у великој мудрости својој, поврх свега, посла Кнезу Мил 
, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по дне, пође с многобројном и страшном св 
 речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети, у власти, Милош је могао 
рести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу грађанском; можете их видети и у  
</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S}  
="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песама, него т 
цем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то 
афа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома 
ко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, пред који 
мова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау!  
" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девојке су виделе  
о гост!{S} И Јованча беше нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме. 
кућу.{S} Време о Светом Томи беше лепо; у мозговском присоју јесење сунце грејаше топло , и чис 
.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздају 
 лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули 
им; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш  
>За њима се воде <hi>пашини једеци</hi> у најлепшој опреми.</p> <p>За овим <hi>пашајлије</hi>,  
уда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе С 
-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге  
> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети и брза гласоноше, и х 
имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада ова наша прича, сва земља беш 
{S} Српска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за ср 
 Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог чов 
о Београда није било никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div 
ицу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S} У један мах зачу се неки тутањ од „Камените ћуприје“ и  
 да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Б 
 смели градити и да су имали новаца.{S} У најживљих људи куће беху земунице, или тескобне и мра 
м конаку, на доњем боју, бејаше суд.{S} У пространој једној соби, на ниским миндерлуцима сеђаху 
 је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на доб 
и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Нефиза почети оваку причу:</p> <p>— Нека 
ву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као закон, кад један г 
рска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашча 
уге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!. 
ћу Светог Романа, село је Трубарево.{S} У том селу био је красан један момак по имену Лазар.{S} 
наде, да српкиње отму још један пут.{S} У Београду је тада било много Турака.{S} Дорћол се био  
, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и  
 и као да се нешто очима договараху.{S} У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, о 
гь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU">(Печат: 
ту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов  
абораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb n="69" /> српства — био ј 
p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , про 
 узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за  
и поче резати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде наср 
еве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где п 
трах ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се 
ine" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред  
ћ у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с љ 
се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чара 
 своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френч 
зак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужав 
а своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме св 
а приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити какве 
овори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који б 
 да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, 
 рече Кнез својој околини : — водите га у мутвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруча,  
е чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који св 
а. побауљке изиђе пред Кнеза, пољуби га у скут, и предаде му писмо из Стамбола.</p> <p>— Игуман 
p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашега падише!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-А 
а млађе кнежеве.</p> <p>Из трема доњега у трем горњи воде дрвене стубе које су много пута оглаш 
биш, после дужег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S}  
а у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бего 
ма показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако 
рота девојка толико збуни и застиде, да у лицу порумене као жеравица.</p> <p>— На његову главу, 
 има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо г 
ја и Милана слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа  
</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчев 
ас подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на стра 
кви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викну:</p> <p>— Свети Романе!{S} Подигни Жику! 
е одонуд од Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вр 
не !....</p> <p>Марија захвално погледа у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на бу 
акад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто 
што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и оде одмах.</p> </div> <div type=" 
 лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обич 
 Милану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па онда их је о 
#SRP18790_N20" />, па онда их је обукла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и 
час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима< 
о корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан свршетак т 
кне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, н 
Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче гласно ср 
 <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најодабранији Турци.{S} Необична је слика 
....</p> <p>Иза тога наста мртва тишина у кавани.....</p> <milestone unit="line" /> <p>У задушн 
га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жив 
f target="#SRP18790_N12" /> Ја ћу сутра у Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути 
м, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} Кућа јој је била она која и сада сто 
 и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Мил 
вде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке 
таше на њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим 
сабљу крши на двоје; јалову је не враћа у корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p 
по, онако како може да буде тога месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хус 
едељко, опазивши њега, и одазвао слепца у мутвак...</p> <pb n="9" /> <p>На левој страни Мораве  
лико се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица 
ње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашо 
>Да погледамо мало дуже на Кнеза Милоша у овом његовом конаку !{S} Он је тек ту прави „Коџа-Мил 
Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици осташе само њихови рођаци, п 
њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи 
 или на зло, једнаком брзином.{S} Никад у њега није било двоумице, нити дуга ломљења.{S} Истина 
евиће с матером и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим мате 
цу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне наро 
а, да би им било слободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху 
{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од девојака, Марија је највише до 
{S} Кад би поред совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар,  
а гађају из пиштоља проју кад им се где у селу изнесе за ручак; или се њоме котрљају као оно ко 
Маријине и Миланине, те и њих да поведе у Београд.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који б 
 поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиљана, Маријина мајка, испраћајући га 
 се догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља  
ра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>—  
> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред совре, Јованча м 
их хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио из Ви 
онијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Дав 
кад седне, окреће се он к онима које је у кавани затекао, и јавља им се речима:</p> <pb n="38"  
ад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева кона 
и живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и народни политички.{S} Ту је особ 
номадне ноћу, у глуво доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје  
.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је  
а брадавицу као омањи орах, и нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зор 
ебаци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару. 
еоград.</p> <p>Сад Кнез погледа оштрије у оне који беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљиш 
тре изишле на глас као најлепше девојке у свој нахији ражањској.</p> <p>Године 1832 Гојковићи с 
и <hi>Милана</hi> беху најлепше девојке у свем сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше  
би да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и  
хнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у Крушевцу, беше једно јутро, пред М 
 полази одавлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64 
рухо на нама!{S} Ми ово не бисмо понеле у Мозгову ни да је пола села наша очевина: никоја наша  
Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према домаћину, седао је обично Вучић.</p> <p 
ађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем трему, и пред конаком, пуно је света: неки су з 
ише нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте  
 <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у торбу, и пође у кућу, божем да руча.{S} Кад би поред  
 Јесте ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> 
— <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве, оне с 
тити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те ср 
шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанко 
поте језика којим су те истине исказане у дивном преводу Вука и Даничића.</p> <p>Расклопивши књ 
дује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је лагано , врло лагано ; в 
 ход приближи границама нишким, допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф ни 
Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја о 
и, Светој Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) и 
иста родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кне 
 да их кришом на поуздану броду претуре у Темнић.{S} Прван пак , враћајући се преко Мечке, сам  
аше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у нас Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама  
 тих догађаја, радоваће се видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови  
 и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно вр 
 наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водопађи моравској почињући озго од Мечке па д 
и три пута пољубише колач и пољубише се у образ, говорећи:</p> <p>— Ристос посред нас!</p> <p>П 
ма, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> 
ли-Поп, и од њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још  
; не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Госп 
и и треће кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви 
ија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Бео 
гле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву  
{S} Јаћим, Иван, и Поп Марко враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Кр 
ли-топ не ће да туче Влахе, па га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана 
ри Мухамедовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих  
љаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у турској вери, да будете сретне до века!{S} Седећете н 
потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи 
анете туркиње, или волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је  
лош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !</p> <p>Марији с 
ос’те на рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> < 
грешнога!</p> <p>„Свеци Божји, који сте у Господа Бога свети , вама се молим и поклоним , молит 
вре, није добро пи разгледала све госте у мушкој соври.{S} Тек други дан, кад гости већ полажах 
бије може не бити толико знана, наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или п 
народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи писаца кој 
e> <note xml:id="SRP18790_N17"> Селанце у Руднику које се данас зове Љубичинац.</note> <note xm 
лан свешћу о народном духу, он вероваше у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у жи 
ога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни противници Вукови 
>Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да кр 
е, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За име Бога, да красна момка!</p> <p>Да 
на буру која срце њено толико потресаше у тај мах!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
иљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни да каже што 
ад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше неколико стотина ору 
у „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, путем о 
а <pb n="35" /> онда рече те сви дигоше у вис три прста, и за њим изговорише ове речи :</p> <p> 
ло никаква сукоба.{S} У Београд стигоше у петак после по дне.</p> </div> <div type="chapter" xm 
поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца н 
Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> <p>— Пу 
се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничко, место оби 
 с Кнезом Милошем и Кнегињом Љубицом, и у доцније време била је као својта у њиховој кући.{S} К 
 онизак растом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године;  
дети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји чове 
ој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су се сви.{S} Отуд су д 
рађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком  
ожете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који 
 како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да не 
ачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен 
чевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој пос 
задовољство Вукових противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p 
годити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Насто 
 и ставу грађанском; можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — 
{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу. 
 по срцу; ко зна како је њему на дому и у селу, могао би, видевши све то, махнути главом и прош 
за: опажаше се већа слобода у кретању и у беседи, и у понашању нешто јуначко, нешто заповедничк 
ашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> <p>— Гос 
 који су имали своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој ва 
 две речи: <hi>Гљај готивно</hi>, он би у Гојковића славио до гостињскога дана !..</p> <p>На ок 
етоме Петру“ међу те људе.</p> <p>Ко би у тај мах погледао на тај скуп, опазио би да су то све  
>Марију и Милану с матерама одведу Срби у једну кућу, одмах их разбуде, и за вечеру им донесу м 
ђе к Јаћиму, као домаћину, те га пољуби у руку; после њега ижљуби она у руку све госте почињући 
 у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много с 
уци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone unit="line" /> <pb n="68"  
ија, <pb n="52" /> Свети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога 
у који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, па и домаћин, окусише од вина „за славе и зако 
 договорни: кад почнемо, да почнемо сви у један мах!...</p> <p>— И ја се не ћу издвајати из људ 
 теби!{S} Него, или се тога мани, и иди у свој Крагујевац, или ето мене преда те с војском!“</h 
ме котрљају као оно котрљем весели људи у белу недељу; изнесе ли им се погача, па им ни она ниј 
о Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни др 
 се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мис 
 и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању <pb  
о отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И ј 
едовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав д 
астир, па је готово редовно боравио или у Светом Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос 
 корице !...</p> <p>То вече су већ били у Крушевцу.</p> <p>Копачи пак који су загртали бегове в 
м било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се  
маћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим још извади јед 
ога Јованчу који је ноћио о Светом Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје ср 
 <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгони 
18790_N1" />!</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан ис 
свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, погледа мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако  
из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио 
ом Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чак 
сти с Јаћимом одоше.{S} Марија се врати у кућу па, остављајући на полицу кондир с вином, обори  
ко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Лешје; Браљинац и Раја отпратише Јованчу и Милисава н 
а, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њега.{S} Дух 
дина не може <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева ду 
а плача и туговања, њима почне долазити у памет да ово ново стање може бити и добро за њих ; је 
 у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По ш 
 куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор 
о и сву њину родбину, да ће је превести у Крушевац, саградити јој куће, дати новаца и земаља, д 
 Људи с оваким карактером можете срести у свакој земљи, у сваком друштву, у сваком реду и ставу 
белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи крај совре, на онда приђе к Јаћиму, као домаћин 
куће изиђе Јаћимова жена Смиљана носећи у рукама на једној проји <hi>славски колач</hi>, и на к 
 им рекне :</p> <p>— Ваше ће мајке доћи у Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да  
 Турци <pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставит 
, божјак! одговори Лазар и не гледајући у Милунка.</p> <p>— Тако се не сме говорити, понавља Ми 
разнеше на све стране глас о тој отмици у по дана свету на видику.{S} Колико је њих гледало сил 
један динар (стари), те спусти домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нуде 
“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла  
one unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали да чисте земљ 
ене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, нађе у њој дука 
?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пр 
 и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа где има  
одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало 
p> <p>носе марвени трговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: оп 
 <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш раш 
И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а н 
ару ! одговори Вучић: — <hi>Ја</hi> сам у <hi>твојој</hi> служби, и ти велиш да ја добро служим 
; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi> и <hi>Стојан Го 
 често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле пор 
 нове крајеве, да се порадује с народом у радости, да му помогне у разним потребама.{S} Ишао је 
ужани Турци.{S} И Осман, с голом сабљом у руци, објави да ће исећи на режњеве ко би поумио да с 
а месеца у Београду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref ta 
ван, Јованча, и Милисав погледаху један у другога, и као да се нешто очима договараху.{S} У дно 
ена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије каву , К 
ујевца преко Београда пут Веча, нађе он у оном пасошу који му је дат за путовање још један овак 
Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је гласове и доносио; пе 
ком сабору.{S} Међу тим, ко би загледао у сваку ситницу, могао би опазити да по оном церју око  
адь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p 
 <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају 
оде, особито ђумручке, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтан 
..</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде кад ником ни 
ки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква држав 
е, вели, у Крушевачкој, па отуда прешао у наију ражањску, и у Суботинцу, код Ивана, састали су  
о пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда мо 
S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казив 
но разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабор да  
#SRP18790_N24" /> није миловао, и довео у моју кућу, у оваку богаштину.</p> <p>Душа ваља, девој 
 с људма за совром , казиваше да је био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јо 
{S} Приповедач казиваше како је сам био у Мисиру, и како је видео силу и богатство Мемед-Алино. 
