• quote 4
  • а 234
  • А 28
  • ако 40
  • Ако 7
  • Ал 1
  • ал 2
  • Ала 3
  • Али 20
  • али 52
  • аманет 1
  • амо 15
  • анђела 2
  • анђели 10
  • анђелом 1
  • анђелства 1
  • анђео 14
  • анђеоска 1
  • артије 1
  • ах 12
  • Ах 54
  • Б 5
  • баве 1
  • бавећи 2
  • Бавећи 2
  • бави 3
  • бавио 1
  • бавити 1
  • бавлење 1
  • бављах 3
  • бадава 1
  • бадње 2
  • бајнога 1
  • бар 27
  • бацао 1
  • бацим 3
  • бацити 3
  • бацих 1
  • баш 11
  • Баша 1
  • башта 1
  • башти 2
  • башту 7
  • бегам 1
  • бегао 1
  • бегасмо 2
  • бегате 1
  • бегати 1
  • бедан 4
  • беди 1
  • бедна 5
  • бедни 1
  • бедним 1
  • бедно 2
  • беду 1
  • беже 2
  • Без 1
  • БЕЗ 1
  • без 25
  • безазлено 1
  • безбрижан 2
  • безбрижне 1
  • безбрижно 4
  • бездушну 1
  • бејах 53
  • Бејах 8
  • бела 2
  • белим 1
  • бело 3
  • белу 1
  • бесмо 1
  • Бесмо 1
  • беху 37
  • беше 172
  • Беше 3
  • бештија 2
  • би 144
  • Би 2
  • бива 1
  • биваху 1
  • биваше 2
  • бије 1
  • била 11
  • биле 2
  • били 1
  • било 25
  • Био 2
  • био 30
  • бирам 1
  • бисера 1
  • бисмо 3
  • бисте 3
  • бистра 2
  • бити 71
  • битке 1
  • бито 1
  • Биће 1
  • биће 9
  • бих 117
  • Бише 1
  • благи 6
  • Благи 9
  • благо 1
  • благодаран 1
  • благодарити 2
  • благодарно 1
  • благодарност 1
  • блажен 3
  • блаженству 1
  • блата 1
  • бледа 1
  • бледо 1
  • бледог 1
  • бледом 1
  • ближе 3
  • близу 4
  • блиста 1
  • блистаху 1
  • блисташе 1
  • бог 1
  • Бог 6
  • бога 2
  • Бога 5
  • богат 1
  • богиња 1
  • богиње 1
  • богу 1
  • Богу 3
  • божанствена 1
  • божанствени 1
  • боже 2
  • Боже 23
  • божије 2
  • божијег 2
  • божији 2
  • божијом 1
  • бој 2
  • бојах 1
  • бојећи 2
  • бојим 10
  • боју 2
  • бола 7
  • болан 4
  • болело 2
  • болесна 1
  • болесницама 1
  • болесници 1
  • болест 3
  • болестан 1
  • болести 4
  • болети 1
  • болешљиви 1
  • боли 11
  • болнице 3
  • болницу 6
  • болове 1
  • болови 2
  • болујем 1
  • боље 18
  • бољем 2
  • бољим 2
  • бољој 2
  • бона 1
  • бони 1
  • боним 1
  • боних 1
  • боно 2
  • борба 1
  • борбе 1
  • боре 1
  • бори 2
  • борио 1
  • борити 1
  • брала 1
  • брали 1
  • бранећи 1
  • Бранка 3
  • Бранко 1
  • Бранком 1
  • Бранку 1
  • брао 1
  • брат 2
  • брата 6
  • брате 13
  • Брате 3
  • брати 1
  • братимили 1
  • брато 1
  • братски 2
  • брату 1
  • браћа 1
  • браће 1
  • браћу 1
  • Браца 4
  • брег 3
  • брже 1
  • брзе 2
  • брзим 1
  • Брзо 1
  • брзо 12
  • брига 11
  • Бриге 1
  • бриге 10
  • бригу 2
  • Брижан 1
  • брижан 2
  • брижно 1
  • бринем 2
  • бринуо 1
  • бринути 2
  • бројим 2
  • буд 1
  • буде 12
  • будем 14
  • будемо 1
  • будеш 2
  • Буди 1
  • буди 2
  • будиле 1
  • будите 1
  • Будите 1
  • будна 1
  • буду 1
  • будући 1
  • будућност 6
  • будућности 8
  • бујна 2
  • бујне 1
  • бујније 2
  • бујно 1
  • бурно 1
  • вади 1
  • важна 1
  • ваздух 2
  • ваздушне 1
  • ваљан 1
  • ваљана 1
  • ваљда 19
  • Ваљда 4
  • вам 24
  • Вама 3
  • вама 8
  • ван 1
  • ванредни 1
  • ванредним 1
  • ванредно 4
  • вара 2
  • варалица 1
  • варнице 1
  • варош 1
  • вароши 7
  • варошицу 1
  • вас 29
  • васијоном 1
  • васколиког 1
  • васпитава 1
  • ватра 2
  • ватре 1
  • ватрено 1
  • ватри 4
  • ватром 1
  • ваша 7
  • ваше 7
  • вашег 1
  • вашем 1
  • вашим 1
  • ваших 1
  • вашој 2
  • вашу 4
  • ведра 1
  • ведре 1
  • ведро 8
  • ведрога 1
  • веже 1
  • вежу 1
  • везиваше 1
  • век 1
  • века 1
  • векова 1
  • веку 2
  • ВЕЛЕТРГОВЦУ 1
  • велећи 2
  • вели 14
  • велика 5
  • велике 2
  • велики 7
  • велико 2
  • великог 4
  • великој 1
  • великом 2
  • великошколаца 1
  • велику 3
  • велим 1
  • велите 1
  • велиш 1
  • венац 6
  • вене 2
  • венути 3
  • венца 1
  • венце 1
  • венчала 1
  • Веома 1
  • веома 10
  • вереника 1
  • вереница 1
  • веренице 1
  • вереницом 1
  • верни 1
  • верно 2
  • вернога 1
  • верност 1
  • веровање 1
  • веровати 2
  • веровах 2
  • вероломни 1
  • вероломном 1
  • верује 2
  • Верујем 1
  • верујем 6
  • Верујте 1
  • вес 1
  • весела 5
  • веселе 2
  • весели 3
  • веселији 1
  • веселим 3
  • весело 21
  • веселост 1
  • веселу 1
  • весеље 2
  • весељу 1
  • Весео 1
  • весео 7
  • вест 3
  • вести 2
  • ветар 6
  • ветра 2
  • ветре 1
  • ветром 1
  • ветру 1
  • већ 112
  • Већ 4
  • већа 2
  • веће 3
  • већи 1
  • већином 6
  • већину 1
  • већих 1
  • већма 4
  • вече 15
  • вечера 1
  • вечерас 3
  • вечераш 1
  • вечери 1
  • вечеру 1
  • вечитог 1
  • вечиту 2
  • вечна 2
  • вечно 1
  • вечном 1
  • вечност 1
  • вешају 1
  • ви 15
  • Ви 9
  • виде 5
  • видев 1
  • видевши 2
  • видела 3
  • видео 8
  • видесмо 1
  • видети 6
  • Видех 1
  • видех 14
  • видеше 2
  • види 10
  • видим 17
  • видимо 1
  • Видите 1
  • видите 3
  • видиш 1
  • Видиш 1
  • вијају 1
  • вијаху 2
  • вије 2
  • вијугаше 1
  • Вика 1
  • викаху 1
  • викнем 1
  • викну 1
  • вила 2
  • вилама 1
  • виле 1
  • вилинсно 1
  • вилу 1
  • вина 2
  • винем 1
  • висок 1
  • високе 1
  • високим 1
  • високих 1
  • високо 1
  • витко 1
  • вихор 1
  • вичу 1
  • вичући 1
  • Више 5
  • више 64
  • Вишњи 1
  • владаше 3
  • влак 2
  • влаком 1
  • вода 1
  • води 3
  • водим 1
  • водом 1
  • возач 1
  • војнике 1
  • волела 2
  • волео 4
  • волећи 1
  • воли 5
  • Волим 1
  • волим 7
  • волите 5
  • волиш 3
  • воље 3
  • вољом 1
  • вољу 1
  • врат 2
  • врата 13
  • врати 1
  • Вратив 1
  • вратила 1
  • вратим 6
  • вратима 4
  • вратио 1
  • вратисмо 1
  • вратити 2
  • враћасмо 1
  • враћах 1
  • враћаше 1
  • вредан 1
  • вреди 1
  • вредне 1
  • вреле 2
  • врелим 1
  • врело 1
  • време 31
  • времена 10
  • временом 3
  • времену 3
  • вриска 1
  • вриске 1
  • врити 1
  • врлим 1
  • врло 7
  • врлог 2
  • врлом 1
  • врта 1
  • вртлог 1
  • Вукаловићем 1
  • вулкан 2
  • вуче 1
  • г 2
  • Г 5
  • ГА 1
  • га 46
  • гадна 1
  • газдарица 1
  • гатком 1
  • гатку 2
  • гвоздене 1
  • гвозденим 1
  • Где 3
  • где 49
  • гдегод 6
  • гдекоја 1
  • гине 1
  • Глава 1
  • глава 6
  • главе 8
  • глави 5
  • главна 1
  • главним 1
  • главно 1
  • главом 7
  • главу 22
  • глади 1
  • гладовасмо 1
  • гладовати 1
  • глазба 1
  • глас 4
  • гласа 2
  • гласак 1
  • гласно 2
  • гласове 1
  • гласовира 2
  • гласовиру 2
  • гласом 15
  • гле 3
  • Гле 3
  • гледа 7
  • Гледај 1
  • гледајући 20
  • гледале 1
  • гледам 8
  • гледао 2
  • гледасмо 1
  • гледати 13
  • Гледаћу 1
  • Гледах 1
  • гледах 23
  • гледаху 2
  • гледаш 2
  • гледаше 10
  • гложити 1
  • гњездо 1
  • гњилој 1
  • говораху 2
  • говораше 7
  • говорећи 5
  • говори 2
  • говорила 3
  • говорио 1
  • говорити 6
  • говору 1
  • год 4
  • годе 1
  • годи 3
  • годила 1
  • Година 1
  • година 4
  • годинама 1
  • године 9
  • години 1
  • годину 2
  • гођаше 2
  • гола 1
  • голе 1
  • Голуб 1
  • голуб 6
  • голуба 1
  • голуби 2
  • голубиће 2
  • голубићи 3
  • голубица 5
  • голубице 1
  • голубици 1
  • голубицом 2
  • голубицу 4
  • голубом 2
  • голубу 1
  • голупчета 1
  • гомила 1
  • гомили 2
  • гоне 2
  • гони 4
  • гонио 1
  • гора 3
  • горак 1
  • горама 1
  • горе 5
  • горети 1
  • гори 9
  • горка 2
  • горке 1
  • горких 1
  • горко 7
  • горку 1
  • гором 1
  • горски 1
  • гору 15
  • горчија 1
  • горчине 2
  • горчину 1
  • Госпа 1
  • госпа 11
  • госпи 2
  • Господар 1
  • господар 3
  • господине 2
  • Господине 2
  • госпођице 1
  • госпојице 3
  • Госпојице 3
  • госпом 1
  • госпу 4
  • гостинску 1
  • готов 2
  • готових 1
  • гошћаше 1
  • град 1
  • ГРАДА 2
  • граде 1
  • ГРАђАНИНУ 1
  • гранчицама 1
  • гранчице 2
  • грању 1
  • грде 1
  • грдне 1
  • грешна 1
  • грешно 2
  • гристи 1
  • грле 1
  • грли 2
  • грлим 2
  • грмљавина 1
  • Гроб 1
  • гроб 8
  • гроба 4
  • гробља 1
  • гробље 5
  • гробљу 2
  • гробове 1
  • гробовима 1
  • гробу 8
  • грозна 1
  • грозне 2
  • грознији 1
  • грозница 2
  • грозници 1
  • грозничави 1
  • грозничаво 1
  • грозно 1
  • громом 2
  • груди 41
  • грудима 17
  • грунем 1
  • грунуше 1
  • грца 1
  • губити 1
  • гукао 1
  • густи 1
  • густих 1
  • густо 1
  • густом 1
  • густу 1
  • гучући 1
  • Да 50
  • да 941
  • давно 3
  • Давно 3
  • дадосте 1
  • дадоше 1
  • дај 1
  • даје 3
  • дајете 1
  • дају 2
  • Дакле 4
  • дакле 5
  • далеки 1
  • далеких 2
  • далеко 3
  • даље 26
  • Дан 1
  • дан 59
  • дана 36
  • Данас 32
  • данас 49
  • данах 1
  • данашњег 2
  • данашњега 1
  • данашњи 2
  • дане 6
  • дани 4
  • данима 3
  • Данка 56
  • Данке 10
  • Данки 6
  • данкин 2
  • данкина 1
  • Данкина 1
  • данкине 2
  • данкиним 1
  • данкино 3
  • данкиног 1
  • данкином 2
  • данкину 1
  • Данко 26
  • Данком 11
  • Данку 20
  • даном 3
  • дану 1
  • дању 5
  • дао 4
  • даре 1
  • дарове 1
  • даром 1
  • дару 1
  • дати 4
  • даћу 1
  • два 13
  • двадесет 1
  • две 2
  • двоје 6
  • двојица 1
  • двојице 1
  • дворишта 1
  • двориште 4
  • дворишту 1
  • двоструким 1
  • деве 1
  • девер 1
  • девовање 2
  • девојака 1
  • девојка 5
  • девојком 2
  • девојку 6
  • девојци 1
  • девојче 3
  • делила 1
  • ДЕЛО 1
  • дело 2
  • делом 2
  • демон 1
  • део 1
  • десет 2
  • десетак 1
  • десити 3
  • десно 4
  • дете 17
  • детета 1
  • детету 2
  • детињаста 1
  • детињасто 1
  • детињском 1
  • детињства 6
  • детињство 3
  • детињству 1
  • Деца 1
  • деца 13
  • деце 2
  • деци 1
  • децом 2
  • децу 5
  • дешаваше 2
  • диван 2
  • дивље 1
  • дивна 8
  • дивне 6
  • дивни 1
  • дивнија 1
  • дивним 1
  • дивних 2
  • дивно 11
  • дивног 1
  • дивној 1
  • дивну 2
  • Дивота 1
  • дивоте 1
  • дигне 1
  • дигнем 2
  • дигнув 1
  • дигох 1
  • диже 1
  • дизаше 1
  • дира 1
  • дирнула 1
  • Дирнут 1
  • дирнут 3
  • дирнута 2
  • дирнути 1
  • дисах 1
  • дични 1
  • дишем 1
  • дишу 1
  • дневник 2
  • До 1
  • до 36
  • доба 20
  • добар 2
  • добив 1
  • добијам 2
  • добије 2
  • добијем 4
  • добио 7
  • добисмо 1
  • добисте 2
  • добити 3
  • Добиће 1
  • добих 4
  • добише 1
  • Добра 1
  • добра 9
  • добре 3
  • добри 5
  • добрим 2
  • добрих 5
  • добро 28
  • Добро 5
  • добровољаца 1
  • доброг 6
  • ДОБРООМ 1
  • добру 2
  • довађала 1
  • довезао 1
  • довољно 1
  • довршити 1
  • догађало 1
  • догледати 1
  • договорили 1
  • договорити 1
  • Догод 2
  • догод 3
  • догодило 1
  • додадох 1
  • ДОДАТАК 1
  • додија 1
  • дође 40
  • дођем 8
  • дођете 1
  • дођите 1
  • Дођите 1
  • дођох 15
  • дођоше 1
  • Дођоше 1
  • дођу 2
  • дознао 2
  • дознати 1
  • дојенче 1
  • дојенчету 1
  • Док 11
  • док 23
  • Докле 2
  • докторка 1
  • Долазак 1
  • долази 2
  • долазим 1
  • долазити 1
  • Доласком 1
  • доласком 3
  • доле 1
  • долетати 1
  • долетим 1
  • долине 1
  • долину 1
  • дом 2
  • дома 8
  • Домаћица 1
  • домаћица 2
  • домаћу 1
  • дому 4
  • донде 1
  • донела 1
  • донео 1
  • донесе 5
  • допада 2
  • допринашаше 1
  • допринео 1
  • допустити 1
  • допуштаху 1
  • допушташе 1
  • досад 1
  • досадања 2
  • досадањој 1
  • досадни 1
  • досадног 1
  • досаду 1
  • досле 1
  • доспела 1
  • доспеш 1
  • доста 18
  • достојни 1
  • дотле 4
  • Доћи 1
  • доћи 6
  • дочека 4
  • дочекају 1
  • дочекати 3
  • дочеках 3
  • дочекују 1
  • дочује 2
  • дошав 3
  • Дошав 3
  • дошавши 1
  • Дошавши 4
  • дошао 12
  • дошла 5
  • дошло 1
  • драга 2
  • Драга 3
  • драге 1
  • драги 1
  • Драги 3
  • драго 5
  • драговољно 1
  • драгог 1
  • ДРАГОМЕ 1
  • драгу 1
  • дрвену 1
  • дрвећа 4
  • дрвећем 1
  • дрвећу 2
  • дрво 2
  • држала 1
  • држати 4
  • држах 2
  • држаше 5
  • држе 1
  • држећи 2
  • држи 1
  • држите 1
  • држиш 1
  • друг 4
  • друга 9
  • другарица 1
  • другарицом 1
  • другарицу 2
  • друге 7
  • други 9
  • другим 3
  • другима 3
  • других 7
  • друго 11
  • другова 3
  • другове 1
  • другови 5
  • другог 3
  • другога 2
  • другом 9
  • другу 4
  • другчија 1
  • другчије 1
  • дружење 2
  • друкчије 5
  • друштва 1
  • друштво 1
  • друштвом 1
  • друштву 2
  • дрхтати 3
  • дрхтаху 1
  • дрхташе 1
  • дршћем 1
  • дршћући 2
  • дубини 1
  • дубока 1
  • дубоке 1
  • дубоко 1
  • дува 2
  • Дувај 1
  • дувана 1
  • дуваше 2
  • дуга 1
  • дуге 4
  • дугим 2
  • Дуго 3
  • дуго 34
  • дугог 2
  • дугу 1
  • дуже 9
  • дужег 1
  • дужна 1
  • дужности 1
  • дужну 2
  • дух 2
  • духа 1
  • духови 2
  • духом 2
  • душа 5
  • душе 8
  • душевне 1
  • душевним 1
  • душевно 3
  • душевном 1
  • души 6
  • душино 1
  • душман 1
  • душмана 1
  • душману 1
  • душо 2
  • душом 4
  • душу 4
  • ђак 2
  • ђака 5
  • ђаконијом 1
  • ђаци 3
  • ђацима 2
  • е 1
  • Е 1
  • Ево 5
  • ево 6
  • Еј 1
  • Ето 1
  • ето 5
  • жалећи 2
  • жали 1
  • жалим 3
  • жалите 1
  • жалити 1
  • жалосна 1
  • жалоснијом 1
  • жалосним 1
  • жалосно 3
  • жалосног 4
  • жалоснога 1
  • жалост 4
  • жалостан 5
  • жалости 1
  • жалостном 1
  • Жао 1
  • жао 6
  • жар 1
  • жара 1
  • жаркога 1
  • жедно 1
  • желео 2
  • жели 1
  • желим 1
  • жеља 3
  • жељан 4
  • жеље 4
  • жељезница 1
  • жељи 3
  • жељно 1
  • жена 4
  • жене 1
  • жени 2
  • женидби 1
  • женски 2
  • женском 1
  • женску 1
  • жену 3
  • жеравице 1
  • жешћа 1
  • жив 6
  • жива 3
  • живе 3
  • живео 3
  • живети 11
  • живи 15
  • живим 13
  • живимо 1
  • живих 3
  • живиш 1
  • живљаху 1
  • живљаше 1
  • живље 2
  • живо 7
  • живог 1
  • живот 33
  • живота 29
  • животне 1
  • животом 4
  • животу 12
  • живу 1
  • живцима 1
  • жртве 1
  • жртвовала 1
  • жуборећи 1
  • журећи 1
  • жуто 3
  • за 226
  • За 24
  • забавим 1
  • забављати 2
  • забављах 1
  • забављаше 2
  • забаву 1
  • забележим 1
  • забели 1
  • заблисташе 2
  • заболело 1
  • заболи 2
  • заборавила 1
  • заборавили 1
  • заборавим 2
  • заборавио 2
  • заборавља 1
  • заборавности 3
  • забринута 1
  • забуна 1
  • завежљај 3
  • завера 1
  • заверу 1
  • завидим 1
  • завија 1
  • завила 1
  • завод 1
  • заволео 1
  • заволи 1
  • завршио 1
  • завршите 1
  • загледа 1
  • загледали 1
  • ЗАГРЕБА 1
  • загрејава 1
  • загрејаваше 1
  • загрли 6
  • загрлим 4
  • загрлио 1
  • загрлисмо 5
  • загрлити 1
  • загрљају 2
  • загрљена 1
  • загрљену 1
  • загушљиве 2
  • задобити 1
  • задовољан 1
  • задовољити 1
  • задовољна 2
  • задовољним 1
  • задовољно 7
  • задовољство 1
  • задржа 1
  • задржавати 1
  • задржала 1
  • задржао 1
  • задржати 2
  • задржи 1
  • задрхташе 3
  • задужио 1
  • зађе 1
  • зажелимо 1
  • зазвонише 2
  • заиста 5
  • Заједно 1
  • заједно 8
  • закашљах 1
  • заклело 1
  • Заклињем 1
  • заклона 2
  • закони 1
  • закуне 1
  • закуца 3
  • закуцати 1
  • закуцах 3
  • залажаше 1
  • залазити 1
  • залармане 1
  • заласка 1
  • заледити 1
  • залеђава 1
  • залуд 1
  • залудно 1
  • залутали 1
  • заменила 1
  • заменим 1
  • замењује 2
  • замери 1
  • замислим 1
  • замислити 1
  • замоли 1
  • замолим 2
  • замолих 1
  • занесен 1
  • занима 2
  • занимање 1
  • заносим 1
  • заношљиви 1
  • заостајете 1
  • заостати 1
  • запад 1
  • Запевка 1
  • запета 2
  • записано 1
  • запитам 1
  • Запитам 1
  • запитати 2
  • запитах 5
  • заплака 2
  • заплакала 2
  • заплакао 6
  • заплакати 3
  • заплаках 2
  • запламтише 1
  • заплаче 1
  • заплачем 3
  • заплачемо 1
  • започесмо 1
  • запросити 1
  • Зар 17
  • зар 3
  • зарадити 1
  • заробише 1
  • засветлише 1
  • засвити 1
  • засија 2
  • засијало 1
  • засијати 1
  • заслугу 1
  • заслуживати 1
  • заслужио 1
  • заспа 1
  • заспала 2
  • заспати 1
  • заспах 2
  • заспи 1
  • заспим 2
  • застаде 2
  • затварао 1
  • затворена 1
  • затворене 1
  • затворим 1
  • затекох 2
  • затечем 3
  • зато 1
  • затрептати 1
  • затресе 1
  • затресла 1
  • затутњи 1
  • заузео 1
  • заустезао 1
  • захвали 2
  • захвалност 1
  • захрањивати 1
  • зацврче 1
  • зацело 2
  • зачу 1
  • зачуди 1
  • зачудио 1
  • зачудих 2
  • зачудише 1
  • зачуђен 5
  • зачуђени 1
  • заштедим 1
  • зашто 1
  • зашушти 1
  • збија 1
  • збијати 1
  • збиља 12
  • Збиља 2
  • Због 1
  • због 7
  • Збогом 2
  • збогом 7
  • зборе 1
  • збори 2
  • збуњен 1
  • збуњено 5
  • збуњеног 1
  • званичника 1
  • звану 1
  • звао 1
  • звезда 5
  • звезде 5
  • звижде 2
  • звона 6
  • звоне 2
  • звоник 1
  • зврјање 1
  • звук 1
  • звуци 3
  • згодна 1
  • згрева 1
  • здрав 6
  • здрава 2
  • здрави 1
  • здравља 1
  • здравље 3
  • здравог 1
  • здраву 1
  • зебе 3
  • зебња 2
  • зебње 2
  • зелен 2
  • зелене 3
  • зелено 3
  • зеленога 1
  • зеленој 4
  • зеленом 4
  • зелену 8
  • земаљска 1
  • земаљски 1
  • земља 3
  • земљи 7
  • земљо 1
  • земљомерника 1
  • земљу 6
  • зета 1
  • зид 1
  • зида 1
  • зидао 1
  • зиду 2
  • зима 1
  • зими 1
  • зимској 1
  • зиму 2
  • златан 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златни 1
  • златним 2
  • златних 1
  • златно 3
  • зле 1
  • зло 8
  • злој 1
  • злоставила 1
  • змија 2
  • змије 1
  • зна 11
  • знаде 2
  • Знадем 1
  • знадеш 3
  • знадосмо 1
  • знадосте 1
  • знадох 3
  • знађах 3
  • знађаху 1
  • знађаше 4
  • знају 3
  • знајући 6
  • знала 1
  • знали 1
  • знало 1
  • знам 43
  • Знам 6
  • знамо 1
  • знао 11
  • знате 3
  • знати 4
  • знатно 1
  • значи 2
  • Знаш 1
  • знаш 9
  • зној 2
  • зора 5
  • зоре 1
  • зором 3
  • зору 4
  • зраке 1
  • зраци 1
  • зрацима 3
  • зрачка 1
  • и 1167
  • И 80
  • Игра 1
  • игра 3
  • играјући 1
  • играли 1
  • играм 2
  • играти 1
  • игре 1
  • иде 10
  • Идем 1
  • идем 11
  • идемо 3
  • идеш 1
  • Иди 1
  • идилично 1
  • идите 1
  • иду 3
  • идући 1
  • Идући 4
  • иђаше 2
  • ижљубисмо 1
  • Из 2
  • из 86
  • иза 2
  • изабрати 1
  • изађе 1
  • изазове 1
  • избавио 2
  • избијати 1
  • избије 1
  • избијем 1
  • избију 1
  • извести 1
  • известити 2
  • Извините 1
  • извора 2
  • извору 1
  • извршење 1
  • извући 2
  • извуче 1
  • изгледа 2
  • изгледају 1
  • изгледао 1
  • изгледати 1
  • изгледаху 1
  • Изгледаш 1
  • изгледаше 6
  • изговор 1
  • изговорила 1
  • изгорела 1
  • изгори 1
  • изгубе 1
  • изгубим 1
  • изгубио 2
  • изгубисте 1
  • изгубити 2
  • изгубих 1
  • изгубљен 1
  • изгубљену 1
  • издајем 1
  • издане 1
  • издану 1
  • издануо 1
  • изданути 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издисати 1
  • издржавам 1
  • издржала 1
  • издржати 3
  • издржаћу 1
  • изиђе 5
  • изиђем 5
  • изиђосмо 2
  • изиђох 11
  • Изиђох 2
  • изиђоше 1
  • изискује 1
  • изићи 4
  • Изишав 1
  • Изишавши 1
  • изишао 2
  • изишло 1
  • излажаше 1
  • излазе 1
  • излази 2
  • излечили 1
  • излечити 2
  • изложен 1
  • измамила 1
  • између 1
  • измењиваху 1
  • изневерило 1
  • изнемогао 1
  • изнемогла 1
  • изнемогло 1
  • изненади 2
  • изненадих 1
  • изненадише 2
  • изненадне 1
  • изненађен 2
  • изненађена 1
  • изнеше 1
  • изнутра 1
  • изразио 1
  • изразити 1
  • изрекла 1
  • изрекоше 1
  • изрече 2
  • икад 1
  • икаква 1
  • икаквих 1
  • иконе 1
  • ил 3
  • или 24
  • Или 3
  • им 13
  • има 23
  • имадосмо 1
  • имадох 2
  • имађасмо 1
  • имађах 7
  • имађаху 1
  • имађаше 2
  • имала 2
  • имали 3
  • имам 11
  • имамо 1
  • Имао 1
  • имао 5
  • имате 3
  • имати 12
  • имаћу 1
  • имах 2
  • Имаш 1
  • имаш 2
  • име 5
  • имена 1
  • именима 1
  • иначе 5
  • Ипак 1
  • ипак 37
  • Исаије 1
  • искочи 2
  • искрена 2
  • искрене 1
  • искрени 1
  • Искрено 1
  • искрено 5
  • искреног 2
  • искреном 1
  • искреност 1
  • искупе 1
  • искупише 1
  • испадне 1
  • испитивати 1
  • испитујем 1
  • Исплатио 1
  • исповеда 1
  • исповедати 1
  • испод 1
  • испрати 1
  • испратим 1
  • испратих 1
  • исприповедала 1
  • испричати 1
  • испричах 1
  • испросила 1
  • испуни 1
  • испунила 1
  • испунише 2
  • испуњавати 1
  • иста 5
  • исте 3
  • истерасмо 1
  • истерео 1
  • исти 4
  • Истина 2
  • истина 4
  • истину 3
  • истих 1
  • исто 16
  • истог 1
  • истога 1
  • истој 2
  • истом 1
  • истрошио 1
  • истрчим 1
  • исту 2
  • Ићи 1
  • ићи 8
  • их 19
  • Ишавши 1
  • ишао 1
  • ишчупати 1
  • Ј 1
  • ја 191
  • Ја 93
  • јава 1
  • јави 3
  • јавити 2
  • јавља 1
  • јавни 1
  • јавно 1
  • јавност 1
  • Јавору 1
  • јаву 2
  • јагње 1
  • јада 1
  • јадан 8
  • јадаше 1
  • јаде 13
  • јади 9
  • јадиковања 1
  • јадикујем 1
  • јадна 2
  • јадне 2
  • Јадни 1
  • јадник 1
  • јадним 1
  • јадниче 1
  • јадно 3
  • јадног 3
  • јадном 1
  • јаду 1
  • јако 17