ажи право : нијесам ли се ја био најмио у тебе на по године да те служим за три гроша и по, и з 
ного Турака.{S} Дорћол се био претворио у касарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи 
ко читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа вољ 
олу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на совру, из десне пак колачар метн 
у јаве ту радост.</p> <p>То је све било у Паланци.</p> <p>Капетан Милија из Друговца, који је,  
ече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</ 
, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и о 
лити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у десној водоп 
прими молитву моју!“ (Ово последње само у јутру).</p> <milestone unit="line" /> <p>После молитв 
ко има људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта  
поздрава и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у ли 
дан до другога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошан 
 шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{ 
у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n=" 
литве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Светом Роману бива свакад о Великој Госпођи (15 Авгус 
и једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а сел 
ро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало  
- природно.{S} И није само домаћи живот у вашим приповијеткама, него је у том домаћем животу и  
ривљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, р 
="94" /> <head>VIII</head> <head>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе 
међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.{S} Како сам прије 30 година рекао о <pb n 
 звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећањ 
ди тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S} Тада стара 
овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може наслутити какву мутљав 
milestone unit="line" /> <p>Вук Караџић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза М 
>види колика је још творачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Ле 
> <p>Једном бегови остали сву драгу ноћ у мехћеми <ref target="#SRP18790_N21" />: нешто се круп 
Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— Бога ми, треба! вели Поп Марко: — 
ад притиснути народ осети довољну снагу у себе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тад 
ком, и с двема отетим Српкињама, да иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пр 
ила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у Крушевцу, вељ 
оји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, зад 
е, само граде од кала топове и пљескају у прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се 
 <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi> 
зорима затварају, матере децу прибирају у куће , и тек кроз коју малу рупицу, једним оком, сме  
уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришап 
ре рајо, пеки! вели Суља.{S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају х 
у у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место 
мет Недељко из села Прњавора, спусти му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, ова 
 доиста Мустафа поче причати како су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да с 
Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама нишком  
енчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, п 
 пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
илана још то јутро, и на ноћиште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пр 
/p> <p>— Може наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p 
ротивнику у очи, да каже силноме истину у брк, јунак је он пришаптати, доказати, налагати и што 
ne" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и крушевачкој.{S}  
hi> нама !!.</p> <p>— Лажу! лажу! рукну у један мах неколико гласова.</p> <p>— Тако њима вели и 
ка и прилика једна турска кавана кад су у њој сами Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза  
е капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре све 
ote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, кр 
Мозгово да огрћем винограде.{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p 
 а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi 
у и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} 
бе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосли 
зећи с једнога места, са сабора, ношаху у срцу своме једну мисао, једну зебњу, једну наду — бић 
енчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Мила 
а и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате,  
рими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гош 
Коџа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то  
 јутро окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њихо 
унце; него знаш ли ти кад ја оно служих у тебе?</p> <p>— Не! моје ми грјешне душе!{S} Никад ти  
еђу људма; не беше ни друговераца којих у Светом Роману има скоро сваки дан.{S} Игуман Сава над 
ико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Милета Радојко 
 стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оружани Турци.{S} И Осман, с голом 
иволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наоружани људи.{S} Плану нек 
и из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али  
љих се, развеселих се !{S} И тада рекох у срцу свом :</p> <p>— Прву причу коју од данас напишем 
ћи се.</p> <p>Тад колачар пререза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> 
ги не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусле ,  
 мојој служби толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше  
и рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од његова здравља, кад  
uote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу 
 </p> <milestone unit="line" /> <p> <hi>У Загребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!< 
> <l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвел 
ема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком оружаном пратњом, крену се 
е !...</p> <milestone unit="line" /> <p>У време Ђакове буне, изишавши једно јутро на трем, Мило 
и.....</p> <milestone unit="line" /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело  
i>Народна клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планине Буковика 
>једна случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју долазе најод 
се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну из горе Син 
 скоро и њега звати на свој суд!</p> <p>У бели понедељак 1833, у Граду, у старом пашином конаку 
 је додијало народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусе 
сумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у освети 
тите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду, видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег 
во дрвеће, и ово камење, еј!!!..</p> <p>У то допаде Игуман Сава, који је и сам родом из села Тр 
а, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вра 
: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и његова дружина већ стигоше  
еописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} На пијаци беше не 
вори, па се никако не преврће...</p> <p>У тај мах дрекну паун на своме седалу.{S} Милана се трж 
ного видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алиј 
кочим с кола и предаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане. 
е и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му прин 
p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ</p> <p>1879</p> 
. Ђ. Милићевић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ</p> <p>1879</p> </div> <pb n="i"  
"liminal"> <p>Д-ру Ђури Даничићу</p> <p>У ЗНАК ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА И ПРИЈАТЕЉСТВА</p> <p>КЊИЖИЦУ  
, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место  
као жеравица.</p> <p>— На његову главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје к 
 понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо. 
 бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа ти више н 
е Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине д 
а.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Мол 
ас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби ис 
 грешнога!{S} Сакрани ме, Господе Боже, убоштине, сиромаштине, беде, мусаведе <ref target="#SRP 
сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи тешко рањ 
це засија од радости: он махну руком, и убрза језиком:</p> <p>— Тако њих Мика.....!</p> <p>Двад 
/l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: окружили га  
</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже; окретао се на десн 
ну Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све своје и народн 
из кола прими две жене и две девојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да  
ој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Госпо 
јан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гост 
ј ноћива и на своје крсно име!{S} Он је увек тамо где су људи на окупу, где су кметови, трговци 
м Роману, или у селу Прњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га 
соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као к 
 то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Ца 
лош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о  
и Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И о 
енчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где  
е.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" /> ду 
 и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи беше ле 
"25" /> <p>— Оваком песмом он нама гура угарак у куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар не 
> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи  
 Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не да 
наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале су, кад се  
 да ће се наћи писаца који ће се на вас угледати: тако ћете ви створити српску новелистику.</p> 
јдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли је ово са 
 су били једно с њоме кад је подвезиван уговор у Букурешту, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила 
 он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што ст 
чу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јованча, поред све пажње коју  
estone unit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати оба ок 
едећи тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе  
пати оба ока.</p> <p>Оштроме Јоксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова  
lestone unit="line" /> <p>Желећи свакад угодити само силнијему, Милунко долази и у неприлику.{S 
о ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се раср 
посветио.</p> <p>Доцније, на гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.< 
вети Пантелија, сви у Бога свеци, Божји угодници, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, а 
турскога зулума;</l> <l>И ради су Божји угодници,</l> <l>Јер је крвца из земље проврела</l> <l> 
te> <note xml:id="SRP18790_N6"> Нека је угодно Богу!</note> <note xml:id="SRP18790_N7"> Камо пи 
е нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву траж 
> <pb n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p 
почеше говорити да ћути; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да 
, пружи момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" 
и беху око њега.{S} Они се досетише , и удаљише се.{S} Јованча приђе ближе:{S} Кнез му, божем т 
ав, и <pb n="84" /> дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију  
у устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа може и бити, рече 
ре га, обрну му табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући ка 
еху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поплашише,  
нко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже силноме истину у брк, ј 
таласано море: тешко слабу брегу о који удари!{S} Испред тако гњевна народа, Турци су измицали  
е био у Тимоку, и да је, прешавши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вел 
/p> <p>— Па и нисмо ! одговори Јаћим: — ударисмо, божем, прече па се уверисмо да је преко прече 
асна момка!</p> <p>Дан јесењи прође док удариш длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сун 
да играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> <p>Мало после тога, 
ац седе, извади своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се по 
ди.{S} Она одабрану госту, нудећи га да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту  
ји њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Мустава Бели.{S} Он се скоро вратио и 
е сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од све 
} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, повикаше Срби са свих страна:</p> < 
! на вратима.{S} Слуге отворише; Бегови уђоше.{S} Зора већ заплавила.{S} Они се не свлаче да ле 
 Они стадоше на једну страну.{S} За тим уђоше Марија и Милана, са својим мајкама и оружаном пра 
 Богу.</p> <p>У својој соби „богомољи,“ ужеже он свећу, момак му принесе кадионицу са жаром, а  
 својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу 
оже <pb n="100" /> дуго остати у једном уживању, у једној радости.{S} За то не пева дугих песам 
 Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја  
ne" /> <p>Једном поред конака пролажаху Ужичани кириџије, гонећи катран на крагујевачку пијацу. 
ко да не познајем, сунце наше? одговори Ужичанин.</p> <p>— Лијепо, лијепо — сунце; него знаш ли 
>— Господару ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми 
и с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n="65" /> докл 
а <hi>Демира</hi><pb n="54" /> из наије ужичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огр 
а, јасна гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се  
ћа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке куће, или чу 
нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас  
те кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Остани 
За то прекидоше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> < 
 Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n="10" /> <p>— О, п 
бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз један орах, затеже жице, намаза гудало, па развуче,  
 А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="99" /> се, и заспао као мртва 
итаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, па је готово редовно боравио или у Светом  
аћин преломише га, саставише поле једну уз другу, и три пута пољубише колач и пољубише се у обр 
Турци.{S} У такој кавани обично је свуд уза зидове намештен дашчани креветац (миндерлук) на ком 
мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тоб 
рену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак 
а им се буле порезују, нека боља у горе узајмљује , те нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Ц 
нчевићка намигивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и ногом назгазила Тевтердаревицу, да прекине  
 и Милава плакаху, викаху, мољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n= 
о не може ни послати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка намигивала <pb n="79" /> ок 
њега много зазиру; Срби се у њега много уздају.{S} С њим у друштву беху дошли још <hi>Јаћим</hi 
е самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре 
рбин могао имати, једина његова снага и узданица, у то доба, беху деца, особито мушка.{S} Ком п 
ко суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и паде на руке својим момцима који  
д данас напишем, наменићу Даничићу, као уздарје за ово драго писмо !</p> <p>И ево написах причу 
>— Да Бог да! понови Марија, и нехотице уздахну.</p> <p>Гости с Јаћимом одоше.{S} Марија се вра 
 како да кажем, одговори Марија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно. 
 добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p> <p>На 
ње низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p 
 домаћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p>  
Јаћиму малу кадионицу са жаром; домаћин узе с колача <pb n="18" /> свећу, прекрсти се, пољуби с 
а, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож и колач, па, окренувши се гостима, рече:</p> <p 
 дрско одби турчинов ударац, па девојку узе и предаде матери.</p> <p>Марију и Милану с матерама 
за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за кога, него да останемо њихов 
>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје кесе међу прсте мало дувана, и пружио би  
у, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb  
ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам пог 
 ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно 
о праве напомене, седох на ново за сто, узех перо написах овај <hi>завршетак</hi>.</p> <milesto 
 треће напомене, јер ја ове случајности узех као праве напомене, седох на ново за сто, узех пер 
ад к њему приступи Јаћим; и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватиш 
дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад ч 
, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде узимало, ово би се брзо разнело, и опет сви не би били  
еда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> <p>— Господ 
а пројом, и вичу:</p> <p>— Бежи, пројо, узјаха те погача!</p> <p>Ето то је додијало народу, па  
e xml:id="SRP18790_N15"> Камен с ког се узјахује.</note> <note xml:id="SRP18790_N16"> Кујну.</n 
их главом да одговара.{S} Осим тога, да узме и родитеље Маријине и Миланине, те и њих да поведе 
као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на 
литва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пр 
војој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.</p> <p>— У здрављу, сејо! 