  • јасније 1
  • јасно 3
  • јато 2
  • јаче 5
  • јачи 1
  • Је 1
  • ЈЕ 1
  • је 476
  • једа 1
  • Један 1
  • један 16
  • једанпут 6
  • једарад 1
  • једаред 31
  • Једва 2
  • једва 22
  • једем 1
  • једи 1
  • једина 3
  • јединац 1
  • једине 1
  • Једине 1
  • једини 7
  • јединица 1
  • Једино 1
  • једино 15
  • једину 2
  • једна 9
  • једнака 1
  • једне 5
  • једним 1
  • једно 11
  • једног 11
  • Једног 2
  • једнога 1
  • једном 16
  • Једном 3
  • једну 15
  • језик 1
  • јемство 1
  • јемче 1
  • јер 184
  • Јер 4
  • јесам 2
  • Јесам 3
  • јесење 1
  • Јеси 2
  • Јесте 1
  • јецам 1
  • јецања 1
  • јој 132
  • још 145
  • Још 7
  • јунака 1
  • јунаци 1
  • Јуначни 1
  • јутарњег 1
  • јутра 1
  • јутрење 1
  • јутрос 1
  • јутру 1
  • Јуче 2
  • јуче 6
  • Јучерањи 1
  • јучерањи 2
  • К 16
  • к 52
  • кад 150
  • Кад 48
  • када 20
  • Када 7
  • кадар 1
  • Кадгод 1
  • кадгод 11
  • кадра 2
  • кадри 1
  • каже 3
  • кажем 12
  • кажеш 1
  • кажи 1
  • Кажи 5
  • казала 1
  • казао 1
  • казати 1
  • казаћемо 1
  • казивању 1
  • кајање 1
  • кајати 1
  • кајем 1
  • какав 10
  • каква 8
  • какве 3
  • какви 2
  • каквим 3
  • какво 1
  • каквог 2
  • каквом 3
  • какву 1
  • како 130
  • Како 31
  • Калидасину 1
  • калуђери 1
  • калуђерима 1
  • камен 6
  • каменог 1
  • камо 2
  • Камо 3
  • као 245
  • Као 8
  • капи 1
  • капијом 3
  • капију 1
  • капљице 1
  • капут 1
  • КАРЛОВАЧКЕ 1
  • КАРЛОВЦА 2
  • Касно 1
  • касно 5
  • катихета 3
  • катихетиним 1
  • каткад 3
  • кашње 3
  • ким 2
  • кип 2
  • кити 1
  • Киша 1
  • киша 5
  • кише 3
  • киши 1
  • кишне 1
  • клекнем 1
  • клекнемо 1
  • клетва 1
  • клецају 1
  • клецати 2
  • клече 1
  • клизав 1
  • клону 3
  • клонуо 3
  • клупу 1
  • књига 2
  • књиге 1
  • књигу 2
  • књизи 1
  • Ко 4
  • ко 7
  • кобна 1
  • кобно 1
  • Кобно 1
  • ког 1
  • Кога 1
  • кога 12
  • когод 10
  • Код 1
  • код 42
  • која 51
  • које 60
  • којег 13
  • којем 11
  • који 66
  • којим 6
  • којима 3
  • којих 2
  • којој 9
  • којом 2
  • коју 15
  • кола 4
  • колача 1
  • колебаше 1
  • колико 17
  • Колико 2
  • колима 3
  • колодвор 2
  • ком 2
  • комад 2
  • коме 3
  • корак 2
  • корака 1
  • кораке 1
  • коракнуо 1
  • корацима 2
  • корача 1
  • корачах 1
  • корена 1
  • користи 2
  • коров 1
  • кору 1
  • коса 1
  • косе 1
  • косове 1
  • косови 1
  • кости 2
  • костију 1
  • КОСТИћЕВОЈ 1
  • костурница 1
  • костурници 1
  • косу 1
  • котарчицом 1
  • котрљајући 1
  • крадљивац 1
  • крај 7
  • краја 1
  • крајем 1
  • крају 5
  • красан 2
  • краси 1
  • красна 1
  • красне 1
  • красније 1
  • красно 4
  • красном 1
  • кратак 1
  • кратко 5
  • краћег 4
  • крв 10
  • крвав 1
  • крвавим 1
  • крваво 1
  • крви 3
  • кревету 2
  • кренем 1
  • кренусмо 2
  • кренути 1
  • крива 1
  • криво 1
  • криву 1
  • крила 3
  • крилима 5
  • крилу 2
  • кровом 2
  • Кроз 1
  • кроз 10
  • крст 4
  • крста 1
  • крсту 1
  • круна 1
  • крунисано 1
  • кћер 1
  • Куд 1
  • куд 12
  • куда 14
  • Кудгод 1
  • кудгод 4
  • кукавно 1
  • куле 1
  • кули 1
  • кулу 1
  • куља 1
  • купаше 1
  • купио 1
  • куршум 1
  • кућа 3
  • куће 11
  • кући 11
  • кућом 1
  • кућу 4
  • куцање 1
  • куцати 1
  • куцаше 1
  • л 18
  • ладно 1
  • лаким 5
  • лако 3
  • Лакше 2
  • лакше 8
  • лакши 1
  • Лане 1
  • лане 4
  • лањских 1
  • лањско 1
  • ласте 1
  • лебдећи 1
  • легнем 6
  • легосмо 1
  • легу 1
  • лед 1
  • леда 1
  • ледене 1
  • ледени 2
  • ледену 1
  • лежања 1
  • лежах 1
  • Лежах 1
  • лежаше 2
  • леже 4
  • лежем 1
  • лежемо 1
  • лежећи 3
  • лежи 5
  • лежим 1
  • лези 1
  • лека 2
  • лелечући 1
  • лења 1
  • леп 3
  • Лепа 1
  • лепа 6
  • лепе 25
  • лепи 1
  • лепим 6
  • лепих 9
  • Лепо 1
  • лепо 27
  • лепог 2
  • лепом 3
  • лепота 1
  • лепотом 2
  • Лепоту 1
  • лепоту 2
  • лептири 2
  • лепу 5
  • лепше 5
  • лепшем 2
  • лепши 1
  • летаху 1
  • лете 1
  • летео 1
  • летећи 1
  • лети 3
  • летиш 1
  • летња 1
  • лећаху 1
  • лећи 1
  • лечи 3
  • лечим 1
  • Лечио 1
  • лечник 4
  • лечника 3
  • лечнику 1
  • лешину 1
  • ли 57
  • лију 1
  • лик 2
  • ликуј 1
  • лиле 1
  • лио 1
  • липа 1
  • лирска 1
  • лисна 1
  • лисно 1
  • Лисно 1
  • листови 1
  • лити 1
  • лица 5
  • лице 16
  • лицем 2
  • лицу 4
  • лиши 1
  • лишћа 1
  • лишће 5
  • лишћу 3
  • лођо 1
  • ломан 1
  • лопта 1
  • лошом 1
  • лудо 3
  • лудој 1
  • лудошћу 1
  • Луком 1
  • лутам 1
  • Љибице 1
  • љубав 12
  • љубави 11
  • љубавни 1
  • љубазно 1
  • љубе 1
  • љуби 3
  • љубим 6
  • љубио 4
  • љубити 1
  • Љубица 61
  • Љубице 52
  • Љубици 15
  • Љубицом 12
  • Љубицу 27
  • Љубичин 1
  • љубичин 2
  • Љубичина 2
  • љубичина 6
  • љубичине 3
  • љубичини 2
  • љубичиним 1
  • љубичиних 1
  • љубичино 1
  • љубичиног 1
  • Љубичиног 1
  • љубичину 1
  • љубљах 3
  • љубљених 1
  • људе 3
  • Људи 1
  • људи 12
  • људима 4
  • људски 1
  • људскога 1
  • љута 1
  • љуте 2
  • љуто 5
  • љутог 1
  • љутој 1
  • м 1
  • М 2
  • Ма 1
  • ма 9
  • магла 1
  • Мајка 1
  • мајка 16
  • МАЈКЕ 1
  • мајке 14
  • мајко 3
  • мајком 5
  • мајку 12
  • мајци 3
  • мајчин 1
  • мајчиним 1
  • мајчино 1
  • мајчиног 1
  • мала 2
  • малаксаше 1
  • мали 2
  • малих 2
  • Мало 1
  • мало 39
  • малог 1
  • малодушан 1
  • малом 2
  • Ман 1
  • манастир 16
  • манастира 5
  • манастирлију 1
  • манастиром 1
  • манастирска 2
  • манастирски 1
  • манастирских 2
  • манастирској 2
  • манастирску 1
  • манастиру 10
  • мане 1
  • манем 1
  • мање 3
  • мањи 1
  • мари 3
  • МАРИЈИ 1
  • Марина 9
  • Марине 1
  • марининим 1
  • Марино 3
  • Марином 1
  • Марину 3
  • марио 1
  • Марка 2
  • Марко 6
  • Маркове 1
  • матер 2
  • матери 2
  • матером 1
  • Мати 1
  • мати 33
  • мах 19
  • махати 1
  • махнит 1
  • Маџара 1
  • Маџари 3
  • машта 4
  • маште 2
  • машти 1
  • маштом 1
  • ме 231
  • Међу 2
  • међу 9
  • меке 2
  • меком 1
  • меку 3
  • меланхолију 1
  • мелем 3
  • мена 1
  • мене 110
  • Мене 7
  • мени 113
  • Мени 23
  • мења 1
  • мењаше 1
  • мери 1
  • меса 1
  • месец 2
  • месеца 4
  • места 5
  • место 14
  • Место 2
  • местом 1
  • месту 9
  • мете 1
  • метне 1
  • метнула 1
  • метнуо 1
  • метуо 1
  • мећао 1
  • мећем 1
  • Ми 11
  • ми 549
  • Мила 1
  • мила 6
  • миле 4
  • мили 3
  • Миливој 5
  • Миливоја 1
  • Миливоје 25
  • миливојев 1
  • миливојеви 1
  • милије 2
  • милина 11
  • милине 6
  • милини 3
  • милином 2
  • милину 2
  • милих 3
  • мило 10
  • миловаше 1
  • милог 1
  • милозвучност 1
  • милој 1
  • милом 2
  • милост 1
  • милостиву 1
  • милу 3
  • мио 2
  • мира 5
  • миран 5
  • мирис 4
  • мирисавих 1
  • мирисавог 1
  • мирисно 1
  • мирисног 1
  • мирна 1
  • мирне 4
  • мирније 1
  • мирно 28
  • мирном 4
  • миру 1
  • мисао 18
  • мисле 1
  • Мислећи 3
  • мислећи 9
  • Мисли 1
  • мисли 24
  • мислила 1
  • мислили 1
  • мислим 18
  • Мислим 2
  • мислима 13
  • мислио 4
  • мислите 1
  • мислити 3
  • мислиш 1
  • Мита 15
  • Мите 3
  • Мити 3
  • Мито 3
  • Миту 2
  • Михаиловића 1
  • Мишљах 2
  • мишљах 22
  • мишљаше 2
  • млад 3
  • млада 5
  • младим 1
  • младо 2
  • младог 2
  • младом 1
  • младост 1
  • младу 1
  • млађи 2
  • млађу 2
  • млеко 1
  • млеком 1
  • мнење 1
  • Многи 2
  • многи 5
  • многим 1
  • многих 1
  • Много 2
  • много 34
  • многобројан 1
  • многом 1
  • мном 21
  • мноштво 1
  • мог 2
  • мога 20
  • Могао 1
  • могао 44
  • могах 13
  • могаху 1
  • могаше 9
  • могла 7
  • могли 3
  • могло 3
  • могох 17
  • Могу 2
  • могу 51
  • могуће 4
  • могућност 3
  • Можда 1
  • можда 5
  • може 24
  • Може 4
  • можемо 3
  • можете 2
  • можеш 3
  • мој 30
  • Мој 4
  • моја 45
  • Моја 9
  • моје 101
  • Моје 13
  • мојем 2
  • Моји 1
  • моји 11
  • мојим 19
  • мојих 12
  • мојој 9
  • мојом 5
  • моју 20
  • мокри 1
  • молба 1
  • молбу 1
  • молећи 3
  • Молим 1
  • молим 3
  • молимо 3
  • молио 4
  • молитава 2
  • молитва 1
  • молитву 1
  • молити 2
  • мољакање 1
  • мом 2
  • момак 2
  • моме 10
  • момка 2
  • Мора 1
  • мора 10
  • мораде 2
  • Морадох 1
  • морадох 9
  • морала 4
  • морало 3
  • Морам 1
  • морам 23
  • морамо 2
  • морао 9
  • морате 3
  • морати 1
  • Мораћу 2
  • мораш 1
  • море 3
  • мори 2
  • морило 1
  • морим 1
  • мору 2
  • мост 1
  • моћи 16
  • мрак 2
  • мрачан 1
  • мрачније 1
  • мрачно 3
  • мрзак 1
  • мрзи 3
  • мрзити 1
  • мрзне 1
  • мртав 4
  • мртва 1
  • мртвац 1
  • мртвацем 1
  • мртвих 1
  • мртво 2
  • мртвој 1
  • мртву 2
  • МУ 1
  • му 37
  • мужу 1
  • музика 1
  • музику 1
  • мука 3
  • мукама 3
  • муке 1
  • муња 3
  • муње 1
  • мутна 1
  • мутне 1
  • мутни 1
  • мутним 1
  • мутно 1
  • муцати 1
  • мученице 1
  • мучи 1
  • мучим 1
  • мучио 1
  • мучити 1
  • мушких 1
  • Н 1
  • НА 1
  • На 15
  • на 428
  • набавља 1
  • набрано 1
  • наваљиваше 1
  • навек 53
  • навикла 1
  • навикнуо 1
  • навићи 1
  • навршене 3
  • навршила 1
  • нагла 1
  • нагледати 1
  • нагло 2
  • наглог 1
  • наговорила 1
  • нагон 1
  • награду 1
  • нагрђен 1
  • над 6
  • нада 14
  • надајући 4
  • надала 1
  • надали 1
  • Надам 1
  • надам 8
  • надама 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надгледаше 1
  • Наде 1
  • наде 29
  • Надзиратељка 1
  • надзиратељка 5
  • надзиратељци 1
  • нади 3
  • надимати 1
  • надимаху 1
  • надлећу 1
  • надојен 1
  • надојено 1
  • надокнадити 1
  • наду 2
  • нађе 3
  • нађем 2
  • Нађена 1
  • нађох 2
  • нађоше 1
  • назва 2
  • назвав 1
  • назвао 1
  • назвасте 1
  • назвати 3
  • назива 1
  • називамо 1
  • називан 1
  • називате 2
  • називати 1
  • називаху 1
  • називаше 1
  • наиђе 1
  • наићи 1
  • најадам 1
  • најадати 1
  • најбедније 1
  • најближем 1
  • најбоље 2
  • најбољи 2
  • највећа 1
  • највећим 1
  • највећма 2
  • највећој 1
  • највећом 1
  • највише 1
  • најглавније 1
  • најгоре 1
  • најдаљем 1
  • најдуже 1
  • наједаред 1
  • најлепше 2
  • најмање 1
  • најмилије 1
  • најмилији 2
  • најпосле 10
  • Најпосле 2
  • Најпре 1
  • најпре 2
  • најпријатнија 1
  • најрадије 1
  • најслађе 1
  • најслађи 2
  • најстарија 1
  • најстарију 1
  • накитим 1
  • накнадити 1
  • накнаду 1
  • нам 31
  • нама 7
  • намењено 1
  • намере 2
  • намеру 1
  • намесник 2
  • намесника 2
  • намесником 4
  • намеснику 2
  • наместише 1
  • намислим 2
  • Намислио 1
  • намислио 5
  • намучити 1
  • нанеле 1
  • нанео 1
  • написали 1
  • написао 2
  • написати 1
  • написах 1
  • напишем 1
  • наплакасмо 1
  • напред 2
  • напрезао 1
  • напрезати 1
  • напунила 1
  • напуним 1
  • напунише 4
  • напуњене 1
  • напустио 1
  • напустити 2
  • нарав 1
  • нарави 1
  • наравно 1
  • Наравно 1
  • нарани 1
  • нарасла 1
  • нараштаја 1
  • нарицати 1
  • нарицаше 1
  • Народ 1
  • народ 6
  • народа 4
  • народне 2
  • народни 1
  • НАРОДНОМ 1
  • народност 2
  • народну 3
  • народом 1
  • народу 3
  • нарочито 2
  • нас 19
  • наследисте 1
  • наслеђена 1
  • наслони 1
  • наслонив 1
  • наслоним 2
  • наслутило 1
  • наслутити 1
  • насмејала 1
  • насмејао 1
  • насмеши 4
  • насмешим 1
  • настависмо 3
  • настаде 1
  • настају 1
  • настојати 1
  • наступе 1
  • наступили 1
  • наступити 2
  • натицаше 1
  • натраг 9
  • наћи 8
  • наука 1
  • наукама 2
  • науке 1
  • науми 1
  • наумила 1
  • науци 2
  • научила 2
  • нахладе 1
  • начин 1
  • начинила 1
  • начинити 1
  • начином 3
  • начитам 1
  • Наш 1
  • наш 4
  • наша 1
  • Нашав 1
  • нашао 4
  • Наше 1
  • наше 5
  • нашег 4
  • нашем 1
  • наши 7
  • нашом 2
  • нашу 1
  • Не 33
  • не 367
  • неба 5
  • небеска 1
  • небесни 1
  • неблагодаран 1
  • Небо 1
  • небо 17
  • небројене 1
  • небу 7
  • неверне 1
  • невесела 1
  • невеста 1
  • невине 1
  • невиних 1
  • невино 1
  • невину 1
  • невоља 3
  • невољама 1
  • невоље 1
  • невољи 3
  • невољу 2
  • нег 2
  • негдањој 1
  • неге 1
  • него 24
  • неговао 1
  • неговати 1
  • неговаше 1
  • недеља 3
  • недеље 1
  • недељу 2
  • недра 1
  • недрага 1
  • нежни 1
  • нежно 5
  • нежног 1
  • нежном 1
  • Незнане 1
  • незнатне 1
  • неизвесности 3
  • неизмењивим 1
  • неискусно 1
  • неисцрпива 1
  • нејасан 1
  • Нек 1
  • нек 7
  • нека 7
  • некад 2
  • некадањих 1
  • некадању 1
  • некако 7
  • неке 3
  • Неки 2
  • неки 7
  • неко 12
  • Неко 2
  • неког 2
  • некоје 1
  • некојих 1
  • неколике 1
  • неколики 2
  • неколиких 1
  • НЕКОЛИКО 1
  • Неколико 2
  • неколико 34
  • неколику 1
  • неком 1
  • неку 3
  • некуд 1
  • нема 27
  • Нема 4
  • немам 27
  • немила 2
  • немиле 1
  • немили 2
  • немилим 1
  • немилих 1
  • немилице 4
  • немило 1
  • немилост 1
  • Немирним 1
  • немирно 1
  • немогуће 3
  • немој 1
  • Немој 3
  • Немојте 1
  • немојте 4
  • немоћ 1
  • необична 2
  • необичним 2
  • необично 3
  • непобедљиве 1
  • непогоде 1
  • непознат 2
  • непознате 1
  • непознату 1
  • непоњатна 1
  • непослушна 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 30
  • непријатеља 2
  • Непријатеље 1
  • непријатеље 2
  • непријатељем 1
  • непријатељски 1
  • непријатне 1
  • непријатним 1
  • неприлику 1
  • несвест 2
  • нескидајући 1
  • несносан 2
  • несносна 1
  • несносне 5
  • несносније 2
  • несносних 1
  • несносно 1
  • несносног 1
  • несносну 1
  • неспавања 1
  • несретне 2
  • несретнику 2
  • несретно 2
  • несретнога 1
  • несретном 1
  • несрећа 5
  • несрећан 1
  • несреће 1
  • несрећи 2
  • несрећна 1
  • несрећног 2
  • несрећом 1
  • несрећу 1
  • нестаде 1
  • нестаје 4
  • несташни 2
  • несташно 1
  • нестрпељиво 1
  • нестрпљење 1
  • нећете 1
  • неугодан 1
  • неугоднији 1
  • неугодно 1
  • неука 1
  • неумесне 1
  • нехотице 6
  • нешто 6
  • ни 66
  • Нигде 2
  • нигде 9
  • низак 1
  • Није 2
  • није 42
  • ниједан 1
  • ниједна 1
  • ниједне 4
  • Никад 2
  • никад 28
  • никакав 1
  • никаква 1
  • никакве 1
  • никако 7
  • нико 11
  • Нико 2
  • никог 13
  • никога 2
  • ником 1
  • никуд 1
  • Нисам 2
  • нисам 38
  • Ниси 1
  • ниси 5
  • нисмо 1
  • нисте 2
  • нису 7
  • нит 1
  • Нит 2
  • нити 6
  • нихају 1
  • ничег 3
  • ничега 3
  • Ничем 2
  • ничем 7
  • ничији 1
  • ништ 1
  • Ништа 1
  • ништа 43
  • но 57
  • Но 75
  • нова 4
  • новаца 2
  • нове 1
  • Новембар 1
  • Новембра 1
  • нови 3
  • новим 3
  • новинама 2
  • новине 2
  • ново 10
  • новом 1
  • НОВОМЕ 1
  • новост 1
  • новости 1
  • нову 1
  • новцем 1
  • ногама 4
  • ноге 6
  • ного 1
  • ногом 3
  • ножа 1
  • ножем 1
  • нос 1
  • носи 1
  • носим 1
  • носио 1
  • носити 1
  • ноћ 12
  • ноћас 1
  • Ноћас 1
  • ноћи 14
  • ноћу 9
  • ношене 1
  • нудећи 1
  • нужније 1
  • ње 26
  • њега 27
  • његов 3
  • Његова 1
  • његова 3
  • његове 3
  • његови 1
  • његовим 1
  • Његово 1
  • његово 2
  • његовог 1
  • његовога 1
  • његовој 1
  • његовом 2
  • његову 3
  • њему 8
  • њен 2
  • њена 8
  • Њене 1
  • њене 24
  • њени 1
  • њеним 5
  • њених 5
  • Њено 1
  • њено 6
  • њеног 5
  • њеној 1
  • њеном 5
  • њену 5
  • њим 4
  • њима 16
  • њиме 9
  • Њих 1
  • њих 18
  • њихане 1
  • њихов 2
  • њихове 3
  • њихови 1
  • њиховим 3
  • њихових 1
  • њихово 1
  • њиховом 1
  • њихову 3
  • њој 27
  • њом 6
  • њоме 21
  • Њу 2
  • њу 29
  • О 36
  • о 39
  • оба 1
  • обавише 1
  • обадвоје 1
  • обадвојица 1
  • обамрло 1
  • обаспем 1
  • обвијем 1
  • обгрлила 1
  • обе 2
  • обезбеђеном 1
  • обема 1
  • оберучке 2
  • обесила 1
  • обећа 1
  • Обећала 1
  • обећам 1
  • Обећах 1
  • обичним 1
  • обично 1
  • обичном 1
  • обишли 1
  • облак 2
  • облаке 1
  • облаци 3
  • облачак 1
  • облетаху 1
  • облеће 1
  • обли 2
  • оближње 1
  • облик 1
  • ободравају 1
  • обожавам 1
  • обоје 3
  • оболела 2
  • оболео 1
  • оборене 1
  • обореном 1
  • оборивши 1
  • оборила 1
  • оборим 1
  • обрадова 3
  • обрадовала 1
  • обрадован 2
  • обрадовани 1
  • обрадовао 1
  • обрадовасмо 1
  • обрадовати 1
  • обрадоваше 1
  • образе 1
  • образи 1
  • обраћамо 1
  • обручима 1
  • обузе 4
  • обузела 1
  • обузеше 1
  • обузимаше 1
  • обузме 1
  • обујио 1
  • обукао 1
  • обукла 1
  • обучем 1
  • Обучем 1
  • Обучен 1
  • обучена 3
  • обучену 1
  • ова 19
  • Ова 5
  • Овај 1
  • овај 18
  • оваке 1
  • овако 12
  • Овако 3
  • оваког 1
  • оваком 1
  • овамо 12
  • Овде 1
  • овде 17
  • ове 27
  • Ове 3
  • ови 4
  • Овим 1
  • овим 13
  • ових 2
  • овлада 1
  • овладао 1
  • овладати 1
  • ОВО 2
  • Ово 3
  • ово 39
  • овог 15
  • овога 1
  • овој 1
  • овоје 2
  • овом 11
  • ову 11
  • овуда 1
  • оглас 2
  • огреши 1
  • огрешио 1
  • од 148
  • Од 17
  • одаваше 2
  • одавде 5
  • одакле 1
  • одао 1
  • Одатле 1
  • одважити 1
  • одважих 1
  • одвела 1
  • одвраћаше 1
  • одговор 4
  • одговора 3
  • одговори 4
  • одговорим 3
  • одговорити 3
  • оде 10
  • оделим 1
  • одело 1
  • одем 12
  • одемо 1
  • одете 1
  • одеш 4
  • одзовем 1
  • одлази 1
  • одлазим 2
  • одлазио 1
  • одласка 2
  • одлетети 1
  • одлетеше 1
  • одлети 1
  • одлучио 1
  • Одма 3
  • одма 54
  • одмакавши 1
  • одмах 2
  • Одмах 2
  • одморим 1
  • однесе 1
  • Одобри 1
  • одолим 1
  • одосмо 5
  • одосте 2
  • Одох 1
  • одох 16
  • одоше 2
  • одрастао 1
  • одредише 1
  • Одрећи 1
  • одрећи 5
  • одречем 2
  • одржала 1
  • одржати 1
  • одржи 1
  • одрицаше 1
  • одриче 1
  • одседосмо 1
  • одселила 1
  • одселио 1
  • одскочило 1
  • одсуство 1
  • одуваш 1
  • одустао 2
  • одучити 1
  • одушевљено 1
  • одушке 1
  • ожалошћена 1
  • ожалошћене 1
  • оживе 1
  • оживелих 1
  • оживео 1
  • оживи 2
  • оживљавати 1
  • озбиљан 1
  • озбиљне 1
  • озбиљније 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 3
  • озбиљног 1
  • озбиљној 1
  • озбиљну 1
  • оздравим 4
  • оздравио 1
  • оздравити 4
  • Оздравићу 1
  • оздравиш 3
  • Ој 1
  • ока 10
  • оканиш 1
  • окитио 1
  • оклевах 1
  • Око 2
  • око 31
  • окова 1
  • околине 1
  • оком 31
  • окренем 1
  • окренуо 1
  • окретао 1
  • окретати 2
  • окреташе 1
  • окрете 2
  • оку 1
  • Оку 1
  • олакшао 1
  • олово 1
  • олтаром 1
  • олтару 1
  • омилело 1
  • омиљени 1
  • он 35
  • Он 7
  • Она 27
  • она 69
  • онај 4
  • онакав 1
  • онаке 2
  • онако 21
  • онаког 1
  • Онда 1
  • онда 56
  • оне 2
  • онесвешћен 1
  • они 19
  • Они 3
  • оним 1
  • оних 2
  • Оно 1
  • оно 19
  • оног 1
  • онога 2
  • оној 1
  • ону 3
  • опазила 1
  • опазим 1
  • опазио 5
  • опазише 1
  • опасно 1
  • опасност 1
  • опасности 1
  • оперем 1
  • опет 114
  • опијати 1
  • опијен 1
  • описати 1
  • описиваше 1
  • опкољена 1
  • опкољену 1
  • опогане 1
  • опомене 1
  • опорих 1
  • Опрости 1
  • опрости 4
  • опростим 3
  • опростио 1
  • опростити 1
  • опростих 1
  • Опростих 1
  • опружаху 1
  • опстанак 1
  • оптерећен 1
  • опћити 1
  • ОПШТИНЕ 1
  • општој 1
  • орах 2
  • орахом 2
  • осакаћен 1
  • осам 1
  • осветљиваше 1
  • освртати 1
  • освртох 3
  • осетио 2
  • осетих 1
  • осетљив 1
  • осећа 2
  • осећај 2
  • осећаја 3
  • осећаје 2
  • осећајем 2
  • осећаји 4
  • осећајима 2
  • осећајући 1
  • осећам 5
  • осећања 4
  • осећање 3
  • осећао 2
  • осећате 1
  • осећати 4
  • осећах 3
  • осећаше 1
  • осигурао 1
  • осим 14
  • ослони 1
  • ослонимо 1
  • Ослоните 1
  • ослоните 2
  • ослонити 2
  • осмејак 3
  • осмејка 1
  • осмех 1
  • особито 3
  • оста 3
  • остави 3
  • оставила 1
  • оставим 5
  • Оставимо 1
  • оставио 2
  • остависте 1
  • оставите 1
  • оставити 8
  • оставља 1
  • остављају 1
  • остављао 1
  • остављати 1
  • остављена 1
  • остављену 1
  • остаде 1
  • остадосмо 2
  • остаје 2
  • остајем 1
  • остала 1
  • остале 3
  • остали 2
  • осталим 1
  • осталих 1
  • остало 1
  • осталом 5
  • остане 2
  • останем 2
  • останемо 1
  • остани 1
  • остарује 1
  • остасмо 3
  • остати 9
  • остаћеш 1
  • остаћу 1
  • остах 3
  • осташе 2
  • остварим 1
  • остварити 1
  • остварују 1
  • осудно 1
  • осуђен 1
  • осујети 1
  • Отац 1
  • отац 14
  • отварају 1
  • отварао 1
  • отварати 1
  • отворена 1
  • отворени 1
  • отвореном 1
  • Отвори 1
  • отвори 2
  • отворим 1
  • отворио 3
  • отворити 1
  • отворих 2
  • отворише 2
  • оте 1
  • отегао 1
  • отезаше 1
  • отео 1
  • отети 1
  • отеће 2
  • отићи 9
  • отишао 5
  • отишла 1
  • открије 1
  • отпечатио 1
  • отписати 1
  • отпоче 2
  • отпрате 1
  • Отпратисмо 1
  • отпустили 1
  • отпустише 1
  • отпутовао 1
  • отпутовати 1
  • отргла 1
  • отргоше 1
  • отрже 6
  • отров 1
  • отрова 3
  • отровано 1
  • отровна 1
  • отровне 1
  • отрчао 1
  • отрчи 1
  • отуђити 1
  • оћемо 1
  • оћете 1
  • Оћете 1
  • Ох 4
  • ОЦА 1
  • оца 23
  • оцем 5
  • оцу 5
  • очајаних 2
  • очајаног 1
  • очајника 1
  • очајним 1
  • Очајним 1
  • очајничким 2
  • очајничко 1
  • очајно 3
  • очајном 1
  • очара 1
  • очарала 1
  • очаран 2
  • очарана 1
  • Оче 2
  • оче 5
  • очекујем 1
  • очи 88
  • очију 7
  • очима 19
  • оштро 1
  • П 3
  • па 180
  • Па 35
  • пада 2
  • падаху 1
  • падаше 3
  • паде 17
  • падне 1
  • падну 1
  • падох 1
  • падоше 4
  • пажњом 1
  • пази 2
  • пазила 1
  • Пазићу 1
  • Паја 21
  • Паје 7
  • ПАЈЕВИћА 1
  • Паји 1
  • пајина 1
  • пајине 1
  • пајином 2
  • Пајом 3
  • Пају 6
  • пакао 2
  • пакла 1
  • пала 2
  • пале 1
  • палити 1
  • памет 11
  • памћење 1
  • пао 3
  • паробродске 1
  • патећи 1
  • пати 2
  • патим 1
  • патничког 2
  • патња 1
  • патњу 1
  • паунице 1
  • пева 6
  • певају 2
  • певајући 8
  • певам 2
  • певао 1
  • певати 1
  • певаћу 1
  • певаху 1
  • певачица 4
  • певачице 1
  • певаш 2
  • певаше 3
  • Пера 1
  • Пери 1
  • песама 1
  • песма 3
  • песме 6
  • песмом 1
  • песницу 1
  • пет 1
  • пехар 1
  • пече 2
  • пешце 1
  • пијаце 1
  • пијем 1
  • писама 1
  • писано 1
  • писањем 1
  • писао 3
  • писасте 1
  • писати 1
  • ПИСАЦ 1
  • писаше 3
  • писма 1
  • Писмо 1
  • писмо 21
  • писму 2
  • пита 3
  • питала 1
  • питам 1
  • Питам 1
  • питања 1
  • питање 3
  • питао 1
  • питате 1
  • питах 2
  • питаше 1
  • Питаше 1
  • пише 4
  • пишем 3
  • пиштав 1
  • пиштање 1
  • пиштаху 1
  • плаве 5
  • плави 2
  • плавим 7
  • плавих 1
  • Плаво 1
  • плаво 3
  • плавом 2
  • плакала 3
  • плакали 2
  • плакање 1
  • плакао 4
  • плакасмо 1
  • Плакасмо 1
  • плакати 10
  • плаках 3
  • плакаху 2
  • плакаше 4
  • пламен 1
  • пламена 1
  • планове 1
  • платише 1
  • платно 1
  • плаћам 1
  • плач 5
  • плача 1
  • плаче 5
  • плачем 10
  • плачеш 1
  • плачу 4
  • плачући 2
  • племенита 1
  • племенити 1
  • племениту 1
  • плео 1
  • плести 1
  • Пливам 1
  • пливаше 1
  • пљачкати 1
  • по 61
  • По 7
  • Побегла 1
  • побегне 1
  • побегнем 1
  • победим 1
  • победите 1
  • побеже 1
  • побећи 2
  • поболи 2
  • ПОБРАТИМУ 1
  • поведем 1
  • поверим 2
  • поверити 1
  • поверљиво 2
  • повесници 1
  • поветарац 2
  • повећу 1
  • повика 1
  • повикати 1
  • повиках 2
  • повлачити 1
  • повод 1
  • повољно 1
  • Поврати 1
  • повучем 1
  • погибоше 1
  • погинуо 2
  • Поглед 1
  • поглед 11
  • погледа 15
  • погледав 1
  • Погледајте 2
  • погледам 6
  • погледао 2
  • погледасмо 2
  • погледати 1
  • Погледах 1
  • погледах 6
  • погледи 3
  • погледим 1
  • погледом 8
  • погледу 2
  • погоди 1
  • погрђиваше 1
  • погреб 1
  • погрешно 1
  • Под 1
  • под 14
  • пода 1
  • подгризајући 1
  • подземни 1
  • подигнем 1
  • подиже 4
  • подла 1
  • подмирили 1
  • подне 13
  • поднесе 1
  • поднесем 1
  • поднети 1
  • подругљиве 1
  • подругљиво 1
  • подуже 1
  • подужег 2
  • подухватити 1
  • пође 1
  • пођем 2
  • пођох 4
  • пођоше 3
  • пожелети 2
  • пожелим 1
  • позва 1
  • позваше 1
  • поздрав 2
  • Поздрав 2
  • поздрава 4
  • поздрави 2
  • поздравила 1
  • поздрависмо 3
  • поздрависте 1
  • Поздравите 1
  • поздравих 1
  • поздравља 1
  • поздравље 1
  • позива 1
  • позиву 1
  • позна 1
  • познав 1
  • познавали 1
  • познадох 2
  • познаје 1
  • познаника 1
  • познанства 1
  • познат 2
  • познати 2
  • позове 1
  • појав 1
  • појава 3
  • појаве 4
  • појави 1
  • појавима 1
  • појавише 1
  • појављиваше 1
  • појавом 1
  • појаву 2
  • појали 1
  • поје 2
  • поји 3
  • појма 1
  • појмовима 1
  • поју 3
  • појури 1
  • појурише 1
  • покажем 1
  • показа 1
  • показати 1
  • показивати 1
  • показујући 1
  • Покајах 1
  • покајник 1
  • покисне 1
  • покојне 1
  • покојни 1
  • покојног 1
  • покојном 1
  • покојну 1
  • покрет 1
  • покри 2
  • покривену 1
  • покровом 1
  • покуљаше 1
  • Покушајте 1
  • пола 1
  • полаже 2
  • полажем 1
  • полазећи 1
  • полазила 1
  • полазим 1
  • полако 8
  • поласку 4
  • полеђушке 1
  • полете 4
  • полетео 1
  • полетеше 1
  • полети 1
  • полетив 1
  • половину 1
  • полупаше 1
  • пољани 1
  • пољану 1
  • поље 9
  • пољско 1
  • пољском 1
  • Пољуби 1
  • пољуби 4
  • пољубила 1
  • пољубим 4
  • пољубисмо 4
  • пољубих 1
  • пољупцима 1
  • помагати 2
  • помаже 3
  • помало 2
  • помеша 1
  • помирило 1
  • помислим 8
  • помислио 2
  • помислити 1
  • помислих 1
  • помишљао 1
  • помишљаше 1
  • помогла 1
  • помогнем 1
  • помози 1
  • помоћ 3
  • помоћи 4
  • помоћу 1
  • понављати 1
  • понашао 2
  • понесох 1
  • понос 2
  • поносила 1
  • поносит 1
  • Поноћ 2
  • поноћ 4
  • поња 1
  • Попесмо 1
  • попио 1
  • поплашено 1
  • попци 1
  • поражен 1
  • поразила 1
  • поред 32
  • пореметио 1
  • породице 2
  • породици 1
  • породицом 1
  • породицу 3
  • порте 2
  • порти 2
  • порту 1
  • поруком 1
  • поручим 1
  • посао 1
  • посве 5
  • посветили 1
  • посветити 1
  • ПОСВЕћУЈЕ 1
  • посете 2
  • посети 1
  • посетим 3
  • посетити 3
  • посету 1
  • посећивати 1
  • посећујем 3
  • поскачемо 1
  • посла 4
  • Пославши 1
  • послала 2
  • ПОСЛАНИКУ 1
  • послата 1
  • после 26
  • После 7
  • последица 3
  • последицама 1
  • последње 6
  • последњег 1
  • последњем 1
  • последњи 3
  • последњих 1
  • последњу 1
  • послетку 1
  • пословима 1
  • пословица 1
  • послом 2
  • послуша 1
  • Посматрајући 1
  • посматрања 1
  • посматрати 1
  • посртати 1
  • Посрћући 1
  • поста 14
  • постаде 2
  • постадох 3
  • постајале 1
  • постајаше 1
  • постаје 6
  • постају 4
  • постала 1
  • постали 1
  • постане 2
  • постанем 1
  • постанеш 3
  • постао 5
  • постарији 1
  • постасмо 1
  • постати 1
  • постах 1
  • посташе 1
  • постеља 2
  • постеље 14
  • постељи 5
  • постељу 10
  • поступала 1
  • поступати 1
  • поступаху 1
  • посумњати 2
  • посумњах 1
  • потекоше 4
  • поткрепише 1
  • потока 1
  • потоњег 1
  • потпуна 1
  • потпуно 1
  • потпуној 1
  • потраже 1
  • потражим 2
  • потражио 1
  • потребе 1
  • потребу 1
  • потресе 1
  • потресоше 2
  • потрчи 1
  • потрчим 1
  • потукли 1
  • потући 1
  • потуцање 1
  • потуцати 1
  • потучени 1
  • поћи 3
  • поузданим 1
  • поуздано 2
  • поучава 2
  • поучавам 1
  • поучавати 3
  • поцрвени 1
  • поцрвенио 1
  • почаст 1
  • Поче 1
  • поче 48
  • почела 1
  • почели 2
  • почело 1
  • почем 2
  • почесмо 1
  • почетка 2
  • почетку 4
  • Почех 2
  • почех 24
  • Почеше 1
  • почеше 5
  • почиваше 1
  • починила 1
  • почиње 1
  • почне 2
  • почнем 3
  • почну 1
  • Пошав 1
  • пошао 1
  • Пошао 1
  • пошла 1
  • пошље 1
  • поштен 1
  • поштено 1
  • поштовала 1
  • Поштовани 1
  • поштовањем 1
  • пошту 1
  • правда 1
  • правећи 1
  • прави 2
  • правим 1
  • Право 1
  • право 4
  • прага 1
  • Прагу 1
  • празан 4
  • празни 2
  • празнини 1
  • празно 3
  • прате 3
  • прати 1
  • праћен 1
  • Прва 1
  • прва 4
  • прве 3
  • Први 1
  • први 18
  • првим 1
  • прво 3
  • првог 1
  • прву 1
  • пре 29
  • преболети 1
  • превалила 2
  • преваљиваше 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • превијаше 1
  • прегазила 1
  • прегледасмо 1
  • прегорети 1
  • Пред 2
  • пред 42
  • преда 9
  • предам 1
  • предан 1
  • предате 1
  • Предигох 1
  • предлагаше 1
  • предлог 2
  • предмета 1
  • предмете 1
  • предмету 1
  • предомислити 1
  • предрасуда 1
  • ПРЕДСЕДНИКУ 1
  • представи 1
  • представим 1
  • предусрести 1
  • пређање 1
  • пређе 1
  • преживела 1
  • преживелој 1
  • преживети 2
  • преживи 1
  • преживим 1
  • прекинувши 1
  • прекипи 4
  • преклињао 1
  • преклиње 1
  • преко 10
  • прексутра 1
  • прелажаше 1
  • прелазио 1
  • прелепу 1
  • прелетеше 2
  • прелећеш 1
  • преливаше 1
  • према 2
  • преместим 1
  • премишљајући 2
  • премишљам 2
  • премишљао 1
  • премишљати 1
  • премишљах 1
  • премишљаш 1
  • пренебегавате 1
  • пренесе 1
  • пренесем 1
  • пренесоше 1
  • препати 1
  • препатила 1
  • препоруком 1
  • препуне 1
  • прерађеног 1
  • преселише 1
  • прескочим 1
  • преспавао 1
  • преста 1
  • престаде 1
  • престаје 1
  • престале 1
  • престано 1
  • престати 5
  • престрављена 1
  • пресуду 1
  • претварати 1
  • претворио 1
  • претворише 1
  • претеча 1
  • претпостављати 1
  • претукао 1
  • претучен 1
  • претходника 1
  • прећи 1
  • прећуте 1
  • прешла 1
  • при 46
  • При 5
  • приближило 1
  • привидно 1
  • привидног 1
  • привлачиш 1
  • приђе 4
  • приђем 3
  • прижељкују 2
  • признати 1
  • призор 2
  • прија 1
  • пријавим 1
  • пријатан 4
  • пријатељ 4
  • Пријатеља 1
  • пријатеља 6
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 4
  • пријатељски 1
  • пријатна 2
  • пријатни 2
  • пријатнијег 1
  • пријатнији 1
  • пријатним 2
  • пријатно 3
  • пријатном 2
  • пријаше 1
  • прикрити 1
  • прилика 1
  • приликама 2
  • прилике 4
  • приликом 2
  • прилику 2
  • прилици 9
  • прилично 3
  • приме 1
  • примедбама 1
  • применити 1
  • примера 1
  • приметала 1
  • прими 4
  • примила 1
  • примити 3
  • примих 1
  • приморавати 1
  • приморан 1
  • принети 2
  • приповедајте 1
  • Приповедајући 1
  • приповедам 2
  • приповедати 3
  • Приповедаше 1
  • приповедаше 10
  • приређују 1
  • природа 4
  • природне 1
  • природни 1
  • природно 1
  • природу 2
  • приспе 1
  • Пристао 1
  • присуство 1
  • притискиваше 1
  • притрчах 1
  • притрчи 2
  • прићи 1
  • прича 1
  • причао 2
  • причаћу 1
  • причекај 1
  • причекати 1
  • причешћа 1
  • причу 1
  • пркосити 1
  • пробавим 1
  • пробавих 1
  • проби 2
  • пробије 1
  • пробише 1
  • прободе 1
  • пробудила 1
  • пробудим 1
  • пробудио 1
  • пробудише 1
  • провађа 1
  • провађао 2
  • провађати 1
  • проваљује 1
  • проведе 3
  • проведем 2
  • проведох 10
  • проведу 1
  • провела 2
  • провео 9
  • провести 4
  • проводати 1
  • проводи 1
  • проводимо 1
  • проводити 2
  • прода 2
  • продавати 1
  • продати 1
  • продираху 1
  • продужи 1
  • продужити 1
  • прође 10
  • прођох 1
  • прођоше 5
  • прозор 2
  • прозора 3
  • прозоре 3
  • прозору 1
  • пројурити 1
  • Проклете 1
  • пролазе 2
  • пролази 2
  • пролетна 2
  • пролетне 1
  • Пролетно 1
  • пролетно 5
  • пролетњег 1
  • пролећа 1
  • пролила 2
  • пролио 3
  • пролити 1
  • промена 1
  • промене 1
  • променут 1
  • промицаше 1
  • пропустити 1
  • пропуштати 1
  • просиоца 2
  • просјак 2
  • просјачењем 1
  • просјачити 1
  • проста 3
  • простире 1
  • простор 1
  • простору 1
  • прострем 1
  • против 4
  • противити 1
  • противна 1
  • проћи 2
  • професори 1
  • професору 1
  • проходамо 1
  • процветати 1
  • прочита 1
  • прочитавши 1
  • прочитала 1
  • прочитам 1
  • прочитати 1
  • прошапће 1
  • прошапћем 1
  • прошла 1
  • прошле 3
  • прошлим 1
  • прошлих 1
  • Прошлост 1
  • прошлост 5
  • прошлости 6
  • прошлу 1
  • прстенована 2
  • пружи 3
  • пружим 2
  • пружити 1
  • прут 1
  • пукне 2
  • пун 2
  • пуна 1
  • пуне 11
  • пуни 1
  • пуније 1
  • пуним 5
  • пуно 17
  • пупољци 1
  • пусте 2
  • пусти 1
  • пустила 1
  • пустим 4
  • пустиња 1
  • пустињи 2
  • пустињу 1
  • Пустој 1
  • пустој 2
  • Пут 1
  • пут 24
  • пута 27
  • путем 3
  • путовања 1
  • путовањем 1
  • путовању 1
  • путовао 1
  • путовасмо 1
  • путовати 1
  • путовах 1
  • путу 1
  • путује 1
  • путујем 1
  • пући 1
  • пуца 2
  • пуцаше 1
  • пушка 2
  • пушкарају 1
  • Р 1
  • равнодушан 3
  • равнодушна 2
  • равнодушно 5
  • равнотежу 1
  • рад 3
  • рада 2
  • раде 2
  • радећи 1
  • Ради 1
  • ради 19
  • радила 2
  • радим 9
  • радимо 1
  • радио 6
  • радите 1
  • радити 10
  • Радичевића 1
  • радиш 1
  • радње 1
  • радњи 1
  • радо 6
  • радова 1
  • Радовах 1
  • радовах 2
  • радове 2
  • радом 1
  • радосна 2
  • радосне 1
  • радосно 6
  • радосног 1
  • радост 8
  • радости 11
  • радошћу 1
  • радују 2
  • Радуловић 1
  • рађа 1
  • рађати 1
  • ражалише 1
  • разболи 1
  • разведрило 1
  • разведрише 1
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • разговарајући 1
  • разговарам 1
  • разговарасмо 3
  • разговарати 3
  • разговараху 1
  • разговараш 1
  • разговараше 1
  • Разговор 2
  • разговор 8
  • разговора 4
  • разговорити 1
  • разгранатим 2
  • разгранатих 1
  • разгранатог 2
  • раздирали 1
  • раздраганих 1
  • раздражено 1
  • раздробиће 1
  • разиђе 1
  • разиђоше 2
  • разилазити 1
  • Разлади 1
  • разладим 1
  • разлегати 1
  • разлегаху 2
  • разликом 2
  • разлио 1
  • различит 1
  • размишљајући 1
  • размишљања 1
  • Разне 1
  • разне 6
  • разнежен 1
  • разним 3
  • разних 1
  • разнобојно 1
  • разнобојног 1
  • разног 1
  • разреда 1
  • разрогачи 1
  • разум 1
  • разумела 2
  • разумели 1
  • разумем 1
  • разумео 1
  • разумети 1
  • рај 4
  • рајске 1
  • рајско 1
  • рају 2
  • раке 1
  • раме 2
  • раменима 3
  • рана 4
  • ранама 2
  • ранила 1
  • ранио 1
  • ранише 1
  • рано 8
  • рану 1
  • расејан 1
  • расејаним 1
  • раскалашнија 1
  • распада 1
  • распитао 1
  • расположен 3
  • расположење 5
  • расположењу 1
  • распростираше 1
  • расрди 1
  • раставише 1
  • растадосмо 2
  • растадох 1
  • растајем 3
  • растајући 1
  • растанем 1
  • растанемо 1
  • растасмо 1
  • растати 2
  • растера 1
  • растерам 2
  • растуженом 1
  • растужило 1
  • растумачим 1
  • расхлађено 1
  • расцветавају 1
  • рат 1
  • рата 2
  • рату 1
  • рачунам 2
  • рачунати 1
  • раширив 1
  • рашчистио 1
  • рђавог 1
  • ред 1
  • редака 1
  • редова 1
  • редовно 1
  • редом 2
  • ређе 1
  • рекав 1
  • Рекавши 1
  • рекао 4
  • рекла 4
  • рекли 1
  • рекне 1
  • рекнем 2
  • рекосмо 1
  • рекосте 1
  • Рекох 1
  • рекох 54
  • рекоше 1
  • рећи 22
  • реци 2
  • Реци 6
  • Реците 1
  • реците 4
  • Реч 1
  • реч 17
  • рече 74
  • реченицу 1
  • РЕЧИ 1
  • речи 35
  • речима 13
  • Решио 1
  • решити 2
  • рибар 1
  • роб 1
  • робија 3
  • род 1
  • рода 1
  • роде 2
  • роди 1
  • родитеља 5
  • родитеље 3
  • родитељи 8
  • родитељима 3
  • родови 1
  • роду 1
  • рођ 1
  • рођака 1
  • рођен 1
  • рођеног 1
  • рођења 2
  • Романтичан 1
  • роса 3
  • рочи 2
  • ружичасте 1
  • ружно 1
  • рука 3
  • рукама 5
  • руке 8
  • руковасмо 1
  • руководити 1
  • руком 3
  • рукопис 1
  • руку 14
  • румен 2
  • румене 1
  • румени 1
  • румених 1
  • румено 1
  • руци 3
  • руча 1
  • ручак 1
  • ручка 1
  • ручку 1
  • руши 2
  • С 10
  • с 145
  • са 53
  • сабирући 1
  • САБОРУ 1
  • сав 17
  • савесније 1
  • савест 1
  • савет 1
  • савета 1
  • савешћу 1
  • савладао 1
  • сагох 1
  • сад 50
  • Сад 7
  • Сада 2
  • сада 85
  • садање 1
  • садањост 5
  • садањости 2
  • САДУ 1
  • саже 1
  • сазреваше 1
  • Сакри 1
  • сакријем 1
  • Сакунтали 1
  • Сакунталу 1
  • Сам 1
  • сам 273
  • сама 17
  • саме 3
  • сами 7
  • самим 1
  • самном 1
  • Само 2
  • само 55
  • самовати 1
  • самог 1
  • самога 1
  • самоћа 1
  • самоће 1
  • самоћу 1
  • саму 3
  • самцит 3
  • сан 5
  • санак 4
  • санка 4
  • санта 1
  • санту 1
  • Сањам 1
  • сањам 4
  • сањао 4
  • сањарије 1
  • сањах 1
  • сањаш 1
  • сањив 1
  • сањивог 1
  • саранили 1
  • сараним 1
  • саранише 1
  • сарањен 1
  • сарањена 1
  • сарањују 1
  • Сасвим 1
  • сасвим 40
  • саслушао 2
  • саставити 1
  • састадох 1
  • састанак 1
  • састанем 4
  • састанка 2
  • састанку 1
  • састану 1
  • састао 3
  • састати 2
  • сата 3
  • сахранио 1
  • сахранише 1
  • сачувам 1
  • сва 25
  • Сва 3
  • свадбе 1
  • свака 6
  • свакако 3
  • сваке 5
  • сваки 15
  • Сваки 2
  • сваким 3
  • сваких 1
  • свако 9
  • сваког 1
  • свакој 2
  • свакојаке 1
  • свакојако 1
  • сваком 6
  • сваку 3
  • сване 1
  • свануло 1
  • сватова 1
  • сватове 2
  • сватови 4
  • свачије 1
  • све 110
  • Све 5
  • свег 1
  • свега 14
  • свежи 1
  • свежом 1
  • свем 20
  • свему 3
  • Свесрдно 1
  • свести 1
  • Свет 1
  • свет 25
  • Света 1
  • света 15
  • светац 1
  • свете 1
  • свети 1
  • светим 1
  • светина 1
  • светином 1
  • светих 2
  • светле 1
  • светли 1
  • светлост 1
  • светлуцаху 1
  • Свето 1
  • свето 3
  • световати 1
  • Светозар 2
  • светом 2
  • свету 19
  • свећу 1
  • свештеник 2
  • сви 18
  • Сви 3
  • свију 6
  • свим 4
  • свима 4
  • свирају 1
  • свирајући 1
  • свирање 1
  • свирати 1
  • свираше 2
  • свирке 1
  • свирком 1
  • свисло 1
  • свјати 1
  • сво 1
  • свог 2
  • свога 51
  • свој 24
  • своја 2
  • своје 114
  • својем 1
  • својим 41
  • својих 11
  • својој 12
  • својом 12
  • своју 63
  • свом 1
  • СВОМЕ 1
  • своме 20
  • своту 1
  • свратим 1
  • свршен 1
  • свршена 1
  • свршетак 1
  • свршетка 2
  • сврши 1
  • свршим 1
  • свршимо 1
  • Сву 1
  • сву 9
  • свуд 3
  • Свуда 1
  • свуда 5
  • свучем 1
  • се 643
  • себе 31
  • себи 33
  • сева 1
  • севнуше 1
  • седам 1
  • седе 2
  • седео 1
  • седети 1
  • седећи 3
  • Седи 1
  • седи 4
  • седим 3
  • седме 3
  • седмој 1
  • седму 1
  • седнем 2
  • седосмо 2
  • седох 7
  • сеђасмо 1
  • сеђаше 5
  • сеја 1
  • сеје 2
  • сејом 2
  • секу 1
  • села 4
  • сели 1
  • село 5
  • селу 4
  • сеница 1
  • сену 1
  • сестра 9
  • сестре 3
  • сестри 1
  • сестринском 1
  • сестро 1
  • Сестро 3
  • сестром 2
  • сестру 16
  • сетан 2
  • сетим 4
  • сетих 2
  • сетна 1
  • сетне 5
  • сетни 1
  • сетним 3
  • сетно 6
  • сетру 1
  • сећам 3
  • Сећах 2
  • сећах 3
  • сећаше 1
  • сечом 1
  • си 29
  • сија 2
  • сијати 1
  • силе 1
  • силећи 1
  • Силна 2
  • силна 3
  • силне 1
  • силни 2
  • силно 3
  • силом 2
  • силу 1
  • син 1
  • синоћ 1
  • сину 3
  • синути 1
  • Сирома 2
  • сирома 6
  • сиромах 1
  • сиромашки 1
  • сиромашније 1
  • сиромаштво 1
  • сиромаштвом 1
  • сирота 5
  • Сирота 7
  • Сиротани 1
  • сиротиње 1
  • Сиротица 6
  • Сиротицо 1
  • сиротицом 1
  • сиротицу 2
  • сироту 1
  • Сирочад 1
  • сирочад 4
  • Сироче 2
  • сироче 4
  • сирочета 3
  • сирочетом 1
  • сирочету 1
  • ситна 1
  • ситнарије 2
  • сјаје 1
  • сјаји 1
  • сјајнога 1
  • скакао 1
  • скачем 1
  • скачу 1
  • скидати 1
  • скиде 1
  • Скинувши 1
  • скинуо 1
  • склапа 1
  • склони 1
  • склонила 1
  • склонио 1
  • склопим 3
  • склопио 1
  • скоро 24
  • скочи 1
  • скочив 1
  • скочим 2
  • скријем 1
  • скупа 2
  • скупи 1
  • скупило 1
  • скупим 1
  • скуписмо 1
  • скупљати 1
  • Слаб 1
  • слаб 4
  • слаба 1
  • слабачких 1
  • слабе 1
  • слаби 1
  • слабити 1
  • слабо 3
  • слабост 1
  • славим 1
  • славимо 1
  • славно 1
  • славује 1
  • славуји 1
  • сладак 5
  • сладе 1
  • сладост 3
  • сладошћу 1
  • слађа 1
  • слађе 1
  • слађега 1
  • слађи 1
  • Слажући 1
  • слатка 1
  • Слатка 5
  • слатке 7
  • Слатки 2
  • слатки 6
  • слатким 1
  • слатких 2
  • слатко 13
  • слаткој 1
  • слаткоречиво 1
  • слегла 1
  • следоваше 1
  • слеже 3
  • Слијепчевићу 1
  • сликама 1
  • слике 2
  • слила 1
  • слободе 4
  • слободна 1
  • слободније 1
  • слободно 3
  • слободној 1
  • слободу 2
  • словима 1
  • сложених 1
  • сложи 1
  • слуга 1
  • слуге 1
  • служавка 2
  • служавком 1
  • служба 1
  • службе 3
  • служби 1
  • службу 4
  • служећи 2
  • служи 2
  • слути 1
  • слутња 3
  • слутњама 3
  • слутње 2
  • слутњи 2
  • слутњом 1
  • слућаше 1
  • случај 1
  • случајно 1
  • Слушај 1
  • слушају 2
  • слушајући 1
  • слушала 1
  • слушам 3
  • слушати 5
  • слушах 4
  • слушаш 2
  • слушаше 1
  • смедох 2
  • смеје 1
  • смеју 1
  • смела 2
  • смелим 1
  • смело 2
  • смелост 1
  • смем 3
  • смести 1
  • смешење 1
  • смешећи 7
  • смешити 2
  • смилова 2
  • смилује 1
  • смирио 1
  • смислио 1
  • смишља 1
  • смо 11
  • смркло 1
  • смркне 1
  • смрт 9
  • смрти 14
  • сна 10
  • снага 3
  • снаге 1
  • снађе 1
  • снажан 1
  • снажнији 1
  • снази 1
  • снова 1
  • снове 4
  • сновима 1
  • сном 1
  • сносе 1
  • сносећи 1
  • сноси 2
  • сносим 2
  • сносио 1
  • сносити 3
  • сну 5
  • снуждено 2
  • со 1
  • Соба 1
  • соба 2
  • собе 15
  • соби 5
  • собом 6
  • собу 23
  • сопствена 1
  • сопственој 1
  • спава 3
  • спавала 2
  • спавам 5
  • спавао 1
  • спавати 8
  • спаваш 1
  • спаваше 3
  • спазила 1
  • спазим 2
  • спазих 3
  • спајале 1
  • спаљено 1
  • спао 1
  • спасемо 1
  • спасен 1
  • спојила 1
  • спокојства 1