би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома б 
> — <hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Сел 
асу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене 
рмац: — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да  
Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и да је поведу како треба; пашама ни 
допадне у један мах татарин из Ниша.{S} Узнемирени Мутесариф нишки овако пише :</p> <p> <hi>„Зн 
ину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" />  
о беше на сабору; и сви одабранији људи уклањаху се да се и не сретну с њиме , јер он бејаше оп 
је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања. 
го златали-рухо кабадајиско.{S} Кнез му укратко каза какви ће путници поћи из Ниша за Београд.{ 
е грешнога.{S} Милостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешног 
> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи својој, обесио сам  
 и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека који  
S} Ко овај свет познаје из ближе; ко га уме мерити по лицу и по срцу; ко зна како је њему на до 
у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти!..</p> <p>Лазар одмах оде.</p> <p>Лазареве р 
тки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У том ће стара Не 
шила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не са 
вам казивати каква су била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Треба 
је рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p>У својој 
</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и јутром.{S} Иза тога изађе н 
вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа воље и снаге за рад, за борбу, до 
 па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло;  
На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се !{S} 
није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабрану госту, н 
окретао се на десно и на лево као да је умним очима разгледао, да ли су слушаоци сити гусала и  
нога друга; тешкога бољезана и ђавољега умождана (тако); турске силе и братске пизме; сакрани м 
 хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслонио <pb n="9 
н, вечито веран, никад забораван, никад уморан !</p> <p>То му је слава нада сваку славу ! ...</ 
ажити туге, докле се зар сама жалост не умори.{S} После толикога плача и туговања, њима почне д 
с пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</p> <p>— Тако, тако ! повикаше многи из око 
/p> <p>Осу се смеј грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit= 
лепши од брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Ту 
ко ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушас 
траном, и просу се по калдрми.</p> <p>— Умукни с тијем, не било ти га ! дрекну један Ужичанин,  
ле, коло се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид а 
ти царство !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено с 
ирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад, је гудио дуже;  
сабору.</p> <p>После оне Лазареве вике, умукоше свирке, и престаше игре на сабору; људи се поче 
не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчких Здравкових речи 
иселили из оних округа који су већ били унесени у карту нове кнежевине; Султан је свечаним акто 
ти и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек  
 да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ одма 
 ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, 
 волите да се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји с 
 беше неколико стотина оружаних сељака, упарађених у два реда.{S} Пред њима на коњма сеђаху Мил 
аљењем гледаху дрскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежев 
 <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не познајем, су 
</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад у путу, у њиховој гомилици  
ивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као  
о врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да н 
 и овај приђе.</p> <p>— Одакле сте ви ? упита Кнез.</p> <p>— Из Доброселице, одговори кириџија. 
е то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори П 
е она.</p> <pb n="78" /> <p>— Како то ? упита је млада када Есма.</p> <p>— Ево како, кузун , на 
е, Марија и Милана, девојке из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Мар 
 <p>— Зар ти смеш замахнути на Јоксима? упита Суља.</p> <p>— Смем му ископати оба ока, кад ми т 
овачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинс 
уја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам ни ја, Господару!{S} Дотј 
лиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одго 
/p> <p>— Како би било да се ја уклоним? упита Милош своју околину, после малог ћутања.</p> <p>— 
 час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p> <p>— Нашао сам, Господару!</p> <p>— Бро 
Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојковић у некој недоумици.</p> <p>— Може  
p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>— Кажите му, да смо ми сви спремн 
— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да м 
и нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Кола, која сповођаху Т 
ећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку каза 
а на доњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушк 
ати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори 
 Милош прво види Милутина Гарашанина, и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу 
е да трпи како Јоксим слатко пуши, него упита:</p> <pb n="6" /> <p>— Како се дуваниш, Газда-Јок 
какав је.{S} Кад слепац преста, Милунко упита првога до себе госта:</p> <p>— Одакле је овај сле 
тра.“</p> <p>Пошто се сви поздравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, цел 
назва Бога, седе, и поче се смејушити и уплетати у разговор.{S} Јоксим главе не окреташе на њег 
ав</hi>.{S} Коловођа и заврћкола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до др 
SRP18790_N34" /> </quote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачу 
рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто  
еограду.{S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="#SRP18 
творче небески, који си и мене створио, управи ме правим путем, научи ме творити вољу твоју: к  
ји би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим салтанатом <ref target="#SRP 
шеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљењем гледаху дрскога с 
 једне стране с људма окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих 
ну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се  
<note xml:id="SRP18790_N26"> Хамедија — управо мухамедовача = бела чалма.</note> <note xml:id=" 
ја Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши  
ше <hi>Дели-топ</hi>, да туку Влахе.{S} Упрегну под њега дванаест јармова волова, па потерају.{ 
гледа где има празна места, па се онамо упути и намести.{S} Тек кад седне, окреће се он к онима 
враћаху се у Мозгово; Голуб и Милета се упутише преко планине у Криви Вир; Стојан се врати у Ле 
 с обичним својим суруџијама.{S} Они се упутише к Пироту.{S} Не језде него лете: мислиш да им к 
 беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу са свим другим путем а не оним к 
би.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже  
<hi>Милета</hi> с. р.</p> <p>— Добро је урадио! прекиде задовољни Кнез: — Деде, игумане, види с 
ћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, на беломе данку, и на сваком страш 
лова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном свој 
Кнеза Милоша: да се одржи стање које је уређено, докле се не расправи питање о отетим девојкама 
у је и требао, да би могао купити место Урумели - Валиса.{S} За то је све приходе, особито ђумр 
кога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милоша: да се одржи стање које  
арод тек сад прену, виде да је сумрак : ускомеша се , узавре, и ... поче се разилазити ........ 
ми се дај радовати и веселити ; Боже ми услиши молитву и прости сагрешенија; прими молитву моју 
ображаја.{S} За то му и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан др 
ичке.{S} То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камен 
ач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломил 
> <p>Двадесет и један топ прорикаше тај успех Милошеве радње.{S} И после тога, докле је год пут 
 тада беше прилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сен 
</p> <p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка без покоја, дође ми ово твоје писм 
зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи наору 
е рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред таког одморка без одмора, усред такога починка бе 
мела ; обрицала им је да ће синови њени усрећити не само њих две, него и сву њину родбину, да ћ 
даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се тога мани, и 
својих прста додирује своје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те н 
Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести  
од страха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћу 
х мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! говорили су стари љ 
могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробље 
 српске граматике.</p> <p xml:lang="CU">Уста као......</p> <p xml:lang="CU">Бркови као......</p 
 ! дрекну један Ужичанин, протрчавши да устави коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се уч 
P18790_N32" />, знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српс 
 те седморице звао се <hi>Роман</hi>, и уставио се крај Мораве између брда Мечке и Мојсиња, зап 
је пролетње сунце, никаква сила не може уставити горе да не листа, нити заптити траве да не рас 
ни, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је некад из те куће излетала 
аху правац Вуку.{S} Па, не могући га ни уставити, ни скренути с тога пута , искаљиваху се подсм 
случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <h 
н са суруџијама.{S} Татари су се обично устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било неш 
 народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу у торбу !...</p> <p>— 
бе, у кратко рећи, кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !... 
 свлаче да легну, него заповедају да се устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Мари 
нос му је у дну малко пошири.</p> <p>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и  
ор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле 
 Марко из Мозгова, и, најпосле, како су устали неки пророци по селима те казују за Турке све го 
} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!.. 
 — да је турско насиље нагнало народ на устанак који се може угушити само тако ако се народу да 
Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l> <l>Биће Турком по Медији мука; 
учићевом упорношћу.</p> <p>Тек кад Кнез устане, поставља се сто на ново, те руча Кнегиња са жен 
ањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу као и 
>Он устаје рано, управо у зору.{S} Како устане, умије се и обуче, па се онда моли Богу.</p> <p> 
N9" /> нека буде и без пилава!</p> <p>И устанемо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је би 
м пише он да ни пошто не дижу војске на устанике, јер би то много више раширило буну; Порти пак 
/> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девој 
да се придружимо к Србији!</hi> </p> <p>Устаници су се одмах јавили Кнезу Милошу, и ставили се  
ђе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи М 
али што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>—  
 знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила све српске крајеве под  
 кад дође време да се устаје: тада мора устати и онај који вели да не ће !....</p> </div> <div  
мо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо се својом срећом да се не ћемо  
pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци и младићи, па чак  
АВРШЕТАК</head> <p>Довршивши ову причу, устах од стола да се мало одморим ; и да би ми одмор би 
— Бог и Ристос! одговорише гости, и сви усташе на ноге, и поскидаше капе.</p> <p>Домаћин упали  
 А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог п 
идаше капе.</p> <p>Домаћин упали свећу, усу у кадионицу тамњана, и кад се разгори, окади најпре 
 је најоштрије запретио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику не 
{S} Зубе ћу у грло сасути свакоме ко се усуди само да регне !...</p> <p>„ — Ешкосън,<ref target 
и , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових речи!</p> <p>У љуба 
а“, грохотом се смејаху „козару који се усуђује њима казивати законе граматике.“ И доиста беше  
pb n="46" /> се морадоше повући у места утврђена.{S} На скоро мораше и Крушевац оставити.{S} Са 
рија и Милана.{S} Никакве речи, никакве утехе, никакве понуде, никакви дари не могоше разблажит 
p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака и утиша буну.</p> <milestone unit="line" /> <pb n="57" /> 
 а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, 
и!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде  
</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш вл 
ји преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад поп 
лободније, заноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месе 
сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quot 
, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац 
е турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита  
Овде ти је мајка и толики род!{S} Па ме ухвати за руку, поможе ми да скочим с кола и предаде ме 
>Милана</hi>, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју 
сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеше их н 
 комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеи 
t="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n 
ам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђи 
каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи,  
одрини, не заборави, не прогњеви се, не уцвијели раба својега.“</p> <p>За тим:{S} Свети Боже (т 
нковим пјесмама да онако треба да пјева учен Србин, тако бих сада о овом вашем дјелу рекао: так 
ротивници Вукови, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак 
им другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћу о народном духу, он ве 
ежево расположење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обде 
ује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин светује, о 
ки њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казал 
</p> <p>И синови су њени врло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уж 
аве.</p> <p>— Знак вам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на пр 
 правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> <p>— Ваља да говори 
 па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави,  
 је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милана: — да некакав пламени змај изб 
</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и рече 
ре спалити Београд него допустити да се учини <pb n="90" /> поруга вери Мухамедовој, да се поту 
 она боље Милисава и Јованчу, па јој се учини да је Милисав веома угодан момак.....</p> <p>Јова 
<pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трем 
е кад да сагледа и Марију.{S} Она му се учини девојка необично лепа.{S} Да му слепац не рече он 
и зулум подигосмо</l> <l>И грехоту Богу учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“....</l 
ако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> <p>Осман, киван 
њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу ра 
мке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Опленцу разби Ђака  
нез Милош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, 
 , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вредан да живиш! . . .</p> <milestone uni 
 свети и благословите!{S} Бог да прости учитеља (и) родитеља !</p> <p>„'Валим те и благодарим,  
т’ паучина,</l> <l>Не ће имат’ ко језан учити ...</l> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> < 
p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па  
ги ћуте и слушају га.</p> <p>Нови гост, ушавши у кавану, не говори ником ништа, него разгледа г 
line" /> <p>Међу тим је доле међу народ ушао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много п 
ви, децо, језик за зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разгов 
 и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi>  
нова — <hi>Милана</hi>.{S} Оне беху тек ушле у 17 годину; тако младе, необично лепе, и здраве,  
_C1"> <pb n="1" /> <head> <hi>ЈУРМУСА И ФАТИМА</hi> или <hi>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</hi></he 
nt> <div type="titlepage"> <p>ЈУРМУСА И ФАТИМА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ТУРСКА СИЛА САМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> 
i>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију узме за се млађи брат О 
</hi> , и <hi>Милана</hi>, несуђена <hi>Фатима</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој  
..</p> <p>Једнога петка после по дне, у Фебруару 1833, беше време лепо, онако како може да буде 
еко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</p> <p>Кад попије к 
аци га кавеџији преко рамена , налије у филџан каве, утне филџан у зарф, и наслужи Господару.</ 
еџија, на сребрну послужавнику , донесе филџане, зарфове, и ибрик с кавом.{S} Све је то покриве 
едаде ме мајци.</p> <p>У тај исти мах , Френчевић исуче сабљу да не да Милане.{S} Она мислећи д 
 Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће 
еин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а др 
ка.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит  
еколико људи тешко рањених, и Осман-Бег Френчевић у мало не посече рођенога брата Миланина.{S}  
-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно. 
p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај Френчевић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете л 
ољаху — све узалуд.{S} По некад би само Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће в 
гући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само говора 
иноград с осталим посленицима...</p> <p>Френчевић Осман-Бег, дошавши на дан пре из Крушевца, би 
се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} С 
иже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мајком, и с двема отетим Српкиња 
ка не би ни поумио да изиђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да ника 
 уживање.</p> <p>Еле у виноградима Бега Френчевића, међу кулучарима, беху и Јаћим и Стојан Гојк 
у се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића, Суљага, наљутио се нешто на сељака Јоксима  
ја и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевића као две највеће беспосличарке.{S} Сва им је  
о, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да ј 
рква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића двора има једно место ружног спомена и за Ср 
а Суљу , настојника мозговскога спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчи 
тио , да се нико не усуди помагати жељи Френчевића.</p> <p>Видећи толику немарност Муслимана пр 
ште стигну у село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> < 
редила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царс 
ли ви од своје драге воље отишле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> <p>— К 
е ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо ви 
ио ову <hi>преотмицу</hi>, пусти одатле Френчевиће с матером и пратњом да иду напред у Београд. 
са старијим ћерима својим.{S} Настојник Френчевићев Суља приђе к Јаћиму и Стојану, и заповеди д 
„Гроб Вука Бранковића.“ Из свога двора, Френчевићи могу погледати далеко на све стране, и свуда 
него да останемо њихове...</p> <p>Паша, Френчевићи, и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила 
ди.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френчевићи мишљаху пре спалити Београд него допустити д 
тајте девојке! и јурнуше да их отму.{S} Френчевићи и њихови момци исукаше сабље, и стадоше маха 
муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описива 
пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били без наде, да српкиње отму још једа 
љи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај народ, п 
 <p>На најлепшем месту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На  
агом вољом одведене и потурчене?</p> <p>Френчевићи спреме мајку и Марију и Милану у колима, а с 
грће винограде својим спаијама, богатим Френчевићима, који су имали своје дворове и у Нишу и у  
кав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, рекавши:</p> <p>— Г 
 рођенога брата Миланина.{S} Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше 
ју и Милану.{S} У двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком по 
лати војске .. .</p> <p>Узалуд је стара Френчевићка намигивала <pb n="79" /> оком, узалуд је и  
 вере и свога рода па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морал 
 од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу сад просто вратити своји 
а, после по дне, дођу многе буле старој Френчевићки на посело , да се разговоре, и да виде лепе 
осле Марија : — да вриснем и да обиснем Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мисли 
те нешто пришапта Паши на ухо.</p> <p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њих 
Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> <pb n 
 Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . ј 
{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</p> < 
ш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . 
ви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи се уз то сам, Лазар говораше :</ 
иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има дос 
јама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде <hi>пашини једеци 
b n="38" /> <p>— Мерхаба! или:{S} Сабан-хаир-олсун !<ref target="#SRP18790_N5" /></p> <p>Говоре 
да се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове.</p>  
ло, онда се добру није надати!</p> <p>— Хај ! хај! уздахнуше њих два три, и одбише густе димове 
у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, 
 дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред собом кога?{S} Боже благи! да ли 
у трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се на прво место, он поче јести, 
 Френчевићки око врата, да ме не дâ тим хајдуцима (мислила сам да су то хајдуци), угледах пред  
 — Овој земљи ваљаш ти, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешина 
урку, и у униформи, у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук и 
окупа Марију и Милану и обуче их у нове хаљине.{S} За тим, у другу собу, напоредо с њиховом , д 
p>— Седи! понови Милош, и потегли га за хаљину.</p> <p>— Нека, Господару, боље да стојим; видит 
S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То је било турчење !</p> <pb n="74" / 
илану.</p> <p>Сутра дан их је окупала у хамаму<ref target="#SRP18790_N20" />, па онда их је обу 
во.</note> <note xml:id="SRP18790_N26"> Хамедија — управо мухамедовача = бела чалма.</note> <no 
стом , ношаше турско одело, и око главе хамедију. <ref target="#SRP18790_N26" /> Он се <pb n="8 
о: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref target="#SRP18790_N7" /></p>  
е харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест динара,</l> <l>Не износ’те на рају бијед 
 раји врло добри буд’те!</l> <l>Нек’ је харач петнаест динара,</l> <l>Нек’ је харан и триест ди 
а да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро о 
е Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут, где год би видела српске сиромашке к 
џа-Милошеви људи преплашили, да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то го 
 Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, и пружи им кр 
 и пружи им кроз затворена врата.{S} Те хартијице носиле су оне после као хамајлије.</p> <p>То  
 шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, задене за појас, рекавши:</p> <p>— Много сам 
ога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врати Србији оних шест  
које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда, и од Милете Радојковића, из Р 
<p>Слепац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Хвала газда! <hi>Гљај готивно</hi><ref target="#SRP1879 
" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се ћаше по земљи Србији</l> <l>По Срб 
> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика вам хвала на љубазном писму од 15 ов. м., које јуче примих. 
га свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да данас вас дан гледа уз Л 
човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <milestone unit="line" /> 
ку од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рекне свој 
о су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их напомињући да буду тако тврде и кад изиђу 
унце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати.{S} Турчин се диже да иде у свој стан.{S} Смиља 
таласа.{S} На један мах рукну пљесак од хиљаде рука; диже се врева, мислиш, до небеса ....</p>  
којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим су те  
ам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у овој земљи!</p> <milestone u 
сарну; у граду је самих тобџија било на хиљаду људи.{S} Уздајући се у толике једноверце, Френче 
оша!</p> <p>— Бог га живео! заори се из хиљаду грда, и народ се крете на Крушевац !...</p> <mil 
година, може да буде код те богомоље по хиљаду душа!</p> <p>Године 1832 о Великој Госпођи нешто 
ши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није  
нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у 
де за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он нама  
 објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани ход приближи границама нишким, допадне у један мах тата 
о сваки дан тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дре 
, па му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме ка 
му у руку један новац, и рече:</p> <p>— Ходи, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{ 
 плећима пашину коњу, који иде најтишим ходом.</p> <p>За пашом иду <hi>бегови</hi>.</p> <p>На п 
аше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="98" /> < 
рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и нема куће.</p>  
њих ја стојим добар!....</p> <p>— Море, хоће сви из реда! рећи ће Поп Марко: — Зар не видите ка 
ује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</ 
 од Турчина дувана између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни са 
а пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да тамо граде велику свадбу, јер у К 
, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да запали !..</p> <p>Луп ! луп ! луп ! на 
те језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока 
едали, и који су знали да се Милош, кад хоће, уме вешто и притворити , уверавају да нема човека 
ла и звати људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели оста 
и се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n 
 Порти да Марија и Милана од своје воље хоће да остану Туркиње и Френчевићке, то се оне не могу 
стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први људи!{S} За њих ја стојим добар!.. 
у да не да Милане.{S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, в 
S} Толико Турци поштују онога, који њих хоће да забавља !...</p> <p>У то уђе у кавану неки Муст 
од да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који с 
ли Стојан: — тек се онда не би казало: „Хоће народ да се ослободи!“ него би се рекло : „Хоће Кн 
ли се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бо 
Ниш, и ви ћете ићи пред пашу да кажете: хоћете ли да останете туркиње, или волите да се вратите 
ић са својим оружаним момцима.</p> <p>— Хоћете ли сад да будете Муслиманке?</p> <p>— Не ћемо, н 
олико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да се потурчите?</p> <p>Девојке још јаче врисну  
 "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са свим раселе 
а ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p>  
 Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти је просто од мене и од народа!</p> <p>Ан 
е — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, хоћу и ја; не ћу да ме људи пљују !</p> <pb n="36" /> < 
 молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, јед 
ту буну утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешин 
дижући молиоце, поче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видит 
ка молитва.{S} Кад се та молитва сврши, Хоџа узме две хартијице, напише на њима некакве записе, 
у другу собу, напоредо с њиховом , дође Хоџа и , кроз затворена врата, стане турски њих две неш 
ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика :</p> <p>— Курбан! курбан!{S} Не ћ 
р у Крушевцу, вељаше она, нема великога хоџе.</p> <pb n="77" /> <p>У покривеним колима, с јаком 
/p> <pb n="87" /> <p>Напред су ишле <hi>хоџе</hi>.</p> <p>За њима <hi>сојтарије</hi> (који град 
а њега!{S} Они нас, ето, ките, одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{ 
куд: иде за вођом, проси за Бога, те се храни хлебом!..</p> <pb n="25" /> <p>— Оваком песмом он 
>Нит се надај, нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умир 
 Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, помилуј мене грешнога.{S} Милостива 
 па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турчина Суљу 
љству, Кнез се сети и брза гласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши 
еднога пријатеља и твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> 
одреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и да обисн 
д оно беше битка на Каменици, и кад већ хтедоше да одвију <ref target="#SRP18790_N23" /> Власи, 
 пашом овако :</p> <p>— Ми истина нисмо хтеле ни да се потурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; 
нањем и одобрењем кнежевим.{S} Милош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шум 
 сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби 
рченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, био је најоштрије 
пољац, и Павле Белимарковић.</p> <p>Кад Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с  
ући да буду тако тврде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Ф 
 target="#SRP18790_N31" /> ! продера се Хусеин.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд 
p>— Френчевићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема  
S} Тако красан дан у сред зиме употреби Хусеин да изиђе на теферич <ref target="#SRP18790_N27"  
се боји, да од њега стрепи......</p> <p>Хусеин-Паша , београдски везир , бејаше човек средовеча 
, марљиво прибирао у своје касе.</p> <p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потре 
соби, на ниским миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем 
пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу 
еоград, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Милошевим казати: јесу  
бити, рече Зелида, жена тефтердарева: — Цар сада има велику муку с Мисирлијама, па овамо не мож 
 на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по 
 ствар не пресуди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријин 
l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не сл 
мрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> <l> Већ велики зулум подигосмо</l> 
гробу тога угодника Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако  
ље магдалскога потока, дрема опала кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На с 
 — да некакав пламени змај изби из куле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прск 
ва и разговора, почне нешто опоро у име цара свога приговарати Кнезу, Милош порумени у лицу, по 
 тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја уста листом, и оде к теби!{S} Него, или се  
прозоре се лепо видела суморна слика од цареве куле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве. 
 онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Тур 
у нема никакве варанције ? ...</p> <p>— Цареви се, Прване , не могу начинити калаузи као ово ја 
жу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, да ту нема 
ојском, и не отера ове Турке, кад су то цареви додали, па ми после њему да плаћамо што је право 
турску сабљу на свој врат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да 
 људи: „Е, неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико  
илостиван јеси Господе: укроти и ублажи царево срце , милостиво на мене грешнога!{S} Молитава ( 
е немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„О 
 реци, где им ваљаше пресећи београдско-цариградски друм , на ком Србина свакад свако зло може  
вод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду једна затворена к 
 поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кнеза Милош 
у ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведро небо проломило,</l>  
дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> <p>„Оба Френчевића , са својом мај 
жите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комеса 
м миндерлуцима сеђаху:{S} Хусејин-Паша, Царски комесар, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Ал 
н.</p> <p>И Осман-Бег, видећи како суди царски суд, у који се он толико уздао, обнезнани се и п 
после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поред осталога, врати Србији они 
 царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски се комесар наже те нешто пришапта Паши на ухо.</ 
а иду у Београд, где ће те Српкиње пред царским комесаром, пред кадијом, и Хусејин-Пашом, и пре 
спроведу из Ниша у Београд, где ће пред царским комесаром и Хусејин-Пашом и пред људма Кнез-Мил 
, после дугог дивљења и разгледања тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по  
рде и кад изиђу пред Хусеин-Пашу и пред царскога комесара.</p> <p>Међу тим Френчевићи нису били 
/p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <mil 
Турци били правији од Срба, и српско је царство отишло њима !{S} Сад су Турци огрезли у неправд 
о нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са своје <pb n="76" /> неправде.“ Онда 
грезли у неправди.{S} Сад је ред да они царство изгубе.{S} И једном су га већ губили.{S} Колико 
ка синове.</l> <l>Тако ће вам дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И св 
у учинисмо..</l> <l>И сад ћемо изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом  
иому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не се држи</hi>!....</p> <pb n="42" /> <p>— Све 
не дај смрти без покајања; опомени се у царству небеском и мене грешнога!{S} Сакрани ме, Господ 
ки овако пише :</p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш д 
 совре, Јованча му даде у руку небушену цванцику.</p> <p>Слепац, опипавши дар, рече:</p> <p>— Х 
груменова <hi>тамњана</hi>, и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешкиром.{S} Ко 
{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на  
ко конака те разгоне врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од 
 њим изговорише ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на 
дравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на зидовима, па поседаше не 
ст, ижљубише се међу собом, и зађоше те целиваше остатке од светитеља који се још познају на зи 
четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозгово бејаше истерано да огрће винограде св 
ле тога није изилазио међу људе!</p> <p>Целу ту игру склопили су људи из најближе кнежеве околи 
аду где има добре стоке, и каква јој је цена.</p> <p>Још се они , тако седећи , не обредише дру 
раћа и сестре Маријине и Миланине почну цепати убрадаче с њих две.{S} Већ паде неколико људи те 
а доведе и каза да може сести под један цер, па разгледавши добро по сабору, рече Здравку нешто 
, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право велиш, он има доста . . јâ!..{ 
ек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте  
ку ситницу, могао би опазити да по оном церју око манастира овде онде застајкују по два по три  
их је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Как 
p> <hi>ТВОЈ СВАКАД</hi> </p> <p> <hi>На Цетињу, на Видов Дан 1879</hi> </p> <p> <hi>М. Ђ. Милић 
ебе не ће посумњати никад; докле год ти Цигани пишу по голенима, дотле се ти не бој ни таке бед 
 нека плаћају порез <hi>Лингурима</hi> (Циганима — последњем народу).{S} Турско је тада већ бил 
азвитак догађаја“...</p> <p>— Ене сад ! цикну Милош: — па то опет све може да оде без трага!... 
 target="#SRP18790_N17" />, за поједене цицваре“</hi>...</p> <p>Гњевни командер тргне овај знак 
.</p> <p> <hi>Колачар</hi>, <hi>Миладин Цонић</hi>, међу тим, да колач не би стајао покривен, с 
удина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као каква стату 
<hi>„Свети Роман.“</hi></p> <p>Ма да је црква та по облику малена и незграпна, опет је она, по  
а се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла пави 
ла кућа Цара Лазара, и до ње муком мучи црква Лазарица.{S} На северној страни од Френчевића дво 
ска мисао корачила је напред!{S} У свим црквама у Србији држане су велике богомоље за сретан св 
а слушале су, кад се прича да у сретним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона н 
теља који се још познају на зидовима од цркве Светог Петра.</p> <milestone unit="line" /> <p>Ма 
рају биједа;</l> <l>Не дирајте у њихове цркве</l> <l>Ни у закон, нити у поштење;</l> <l>Ви немо 
ле и од његове <pb n="75" /> некад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањ 
 она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред кућом неке <hi>Савке Пазарке</hi>.</p> <p>С 
дијете крсти!</p> <p>Кад врате кумче из цркве, Кнез поучи новог кума како ће се владати , да му 
натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидоше капе, и почеше 
</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма нек 
 један мах зазвони звоно на јагодинској цркви, јер је Кнез Милош наредио да звона свуда звоне ч 
људи који су се причешћивали ено у оној цркви.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно гов 
без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Светог Романа, рашири руке, погледа у небо и викн 
Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друг 
чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{ 
уковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“</hi> Та је цркв 
здравише, и упиташе за здравље, уђоше у црквину, прекрстише се, целиваше остатке од светаца на  
 Божијег, неки слуга Цара Лазара начини цркву.</p> <pb n="2" /> <p>Ето тако је, по причи, поста 
нутку омакле очи да погледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића  
, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n="iv" /> <p>Каква је то сретна случајно 
ати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гургусовачки, алексиначко-параћински, крушев 
ћ , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко кога је обукао постављено ћурче, дођ 
} Зову га, буде га, дрмају га — ништа ; чак неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не о 
гати и сиромаси, и старци и младићи, па чак и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеј 
 речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и прате 
. поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у 
окојно мислити само о својој души, дођу чак овамо у наше крајеве; и сва седморица стане се у де 
би толико време, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и 
лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малк 
ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и оне мене лепо служе !</p 
> Хамедија — управо мухамедовача = бела чалма.</note> <note xml:id="SRP18790_N27"> Теферич је м 
 у Србе, моји ће вас синови дочекати на Чамурлији, исећи ће вас на комаде, и ваше ће режњеве по 
у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанколиз да је говорио Луди Лазар код Св. Романа на саб 
н-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и почео се нешто сашаптавати с њим, и с наст 
кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Недељко, опазивши њега, и одазв 
ина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села Мозгова, кога су се људи бојали  
 У дно совре сеђаше познати <hi>Милунко Чанколиз</hi>, од кога су зебли сви који су га познавал 
аднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка туку, вели сам себи 
/> <p>„Господару!</p> <p>„Онога Милунка Чанколиза, који је, улагујући се Турцима, пио крв браћи 
јка, испраћајући га, даде му једне беле чарапе.{S} Примајући дар, Суља рече:</p> <pb n="27" />  
те служим за три гроша и по, и за једне чарапе ?{S} Кад се закрајини, ја одох к брату Милану, а 
n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и чарапе: то ми нијеси издао.</p> <p>— Вјеруј, вјеруј; да 
, иди те састави тридесет ситних пара и чарапе, па донеси да платиш дуг!</p> <p>— Да идем, Госп 
вши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели Кнез.</p> <p 
их тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, показавши главо 
 : на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води ; на уранку, на подранку, н 
сма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час подижући главу као , јадан, да гледа у нешто , а ча 
главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да б 
 зубе!{S} И трава има уши: можемо ми за час изгорети!....</p> <p>У том разговору Поп Марко и ње 
Заповедајте сви редом!</p> <p>— У добри час! одговорише гости.</p> <p>— Да пијемо , продужава д 
{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле порезују, нека боља у горе узајмљуј 
екретар, носећи писма и новине које тај час стигоше од кнежева конзула Хаџи-Стоила, из Београда 
што особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивши писмо , нес 
дем, Господару!</p> <p>Оде.</p> <p>Мало час, врати се.</p> <p>— Јеси ли нашао? упита Кнез.</p>  
 ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре расправи; јер ће се сиротиња брзо уморити....</ 
азумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут ока, приклања на добро или на з 
 /> <p>После тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, сине Божји, пом 
е ове речи :</p> <p> <hi>„Целивамо овај часни крст, и кунемо се да ћемо устати на Турке; кунемо 
ан дошао, ваља војевати.</l> <l>За крст часни крвцу пролевати,</l> <l>Сваки своје да покаје ста 
p> <pb n="53" /> <p>После тога:</p> <p>„Часни Крсте, часни посте, благи Ристе, Исусе Христе, си 
ати колач, говорећи:</p> <p>— У славу и част Светоме Томи! па на један мах стаде насред колача  
 толику малодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики  
За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, приносећи му ка 
та родом Пазарка.{S} Прешла је најпре у Чачак; познала се с Господаром Јованом, па онда с Кнезо 
 они , тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, 
иза совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!</p> <p>— У 
аћици у сито, среће ради.{S} За тим узе чашу вина и, као нудећи је свима гостима, рече</p> <p>— 
ote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и стави је пред колачара.{S} Колачар узе нож 
 твога и мога, па кад хтедох да напијем чашу у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, бр 
p>— Да пијемо , продужава домаћин: — по чашу вина за славе и закона.{S} Где се слава славила и  
ко се могаше, врати оно вино с колача у чашу.</p> <p>Сад к њему приступи Јаћим; и њих двојица у 
дранин.</p> <p>Милошеви доглавници, све чеда ратне среће и управничких заслуга, некад са жаљење 
н ће наместити своје лице као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>—  
и си муке поднијело,</l> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </p>  
6" /> <p>Неколико дана поседе Милош ту, чекајући повратак татарина.</p> <p>За то време, народ г 
ели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам је  
лавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане 
чех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет вече, тако данас тако сјутра — и син 
наћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви љ 
Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при св 
на у руку све госте почињући од горњега чела.</p> <p>— Жива била, и сретан ти колач! одговара ј 
е кађење низа совру, и врати се у горње чело, узе чашу и рече:</p> <p>— Заповедајте сви редом!< 
ругога те новима начинише место у првом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi 
 гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у кући и око куће.{S} Од  
у и убију на правди, или осрамоте какво чељаде, или учине друго које безакоње......</p> <p>— Ва 
 књигу са свим случајно, зачитах оно на чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте: 
у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако на пречац нашле...</p> <p>Једном бегови 
 показала голема разлика између онога у чем су се родиле и одрасле, и онога у чем су се овако н 
ре и сукну као стршљенови ....</p> <p>— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Ст 
у сам мислио уживати на љето, оде.{S} О чему ћу љетовати?</p> <p>Ја мислим да ово дјело ваше пр 
1" /> командер.{S} Кнез га прими лепо ; честита му орден пријатељски, и, после дугог дивљења и  
из Мозгова? упита Паша.</p> <p>— Јесмо, честити Пашо ! одговори Марија.</p> <p>— Јесте ли ви од 
ле у кућу Френчевића ? </p> <p>— Нисмо, честити суде !</p> <p>— Ко вас је одвео ?</p> <p>— Овај 
 на њега.</p> <p>Марија, дворећи госте, често погледаше у Јованчу, и мишљаше у себи</p> <p>— За 
ле тога, помери памећу.{S} Браћа његова често су га доводила Светоме Роману, те су му духовници 
p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане 
ајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња 
ју врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</p></quote> < 
их поотпушта, или и док су они ту, Кнез често изађе на трем, и почиње свој суд.{S} Доле у доњем 
 Петци и Светој Недељи.{S} Оне у години често долазе, вас грешне налазе, да не (нас) избаве од  
ему.{S} Ту је пушио и ћутао погледајући често низ Лепеницу.{S} Опажало се да се нечем нада.{S}  
ницима и намерницима који су се и онако често увраћали на њихову кућу.{S} Време о Светом Томи б 
заклоњен својом слепоћом, могао је врло често допрети и онамо куд нико други не би смео.</p> <p 
знавали готово сви; знали су да он врло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних 
 до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— Останите у ту 
а гласа, брза, кратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико 
<l>„О, гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли те Бог надгледа оком!</l> <l>Многе ли си муке  
ола некако уплетоше коло тако да се њих четворо нађоше једно до другога, па се играчи обрадоваш 
у приступи домаћица са ситом, те његову четврт прими у сито „да је сита година.“</p> <p>Јаћим ј 
 <milestone unit="line" /> <p>У задушни четвртак, пред Митров дан, 1832, готово цело село Мозго 
м обојица разломише сваки своју полу на четврти, па из левих руку, онако у на крст, спустише на 
сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири момка држе руке на сапима и на плећима пашину ко 
остоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа јеванђелиста који држите небо и земљу, сви 
ереза колач у накрст, прели га вином на четири места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и си 
сти поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше одонуд од Суботинца.{S} Јаћ 
i> и <hi>Магдаленом</hi>, са синовима и четири своје ћери међу којима <hi>Марија</hi> и <hi>Мил 
истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и због лепоте језика којим 
 страшном својом пратњом горе к Пашиној Чешми, да се провесели, и да се делије његове мало проџ 
ама поднизаним покровцем. <pb n="60" /> Чибугџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, п 
тога изађе на трем и седне.{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на ср 
еш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти 
 а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о главу! . .</p> <p>— Па да идем ја! понуд 
 познати му Турчин, он ће извадити свој чибук, остругаће лулу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> 
 њега.{S} Духнувши неколико пута у свој чибук, Милунко већ не могаше да трпи како Јоксим слатко 
{S} Докле му чибугџија приноси распаљен чибук, дотле кавеџија, на сребрну послужавнику , донесе 
улу ножем, па ће духнути <pb n="4" /> у чибук неколико пута као у тромпету — не би ли га чули и 
<pb n="60" /> Чибугџија, предавши Кнезу чибук, дигне онај покровац, пребаци га кавеџији преко р 
не.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде прича 
 — какве су то речи ?{S} Зар ти не знаш чија је ово земља?</p> <p>— Земља је Божја и народска,  
главу, убавице! рече јој снаха Живка: — Чика данас, на своје крсно име, оде с трговцима,... нек 
 , слогу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у с 
мо се не можемо дуго одржати.{S} За то, чим се ми закрвимо. нека он гледа да се ствар час пре р 
е Мораве Милош стоји с готовом војском; чим затреба, ето и њега!...{S} Може бити да ћемо вам не 
 она често: — све му је од јунаштва.{S} Чим у Турака нестане јунаштва, онај час нека им се буле 
дитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим Френчевићи с <pb n="82" /> колима уђоше у овај наро 
и своје гусле , и поче их удешавати.{S} Чим се зачуше Здравкове гусле, коло се покида, игра пре 
вца, био је пао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанк 
њ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете саглед 
ита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знали  
ана неки људи из Новопазарске наије, па чим изиђу пред њега, падну на колена и запиште:</p> <p> 
Кнез Милош наредио да звона свуда звоне чим се оне угледају да иду.{S} Марија и Милана слушале  
тако и вребајући сваку прилику да угоди чим било богатоме и силноме, Милунко пиљи у зубе силним 
ам је прво зло које учине Турци!</p> <p>Чим они кога спопадну и убију на правди, или осрамоте к 
ркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се умије, и моли се Богу к 
 делије његове мало проџилитају.</p> <p>Чим се зачују пашини таламбаси, одмах се ћепенци од срп 
мела ништа послушати око стола.“</p> <p>Чим Кнез седне, једна би девојка, или млâда, донела и с 
и (коњски репови), који показују ког је чина паша;</p> <p>За тим иду <hi>јерлије</hi> (Турци бе 
ч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли брзо, много брже него ш 
егове.</p> <p>— Сунчајте се ! сунчајте! чини ти се да оно преко плавога Јастрепца говори људма  
Томи у нашој кући, и који је, полазећи, чини ми се и моје срце ишчупао и однео.{S} Видећи њега, 
 има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благо, ово богаство, није никаква сре 
 ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и ку 
</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће се ова  
#SRP18790_N5" /></p> <p>Говорећи то, он чини руком темена, то јест, врховима својих прста додир 
оше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref targ 
и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Лазар.{S} О 
д дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Сто 
р жели да има у Крагујевцу кога који ће чинити све по његовој вољи, нека пошље једнога свога ђе 
 обичном својом свитом.{S} Ово је морао чинити нарочито за то да Србима, који су се већ били до 
лужби, и оне мене лепо служе !</p> <p>— Чиниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш 
творио само да заповиједаш !..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи 
ратка говора.{S} Уз реч често додаје : „чиниш 'волико,“ или: „чинећи се 'волико.“ Милош мисли б 
у он толико хвали.{S} Примајући орден , чиновник, весео, рекне својим друговима:</p> <p>— Видит 
га и многих послова.</p> <p>Један његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружин 
м!{S} И у доњем се трему обдене по који чиновник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад 
 тим прима секретаре с писмима , велике чиновнике, и све који долазе да приме заповести.{S} Кад 
.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље коју он толико хвали.{S 
звео из тамне поћи мудра, бодра, ведра, чиста и разумна!{S} Боже ми се дај радовати и веселити  
ак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} Ту, недалеко  
ограду истерали по два реда, и стали да чисте земљу с мотика, кад њих у један мах окружише оруж 
једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продужава он, зовн 
 и нешто <hi>цвећа</hi> — све покривено чистим белим пешкиром.{S} Колач Смиљана спусти у горњи  
у Кнезу да се некад и слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од теш 
 присоју јесење сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије живо 
 n="17" /> ви мене не ћете сагледати по читаве десетине дана!{S} Сунчајте се !....</p> <p>Свеча 
тве.{S} Тога ради остављали су га ту по читаве месеце.{S} Доцније се он и прибио уз манастир, п 
нка, и ја и Милисав да измичемо док смо читави !</p> <p>— Немојте ви бегати !{S} Не ће вама бит 
 врло лагано ; водио је не пратњу, него читаву војску.{S} На сваком ноћишту био је прави војни  
 на раку Светога Романа, и духовници им читају молитве ради здравља.</p> <p>Велики сабор у Свет 
дила Светоме Роману, те су му духовници читали молитве.{S} Тога ради остављали су га ту по чита 
их новина“</hi> (које су Милошу редовно читане).</p> <p>Коло се доле вије као мачванска пшеница 
или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" /> каква 
е догодити да ове њихове речи разбуде у читаоца така осећања каква не би изазвала ни најбоља пр 
на случајност ! . .</p> <p>Млађи српски читаоци, којима нова историја Србије може не бити толик 
аше брига :{S} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p>  
евојке, и уведе их у своју кућу.</p> <p>Читаоци се већ сећају да су те гошће Марија и Милана са 
>.</p> <milestone unit="line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа  
у, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез.</p> <p>— Нек 
је обукао постављено ћурче, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p 
p>Живановић му на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“< 
чник.{S} Од беспослице једно вече почех читати, па се тако намамих да једва чеках да дође опет  
 те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} 
 чем ми се прво уставише очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој д 
у на то поче гласно српски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су 
авидовићу !</p> <p>Секретар Давидовић , човек омален, сув, слаба здравља, у црну капуту, преко  
омиру.{S} Ту, крај пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи п 
 он да прети Турчину-Господару !{S} Луд човек!...</p> <milestone unit="line" /> <p>Тек што су к 
ао слепи Здравко из Лужница.{S} Овај је човек много помагао у овом народном послу; односио је г 
в је и како се влада.</p> <p>Милунко је човек сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумњ 
, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је човек врло паметан и необично јуначан.{S} Турци га зову 
а-Милош!“</p> <pb n="50" /> <p>Милош је човек средњега раста, јака састава, округла лица, јасна 
о, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек лепа лица, само на левом образу има брадавицу као 
"CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у є 
Хусеин-Паша , београдски везир , бејаше човек средовечан , средњи растом , ношаше турско одело, 
и, Лазо, говориш данас као најпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него  
 у раси и — у сваком хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука. 
т у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, рече Кнез својој околини : — водите га  
ва буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој  
ан његов чиновник, врло уредан и поштен човек, већ додија дружини страсном својом симпатијом сп 
а то не гледа; само блене по сабору као човек без свести.{S} На један мах окрете се к цркви Све 
аво је казао.</p> <p>И који би паша био човек добар, опет је као управник тежак оним својим сал 
 Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то човек!.. .</p> <p>За то су му се после смејали и Турци  
ом, смеђ , крупних очију, и у опште леп човек.{S} Осману је тридесет и три године; танак је, ви 
то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођите се тих бесп 
нице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га поведе да му покаже све св 
 вешто и притворити , уверавају да нема човека који би се усудио посумњати о истинитости ових р 
раха слушајући ове страшне речи из уста човека суманута.{S} Једни ну почеше говорити да ћути; д 
идите, једна уста као и у сваког другог човека; не могу ни ја јести за тројицу.{S} Све ово благ 
; други се журно удалише од њега као од човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не б 
ити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска мисао, дугује тако мно 
о бих да не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ра 
илош је хтео да се тако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку зем 
е врапце који својим цвркутањем не дају човеку заспати.</p> <p>Чим устане од спавања, Милош се  
што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи ј 
, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S} Зашто се и ти не оденеш боље ?</p> < 
Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref target="#SRP18790_N7" /></p> <p>Ашчија <re 
Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{S} Ено га и на Раваници!{S} Ха! ха! ха!{S} Крстећи  
ње постави Паша три пута.{S} И три пута чу од њих одговор:</p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> < 
</p> <p>Јованча се промени у лицу , кад чу те две речи!</p> <p>И Јаћим и Стојан истрчаше чак на 
га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја, рекавши:</p> <p>— Татарин се 
 с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находећи с 
p> <p>„Провинција Србија, коју нека Бог чува, има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима  
i>.</note> <note xml:id="SRP18790_N33"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N34"> 
i>.</note> <note xml:id="SRP18790_N19"> Чувај се, клон’ се!</note> <note xml:id="SRP18790_N20"> 
видећи да се у књиге пишу и од заборава чувају њихове муке и њихови патриотски труди.</p> <p>По 
ога светитеља и својих молитава, далеко чувена.{S} Њој долазе многи болесници и невољници из бл 
година; не виђаше се ни из околине људи чувених и припознатих у народу; једини беше дошао Поп М 
приказа као калаузе који траже стоке за чувеног трговца Газда-Марка.{S} Они беху одевени онако  
за Суљи да су Јованча и Милисав калаузи чувенога Газда-Марка, трговца, и да су дошли да разберу 
сто пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, Кнез се сети  
о, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— Чудан си ти, Господару, одговори Паштрмац: — одовуд људ 
ати законе граматике.“ И доиста беше то чудан појав!{S} Самоук у науци упућиваше српску књигу с 
покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од страшне Вишњићеве п 
свет дође слепац Здравко из Лужница.{S} Чудноват слепац!{S} Он допре онамо куд окати не може!{S 
мена, да би могли <pb n="101" /> видети чуднога певача!{S} Све муком мучи као да душом не дише. 
ађани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна буна.{S} М 
ote> <note xml:id="SRP18790_N10"> Чудо! чудо!</note> <note xml:id="SRP18790_N11"> Даће Бог!</no 
ља.</note> <note xml:id="SRP18790_N10"> Чудо! чудо!</note> <note xml:id="SRP18790_N11"> Даће Бо 
мео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав.{S} Знате да се у  
опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су и дошли на сабо 
ику малена и незграпна, опет је она, по чудотворности свога светитеља и својих молитава, далеко 
ешнога!{S} Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје крсно име, помози ми : на путу, на суд 
! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: за правду моју 
ти.{S} Свет нагрну са свих страна да га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан усн 
 или окрећући је на страну, као да боље чује јеку од својих гусала.{S} У један мах викну:</p> < 
ту трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на ја 
а туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да пре 
нем овдје преда те...</p> <p>— Море, ја чујем да ти узимаш од људи мито, и да судиш криво ?</p> 
и!{S} Крстите се! крстите се!{S} Зар не чујете?{S} Ено звони звоно на Лазарици (цркви)!{S} Чу!{ 
ни који су јачи њега по кауку!</p> <p>— Чујте, браћо, како ја мислим, рече Милета из Крива Вира 
>— Кад је тако, настави Јованча: — онда чујте поздрав од Кнеза Милоша.{S} Цареви су додали да с 
<p>Устаници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам  
брани београђани.{S} Сви бејаху ради да чују о тој чудној отмици, од које се дигла тако страшна 
 говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори луди Л 
>Све то бива тако тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други 
познавале.{S} Највеће звоно које су оне чуле, било је оно које носе о врату трговачке камиле.</ 
олико пута као у тромпету — не би ли га чули и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не пом 
кад лепе цркве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кек 
ко није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони се, и  
чи, овако јасних мисли, никад нико није чуо из његових уста.</p> <p>— Ово није без нечега! гово 
Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба 
рњавору.{S} Он је увек бос, гологлав, и чупав да те је страх погледати га.{S} Обично ћути, докл 
од би видела српске сиромашке куће, или чупаве жене, или босу децу, одмах би им рекла :</p> <p> 
вићу, и ви други Турци ! рече Хусеин: — Чусте њихове речи.{S} Даљем говору овде нема места.{S}  
то говори: тако се и ово сада могло све чути; само нико није ни хтео ни смео да прича што је чу 
/p> <p>Из свих устаничких уста могао се чути само овај глас:</p> <p>— <hi>Заробљене српкиње да  
ње прожма неко неописано осећање кад то чуше....</p> <p>У том већ ступише у саму Јагодину.{S} Н 
екине тај разговор, Марија и Милана већ чуше да су Срби устали на оружје,и да скоро може бити „ 
ија, приносећи му каву, рекне:</p> <p>— Џаба !</p> <p>Све то бива тако тихо, да би се мушица чу 
 пије свако пиће, и врло је рад појести џабе какав сладак залогај.</p> <p>Кад тако дође међу љу 
раве !{S} У тој магази наређани су пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролаза 
 а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Је 
 /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Београду је 
p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати од Турчина дувана између прста; кад га 
а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће се крчити пут пред тобом — куд год пође 
ве!..{S} Говорећи ово, Лазар показиваше шакама како вуци даве овце...</p> <p>— Лазаре!{S} Бог б 
вљи је онај који даде безумноме власт у шаке него ја...</p> <p>— Море, овај човек није луд, реч 
и равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку.{S} Милош их преброји сам, сави у хартијицу, заден 
 се покида, игра преста, свирка умукну, шала занеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећа 
 државна питања, или се, понекад, збија шала.</p> <p>— Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: —  
слатко пошали.{S} Чисто као да му је та шала требала за неки одмор од тешких брига и многих пос 
ти.</p> <pb n="55" /> <p>— Кумство није шала! рече Кнез: — брже зовите Мању, нека дијете крсти! 
>За њима <hi>сојтарије</hi> (који граде шале);</p> <p>За сојтаријама <hi>татари</hi>;</p> <p>За 
њевни командер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколик 
о једном, поред многога другога смеја и шале, кад се Вук крене из Крагујевца преко Београда пут 
вих противника искаже и у каквој опорој шали којој се и сам слатко насмејао.</p> <p>Тако једном 
о вратити својим родитељима; него Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе  
нити га погледај.</l> <l>Храни сина, па шаљи на војску, — </l> <l>Србија се умирит’ не море!... 
<l>Биће Турком по Медији мука;</l> <l>У Шаму ће каде проплакати,</l> <l>Јера ће их раја уцвелит 
спахије Френчевића, па приђе к слепцу и шану му:</p> <p>— Турчин!</p> <p>Слепац смота гусле у т 
SRP18790_N8" /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40 
 приђе сам к заспаломе Инџи , и само му шану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Та 
ла то, дотле им је нешто из срца њинога шаптало ово :</p> <p>— Како да похулите веру својих дед 
ван пак , враћајући се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђ 
 штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста 
ога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p> <p>Командер 
обрадоваше као да њима сада играју „<hi>шарено хоро</hi>“, и ето ударише у пљесак.</p> <pb n="9 
>Милош јекну...{S} Зовну Живановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете та 
ге чибуке, и срчући грку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели с 
г.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и шест година; он је онизак растом, смеђ , крупних очију, 
га врате у град.{S} Отуда су га довукли шест јармова без курбана!</p> <p>Ономадне ноћу, у глуво 
АМА СЕБЕ ЈЕДЕ</p> <p>ПРИЧА О ОСЛОБОЂЕЊУ ШЕСТ ОКРУГА</p> <p>1832-1834</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ 
који, поред осталога, врати Србији оних шест округа (крајински, црноречки, гургусовачки, алекси 
окровитељница на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом,  
мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> < 
; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умел 
и да виде лепе снахе њене.{S} Седећи на шилтетима, пушећи дуге чибуке, и срчући грку каву, и сл 
 него би се рекло : „Хоће Кнез Милош да шири своју државу“, па би они који су јачи њега по каук 
p> <milestone unit="line" /> <p>Буна се ширила све више и више, па је и дипломатија радила све  
ез Милош пак као да предвиђаше значај и ширину Вуковога преображаја.{S} За то му и указиваше мн 
рскога самоука који, не упивши никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „докто 
ом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу првима ни међу другима, њега не чекаш 
ви, људи из друге земље и ученици друге школе, већином спори на новину и напредак , а задовољни 
лије</hi>, па тек тада, на коњу на коме шкргућу сребрни рахтови, јаше <hi>Паша</hi>.{S} Четири  
 и упита :</p> <p>— За Бога, побратиме, шта је томе народу те се буни ?</p> <p>— Невоља му је,  
, рекавши:</p> <p>— Гледајте, гледајте, шта ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите 
 сјутра — и синоћ дотјерах до краја.{S} Шта ћу сад?{S} Радост, коју сам мислио уживати на љето, 
} Како ће те приче примити читаоци ?{S} Шта ће рећи о њима оштри естетичари ?</p> <p>Усред тако 
Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, вели Милан 
ви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да раздражимо Турке те да нас са сви 
вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{S} Хоће он да прети Турчи 
мо од ручка без пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, п 
/p> <p>— Не ћемо, ни дао Бог !</p> <p>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска м 
 врева, мислиш, до небеса ....</p> <p>— Шта то би? упита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шт 
у и обисну Марији око врата...</p> <p>— Шта је?{S} Шта је ? упита Марија.</p> <p>— Учини ми се, 
ао да некако утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез 
носе о врату трговачке камиле.</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне з 
ња тога царскога дара, упита :</p> <p>— Шта ли је то шарено по тој траци, као да нешто пише?</p 
 на камену, као каква статуја:</p> <p>— Шта је то, болан, Демире? упита Милош.</p> <p>— Не знам 
 <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: иде  
нијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми 
 <p>Седећи тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени  
о свету, много чуо, много видео, па има шта казивати.</p> <p>У то доба је Султан имао рат с Мис 
луте, свакад и наслуте.....</p> <p>— Па шта може наслутити овај јадни Лазар? упита Стојан Гојко 
Прван: — да се не варамо!</p> <p>— Е па шта да кажемо ми Кнезу Милошу? упита Јованча.</p> <p>—  
о слепачким језиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити. 
оњем боју плаче мало дете.{S} Кад упита шта је, кажу му да је неки сељак донео своје мушко дете 
довољни Кнез: — Деде, игумане, види сад шта има у новинама ! -</p> <p>Живановић му на то поче г 
грохотом, и тек тада уморни путник виде шта је с њим...</p> <milestone unit="line" /> <p>Међу т 
вота , или неки од писмених људи казује шта је читао у новинама, или се претресају <pb n="59" / 
пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа?{S} 
и.{S} То може доћи опет.{S} Сећаш ли се шта оно говори Луди Лазар о Госпођи код Светог Романа ? 
вајда од његова здравља, кад он не види шта се ради ?{S} Момци његових старешина гађају из пишт 
вши на диванану, секретар поче да тражи шта ће најпре читати Кнезу.</p> <p>— Седи! вели му Кнез 
јпаметнији човек; Бога ми ћеш ти видети шта је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, 
аплете језиком, да му је тешко разумети шта хоће да каже.{S} У најтежим часима, он се, у тренут 
з му, божем тајно, <pb n="71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мо 
уће.</p> <p>Међу тим, домаћин, опазивши шта учини ова кратка песма, пружи слепцу врч с вином и  
де насред колача и викну:</p> <p>— Пиши шта ћеш, домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов ви 
у, Милунко долази и у неприлику.{S} Ево шта му се једном догодило.{S} Настојник Бега Френчевића 
ита секретар као сам себе.</p> <p>— Ено шта би ! одговори му весео Кнез: — <hi>Марија</hi>, нес 
чарке.{S} Сва им је трудба била да кажу шта желе, и да се наједу небројних јестива која им се д 
еко на све стране, и свуда им очи имају шта сагледати.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег 
таници чекаху као озебао сунце, да чују шта ће рећи Милошеви људи:</p> <p>— Поздравље вам је, б 
вуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати.{S} Слепац је гудио дуже — час по 
питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та питања.{S} Казала им је, после, д 
 су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени конак“ у  
вић</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ</p> <p>1879</p> </div> <pb n="i" /> <div typ 
табане у вис, и јаднику ударе равно сто штапâ!,..</p> <p>Чанколиз, гледајући како Попа Марка ту 
да уђе, обично вели:</p> <p>— Где ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш —  
као практичан државник, не могаше он не штедети и осећања оних који му требаху сваки дан за тол 
ро!.</note> <note xml:id="SRP18790_N3"> Штета.</note> <note xml:id="SRP18790_N4"> Мир вам!.</no 
ред царском кућом не море снаћи никаква штета?!...</p> <milestone unit="line" /> <p>Кнезу Милош 
 докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што б 
ref target="#SRP18790_N3" /> да га већа штета не сретне !....</p> <p>Марија захвално погледа у  
ко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да говоримо, додај 
ашини сребрни <hi>калкани</hi> (сребрни штитови) и тугови (коњски репови), који показују ког је 
у овако: „Кад та раја не воли под нама, што се не буни?{S} Да јој није добро, бунила би се она, 
букла у свилу и кадиву; залагала их је, што ’но кажу, медом и шећером; тешила их , говела им шт 
 између прста; кад га хоће да одликује, што му не пружи кесу, па да напуни сам по вољи, — Милун 
мпатијом спроћу једне стране државе.{S} Што год из те земље долази — све је цвеће и ковиље, све 
м: куд пођу први људи, туда иду сви.{S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила п 
 главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. ...</p> <p>Ус 
 ме ја рђаво! настави Милунко.</p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха!  
станце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку казале да хоћете да  
>— Шта тражите од Френчевића ?</p> <p>— Што суд и царска милост нађу да је право.</p> <p>Царски 
алог ћутања , Осман настави: —</p> <p>— Што би, би; Турчин , кад сабљом замахне, или пресеца на 
 сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопа 
ће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p>Је 
ђу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ни 
у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда од 
?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’ни, 
оди, Здравко, овамо у мутвак (кујну) да што поужинаш!{S} Слепац се диже и оде; људи се почеше р 
оше разговор, и пожурише се уз брдо, да што пре стигну у село Мозгово.</p> </div> <div type="ch 
утвак <ref target="#SRP18790_N16" /> да што поруча, па нека иде кући !</p> <p>То беше пресуда ! 
може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букурешког уговора).</p 
се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера ове Турке 
 n="13" /> <p>— Ко ће знати, Јаћиме, на што то слути?</p> <p>одговори Поп : — тек досад, кад го 
биће скоро боја с Турцима !</p> <p>— На што ово слути, Попе Марко! упита Јаћим Попа Марка, кад  
бу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих 
ин , кад сабљом замахне, или пресеца на што је замахнуо, или сабљу крши на двоје; јалову је не  
ешине и њихове момке!</p> <p>— Иди ! па што год учиниш — учињено је!</p> <p>Вучић оде ; и на Оп 
 договарам с овим измученим народом; па што нађемо ми да је добро нама, нека је добро и њему!“. 
тро је мотрила да им нико не каже ништа што бива ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила  
 народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће  
само нико није ни хтео ни смео да прича што је чуо.</p> <p>Јованча пољуби Кнеза у руку, поклони 
</p> <p>За време ручка , или који прича што из свога живота , или неки од писмених људи казује  
кују добро.{S} И сад им Мустава исприча што му је у Мозгову <pb n="41" /> казивао Милунко Чанко 
ва је Туркиња често корила своје синове што нису вредни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не 
 Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Имам жалбу на вас 
ас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље 
ору овде нема места.{S} Њима остаје све што сте им досад дали.{S} Трошкове теглићете ви !</p> < 
а не полажите докле год не добијете све што тражите!{S} С оне стране Мораве Милош стоји с готов 
сунце грејаше топло , и чисто зваше све што је живо да се нагреје и напије животворне топлоте њ 
p> <p>Кнез Милош, седећи на трему, виде што би, па заповеди да му дође који од кириџија.{S} Мом 
ечи, с тога немаде кад ником ни да каже што чу од Суље.</p> <p>Милана пак, Стојанова ћи, находе 
уче примих.{S} Одмах сам забиљежио гдје што треба све што сте имали љубав јавити ми.</p> <p>Има 
и како Милош већ давно не мора да крије што говори: тако се и ово сада могло све чути; само ник 
д човека кужна; трећи га нуђаху да узме што да пије, не би ли престао.....</p> <p>Лазар на то н 
 мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S} Веома би бил 
 тога, књижица ће ова бити драга и тиме што је закићена именом човека коме српска књига, српска 
лама, да мало гостима погуди, да помене што је било некад, и да подсети што може бити опет..... 
сада другу песму кажем</l> <l>Од истине што је за дружине:</l> <l>Кад устане кука и мотика</l>  
 погледати га.{S} Обично ћути, докле се што не упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим пр 
а се вратите у Србе ?{S} За то упамтите што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, 
му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беш 
 је он пришаптати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега к 
ати, доказати, налагати и што је било и што било није.{S} За то се људи од њега клоне као од жи 
а Турцима небројна давања, и да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> 
> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари противнику у очи, да каже силном 
, пуше, пију каву, и слушају онога који што говори.{S} У Турака је обичај, који се држи као зак 
че Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегне, понављајући као какву аксио 
д тако гњевна народа, Турци су измицали што су могли брже...</p> <p>Из свих устаничких уста мог 
ве речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref target="# 
гусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа поче причати како су му у 
својима :</p> <p>— Ови ће мени додијати што ме овако без невоље куме !...</p> <milestone unit=" 
 помене што је било некад, и да подсети што може бити опет.....</p> <p>Слепац се намести уз јед 
 Рогатац, ондје ћу их читати и биљежити што би ваљало исписати за рјечник.{S} Од беспослице јед 
et="#SRP18790_N32" />, знак захвалности што је уставио пламен устанка, те буна није захватила с 
 n="27" /> <p>— Смиљана! гледај те удај што пре ону млађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А  
</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју  
е упоредивши ове речи с причом коју тек што доврших, зачудих се такој случајности !..</p> <pb n 
..</p> <milestone unit="line" /> <p>Тек што су копачи у винограду истерали по два реда, и стали 
вље!{S} Да Бог дâ са срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири ко 
ор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарајући се; случајно се маших баш за  
 медом и шећером; тешила их , говела им што је боље могла и умела ; обрицала им је да ће синови 
на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац Вуку.{S} Па, не  
унаштвом својих синова.</p> <p>— Турчин што год има, говорила би она често: — све му је од јуна 
нчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, слушајући то, хвалили су их 
очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако мало гостова тако мио гост!{S} И Јованча беше  
/p> <p>Тај двор,или <hi>конак</hi>, као што се обично зове, на два је боја: на горњем боју ово  
 него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страховита луда: — прогово 
а јој није добро, бунила би се она, као што се бунила досад толико пута!“ За то треба да се нар 
ји људи...</p> <p>На сабору бејаше, као што рекосмо, и Поп Марко из села Мозгова.{S} То је чове 
 посао.</p> <pb n="34" /> <p>— Није као што се чини, Прване, рећи ће Голуб: — може бити, да ће  
е у победу свога правца онако тврдо као што вероваше у живот народа свога!</p> <p>Књижевни прот 
се наслоне један на другога, </p><p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо вре 
и ја јести за тројицу.{S} Све ово благо што ми даде Бог и народ, даде ми га да њим помогнем вам 
ико.“ Милош мисли брзо, много брже него што може да говори.{S} С тога некад, јурећи своје мисли 
о за њих ; јер, доиста, живе лепше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том  
 се мало одморим ; и да би ми одмор био што пријатнији, узех да прочитам што лако онако одмарај 
пај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ево обје руке па о 
узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, гри 
еви додали, па ми после њему да плаћамо што је право ?</p> <pb n="33" /> <p>— Оно може и тако,  
 Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместит 
да стече власт над Србијом, да буде оно што је био, да буде Коџа-Милош !</p> <p>Милош је човек  
и људе.{S} Од њих је доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Ту 
д ли је у доњи сишао ! ...</p> <p>И оно што је око кнежева конака, није без интереса.{S} На зап 
за борбу, докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n=" 
оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми смо готови, вели Стојан: — доту 
што пређе бјеше,</l> <l>Није свијет оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На нај 
 су дошли да разберу има ли стоке, и по што је ?</p> <p>— Пеки,<ref target="#SRP18790_N2" /> мо 
те оружје !{S} Не слушајте ни нас ни по што докле год вам се не да све што тражите, а дати вам  
рговци: тек се ипак у њих опажаше нешто што се не виђа свакад у калауза: опажаше се већа слобод 
 коње; <pb n="65" /> докле други жаљаху што се учини толика штета...</p> <p>Кнез Милош, седећи  
рку каву, и слатки шербет, каде причаху што која зна и уме, да развесели своје другарице.{S} У  
 дао живота и здравља да сретно довршиш што си тако славно започео!</p> <p>До скорог састанка,  
 устали на оружје,и да скоро може бити „што горе то доле“, како вељаху Нишлије.</p> <p>Кад би ј 
екне Милета: — од Кнеза Милоша и од све Шумадије!{S} Молите се Богу; туците Турке, и оружја не  
е нема Коџа-Милоша ?{S} Зар су помрле у Шумадији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{ 
вона на јагодинској цркви: ми смо већ у Шумадији.</p> <p>Српкиње прожма неко неописано осећање  
 Цареви су додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви в 
ако свечано насмеје човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <mile 
 <l>Ви немојте рају разгонити</l> <l>По шумама, да од вас зазире</l> <l>Него паз’те рају ка син 
Френчевић рекао:</p> <pb n="45" /> <p>— Шутите! не ће вама бити ружно!.. .</p> <p>У Делиграду,  
ве.{S} На овако тихој ноћи, чуло се кад шушне најмањи листак.</p> <p>— Па нама, кеко , није овд 
 каване, викне на своје момке.{S} Момци шчепају Попа, оборе га, обрну му табане у вис, и јадник 
рака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Још не умукоше последњи јеци од ових пророчки 
one unit="line" /> <!-- </foreign>--> </quote> <p>Све је ово смишљено и извршено са знањем и од 
.</hi> <ref target="#SRP18790_N34" /> </quote> <p>И нехотице упоредивши ове речи с причом коју  
је свијет оно што мишљасте!</l> </hi> </quote> <p>Његуш</p> <p>На најлепшем месту у Крушевцу им 
 Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18790_C9"> 
l> <l>И на њену кука кукавица!...</l> </quote> <p>Одујмивши песму да дахне, слепац, као да позн 
>Сваки своје да покаје старе!....</l> </quote> <p>Докле чудни слепац певаше овај почетак од стр 
 сад ћемо изгубити царство !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача  
 <l>Јера ће их раја уцвелити“....</l> </quote> <p>Кад он, после ових речи, одујми песму, приђе  
о име слави,</l> <l>ту и помаже“.</l> </quote> <p>Јаћим и Стојан Гојковићи из Мозгова броје се  
 Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог !“</l> </quote> <p>Кад се то сврши, домаћин наточи чашу вина, и  
д Бог !</l> <l>И сâм Господ Бог!“</l> </quote> <p>Кад се ућуташе певачи у мушкој соври, отпеваш 
> <l>Многе ли те чекају побједе!“</l> </quote> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> <p>Буна се стишала:{S}  
<l>Помоз’ му, Боже, и крсно име!“</l> </quote> <p>Пошто сви гости и сви кућани сркнуше од вина  
<l>Србија се умирит’ не море!...“</l> </quote> <p>Опет умукну грло; опет убрза гудало.{S} Сад,  
/l> <p> <hi>Народна клетва.</hi> </p> </quote> <p>У реци села Подгорца, северозападно од планин 
ња.</l> </p> <p> <hi>Његуш.</hi> </p> </quote> <p>Питали Бошњака:</p> <p>— Који вам је паша био 
>. <ref target="#SRP18790_N35" /></p> </quote> <p>Сад захватих и претурих више листа, и кад пог 
> <ref target="#SRP18790_N36" />“</p> </quote> <p>После ове треће напомене, јер ја ове случајно 
ворачка </p><p>моћ у овога народа.</p></quote> <p>На левом брегу речице Лепенице, поврх праве в 
амо </p><p>једна случајна варница.</p></quote> <p>У Крушевцу је Ибишева кавана једина у коју до 
p>као што се наслања дрво на дрво.</p></quote> <p>У старо време неких седам испосника побегну и 
и певају два и два: </p> <pb n="22" /> <quote> <l>„Ко пије вино за крсно име,</l> <l>Помоз’ му, 
} У један мах викну:</p> <pb n="24" /> <quote> <l>„Мили Боже, на свему ти хвала!</l> <l>Кад се  
<head>III</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <quote> <l>„Ко издао, издало га лето !</l> <l>Не имао од 
 <head>VII</head> <head>ПРЕСУДА</head> <quote> <p> <l>Не збори се ласно с везирима.</l> </p> <p 
" /> <head>IV</head> <head>БУНА</head> <quote>Буну обично спремају врло многи <p>посленици, а з 
<head>VI</head> <head>ПРЕОТМИЦА</head> <quote> <hi> <l>Није вино пошто пређе бјеше,</l> <l>Није 
 <head>II</head> <head>НА СЛАВИ</head> <quote> <l>Где се Крсно име слави,</l> <l>ту и помаже“.< 
II</head> <head>РАДОСТ У СРБИЈИ</head> <quote> <l>„О, гнијездо јуначке слободе!</l> <l>Често ли 
 <head>I</head> <head>НА САБОРУ</head> <quote>На сабор се људи сабирају да <p>се наслоне један  
<head>V</head> <head>КНЕЗ МИЛОШ</head> <quote>Он је један од оних људи <p>који су се родили да  
не дише.{S} Слепац на ново викну: </p> <quote> <l>„Ој госпођо, Кулинова кадо !</l> <l>Нит’ ти и 
ма последње речи слепога гласника:</p> <quote> <hi> <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Тур 
ачи у мушкој соври, отпеваше жепе:</p> <quote> <l>„Помогла му слава Божја</l> <l>И сâм Господ Б 
ше очи, и гле! ја читах ове врсте:</p> <quote> <hi>„ Чуј Израиљу! немој да речеш у срцу свом: з 
погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад ду 
 и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Гос 
осни, па окрете другу песму овако:</p> <quote> <l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по то 
товање још један овакав докуменат:</p> <quote> <!--<foreign xml:lang="CU"> --> <p xml:lang="CU" 
на“, дотле гости два и два певају:</p> <quote> <l>Ко за славе вино пије</l> <l>Помози му Бог !< 
га чује.{S} Певач викну ову песму:</p> <quote> <l>„Сан уснила Царица Милица :</l> <l>Да се ведр 
и његови, докле грло његово јекну:</p> <quote> <l>"’Вако веле књиге инџијели :</l> <l>„Турци, б 
јаснијим, развученим гласом викну:</p> <quote> <l>...{S}Јоште веле књиге инџијели :</l> <l>„„Му