  • Спољњи 1
  • спомена 1
  • спомене 1
  • споменика 1
  • споменике 1
  • споменом 1
  • споменуо 3
  • спомињаше 1
  • спомиње 1
  • спомињеш 1
  • спопаде 1
  • споразумна 1
  • споразуму 1
  • справљају 1
  • спрам 4
  • спреми 1
  • спремио 1
  • спремљена 1
  • спусти 3
  • спустим 4
  • спустити 1
  • спушта 2
  • срамота 1
  • Србин 1
  • срдио 1
  • срдита 1
  • срдите 1
  • средњим 1
  • срео 1
  • срећа 3
  • Срећан 1
  • срећан 17
  • среће 16
  • срећи 4
  • срећна 5
  • срећни 1
  • Срећни 3
  • срећнија 1
  • срећнијег 1
  • срећнијем 1
  • срећнији 2
  • срећним 8
  • срећно 4
  • срећном 1
  • срећом 2
  • срећу 2
  • срках 1
  • сродници 2
  • Српкиња 1
  • Српкињу 1
  • Српске 1
  • СРПСКЕ 1
  • српским 1
  • српских 1
  • СРПСКОМ 1
  • срушени 1
  • срца 17
  • срце 109
  • Срце 2
  • Срцем 1
  • срцем 13
  • срцу 29
  • стабло 1
  • стаде 14
  • стадо 1
  • стадосмо 1
  • стадох 13
  • стадоше 5
  • стазе 1
  • стајати 2
  • стајах 5
  • стајаху 1
  • стајаше 7
  • стакла 2
  • стаклени 2
  • сталну 1
  • стало 2
  • стан 5
  • стана 3
  • станем 4
  • стани 1
  • станице 1
  • становао 3
  • стану 2
  • станују 1
  • стања 2
  • стање 7
  • стању 5
  • стара 7
  • старам 1
  • старати 2
  • стараца 1
  • старе 2
  • стари 3
  • старог 2
  • старога 1
  • старој 1
  • старом 1
  • Старост 1
  • стару 1
  • Старци 1
  • стати 2
  • ствара 2
  • стварам 1
  • стварао 1
  • ствари 9
  • створена 1
  • створене 1
  • створену 1
  • створење 1
  • створи 1
  • створила 1
  • сте 7
  • стегнуто 1
  • стеже 1
  • стена 1
  • стену 1
  • Стигав 1
  • стигао 1
  • стигнем 1
  • стигосмо 1
  • стигох 5
  • стиди 2
  • стидите 1
  • стиже 2
  • стискох 3
  • стиснем 1
  • стиснувши 1
  • стиснути 1
  • стићи 1
  • стиште 1
  • сто 3
  • стоје 2
  • Стојећи 2
  • стоји 2
  • стојим 2
  • столице 1
  • столици 1
  • столицу 2
  • столу 3
  • стотину 1
  • страда 2
  • страна 1
  • стране 7
  • страно 1
  • странога 1
  • страну 8
  • страсно 5
  • страх 2
  • страховитим 1
  • страхом 1
  • страху 1
  • страшан 1
  • страшне 4
  • страшним 1
  • страшно 2
  • страшног 1
  • страшном 1
  • стрела 2
  • стреле 1
  • стрелом 1
  • стрина 5
  • стрине 6
  • стрину 1
  • стриц 1
  • стрица 10
  • стрицу 3
  • стричева 1
  • строгим 1
  • ступа 1
  • ступи 4
  • ступила 1
  • ступим 2
  • ступио 1
  • ступисмо 2
  • ступите 1
  • ступити 2
  • ступих 2
  • ступише 2
  • стушти 1
  • су 53
  • Сувише 1
  • сувише 3
  • судараху 1
  • судбино 1
  • судбину 1
  • судбу 1
  • суђенога 1
  • Суза 1
  • суза 32
  • сузе 41
  • сузне 2
  • сузним 11
  • сузом 1
  • сујетном 1
  • сумња 1
  • сумњајући 1
  • сумњам 1
  • сумњати 1
  • сумње 1
  • суморном 1
  • сумрак 1
  • сумрачити 1
  • сунца 11
  • сунце 18
  • сунцу 1
  • сунчам 1
  • сунчане 1
  • сунчао 1
  • СУПРУЗИ 1
  • сурова 2
  • сусеткињу 1
  • сусрет 1
  • Сусретнемо 1
  • сусретоше 2
  • сутра 16
  • Сутра 3
  • сутрање 1
  • Схватање 1
  • схваћам 1
  • Т 3
  • та 14
  • Та 2
  • табака 1
  • тад 17
  • тада 11
  • Тада 3
  • тадање 1
  • тадањих 1
  • Тај 1
  • тај 9
  • тајанствена 1
  • тајанствено 1
  • тајао 1
  • тајни 3
  • тајно 1
  • тајном 1
  • тајну 3
  • така 2
  • Такав 1
  • такав 3
  • такве 3
  • такви 1
  • Такви 2
  • таквим 3
  • таквих 2
  • таквог 2
  • таквој 1
  • такву 1
  • таки 1
  • таким 12
  • таких 1
  • Тако 15
  • тако 233
  • такође 4
  • такој 1
  • таком 3
  • таласи 1
  • тама 1
  • Тамиша 1
  • тамница 1
  • тамницу 1
  • Тамо 1
  • тамо 63
  • тамошњу 1
  • тарући 1
  • твој 1
  • Твој 1
  • Твоја 3
  • твоја 6
  • твоје 13
  • Твоје 5
  • твоји 2
  • твојим 1
  • твојих 1
  • твојом 2
  • твоју 1
  • твом 1
  • тврдоглава 1
  • тврдом 1
  • те 104
  • Те 3
  • тебе 22
  • Теби 1
  • теби 8
  • тежа 2
  • тежак 1
  • теже 2
  • тежи 1
  • тежим 1
  • тежио 2
  • тежњу 1
  • тек 27
  • Тек 8
  • теку 2
  • тела 2
  • телесних 1
  • тело 6
  • телу 2
  • темељ 2
  • темељно 1
  • темељу 1
  • тео 1
  • терам 1
  • терет 2
  • тесна 1
  • тесне 1
  • тесних 1
  • тесној 1
  • тецијаше 1
  • теците 1
  • Теците 1
  • тече 4
  • теше 1
  • тешећи 1
  • теши 1
  • тешим 3
  • тешити 4
  • тешка 5
  • Тешке 1
  • тешке 4
  • Тешки 2
  • тешки 6
  • тешким 1
  • Тешким 1
  • тешких 1
  • Тешко 2
  • тешко 21
  • тешког 1
  • тешку 1
  • Ти 15
  • ти 63
  • тили 2
  • тим 18
  • тиме 7
  • тиран 1
  • титрају 2
  • тих 3
  • тихим 2
  • тихо 25
  • тихој 1
  • тица 4
  • тице 6
  • тиче 1
  • тишина 6
  • тишину 1
  • То 12
  • то 170
  • тоб 1
  • тобом 4
  • тог 4
  • тога 28
  • тој 2
  • Толико 1
  • толико 35
  • толику 2
  • том 65
  • томе 5
  • топи 1
  • топлим 1
  • топло 1
  • топлог 1
  • топлога 1
  • топлом 1
  • топљаше 1
  • топови 1
  • тополу 1
  • траве 1
  • трави 4
  • траву 4
  • траже 1
  • тражећи 3
  • тражим 1
  • тражимо 1
  • тражите 1
  • тражити 1
  • трајало 1
  • трајаше 4
  • траје 1
  • тргнувши 1
  • трговачку 1
  • трговца 1
  • тргох 2
  • треба 15
  • Треба 2
  • требају 1
  • требала 2
  • требало 2
  • требао 5
  • требаше 1
  • тренут 1
  • тренутак 1
  • тренутака 11
  • тренутка 2
  • тренутку 5
  • тренуцима 2
  • трепавицама 2
  • трепавице 2
  • трептати 1
  • трепташе 1
  • трепте 2
  • тресе 1
  • трести 1
  • трећи 1
  • трећу 1
  • трже 5
  • три 3
  • троје 1
  • тројица 1
  • трошном 1
  • трпен 1
  • трпи 1
  • трпим 1
  • трти 1
  • труд 2
  • труда 1
  • трудили 1
  • трудио 1
  • трудом 2
  • труду 1
  • трујем 1
  • трчаху 1
  • трчаше 2
  • ту 17
  • Ту 4
  • туга 20
  • туге 4
  • туговањем 2
  • туговати 1
  • тугом 2
  • тугу 8
  • туда 1
  • туђа 1
  • туђем 2
  • туђу 1
  • тужан 3
  • тужи 1
  • тужна 2
  • тужне 1
  • тужни 1
  • Тужни 1
  • тужним 12
  • тужно 10
  • тужном 1
  • тужну 1
  • тузи 1
  • тукла 2
  • тумачи 1
  • тући 2
  • тучом 1
  • ћаркајући 1
  • ће 129
  • ћемо 20
  • ћерка 1
  • ћерку 2
  • ћете 10
  • ћеш 17
  • ћу 102
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћуте 1
  • ћутећи 2
  • ћутим 1
  • ћутиш 1
  • у 538
  • У 54
  • убијати 1
  • убијен 1
  • ублаже 1
  • ублажи 1
  • ублажим 1
  • ублажио 1
  • ублажити 2
  • ублажује 1
  • убрзам 1
  • уважава 1
  • уведе 2
  • увек 7
  • увело 4
  • увелом 1
  • увене 1
  • уверен 2
  • уверена 2
  • уверени 1
  • уверењу 1
  • уверим 1
  • уверио 1
  • увећаваше 1
  • увећам 1
  • увидети 3
  • увидим 1
  • увиђа 2
  • увиђавности 1
  • увиђам 1
  • увиђати 1
  • увлачити 1
  • уво 1
  • увредила 1
  • увредим 1
  • увредише 1
  • увређена 1
  • увређени 1
  • увртио 1
  • увучем 1
  • угасим 1
  • угледао 1
  • угодна 1
  • угодни 1
  • угодније 1
  • угодно 2
  • угодност 1
  • угости 1
  • уда 1
  • удадби 1
  • удаје 1
  • удам 2
  • удар 2
  • удараца 1
  • удараше 3
  • удари 1
  • ударили 1
  • ударио 1
  • ударити 1
  • ударише 3
  • Ударом 1
  • ударце 1
  • удеснији 1
  • удоми 1
  • удомим 1
  • удомити 2
  • удостојити 1
  • удремала 1
  • удубим 2
  • удубљен 1
  • уђем 1
  • уђосмо 3
  • уђох 2
  • ужасан 2
  • ужасно 3
  • уживају 1
  • уживајући 2
  • уживали 1
  • уживате 1
  • уживати 3
  • уживео 1
  • уживи 1
  • уживим 1
  • УЗ 1
  • уз 2
  • узаврела 1
  • узаврело 1
  • узајамна 1
  • узалуд 5
  • узбра 1
  • узбуђен 5
  • узбуђена 2
  • узбуђене 2
  • узбуђеним 1
  • узбуђености 1
  • узбуђења 2
  • узбуђење 1
  • узбуђивао 1
  • узвисим 1
  • узвисио 1
  • узглављу 1
  • уздане 2
  • уздану 1
  • узданула 1
  • уздање 1
  • уздах 5
  • уздизати 1
  • уздизаше 1
  • уздисај 1
  • уздисаје 1
  • уздисања 1
  • уздисаху 1
  • уздишући 3
  • уздржао 2
  • уздржати 1
  • уздрхталим 2
  • уздрхталог 1
  • узе 1
  • узевши 1
  • узеде 2
  • Узедох 1
  • узедох 2
  • Узео 1
  • узео 3
  • узети 10
  • узех 1
  • узимаш 1
  • узме 2
  • узмем 2
  • узмеш 1
  • узнемирише 1
  • узрок 5
  • узрока 1
  • узрујано 1
  • уједе 1
  • Уједно 1
  • уједно 10
  • указује 1
  • уклони 1
  • укочен 2
  • укоченим 2
  • укочено 1
  • украси 1
  • украшаваху 1
  • украшаваше 1
  • улагује 1
  • улазаше 1
  • улева 1
  • ули 1
  • улицама 6
  • улици 7
  • улицом 1
  • улицу 4
  • ум 5
  • умем 1
  • умео 1
  • умерени 1
  • уместо 1
  • умивати 1
  • умилније 1
  • умиљата 1
  • умиљате 1
  • Умиљати 1
  • умиљати 2
  • умиљатим 1
  • умиљатих 1
  • умиљато 5
  • умире 2
  • умирен 1
  • умирене 1
  • умирени 1
  • умирено 1
  • умири 1
  • умирити 1
  • умоли 1
  • умора 2
  • уморан 3
  • уморен 1
  • уморена 1
  • уморених 1
  • уморено 1
  • умориле 1
  • уморим 1
  • уморисмо 1
  • уморни 1
  • умр 3
  • Умре 1
  • умре 4
  • умрем 7
  • умремо 2
  • умрети 10
  • умреш 2
  • умрлих 2
  • умру 2
  • уништи 2
  • унутарњи 1
  • упео 1
  • упињао 2
  • упита 9
  • упитати 1
  • упитах 6
  • упиташе 1
  • уплашен 2
  • уплашена 1
  • уплашеног 1
  • уплива 1
  • упознадох 1
  • упознао 1
  • упозорише 1
  • управи 1
  • управља 1
  • управо 6
  • упропасти 1
  • упутим 5
  • упутисмо 2
  • упутити 1
  • упутих 1
  • упутише 2
  • уради 1
  • урадила 1
  • урадио 5
  • урадити 2
  • уредим 1
  • усадио 1
  • усамљености 2
  • усана 3
  • усиљавајући 1
  • усиљаваше 1
  • усиљено 1
  • усколебана 1
  • усколебане 1
  • усколебаним 3
  • усколебану 1
  • ускрс 1
  • услед 2
  • усмено 2
  • усне 7
  • успава 1
  • успавају 1
  • успаван 1
  • успавани 2
  • успавати 2
  • усплахирен 1
  • усплачу 1
  • успомена 1
  • успомени 1
  • усрећиш 1
  • уста 7
  • Уставши 1
  • устаде 4
  • устадох 2
  • устајемо 1
  • устао 2
  • устати 1
  • устраје 2
  • уступа 1
  • усхићење 1
  • утехе 1
  • утехом 1
  • утешен 1
  • утешени 1
  • утешено 1
  • утешити 2
  • утирући 1
  • утиска 1
  • утисци 1
  • утицаше 1
  • утичу 1
  • утишаше 1
  • утоне 1
  • уточишта 1
  • утре 1
  • утучен 1
  • ућутао 1
  • ухватив 2
  • ухватим 3
  • ухватити 1
  • учењем 1
  • учи 1
  • учим 1
  • учини 3
  • учинила 1
  • учиним 1
  • учинио 1
  • учинити 1
  • учинише 1
  • учио 1
  • учитељ 1
  • Учитељ 1
  • учитеља 1
  • учити 1
  • ушавши 1
  • Ушавши 1
  • ушли 1
  • уштеди 1
  • фали 1
  • ферија 1
  • ферије 4
  • хавети 1
  • хајд 1
  • хајде 3
  • Хајдемо 1
  • Хвала 2
  • хвата 3
  • хиљаду 1
  • химну 1
  • хитније 1
  • хитно 1
  • хлад 1
  • хладан 4
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладни 3
  • хладнија 1
  • хладно 2
  • хладном 2
  • хладу 3
  • хлеба 2
  • хлебом 2
  • хода 1
  • ходајући 2
  • ходали 1
  • ходам 1
  • Ходах 1
  • ходах 4
  • ходаху 1
  • ходаше 1
  • ходим 1
  • ходник 4
  • ходника 2
  • ходнику 2
  • ходом 1
  • хоће 16
  • хоћеш 2
  • хоћу 12
  • храбро 2
  • хране 1
  • храни 2
  • хранитељ 1
  • хранити 1
  • храну 1
  • хтеде 19
  • хтедох 12
  • Хтедох 3
  • хтедоше 2
  • хтела 9
  • хтео 4
  • хтети 1
  • хуђег 1
  • царство 1
  • цвет 1
  • цвета 3
  • цветак 1
  • цветића 1
  • цветни 1
  • цвећа 5
  • цвеће 13
  • цвећем 2
  • цвећу 3
  • цеви 1
  • цела 1
  • Целе 1
  • целе 6
  • Цели 2
  • цели 8
  • целим 1
  • Целим 1
  • целини 1
  • цело 10
  • Цело 2
  • целог 3
  • целога 1
  • целој 2
  • целом 9
  • целу 3
  • Цео 1
  • цео 12
  • црв 1
  • црвена 1
  • црвене 1
  • црви 1
  • црква 1
  • Црква 1
  • цркве 6
  • ЦРКВЕНЕ 1
  • ЦРКВЕНОМ 1
  • цркви 5
  • цркву 7
  • црн 3
  • црна 2
  • црне 26
  • црни 3
  • црним 8
  • црних 5
  • црно 2
  • црномањаст 1
  • црну 3
  • црње 1
  • црте 1
  • чак 2
  • чара 1
  • чаробни 1
  • чаробније 2
  • чаробно 1
  • чаробном 1
  • час 12
  • часа 1
  • часак 2
  • часе 1
  • часи 1
  • часник 1
  • часника 1
  • часова 2
  • часу 2
  • чаши 1
  • чега 3
  • чежњи 1
  • чезнем 1
  • чезнуо 1
  • чезнути 1
  • чека 5
  • чекају 1
  • Чекајући 1
  • чекајући 2
  • чекам 2
  • чекање 1
  • чекао 1
  • чеках 1
  • чекаше 2
  • челице 2
  • чело 11
  • челу 1
  • чељусти 1
  • чем 4
  • чемер 1
  • чему 3
  • чесме 1
  • чесму 1
  • честе 1
  • честита 1
  • честитају 1
  • Честитам 1
  • Често 1
  • често 6
  • четворицу 1
  • четворо 1
  • четир 1
  • четири 1
  • четрнаест 2
  • чешће 2
  • чије 1
  • чијим 1
  • ЧИЈОМ 1
  • Чим 14
  • чим 19
  • чине 1
  • Чини 1
  • чини 11
  • чинио 1
  • чињаху 1
  • Чињаше 2
  • чињаше 5
  • чисто 14
  • Чисто 3
  • чистог 1
  • чистој 1
  • чита 2
  • Читав 3
  • читав 6
  • читава 1
  • Читава 1
  • читаву 1
  • читају 1
  • Читајући 1
  • читајући 2
  • читам 4
  • читања 1
  • читањем 4
  • читао 1
  • Читао 1
  • Читате 1
  • читати 4
  • човек 15
  • човека 3
  • човеком 2
  • човеку 4
  • човечанско 2
  • чувајући 1
  • чуда 1
  • чудила 1
  • чудна 3
  • Чудни 1
  • чудним 1
  • чудно 6
  • чудновате 1
  • чудновато 1
  • чудном 1
  • чудо 4
  • чуђаху 1
  • Чуј 1
  • чује 5
  • чујем 6
  • чујеш 2
  • чују 1
  • чула 3
  • чуло 1
  • чуном 1
  • чуо 4
  • чути 5
  • Чух 1
  • чух 11
  • Шала 1
  • шали 1
  • шалу 2
  • шаљивчину 1
  • шарени 1
  • шарену 2
  • шеву 1
  • шест 1
  • шеталиште 1
  • шетњу 1
  • шећу 1
  • шешир 2
  • шибљика 1
  • шијући 1
  • шипке 1
  • широкој 1
  • шити 1
  • шкодама 1
  • школе 2
  • школи 2
  • школовала 1
  • школовати 1
  • школом 2
  • школска 1
  • школу 2
  • Шта 15
  • шта 63
  • ШТАМПАНО 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • Штета 1
  • штете 1
  • што 240
  • Што 8
  • штогод 16
  • штошта 1
  • Шћаше 1
  • шћаше 2
  • шума 1
  • шуми 1
  • шумицу 1
  • шумом 1
  • шуму 1
  • шуштање 2
  • шушташе 3
  • шушти 1
29186 matches
о да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, д 
 завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на но 
а нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и 
ени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да м 
ет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест 
поменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туг 
аком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, 
 тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до  
 блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебњ 
е у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступ 
ишта не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако 
њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко в 
еваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдн 
.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у  
који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љу 
дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој  
дсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit=" 
аче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени 
ного плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки 
аше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама на 
 њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше гор 
on" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S}  
bSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише  
растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и 
рођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уве 
ушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада п 
сетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце ве 
 од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit=" 
ужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разграна 
> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим н 
 не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{ 
бу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати. 
 покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, 
 би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S}  
а њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говор 
 и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <miles 
лим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и  
горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Т 
 мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поуча 
у другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја пла 
 бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit 
ну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Ми 
> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да  
ше ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!. 
b n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати мога 
а тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледа 
а да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спава 
ме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим  
рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{ 
 ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ на 
отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих та 
p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, ш 
вога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало д 
ати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и п 
тиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задр 
 нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту м 
р сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спа 
јатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан д 
ојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах  
! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У  
аше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве сл 
аробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на но 
 сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, д 
е ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> 
чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и 
 је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовог 
р не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце мој 
 знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још  
, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да 
амо пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но 
Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане 
p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје н 
надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова 
моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њ 
; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је о 
 каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше  
 јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осе 
ћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод 
 по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћ 
 к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{ 
 црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S 
 појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада 
вати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који  
136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој 
проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све 
абављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај ис 
ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <miles 
но љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја ср 
јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме ве 
, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш! 
 њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection 
од претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице 
 моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође 
н оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мил 
ависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета. 
у.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чу 
итеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, 
 није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и свој 
оте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја л 
вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте се 
 у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! т 
ече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављ 
слити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Ч 
могао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздроби 
е! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади све 
S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па 
бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зн 
скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми ст 
да може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да ост 
ме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n 
 но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S 
плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако  
о, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учин 
 који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко запл 
е смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих  
, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њ 
 Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни пој 
умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде 
ати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мр 
е мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад 
уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка  
лој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народ 
а њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се с 
а?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у  
 мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати 
у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она  
т беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, кој 
 Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи  
и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда т 
не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSecti 
ај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мал 
на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“< 
е чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађ 
тву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румен 
 одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет 
у био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора  
нту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљн 
p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути 
га, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана пр 
 љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мучени 
х!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се 
 на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко нос 
роз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У мом 
 Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к 
и момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад уздану 
а голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожа 
варао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна  
о и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за ч 
у својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, 
рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био.  
 видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S 
 <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђен 
>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како т 
анствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбр 
 преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Ш 
, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан ј 
смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај погл 
ао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних у 
 /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче п 
</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећ 
ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какв 
 поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! 
тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit 
букла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг 
 прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим  
 срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искр 
дајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још пада 
утра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добр 
ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубиц 
 бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред о 
несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трп 
це разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беш 
еш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>О 
 —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Дан 
о матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре 
{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она  
ена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је г 
у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене пла 
ага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би посл 
хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удар 
ним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" 
о многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица сво 
p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћ 
боравља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад  
ептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји  
д Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Пај 
поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <mi 
га гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој с 
о што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и је 
ш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако бо 
сли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким поглед 
 неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима 
 и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!. 
тељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом у 
даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{ 
е другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, п 
 ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p 
али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у ос 
ећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како 
е тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним око 
бав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љу 
епо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мил 
а ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах  
та је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан 
гом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећ 
венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир п 
ка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: мил 
 њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома,  
рукчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не заси 
ро деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, 
} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се т 
 имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, м 
нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам н 
о, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готов 
 по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што к 
е жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што  
{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем 
непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да њ 
S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет зај 
олико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер 
које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам  
после ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим сла 
гом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се за 
а и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима свој 
го ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне 
и показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома м 
па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не про 
бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек пра 
 гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати  
 и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах... 
навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <m 
ас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаш 
 па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> < 
 љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми 
с после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо мој 
 за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самова 
р то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говор 
а се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срц 
породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели 
сећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p 
е добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам 
Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, ал 
ет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гл 
 гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је  
 у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим пл 
својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак ск 
једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управ 
 ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао вре 
/p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881.</p> <pb n="2" /> </div> <div  
е ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и 
о дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само так 
спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављи 
вести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чуд 
х јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p 
он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стад 
/l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико, 
 ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен 
остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издрж 
ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне оч 
о је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држ 
 то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим 
ам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p>  
 и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће  
у намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, ш 
и, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, —  
мадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и  
ишта!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љуб 
! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, кад 
једно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit= 
 да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <p 
 њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово 
х јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи  
смо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре  
 час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љу 
постављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, 
м?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње 
трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слуш 
осније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замол 
се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, п 
, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p 
бог ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не 
ким духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем 
о и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово к 
мео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, 
 мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па к 
 Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од м 
.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се бе 
тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, д 
 не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих  
тити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа дру 
у?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у  
а друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћ 
драв да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и д 
 како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видет 
 доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те 
, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћ 
нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весел 
е хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких  
 <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце 
у децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задов 
 као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја с 
 пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, ј 
је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте  
двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, 
вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па  
на, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку св 
јући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, ал 
век не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n=" 
т не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душман 
 ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна б 
х љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш 
 ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад л 
оје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи тво 
твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне  
пет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загр 
ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И 
 тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала 
?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном 
до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љу 
вораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепо 
кве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се  
адна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти 
оје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми  
трос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{ 
а оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорил 
{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не бе 
ко лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p 
 Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао  
а доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их свак 
сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе н 
ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно ни 
ће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила. 
е мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се  
ра бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке 
сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало 
 да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива  
шу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И 
ом.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но  
подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" / 
дох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар 
>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мр 
етињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оста 
але двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за  
 боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што  
па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што 
заше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јак 
е, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко! 
Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, 
олуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи да 
!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има ж 
о доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћ 
ити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах  
 тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чи 
о.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи о 
емо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздиса 
 бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, п 
смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} 
ше тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она ви 
ла или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не мого 
 и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се муч 
ређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и м 
 сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да ув 
тварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло насл 
ко часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех припове 
ећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87 
м оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ак 
, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли д 
ја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођ 
/p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек  
таје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на з 
собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино го 
у ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је  
м себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, је 
о стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и  
едно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу м 
68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била  
ам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем с 
х од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а б 
о страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; з 
рити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се 
, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ниш 
ах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху та 
 ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к  
узе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте веро 
 не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче  
 он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} 
неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но 
м темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност  
или и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да с 
а и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени  
радох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо 
 К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, је 
, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опе 
 да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гр 
 /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ћ 
{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то,  
" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: н 
арену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по к 
крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице! 
 те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се  
; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љ 
 вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна ми 
</p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све да 
о, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету поч 
гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно д 
 погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје 
ањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S}  
па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мор 
у годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па ј 
и плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им но 
 морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ће 
ју анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години  
да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ве 
умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{ 
аше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је  
у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше. 
својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано и 
о да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи ј 
>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <mile 
лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{ 
/p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код м 
.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!. 
као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} 
} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах 
ејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и п 
{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ј 
не!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n 
!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа,  
е навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи уврт 
е ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да  
 не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ј 
 <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, са 
> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „до 
ад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb 
ких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој  
здисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, д 
21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је ви 
ити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="s 
ећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза 
уза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још д 
лаве избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је с 
више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам са 
ма душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S 
али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху са 
, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео.. 
е видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет пра 
 гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p 
пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на све 
 ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље д 
ком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа  
 ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и д 
су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone u 
 њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржав 
рцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наг 
о и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p> 
надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет пр 
молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Јед 
ско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли  
 темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на  
равности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу 
ао да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па ниј 
це, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој 
би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не зна 
тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слуша 
х очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо прове 
еби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати 
о да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, 
ка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем са 
плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{ 
а више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> 
и музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирско 
згледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се 
а и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и су 
>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па с 
ох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим груд 
е мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она  
а прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути п 
ја сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дет 
анка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта  
у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на 
огаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема  
 а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би  
гим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више  
слио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље  
ти, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме 
ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражим 
 и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше  
дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш ан 
 беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро м 
жним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да 
 као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћ 
бе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше 
ио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али  
g="la">omnia mea mecum porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манаст 
дом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, 
, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ ж 
 тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан миш 
 и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи,  
е теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S 
м.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ов 
а што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављат 
дно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љу 
о, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на 
да? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије бил 
сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, са 
х мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како так 
<pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако леп 
 <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у те 
и као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би 
исте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде станов 
ах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> 
Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади  
.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да 
ти могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погл 
, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино д 
н и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче 
дно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробниј 
82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се п 
то нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б 
они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type 
ше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да уб 
!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70"  
е урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, 
г свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, 
 нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слоб 
а је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мор 
рено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га рецит 
у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не  
госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми 
11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови 
исте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати 
е одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој  
 сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледај 
га једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{ 
 да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан п 
 сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, 
ебе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошап 
им, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на све 
ља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је гол 
="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, оп 
твари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а пос 
ати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио  
и моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне по 
ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође 
анпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја  
г, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв те 
беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговар 
ељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег  
орам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{ 
а навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије м 
ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли св 
 њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох  
, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове 
ам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у г 
г места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, г 
зним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ни 
ори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда т 
паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла б 
, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После п 
тру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни м 
ајпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми реч 
е врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова по 
/> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} 
бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мисли 
ше држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S 
 детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је 
 смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо  
да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гл 
{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох п 
 даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7/6</p> < 
надох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама и 
 <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци д 
 том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} 
После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгр 
цом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, прв 
а и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту  
већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спусти 
и, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег  
д пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој б 
и туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох  
а са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, 
} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где 
то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и  
тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p 
скочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остал 
накав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам п 
 на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног с 
ји је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељс 
ах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једн 
и.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах!  
овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова не 
{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и са 
 народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како ли 
ити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што 
уга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду  
срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ћ 
 срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским  
ти могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће 
икаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да с 
што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме 
 ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно  
леда ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак:  
 још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <mile 
за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit 
 беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми  
рицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо ни 
гима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељку 
у, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш би 
ачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p>  
ва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n 
вог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава 
 сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и м 
ија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем 
дна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од ро 
ти за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На је 
т преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} 
Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи са 
е!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створе 
, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге та 
бе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? — 
потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци. 
вом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по к 
цама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S}  
екла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако 
а много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, 
што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да  
будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гле 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</ 
холију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} К 
свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку 
ој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скупи 
ано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце  
n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја се 
ама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она ту 
 однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче 
тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузни 
 јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, кој 
овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: 
 Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{ 
ћма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим 
ки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше  
 очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од  
а грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми  
ем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и верн 
 нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао,  
осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дођ 
ца на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше 
ред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кол 
је се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она не 
} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само је 
јах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити. 
о ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада 
ођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да ј 
 да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хлад 
љим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек из 
о дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} 
е сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре  
ила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах 
а их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све ш 
 <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, 
и, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која с 
воту своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да с 
 у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, 
’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но ник 
рце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и  
1/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки т 
рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао о 
а ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} И 
писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико да 
 благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" />  
 морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не х 
 дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати м 
ction" /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отиш 
котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно  
?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — 
 вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајни 
утовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама,  
ишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њ 
, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непре 
уго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за 
к ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и с 
, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим  
 живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у  
уго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усп 
b n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се  
“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искрено 
дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо дец 
 живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми н 
их у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} 
тарој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га 
it="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим,  
it="subSection" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће т 
nit="subSection" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, к 
анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p> 
 претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати,  
к, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник  
unit="subSection" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона н 
tone unit="subSection" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада 
one unit="subSection" /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где проб 
е!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам го 
а у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки те 
кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јо 
 очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице  
 добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен вена 
ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје с 
жан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим 
чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што 
ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друг 
<pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, к 
 јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше,  
ву и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно!  
дања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао са 
 верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестан 
самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једин 
ада је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно дев 
} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах,  
ејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се по 
 вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхиће 
у.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него 
здравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</ 
, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мен 
лутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах са 
отоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао 
д њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p 
 ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Пај 
 биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на ско 
 тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре. 
м шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топ 
едах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним  
 и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се 
н, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Д 
 голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити 
у полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу 
, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да 
добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љ 
 плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ п 
е оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла:  
ед мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи доша 
а ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку 
> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи 
довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу,  
ложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да 
ко јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с пост 
к успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је ме 
ама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранко 
д ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у јед 
" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Дра 
 слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуб 
ен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа  
 Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је 
д после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не мога 
ан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао,  
и поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки г 
 него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с  
тину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут та 
ва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа но 
могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у 
 <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис  
ике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она  
ма!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном ст 
тупи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у с 
она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика 
 нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> 
ити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим пок 
ојене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S}  
ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох 
што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски з 
, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо о 
 се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> 
а себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најсла 
децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта. 
оју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка пр 
узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Ид 
а онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда  
о поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љуб 
рилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без 
тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно ук 
цу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за  
езао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се т 
да тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишћ 
 горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако  
ђе у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, кој 
 се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распр 
тати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега 
 Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час 
S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици  
цу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, 
а у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава  
 и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако с 
pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{ 
и отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод неб 
но светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, 
м у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У  
 срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за  
и својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље 
ом, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох! 
има змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претвори 
а уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као  
сто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, д 
а.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subSection" 
ох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва че 
страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванр 
о беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часо 
 опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и  
о гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изглед 
је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и с 
ад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могл 
че се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p 
ед у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лир 
 у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онд 
а ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно 
а сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима да 
о мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико 
и!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити да 
тета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још 
 како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том 
а грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени б 
 изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="1 
ор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се 
Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладн 
bSection" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за 
елену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако л 
олако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те  
и већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив,  
гао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као 
т мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више с 
11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастир 
, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S}  
ичекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај 
м даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не о 
, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка бр 
е је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита 
ам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако 
 тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milesto 
а сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до ма 
ше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још  
 се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кол 
ца венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је 
 једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома ј 
рила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале 
о, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, 
следњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се нем 
е ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам. 
лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ 
бу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо 
свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што г 
ао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно 
ве тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, та 
p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим 
дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици н 
е срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па 
subSection" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих с 
ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и  
и одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу иш 
 заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам,  
> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретн 
ако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„ 
свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет н 
их се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и  
м разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb 
ј и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, исп 
као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} 
тним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано нек 
чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми 
жда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним 
 својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Д 
довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с 
од бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још  
аде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположењ 
је!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне сит 
реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах,  
 набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у  
 очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим в 
 хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да  
своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми сме 
у леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Н 
</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ва 
глављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и засп 
 отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрв 
убицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањо 
н санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. 
скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Иду 
ренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и т 
њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависм 
љиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар 
} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слат 
азладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелен 
ше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S 
а, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најприја 
ст моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме 
та постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје и 
збуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје неп 
није, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и о 
ејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубиц 
це цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја поч 
ема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако  
ечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{ 
раху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још 
ијатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subSection" /> 
</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у с 
 Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истин 
бо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> 
даше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих  
 већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава 
ом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти 
у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше 
к жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и с 
д ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и ота 
ачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичу 
t="subSection" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позв 
и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих поло 
је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах,  
 у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је прим 
путим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању п 
чиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер з 
и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Т 
</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и  
, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на мла 
one unit="subSection" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно зве 
 да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време м 
 привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа 
 ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да и 
 у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да  
{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био  
рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последњ 
 главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плав 
собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрав 
ама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас о 
реме своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> 
едају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — 
е моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мис 
.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живот 
 будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посе 
чи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p 
не очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је! 
 <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад би 
поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n=" 
мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси  
ачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за не 
е тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго г 
 и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> < 
рацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет т 
а сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <mi 
от сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима св 
 опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постариј 
 за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми з 
е и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с о 
Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{ 
ам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да б 
 ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Сто 
 пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас  
ила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима пров 
ти од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би 
 насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом м 
анка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег 
оплога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би  
ови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жи 
ко пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, а 
{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако ж 
, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>О 
од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао 
ао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих мог 
ет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше ник 
 Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То м 
, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!. 
н био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би це 
! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би м 
м живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p 
не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, д 
да разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи,  
ија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, је 
 је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он  
S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих бољ 
е не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о то 
дима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} 
је...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са  
ао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак б 
мо једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су м 
је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао м 
ати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати 
су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако сл 
есретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и за 
ако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, п 
немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љуби 
ане освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разго 
могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из  
 чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од не 
лучај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Мога 
да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка 
дети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, ку 
она ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало 
 ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који с 
 бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко вре 
је никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, 
нда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем? 
ји се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да раст 
о из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем  
тадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу в 
, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служе 
и грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, је 
; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па  
им црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело те 
 стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непоз 
колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок  
много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђак 
и велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа  
видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода м 
/p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и мо 
емам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у  
, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онд 
 сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не б 
теник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох д 
аде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а и 
 прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и зан 
акви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n 
осим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном зап 
им наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени 
и поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох о 
м?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако  
{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} 
 састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, как 
нку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" / 
S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на  
ога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у поро 
е му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и как 
и се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном  
га и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе м 
г знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он  
 опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не  
милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице 
и би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем о 
...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Је 
 <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет  
пет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Д 
дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је пу 
 О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би 
гово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да 
 би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n=" 
ме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја вра 
.</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени 
 уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше  
помена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не ви 
ејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих оти 
к мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{ 
ет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо 
ох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова,  
е почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="1 
е.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је;  
 и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поно 
 да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За т 
јах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега св 
шао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, 
 тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из глав 
срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, 
иједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора м 
тељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па  
е хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> 
, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — 
за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{ 
 здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах  
е тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче 
 и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ пров 
 била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш 
 посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и  
 да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се  
ко пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао  
 се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох 
 разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме годин 
е много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут з 
 знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па та 
>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пу 
борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти св 
те му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Ве 
 би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носи 
ацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Дом 
их ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене 
 велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сва 
Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Ве 
д би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него 
 да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би м 
ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносил 
се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је 
ој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећ 
ом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у с 
 мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте 
 применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам 
заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>19/7</ 
што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па би 
 по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле те 
тим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
очекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што о 
ада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p> 
 ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да од 
е се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Т 
амо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не б 
<pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ј 
биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нуж 
ка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како  
васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће  
 детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, 
о ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погле 
ао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срц 
о трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватр 
очех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" 
?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, је 
д би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка д 
S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се јед 
сносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/5</p>  
кнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под п 
ко си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љуби 
да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мис 
 ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што 
их се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n=" 
Е.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам 
не?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све  
те звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" / 
тало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штого 
пет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су 
и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја см 
p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погл 
да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p> 
анку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад с 
вим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам  
сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима своји 
 на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом 
м те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у поч 
 Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Са 
е састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном пад 
о, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на  
ице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био ц 
"subSection" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио,  
то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њен 
не била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љуби 
навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски каж 
Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно жив 
истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љ 
аго!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{ 
што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани  
 које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да 
нке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам!  
ма чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим љ 
 имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста  
лостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих н 
{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — 
.{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, о 
" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по  
о и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSectio 
ој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам ра 
ка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се н 
м неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствар 
оспу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар  
обисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос,  
 а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирн 
ихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се  
ма бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела 
здравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Мили 
— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се н 
о науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но ка 
} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети ни 
о!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није 
{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна 
је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не п 
ете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам мн 
и седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати ме 
 те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болни 
 од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и ср 
да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone un 
дем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, ко 
.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам ство 
емљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где им 
ремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и д 
оме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p>  
бо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрет 
, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type= 
прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како  
види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <milestone unit= 
...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је г 
ем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка с 
и ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone 
плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} 
лико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сун 
ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ ст 
е још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте 
те сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђе 
о, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа 
уги, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и п 
 Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— с 
м, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу 
мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Ма 
не.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срц 
а или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох  
м данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног от 
анио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига  
стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико п 
е! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и т 
већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марин 
олео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да  
ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се пре 
преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам ст 
авати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех  
— у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом хран 
проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно мест 
 реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> 
 њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима  
им срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет 
бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прим 
 све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће би 
д <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам м 
 свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављ 
га мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродс 
при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти  
 <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удом 
рам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоч 
иља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зл 
нко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њ 
ом дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта 
е.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/4</p>  
, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада  
ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непреста 
S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1875 
робродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде д 
рко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајн 
воту немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="subSection 
 „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSection"  
га.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S}  
рста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и пл 
дући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам 
олико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone u 
и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ј 
S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним ок 
биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цв 
ице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спав 
оба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне ње 
на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна ма 
никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени  
под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање  
стенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре 
ој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душ 
 крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ с 
!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће 
 брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута 
јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви  
 с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу  
х! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако н 
е, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше н 
та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не п 
а брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио 
о дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то  
е милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не б 
ог једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не м 
свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред м 
рцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећ 
а сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слоб 
 написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишл 
ешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја 
ста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да та 
и?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми ника 
ајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S 
на бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несн 
х још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на но 
to</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо је 
латко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срц 
је тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје 
би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те ист 
подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С о 
и, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно  
ћи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео 
 гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих 
нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак  
ко.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, 
еците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а о 
ихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити ни 
ао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <m 
а и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ни 
ко би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта ј 
ар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кров 
адањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дан 
аиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим св 
е девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да оде 
а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио 
 под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуца 
њства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи 
и су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам  
Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан 
омињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје  
ени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка 
ојим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као шт 
 написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох по 
зо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мир 
{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би 
ринети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу 
о, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се 
 тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и бо 
сова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надам 
ило би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити,  
 у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би 
менуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све,  
очех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, шт 
оје сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих  
 по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно 
 је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, з 
кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n= 
било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако ба 
 појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће о 
"subSection" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што 
да радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не б 
 те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{ 
није створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето 
шем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} 
сто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Мој 
а бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу жив 
?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам с 
јем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и 
ући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми б 
 ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје с 
бити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву с 
</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво н 
а, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да с 
аком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSec 
; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходни 
ими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио. 
пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, 
а четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" / 
 да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу с 
аде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи сан 
оћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па  
 да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме н 
и није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, т 
е још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49"  
од бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју јо 
 тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јад 
 што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb  
нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишља 
моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох реш 
е ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би  
 певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати  
гледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, та 
омоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео,  
лазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још 
 пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи 
адох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте  
ер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — К 
ли; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се на 
и се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрек 
и да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим пра 
ећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан пе 
тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он 
ети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSecti 
, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предм 
ан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које са 
ош много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за ко 
отицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{ 
њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S}  
тао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени  
 за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из соб 
с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу 
притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја 
 поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, 
а мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени 
им даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и оп 
ад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност 
ријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако  
еше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим  
оваше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које  
сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собо 
2.2"> <head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се 
етрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што с 
ене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви о 
ne unit="subSection" /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и св 
г не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у тв 
еле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би  
ик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је  
е ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друг 
ош мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој 
пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама,  
неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школов 
 моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу  
ејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети  
имској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и в 
среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, 
с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <p 
дно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једар 
 сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде д 
љах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче и 
 своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео д 
еше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене 
утише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку п 
етку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да на 
ији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире  
у тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да с 
32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSect 
 лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се 
 сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се зап 
својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! 
 слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да л 
најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <mileston 
сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен ср 
напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би би 
 узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беш 
знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ћ 
 је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много  
на, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила  
 био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!.. 
ама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће 
ји беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“ 
ако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем! 
га, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољ 
; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што д 
> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој вес 
ји и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p>  
в кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим униш 
 гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек так 
а и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она  
срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје 
месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Па 
оји што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Каж 
о...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радо 
а; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набран 
срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSe 
а не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми т 
а чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milesto 
отице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, как 
и бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме! 
ет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као пр 
уо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... 
е из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да  
 заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S 
ах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је за 
и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда  
 сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, 
ом све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад 
се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју 
ији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријат 
ао да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем  
<head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да ш 
ст данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми о 
слоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји 
t="subSection" /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриг 
оже ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје ру 
ав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да в 
ре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данко 
2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да јо 
 мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству 
емио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 
ма толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш  
их и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, ка 
моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{ 
е навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја т 
шене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у г 
јни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скор 
и бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на  
народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалоста 
ух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже би 
хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је  
и мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје  
ли ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја д 
лико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око н 
, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце ма 
и се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мир 
 <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш 
заврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми  
ас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу по 
ирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали 
руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још 
ћ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десн 
скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њо 
ек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је би 
о да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и 
 често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена... 
ја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пу 
ек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другар 
 поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <p 
тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p>  
туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како  
и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба 
бице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак ви 
ваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође јед 
лиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Тво 
о тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио по 
останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда к 
ре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком п 
у собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поре 
 ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицо 
жним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болниц 
замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како 
ео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је 
ст живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као  
ло дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често б 
а данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ст 
 ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један  
, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест  
уже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче оста 
арода свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{ 
 да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гле 
пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам кри 
вети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још  
о жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам 
 навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} 
акве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог нема 
ко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рек 
 Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће м 
ога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипа 
 сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакш 
да ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота,  
д седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, је 
, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од  
а има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дођ 
дан камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и дан 
траје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — < 
ма рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас 
 <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад се 
рам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливој 
к, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти оста 
ник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле  
на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће  
а!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам јо 
„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао 
Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје нес 
 /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај ман 
на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми ј 
воју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи  
е? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брат 
 вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, 
а ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него 
4/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох 
сете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вам 
ику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златни 
то вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit= 
она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним 
разуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/9 
м, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањо 
ам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а д 
/> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих 
и тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после с 
одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би 
о, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натра 
> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, је 
е не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико  
 ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може д 
кчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у к 
и све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што на 
иких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прили 
к ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве п 
S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} К 
зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу с 
јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је 
је, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p>  
n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћ 
ади.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде 
 да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју 
 у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и сл 
ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23/11</p 
гох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но посл 
 доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што прода 
 одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад с 
сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме  
о као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу св 
где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како 
љаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</ 
 Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гл 
асвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита м 
е Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах  
и беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргош 
 има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, 
тује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, как 
а је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то 
е имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећ 
тављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем то 
на је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми ве 
Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су г 
и ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити с 
о понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер с 
опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S}  
е са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна  
а невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, 
, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S}  
о ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не  
своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње  
о. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби 
кад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам да 
шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити 
ома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, д 
“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех 
и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како д 
де никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гле 
леда ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака он 
 и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију 
вота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> век 
сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се 
х векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је  
едино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то  
 ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо  
од куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно л 
служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како сл 
сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређу 
 сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и с 
иљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви вес 
ело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасм 
и <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом 
о њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо 
оће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с 
едина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи д 
ди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању висо 
 даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане виш 
ого лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу 
е купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећ 
авити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао остави 
клело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била,  
ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада г 
јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако  
код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ  
и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не прес 
шина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, 
S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> 
 <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се см 
 они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb 
моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар са 
 имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам 
 подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{ 
колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо 
м, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, п 
та не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако ј 
ине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени  
/> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на п 
гах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време 
, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништ 
 с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...< 
вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да 
/> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима  
ком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —< 
ога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв  
 још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не  
о јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данк 
ни се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар 
ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, о 
ет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уј 
subSection" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} 
it="subSection" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва п 
ју спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким  
ежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син 
 једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриг 
, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села. 
, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и д 
ећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет ш 
 се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица 
 <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове го 
та ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око н 
ne unit="subSection" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затеко 
е.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спав 
а мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сун 
Section" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{ 
 „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је ме 
p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим се 
век ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам д 
о доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи  
ејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{ 
м борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим 
ко ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <mi 
ко је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако чове 
{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге 
може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вра 
као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умер 
к још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/9</p> 
собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако 
оји дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц ж 
кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тиц 
а ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако о 
ева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и 
ош живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми п 
бице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p 
ако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у сред 
pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особи 
} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да у 
кла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми 
у, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за ш 
, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави 
војом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи уз 
м! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с ј 
ћи преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог не 
ријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадн 
 то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце сво 
Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Па 
ешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ак 
 довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим маринин 
 ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да т 
ђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе 
 које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{ 
рце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више п 
 се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" 
х зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући с 
е насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мен 
и, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово ре 
..{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је 
 овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изглед 
анима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на 
 немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчиј 
живелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у  
 и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином  
. — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје 
да и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се 
Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заме 
 тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, т 
алеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у р 
ош садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли с 
ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико  
 што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам сада 
својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар је 
илично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке,  
м тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга 
натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце  
 и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Са 
 би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу 
им лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад,  
 једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као си 
од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер 
тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ  
ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропусти 
творих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем 
 пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљ 
је верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у то 
 мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледај 
 и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, шт 
у и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milesto 
да и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subS 
ад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n=" 
.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном п 
ницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <m 
на не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па ка 
а у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit=" 
олако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица с 
ма других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, д 
их <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не  
а узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја з 
ну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа св 
сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће 
м жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећн 
уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити. 
а?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара г 
астати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, о 
и!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласк 
најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју. 
аво, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</ 
 мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада  
ше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их  
овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p> 
ше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p>  
 онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и ве 
азлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p> 
љи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p>  
м ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомисл 
е ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у 
и, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирн 
 сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при  
 увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, в 
смо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак 
и се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа 
ице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држи 
ари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то од 
и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и  
која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" />  
 тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!.. 
з којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте с 
шљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћет 
им за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено ка 
исаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући п 
а својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако 
е ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образ 
исали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднет 
 поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онак 
 мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и ч 
 и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p 
> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се м 
никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љу 
ад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати 
 занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмеј 
на сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља 
о исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме т 
немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не 
о“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обични 
надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо 
 за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико трену 
по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што м 
ом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше  
сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми  
 знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним 
 ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit="subSection" />  
ј слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како м 
ако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опе 
а ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком поглед 
19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу  
!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те си 
еђу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати 
 одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишља 
p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и цр 
 одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим  
чах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да т 
се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу ср 
{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што д 
го удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега п 
тавила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> ј 
огледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сиро 
 умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох  
ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати,  
 овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме о 
есте посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљниј 
да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је ч 
 за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, уве 
што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све 
 сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем 
 вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичини 
ве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пут 
!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам  
во не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта 
} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену б 
аше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то стр 
о, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> 
о више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино з 
е слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота 
{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима забл 
шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се з 
апитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада б 
а ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и  
сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’т 
имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте  
„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на м 
 мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар м 
оја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} А 
јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите,  
 господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла,  
 душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, т 
 наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек  
ица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и о 
и: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту с 
е тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и приз 
 на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох  
а је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам  
 на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем:  
ајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S}  
ма зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <mi 
та ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше с 
p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехоти 
је и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одо 
 кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што 
!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, д 
 да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја с 
знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно д 
вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело  
ко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSection" / 
би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би бо 
ајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не 
арода свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слат 
су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назва 
ља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми ва 
олите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у ср 
која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се в 
х од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мо 
је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове р 
„Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из је 
м, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone unit=" 
ад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити 
И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали! 
оли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим  
већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ д 
о <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си м 
и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на це 
шом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, 
коро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље 
ох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне п 
ило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој мн 
е црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно 
тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с н 
9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пу 
 гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху. 
 Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је б 
преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за  
ести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с  
18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радост 
воје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом трен 
Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и 
лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи глед 
 сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек в 
куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилам 
едати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намес 
м својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S 
БРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДН 
шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да 
дравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једно 
ца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а 
ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је  
као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p>  
ст редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако  
на за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не 
етао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље  
 бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који 
 <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако о 
ни има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дођ 
г свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако уради 
 Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде так 
p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу о 
ји могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И зб 
— При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <mile 
а као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="sub 
pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку и 
еколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection" / 
мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуг 
!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца  
о њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што  
арањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако  
сигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге 
отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца сво 
бе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и  
нас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву 
свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу 
е голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствен 
разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из 
о и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{ 
> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> 
, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S}  
 <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчис 
} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслон 
у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики  
опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори... 
ко не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кро 
ориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко 
ubSection" /> <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком  
 добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се зал 
свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрест 
свртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васк 
ама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ  
} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у ис 
ашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и 
 и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S 
е заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим  
грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у з 
у густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци 
у, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст н 
латке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе  
 лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, т 
ранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих 
ко ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде 
Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и душ 
брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за  
но мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком 
/p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, беја 
та хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом,  
но да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с моји 
зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати 
љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча 
их тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она  
 данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег  
 Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадов 
 хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста  
м у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице  
рота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таки 
а иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с  
ност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваш 
х речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на 
добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шал 
испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов буде 
 разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јад 
ене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом 
...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шуш 
дњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег р 
удем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљ 
рестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не мог 
убице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме 
плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p>  
ечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот,  
ијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља н 
а никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним г 
м не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n 
да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S}  
обро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> 
уње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Дан 
дравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне  
нредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да о 
мењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: јед 
 овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио  
!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго 
и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад 
о времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “ 
 уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quot 
дајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, 
тица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао 
роћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо 
 лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан... 
ако пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада  
плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, ост 
 иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом. 
</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме зај 
те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26/8</ 
а остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <mi 
и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио,  
а врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} 
ју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој  
ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао 
стадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S 
 млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} 
 беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њихов 
алеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — р 
ћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме 
 данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше некол 
а ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да 
хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи,  
ће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху 
где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цве 
не очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не чита 
је, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу  
ростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу сво 
 своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, м 
спе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима туж 
е долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а 
p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима с 
х љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава 
 пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливо 
адлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!. 
неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их ис 
било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зе 
ца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој,  
ка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subS 
ада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јад 
е истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дом 
. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип 
гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} 
ни пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим д 
к руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима  
, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће 
{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле  
нка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш 
онесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатк 
рвог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекош 
ди.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме 
 тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радо 
ело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако г 
 рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзир 
.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S 
блаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлад 
куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше м 
хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{ 
омицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S 
тано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље пог 
 под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле 
, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо н 
 ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао 
е, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је  
из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу 
атним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можд 
 целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да с 
хаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху. 
 могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p> 
рећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треб 
 спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротиц 
у не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свег 
оред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек њего 
 У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <mile 
нас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих  
еменити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <p 
 да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи 
ете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми с 
о манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чу 
 опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом ду 
гнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад пом 
p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи,  
ад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ств 
не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце те 
не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих  
; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран 
, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n=" 
на, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, бол 
то не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ  
сетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору  
јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мен 
у!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем т 
рним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа н 
змем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко 
асвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p 
а у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасв 
ам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам,  
ве, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће ј 
а не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не тугова 
 заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, 
туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне р 
 обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав  
то ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме зај 
 /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на које 
о лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет 
S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје!  
неш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> 
аћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не 
 да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром ле 
ас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, 
 нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone uni 
<p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другов 
 читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем. 
мао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посет 
рало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S 
тано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов т 
S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој 
ја јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује  
 ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, воли 
 у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једв 
олите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда  
дараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себ 
{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и 
и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што са 
} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог  
! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо 
тра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном до 
estone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи св 
estone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соб 
а неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свр 
 јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а 
е навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па  
очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку 
онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели д 
жа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње од 
"> <head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас  
где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, 
 те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на ч 
данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један за 
у одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца  
ах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мо 
 затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, 
 /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше дана 
с ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном 
бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како с 
 /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S}  
така бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили ча 
јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и 
 Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће д 
буђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која  
ћ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, 
о је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њ 
бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим  
рвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми до 
д мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад  
 данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам  
овека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других м 
ала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он м 
! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да н 
<p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио  
умене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одрж 
 бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љуб 
ко писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој п 
анове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном  
 почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мо 
мо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће м 
ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу  
заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратк 
е чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвац 
самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико 
елико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћу 
"subSection" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, 
бице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим? 
Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да је 
ати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>31/8< 
б неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на с 
ећ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за некол 
{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не 
?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бој 
one unit="subSection" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг 
one unit="subSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али н 
ико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одл 
добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити мо 
у се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку по 
о када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стад 
и, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било,  
ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек шт 
оба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с 
е слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћ 
ти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мен 
не!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> < 
ег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна 
n" /> <p>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном 
о узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најда 
о доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, ко 
сли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би 
?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место с 
 анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb 
дим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љу 
ени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником 
а ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре о 
в дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору п 
ш читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>27/ 
знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, ко 
смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама  
већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка  
bSection" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манаст 
" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Д 
 око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chap 
 да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже,  
ушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео,  
ваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отп 
tion" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шетали 
е и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бр 
аше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој 
 те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти д 
p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово 
е ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не  
 „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што 
ислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Да 
 не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, 
е гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мук 
 да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја  
рно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још преми 
друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толи 
нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у др 
.{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subS 
 на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једин 
ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да 
ум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, 
и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични поно 
краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше ду 
 узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро  
не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје! 
ље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} 
ојим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скуп 
ан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За т 
 дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, т 
и ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене вол 
гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обо 
ћног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радуј 
 до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> < 
а сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на сво 
ироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и д 
воје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{ 
збиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру 
вет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело 
једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, 
а се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у н 
е ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима  
ом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити 
 Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце ч 
Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим н 
нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" />  
чи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с то 
тупи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов с 
клени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње,  
очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку п 
оја се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и т 
остарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде да 
есе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, п 
арија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је пос 
и ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли 
, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер б 
 сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гл 
ати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S}  
 мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже,  
и велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љуб 
том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пут 
 О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја... 
уге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном  
 кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет  
јом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њен 
И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости так 
де си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело 
зимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се б 
бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње и 
 весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’  
но — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите сре 
оју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у п 
раг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламен 
ац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, к 
 мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо  
а збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено 
цати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се,  
т збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тог 
олу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бра 
тох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у м 
цем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке ре 
Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сети 
из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се н 
 неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кора 
 њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; 
 неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах!  
p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змиј 
се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта  
 сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу 
 да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да 
есто би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се 
 пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли 
е, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна 
l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l 
 видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно 
свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живо 
јући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном  
ећ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој тр 
собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! —  
> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, кој 
да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, к 
ње на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и 
 ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрл 
ем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, пост 
ет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!. 
 и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="s 
ок не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} 
вој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочека 
воје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек  
ао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како 
ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој 
!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном 
уство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, ко 
ика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна 
 последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изда 
е то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <p 
и, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долета 
 у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да  
љи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна си 
е и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit=" 
 добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не  
е, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које  
 гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу 
е, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око се 
, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја 
остаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и 
л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш 
них усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> 
пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и гус 
е палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неко 
несвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но 
м проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оста 
доше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{ 
грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим о 
братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" 
 које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав о 
, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пр 
, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је мил 
м сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене так 
уби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако припо 
гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности 
ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем  
 — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још о 
асмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше злат 
дова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољс 
тно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да се 
кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму 
евојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да  
рво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које т 
 где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се иж 
ама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше 
 вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко 
почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву ка 
ема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја с 
 као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени при 
и, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим 
е срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да 
 црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отров 
е ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми о 
 кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} З 
вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни н 
ицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао 
ежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки о 
сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у мана 
а била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да им 
е груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стоји 
ој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSectio 
овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и  
ег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживело 
/p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, при 
 сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оц 
 ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздањ 
шљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам 
мља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док  
како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и  
рекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах 
 тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се наве 
ка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стад 
и хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња 
ловала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирот 
b n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да п 
а осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарање 
тано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше,  
ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, п 
уд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и р 
ом разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију ти 
г ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгу 
20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем,  
чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!... 
ислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како ј 
отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика  
ан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за кој 
!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу оти 
, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24/12</p 
ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="sub 
tion" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели д 
 радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко 
тим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав мој 
тору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Б 
креност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе изби 
, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пу 
аја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да  
ца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радос 
да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу  
аболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости 
unit="subSection" /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи 
чника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к с 
и такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и в 
у разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим  
 срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у 
м се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, 
дземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опро 
ише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам не 
ити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време други 
не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{ 
за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих с 
ет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али сл 
више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</ 
еном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је ко 
one unit="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манаст 
} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone 
97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех 
ви на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако 
ег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но 
есело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело  
и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовањ 
 он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit 
а и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и  
раке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно  
сећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње к 
ац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из гла 
м и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни 
и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви та 
не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај 
 су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли,  
вор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па  
ко се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити 
је многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад 
а морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима  
и!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p>  
S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — 
 заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, 
јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S 
из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што зна 
 очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога 
очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћ 
претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно  
загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ве 
Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на неми 
 је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред  
о допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ 
о, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну ре 
своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболе 
ас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као  
девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, пог 
алом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето 
то се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да  
рока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро зна 
а.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут в 
и писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверен 
е очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши гл 
т носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; 
 да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборав 
..{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као  
/p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то по 
о је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“  
природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора д 
зишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не з 
аљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за  
ога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узм 
беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љ 
м, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја ниса 
„од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде п 
} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко  
е гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у м 
а све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да г 
а три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као з 
, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих 
стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко п 
аше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата зак 
 се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не 
шки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сирот 
 запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску 
а прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмет 
е читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем  
, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред веч 
 и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним око 
оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да  
за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у ра 
ећ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Си 
то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г.  
 тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем л 
> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престр 
 једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече  
а одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као 
це и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из  
{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, 
д се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусм 
 тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше 
 после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе  
тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му би 
ше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и 
, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што б 
о мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми пот 
 наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде н 
јно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом л 
угог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: 
била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S}  
же!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би 
н ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу мој 
 претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{ 
 веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о  
рестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n= 
есне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, осо 
роведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одо 
 са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати  
дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла бра 
ана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим  
ведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на руч 
 „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће 
Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутак 
и, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скор 
а, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она н 
овека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још с 
кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у ш 
на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претп 
uote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао 
 би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> < 
мница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад  
мо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели:  
своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у баш 
 сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану мо 
ном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младо 
видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда  
етно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загр 
адном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! 
ма добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околи 
 коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као  
а нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадо 
 n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ј 
 Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где  
и називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду 
 беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, нест 
оследњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада ј 
 Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви  
ада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још  
и; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад 
емо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш  
63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она 
n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах! 
 из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер к 
 поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Па 
е, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени  
дговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што н 
 да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у са 
тошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем изд 
ао да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„ 
и, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико сл 
} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грун 
 ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одус 
 покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љ 
ку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на 
 шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те с 
 стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече  
оду своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се  
р је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија 
на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не 
ажим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да  
 му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од  
и, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, о 
воју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени,  
а и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће  
 и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих 
овољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег 
инуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</ 
том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам јед 
ци не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што н 
.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи м 
у, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако  
</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако х 
народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па би 
hapter" xml:id="SRP18752_C1.1"> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S}  
hapter" xml:id="SRP18752_C1.3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље ур 
hapter" xml:id="SRP18752_C2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи 
мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на ули 
 Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете боги 
 а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мор 
ве стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици 
о куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не 
око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, д 
један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда 
ући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и 
 сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај  
рестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда 
 другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="1 
 навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с так 
та јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар јо 
срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S 
ечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p 
кајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам  
душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенче 
, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSection"  
ООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote> <pb n="4" /> </div> <pb n 
дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта д 
знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“ 
о.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се т 
 рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца 
ану и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности 
А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочит 
писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у  
лазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим до 
ћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи 
 рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једно 
 и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb 
х тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и приј 
!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, 
добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје 
ађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина 
о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сест 
горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој н 
амо нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо с 
 речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумел 
сејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „З 
сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт свој 
јах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, с 
га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам 
х, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен! 
 смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„ 
— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор 
ан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и  
ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња пр 
тељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој  
ав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опа 
{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице г 
 напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је заврш 
насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек ш 
{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по к 
и пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви 
се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица 
Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу 
вине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао. 
уде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе,  
н путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је 
 гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једно 
а!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот бу 
меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb  
?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен з 
бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само шт 
илина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} 
ош у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срц 
олако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим 
јчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не  
ио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у нови 
настира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="sub 
за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако вољ 
с лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена 
авши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше н 
урова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?. 
једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и 
p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам  
тигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто с 
једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспа 
S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је пот 
 Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то б 
или свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам  
поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настој 
буњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, кој 
да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S}  
ишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мис 
мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја беј 
е ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било. 
о мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онак 
 њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му св 
 да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да 
моран дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, к 
о добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце 
певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се нат 
залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуш 
тигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој бе 
н и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред 
о у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту 
сао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, з 
домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде т 
 при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још н 
м и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више 
це! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву м 
 капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам  
че.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора 
one unit="subSection" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да б 
 и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљен 
p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако не 
то преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{ 
к што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „ 
тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О 
е и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја 
улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, 
е црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беш 
о исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући де 
слима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој 
е почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напу 
устити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах с 
ровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне мил 
 слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се боји 
ећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, ду 
а моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Ок 
овољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећа 
лавом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека не 
ихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока 
алуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав  
ц и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме о 
евка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“,  
 што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, ш 
та би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да св 
, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да 
да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако  
ога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништ 
а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше 
лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то з 
ction" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се мог 
ет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесни 
 забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне о 
гама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као д 
 и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздра 
, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта  
ко јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје г 
и су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} З 
је груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и ма 
дрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и за 
 битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах не 
бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/8</p 
анпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n 
то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плав 
век би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели,  
ћи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи 
ли слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарај 
заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледа 
"66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да 
p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љ 
вога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго 
 очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на са 
е да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, 
е мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n=" 
 Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео?  
> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо ка 
бим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати. 
{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="6 
у и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По  
е на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S 
 у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи  
а; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд с 
тало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она  
ешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам 
анка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш,  
на на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сет 
говараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="6 
 чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спо 
олико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох! 
з друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише,  
шко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове 
од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те 
 Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже  
ху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ 
ја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи  
ечи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да  
ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих 
ињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на јед 
е онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирко 
р на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту  
аменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме н 
о вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хт 
ема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне гру 
гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p> 
 улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окр 
> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хте 
 — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти < 
бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> 
ње, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у с 
.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже  
е с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је  
 сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах 
а на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је 
ор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p> 
— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мисли 
моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после кра 
о весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опе 
о, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изнен 
 чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде  
ила и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођош 
се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад  
је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="su 
ојим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама б 
к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му 
творена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам 
 на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и рук 
ом.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p 
сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S 
ајпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздр 
мој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, 
 реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано д 
тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p>  
 <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и  
>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздр 
Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Н 
> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбри 
дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка сла 
иковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог п 
последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо ок 
иливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беш 
чао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и 
алутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да 
 на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од 
е Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас дво 
х на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако 
 /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше ми 
</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у нап 
 и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <m 
> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу  
ина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје 
мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце у 
ним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који  
..{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја б 
, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми л 
, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23/8</ 
ред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој 
о, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у баш 
гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док 
ubSection" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом,  
опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се  
вољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе 
јима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слуша 
 а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никак 
 тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех пров 
есело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело с 
иже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистах 
е, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сија 
ео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одел 
ли!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у ис 
— одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није 
.{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташ 
 или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те мож 
е на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је 
и научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока 
јбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опе 
pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући  
ах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и в 
буђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу 
ма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку о 
него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пу 
ама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој  
/p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плав 
адовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласк 
шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, 
зору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звез 
ни весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод до 
цу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго  
им, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој р 
е руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним глас 
утака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде  
 лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне 
крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="2 
е збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p>  
рирода са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У т 
поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весел 
поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је ме 
орам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</ 
ојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к ол 
њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим г 
ах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и т 
обито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те о 
 у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па  
с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који ш 
ед школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете ниса 
иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само  
S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа ре 
да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене  
анка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{ 
мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p> 
еше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p>  
 стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као  
се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гро 
оја тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У  
уза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши роди 
д би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се  
зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар  
е године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и 
на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када  
 јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гл 
аштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, ко 
познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи 
авет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепави 
је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <p 
 му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се т 
 му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, д 
и усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадо 
в руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p> 
одицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред 
, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, к 
{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухва 
; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — р 
веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: 
астависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина 
теде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p 
ко човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S 
и није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, 
на завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, други 
олебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак 
 покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је  
је слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душм 
то да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за 
јничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на 
а љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу м 
це било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу остави 
ином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и наве 
"132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће  
 венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <miles 
{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S}  
ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S}  
њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <mil 
р.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само 
не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност м 
у деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђ 
 и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали 
ра госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се ра 
ођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном до 
онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још  
ђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно  
н и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће би 
у: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па он 
 месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше. 
ана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак ос 
 сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како ан 
ју анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb  
ла, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер 
последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за н 
ђаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, 
епо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђело 
 се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p> 
у моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата  
ни хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и в 
је ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак сре 
Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце с 
уто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху. 
в у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не мога 
ч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја т 
а не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од 
 њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ приличн 
, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S}  
S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећн 
и.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових роди 
ћно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати  
.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет 
димо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо 
руг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротан 
S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се јо 
 је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S}  
дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху 
4" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико  
 кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и  
 Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ј 
чех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађ 
голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли 
хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледа 
е срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао ле 
ојим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе 
убе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако на 
тан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео. 
у преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за д 
ош два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је 
ојим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; н 
ље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако ј 
и, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како б 
а бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се узд 
ах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето ме 
 време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног 
а безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рат 
 тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, преско 
.{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но т 
рига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и  
на као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је св 
крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб у 
дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном 
срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и 
њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да  
ам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад зн 
исоке горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и  
 њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div 
ла ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што беја 
олити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на 
ужаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће 
ако нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S}  
рили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Б 
ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div  
ао што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се вел 
ити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у 
ио, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузима 
ћи као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И 
— „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу 
ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milestone unit="subSection"  
оји тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова жи 
 осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а  
 и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро распо 
дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити  
о убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано та 
 мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаш 
е и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде,  
и?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја,  
 од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велик 
а мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих на 
м смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— 
свим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се  
штија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ак 
цу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? —  
о на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S}  
но срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утеше 
/p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе 
ворену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују с 
 —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника  
зора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} 
, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше,  
Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно по 
/> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и 
 мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S}  
е своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се д 
љатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив  
сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чароб 
} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n 
стих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њег 
љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама м 
 за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем  
ећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или  
и <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весе 
д залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота св 
када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаш 
лико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила,  
тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се н 
"147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја не 
будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепт 
} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком 
сим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Пр 
рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја  
 Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да дон 
...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љ 
но код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на ј 
а сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика,  
де.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви  
с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију про 
о мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за  
ле подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло приј 
а патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но 
 људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</ 
е куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређе 
новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар  
обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морал 
ој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умр 
рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <mile 
слити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ пр 
н мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприли 
ред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том 
на мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — 
ица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се јо 
убица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива  
е.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасв 
нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задо 
је, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </ 
о у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погл 
 јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећуј 
ко се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало  
аму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу  
та не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном 
туписмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме г 
удгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме зн 
 смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје мек 
е је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и 
ицом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к с 
и једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада  
о сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки припо 
" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца нек 
Е ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРК 
епчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИ 
 очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома 
>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРК 
{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лиш 
вело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} 
да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеле 
и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беш 
ше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана  
ом небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} 
ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! 
божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родите 
 гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко 
.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како 
пе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену  
 брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и  
е моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара гос 
ам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у  
ушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ј 
утра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S 
S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div 
 постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и  
</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљава 
 једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо 
4" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Дан 
о би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n= 
 /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад ум 
ут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сар 
 повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народн 
рст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и мо 
њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у 
цу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма  
 дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзирате 
рца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радо 
 жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да 
теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки о 
им срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свет 
 оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби  
гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробљ 
и; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} 
не и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове сп 
ом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева  
 проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут да 
ов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бо 
! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љу 
ебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах 
 заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог 
још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још н 
 улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу ж 
 ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може  
остију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутро 
ивот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb 
итељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико н 
чи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се  
, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су 
гох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка ви 
ојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде  
 у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућ 
а ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједн 
ставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог велик 
о живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те 
.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово 
е!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајн 
ца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{ 
а гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака с 
стављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући прек 
јку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> 
вачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледа 
ко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После сви 
S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком 
а.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но н 
е они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах!  
, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме с 
ше око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окр 
.{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ пос 
и беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет  
којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/8</p 
 груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина 
о целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје ср 
где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S 
етне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађ 
руди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, 
беручке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне оч 
она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њ 
х, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12 
 поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко! 
е прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом ос 
“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменим 
 тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упи 
67" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се 
2" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако т 
етар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше  
стан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} 
 у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, 
сно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав  
аженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> оч 
рудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у кој 
амо мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је 
твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш  
а се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке ок 
 тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да 
утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди о 
 траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} 
и срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вод 
ју, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно  
анас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти 
ачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да т 
на непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме  
, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом све 
хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> к 
 ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, с 
а и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једа 
к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</ 
ка.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар  
 ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика ло 
 мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу кра 
ах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу  
це!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој с 
погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb 
о цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста 
о ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! —  
 би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих да 
силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и ту 
е, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, с 
јте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се н 
а.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан ле 
ије...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо ам 
чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шт 
у и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле м 
а брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва г 
{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су 
лубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па  
воје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" 
м своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њ 
 мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја 
м речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђе 
сте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и 
 склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} 
ује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом  
смо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале н 
еживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у к 
дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit= 
оја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} 
би узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји сла 
и њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала ско 
и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности мој 
0/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут крен 
в земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже жи 
састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да  
то мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на  
оче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу  
а не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити в 
е сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо 
нас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} 
</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да с 
не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде 
т дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас  
 радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем са 
Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове  
{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се н 
једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несн 
 један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, 
>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изр 
<p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је кој 
з К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега пис 
олницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо д 
јио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! 
ци разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господин 
на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од  
одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица  
 сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— 
ти.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колим 
 покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! са 
ско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Пај 
{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете б 
аше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мар 
и; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И  
Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSec 
особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам о 
з детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не б 
ћи на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву,  
е време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“< 
ова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтед 
о запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разго 
ебао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па  
и као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше не 
тац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не  
 и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, ш 
ро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом гла 
сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да  
ш да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја  
 за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" 
/> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да м 
згледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати.. 
сти своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам ду 
нка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што 
виш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају,  
S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима г 
е овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна 
из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!. 
 прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести  
посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо з 
д Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Ми 
 и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути 
ила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за 
ако ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја  
5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се ч 
p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на в 
ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у ма 
 Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" 
 Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> 
ако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о  
е чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обе 
авно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме  
рам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рек 
мрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог 
к ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
еко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди св 
а својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце у 
шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љуб 
ем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после  
годарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бе 
дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми по 
1.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто 
е дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учи 
безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p>  
 ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то 
 тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> 
то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живо 
ко ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо  
 од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред ве 
о лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима;  
ј речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан 
икну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>—  
о тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у с 
, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не 
ема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отв 
се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер ов 
љаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити 
е; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врл 
о каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва све 
} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој так 
урише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узе 
а не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила 
ба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, ко 
?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="s 
ош неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше  
<p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Т 
ко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост  
b n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{ 
еди поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да  
ше све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по 
аб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек  
{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ћ 
вој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и о 
9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах 
е већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone u 
о почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем  
аке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су 
и, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах ј 
јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако  
е мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и от 
астаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па 
м тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таки 
шом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут жи 
ко ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све да 
и немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milest 
јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њо 
јој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити  
 јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе з 
 упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити  
 помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од к 
о неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од ста 
ом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер п 
хватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посм 
ачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да рад 
Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу в 
ти, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и  
и Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у 
нам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите 
on" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На м 
?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, 
слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше би 
 онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности пре 
 падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекип 
 очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још  
е тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се т 
S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам 
о и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!. 
, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати са 
/p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претход 
о дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш 
као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, с 
бу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву о 
 толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим је 
 ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и 
тајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голу 
есела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутр 
ирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху з 
д њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ ми 
ер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milesto 
 да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се игр 
а туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у 
ме плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којо 
>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој каж 
и овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећ 
 — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми 
еца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чује 
 некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим 
летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те м 
е плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, н 
у, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“ 
 својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекат 
е дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обу 
n" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S 
це овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном 
гама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поч 
г.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — 
</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише,  
Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад б 
ћење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беш 
} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да с 
> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем 
увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим 
ака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нем 
то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не преми 
.{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје. 
ећ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам с 
 неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да  
е; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као 
ана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуг 
даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од П 
{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта 
ас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врл 
, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <p 
Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао остав 
оје ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати  
да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварат 
и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за  
и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлет 
совира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга об 
p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви  
а, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само н 
породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из 
S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p>  
ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живо 
И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ  
о на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је ми 
авна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу сми 
аде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књи 
 брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против  
ох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Та 
це моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек пра 
т то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се 
 ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи 
гледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <mile 
аде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих пом 
ата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је ста 
"133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У т 
 куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно њ 
а!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега 
 знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу 
вем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак н 
рависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ св 
акуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад  
аво у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> < 
вољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед бе 
едати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — бе 
куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај 
вана и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај кор 
 осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данк 
 њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да  
рица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, 
 <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јад 
 засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слоб 
о мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми у 
е ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнари 
 двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да подн 
е први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у жи 
и и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед па 
 што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах,  
 то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер  
 гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако  
 —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на је 
јаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" 
иснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и 
д говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи г 
вор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p>  
ени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том чо 
лавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати;  
ле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо ј 
највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стисну 
а све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на ул 
ме узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone  
неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како  
тање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих с 
не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за 
а забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се ра 
 ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажа 
в’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“  
вите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је н 
ође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем удари 
 опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSe 
Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и 
 ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="8 
 И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећ 
беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{ 
 и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао 
е наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад 
да брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још  
огао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуц 
много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штог 
им?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час,  
 срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</ 
улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све 
ер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет о 
га.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, 
е Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је 
анастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" / 
о да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, к 
е, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде мој 
сно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем 
еље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те ум 
 ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има нек 
радох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити 
види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад  
Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола 
/> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и 
 нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{ 
ection" /> <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду  
 те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" 
м и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке  
Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњ 
да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изиша 
S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} 
 мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох  
ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе п 
ер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!...  
/p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав 
с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим у 
ас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах  
 треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толик 
ао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} 
х жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико  
х жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан 
но тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох 
а руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом  
лазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је т 
 на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно 
своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Мо 
њих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на 
је опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! — 
 мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и 
би узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђе 
ем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ в 
, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми см 
p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, т 
и више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне вел 
ј пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те сл 
немо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSec 
оче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p 
чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} П 
" /> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имат 
 је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушн 
Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Кол 
а то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осет 
ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и м 
ла зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Д 
питах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже 
оздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за 
беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру свој 
бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслуж 
тле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit=" 
 тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да  
осно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица м 
собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже! 
ше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом раз 
а као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, 
и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <milestone 
 венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло ми 
 јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milesto 
о свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети.. 
{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута гроз 
мом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и  
вост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она наве 
х!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико л 
ти, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољ 
ити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим,  
ешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео виш 
смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то 
 не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети м 
“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као 
итањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли 
м <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, ос 
мој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већ 
ко мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој од 
 сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута пад 
, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и је 
 Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је пров 
о то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} 
 — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заш 
уши <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за шт 
да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Ски 
 свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам  
сно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кад 
ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме сву 
 моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестр 
јах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако р 
 скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма у 
мо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаш 
е лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, т 
Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је  
х, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало. 
> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и пр 
>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добр 
 У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше т 
 нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топов 
 у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма  
ше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бе 
 оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу н 
амо собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гла 
 је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За 
чину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа 
н се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње 
и: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! к 
био сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би оста 
ешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <m 
е очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! о 
} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако м 
бити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби дол 
смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да буд 
х весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше 
мо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше 
који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтед 
сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни гу 
тајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, је 
 и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поре 
ту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново,  
то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осв 
{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, 
јим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ј 
и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог ц 
спу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subS 
ије провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће пошт 
о их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово  
а ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши и 
тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас 
p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба с 
о...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да 
јете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и м 
н.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде  
у, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућут 
да бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S 
а друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не 
адањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер о 
дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући  
тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И  
о по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио св 
 дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас пос 
г на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да с 
 људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и ре 
 Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнем 
ислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах жив 
 сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пус 
 да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је д 
, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита 
х људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се ј 
ху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго 
тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за др 
ле неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав бр 
днику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им ре 
 ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поре 
 како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако ч 
већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он м 
бијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој  
 сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, б 
у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичн 
очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаро 
се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари 
е из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на ж 
— умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, ка 
по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо б 
о амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер није 
ега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је 
" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише,  
олико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни к 
 јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p 
ком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније нег 
и?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голу 
 предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином мн 
х, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију 
 мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватр 
и свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим г 
ву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда  
ection" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошав 
, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати  
е у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p 
 опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта зн 
има све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљ 
<p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као  
када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сар 
отребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к ме 
но и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одгово 
ва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одо 
 од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим  
у песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ у 
им читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше 
 руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на  
ко тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за 
 светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад  
ече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S}  
м?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone un 
 данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунц 
ромена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим позна 
мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потек 
е ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати м 
 да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма оде 
 прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ј 
ас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће им 
м и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— 
наш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у но 
како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</ 
 на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се 
 <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш  
ицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, 
душно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сват 
дне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је изд 
ња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах 
а буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како с 
S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да с 
р тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гле 
 да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене  
већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у г 
а могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нит 
е може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као о 
е на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као 
о ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце 
анама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш,  
и.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{ 
а то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би с 
м, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био  
би мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим 
грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли ј 
севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, 
итељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</ 
једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се оп 
о <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља оствар 
ето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и  
нка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпи 
 извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, 
косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких  
суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} 
 мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене оч 
био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју н 
вем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер зак 
 не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могл 
 бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми с 
, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ћ 
стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога им 
 но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту гос 
а уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пр 
 суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> 
та Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас 
пота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, 
еше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дан 
алосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рук 
стати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна 
 ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S 
а л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над гла 
те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш  
а којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у ме 
итељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна 
 <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и 
а! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах М 
ашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се 
е муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја  
p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред и 
сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело из 
n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — р 
ити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Чит 
учавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <mile 
то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио 
> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</ 
 кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме вид 
ској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако  
замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са си 
а земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у по 
 стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онак 
{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и п 
 а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба и 
ко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми 
дише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам 
о сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога најв 
а што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити ж 
м!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, к 
 јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скор 
аше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишл 
им слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме вес 
 куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најб 
/> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се у 
!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Д 
мрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да буде 
те бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној 
тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том  
и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> 
ца!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле др 
са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје де 
рави тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох 
ачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу,  
> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, 
недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што  
којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, т 
д ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни  
исли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек м 
ди, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обуји 
је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице  
едина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах  
ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — 
јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом оба 
 да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ беј 
х радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" / 
гао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се та 
е пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, п 
ожије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни б 
 да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У  
већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, п 
 скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последица 
а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</ 
е као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{ 
ица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још с 
! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси  
д као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти  
 се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на с 
 сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предус 
не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе 
њу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој 
о љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} 
мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи  
че: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало  
стир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit 
д дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као  
на крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голу 
ислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, 
ни на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за рук 
 тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како 
м времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад 
шле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спават 
другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој мо 
и дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна  
 оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone uni 
као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силн 
ан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво 
има све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени т 
 Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју? 
n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p>  
 то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице! 
!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сиро 
ора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, оч 
 беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца 
кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, 
шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама 
ши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су  
 се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо 
ој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко  
јој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p 
ле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не мож 
о прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог  
 Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, 
мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити ме 
е мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p>  
еш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да кој 
 ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али 
ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са м 
и том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живе 
н, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну  
S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дан 
ако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n= 
 пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојн 
 да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше  
свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то в 
тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако јед 
 вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех св 
оје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови 
 накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18 
 оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у посте 
за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n=" 
S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се 
упаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога да 
м увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу свој 
три, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мај 
 својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сам 
ега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опр 
ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бит 
Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14 
 и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="su 
 месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се  
колико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone unit="subSection 
це стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену 
} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћ 
поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши 
, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не по 
е је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Пи 
прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити с 
увам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом 
да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код  
рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа 
лецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да  
етку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква 
ћи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у  
таде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде сво 
о на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња моји 
еш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <mile 
 није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег приј 
 мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачиј 
тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Н 
ад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађ 
, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанел 
дла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има. 
ђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> пр 
за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> 
ини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав риб 
 лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се 
јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав  
јатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, ко 
 Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје пи 
м и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак ста 
чех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и ду 
чника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавд 
је, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја  
тру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21"  
ћала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучав 
/> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу виш 
ствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга те 
е сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја пр 
 и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме ли 
дем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство мо 
е при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било 
о проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <mile 
 Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да саран 
, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} х 
ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо 
адајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S 
 огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здра 
љем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа бриж 
о на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били 
"12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је с 
{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и оса 
 остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но ка 
 село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу 
 ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Н 
олести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, 
не непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно с 
ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, 
нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; н 
ом догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога чове 
о здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља ус 
чем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb  
ла.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка бе 
да нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет т 
зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која с 
одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао 
сто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Д 
 изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брат 
 тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
х сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само  
 се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући ул 
судно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим 
е се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки 
ом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би 
да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је 
бучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што с 
 запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја  
рпских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за о 
и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набављ 
S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам н 
а твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> < 
> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони  
да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара св 
аде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод  
из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{ 
о није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и 
ого бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћ 
ца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што 
ш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се послед 
ош најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на н 
ати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек  
сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрља 
ан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу приро 
м на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје,  
, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, ка 
 те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто  
а сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја 
 А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима  
.{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бит 
огледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте т 
агње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја ма 
стру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се 
ше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом  
/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} 
сли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим с 
" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни 
а свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне реч 
нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <p 
Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје 
но, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почив 
а и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и 
ерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, з 
Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се м 
и шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим,  
обијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много ра 
 у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте  
ше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих мог 
„Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, д 
и ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, 
атим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихов 
 речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> 
са као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко 
еде у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection"  
рата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох с 
адњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да п 
тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да м 
чи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако  
то га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> < 
на мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше м 
 црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако  
не обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтел 
ек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгра 
м и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, д 
а идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац 
ас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињ 
има мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам  
е отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек пр 
/p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи  
ој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и  
 загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем д 
и Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ј 
но и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем,  
нијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах д 
о поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху 
м је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које бе 
ћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих  
авим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} С 
м равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љуби 
не речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати 
 силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућнос 
а она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном пров 
им Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело  
че да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издр 
а једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми 
дајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нам 
>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није тр 
а очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и к 
ежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбр 
даред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави стр 
.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, н 
очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо 
ушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У г 
/p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад 
едино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима  
 имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у дет 
 чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то сре 
са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не  
 и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb  
 то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, 
 и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сно 
устити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{ 
асмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да 
ни би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но оч 
 — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћ 
ти!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а врем 
тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему 
х дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опази 
се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обуз 
а ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала,  
 зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле  
рогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за 
 зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке заг 
рис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све з 
 кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ј 
 тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не ок 
и се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуг 
очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p 
о је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као 
це ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection 
...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добр 
јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помис 
е ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније ниха 
зиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијон 
ано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах ује 
иког немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче  
 свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као  
уди у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди 
сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог от 
м мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако 
0" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молим 
орене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти 
воје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша ша 
ној <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мир 
/> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места 
агло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухвати 
е немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву неср 
ћу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном та 
 ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти н 
и људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи 
 слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а о 
 нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном 
ђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судар 
 да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми ов 
м плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја 
м на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да вер 
л’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на 
ним обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав  
њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу 
 одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој мо 
ца сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно 
е ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо  
="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и 
беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи 
 они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њ 
p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, 
 чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и д 
вог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S}  
 вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предом 
акше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопи 
а снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Н 
е заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно 
.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига  
ди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу 
 анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од т 
} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој  
 сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не мо 
непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од о 
ћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам у 
е тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто  
о, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао у 
ти и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова бо 
/p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје  
све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Да 
 доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да 
истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам 
 јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би мар 
опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зи 
 га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n 
и често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би 
и, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет с 
ом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к с 
ти овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упита 
у, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас го 
 да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим мари 
другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред 
 кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео реч 
 даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У 
ди; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могл 
хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи  
 и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена ра 
 га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с  
 n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговори 
о сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе свој 
ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/9< 
 сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где 
ра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и ме 
 не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њи 
је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје  
ође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих 
{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје ку 
е Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се б 
 што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежно 
као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми в 
итељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, 
мојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућ 
ато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одм 
bSection" /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад д 
али знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља,  
 ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више  
ак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љу 
ућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чист 
 вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и суд 
е излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина 
ви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а цр 
стано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по по 
.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутња 
о ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам за 
е већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри  
ицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Д 
о у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone u 
срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но к 
нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се на 
} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је 
 веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч 
тати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер 
т своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред д 
 да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено н 
ском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом хран 
} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје!  
 ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада д 
ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13/ 
мство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије 
 дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, нар 
ана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невес 
гом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још  
при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, г 
ксутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде  
ном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу  
у оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Да 
и!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ј 
 много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна  
сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти  
ох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо 
ј завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја од 
 сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо  
доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар 
ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!. 
аде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред 
 честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли  
истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене 
ј, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша 
 госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико  
ote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна 
l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита 
 свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и уста 
оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То  
ј и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке с 
више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена 
 unit="subSection" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова п 
адовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцр 
ne unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје! 
ејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва  
бито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одри 
" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смило 
 Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднес 
и тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не г 
 умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у н 
ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак  
„Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва  
д и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред те 
војку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} С 
но место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и р 
г стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама но 
кше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, след 
ion" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут  
иш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже на 
 већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећ 
еживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста на 
ше, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом  
 не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{ 
{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па 
огли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили 
е, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што  
лагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{ 
а опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смеш 
ј се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору ра 
тављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајањ 
ароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <mile 
>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просја 
за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га зн 
бичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер  
 да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> < 
же манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег с 
знав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се 
, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —< 
ити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на на 
</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога. 
/p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб,  
{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га н 
оје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни 
е усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово  
ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онд 
вати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи 
аше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и о 
 а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи 
че богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као  
под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповеда 
свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала так 
</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ 
у мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по сум 
се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је  
S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја  
уше моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па 
> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот 
погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у  
обедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Нове 
у, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је с 
ве још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу та 
нчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на ј 
тешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде  
х, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо 
иваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисл 
анас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с 
тив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тес 
— Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <miles 
и Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може 
ion" /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачуна 
ad>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од 
спа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но поче 
"subSection" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добиј 
а с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим соб 
их, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспав 
 и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта  
мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да ост 
м, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам 
а, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошиц 
пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје  
адова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је 
 не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те  
јдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино збо 
 <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S}  
ма, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milestone unit="subSectio 
> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад 
{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читање 
о <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми 
убице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагл 
it="subSection" /> <p>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, к 
Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по 
bSection" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас це 
"subSection" /> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужас 
ном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима 
ам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, ил 
их родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да 
и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone uni 
и пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, мој 
ји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а с 
ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да преле 
оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а 
, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чел 
ку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада зна 
, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто  
даше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу 
о тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после кој 
 отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод  
а збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми  
набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и 
је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, н 
.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надају 
нком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново  
 ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова 
 бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад  
ection" /> <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге 
а остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир 
и за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, 
а и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја це 
це!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице д 
 мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу 
то нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да и 
 родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се иску 
љуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху в 
ох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone  
ох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под ра 
, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре... 
а, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше те 
г голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па ту 
дговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањар 
м, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један д 
очета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S}  
ем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа н 
а; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестр 
 своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом посл 
 брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је та 
ла отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срц 
, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучава 
досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к 
мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад с 
м, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, к 
ња свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, к 
 и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добија 
ачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим  
че сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њи 
сеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" 
ову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте з 
о ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођа 
по сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну миса 
Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам ис 
редно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се 
 Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са  
та би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет 
срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није треба 
> <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у  
аспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који м 
e unit="subSection" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При по 
Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта 
и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим 
p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и прове 
а својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако 
/p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз  
 дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем  
м храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним ок 
другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да ниса 
tion" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми 
то се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову з 
 добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а  
ва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ 
Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и с 
 беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије 
bSection" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради свет 
и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и 
вембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?. 
 <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју мо 
 да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од вер 
ити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да 
у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} По 
то брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и  
о и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано 
ер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ  
10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је  
ne unit="subSection" /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време  
иди и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те 
уку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, —  
о у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био  
"subSection" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре м 
="subSection" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући  
 је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисм 
е опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирн 
ти очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пут 
n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене леп 
знемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер  
есности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи  
Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к 
е равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен 
к болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да 
 мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се о 
о умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ  
it="subSection" /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и 
t="subSection" /> <p>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше 
 <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мука 
раги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим  
2_C1.1"> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесе 
ne unit="subSection" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми к 
ne unit="subSection" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, 
ne unit="subSection" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде  
ne unit="subSection" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као з 
one unit="subSection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је 
ne unit="subSection" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многи 
ne unit="subSection" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен  
ne unit="subSection" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу  
one unit="subSection" /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио 
ne unit="subSection" /> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{ 
ne unit="subSection" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих  
one unit="subSection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накит 
tone unit="subSection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра в 
tone unit="subSection" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој 
tone unit="subSection" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше  
one unit="subSection" /> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа  
tone unit="subSection" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма 
tone unit="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за ме 
one unit="subSection" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног 
one unit="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја в 
one unit="subSection" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да н 
tone unit="subSection" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се ч 
one unit="subSection" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми  
one unit="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко  
one unit="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Нов 
one unit="subSection" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писа 
ке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „ли 
one unit="subSection" /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи  
 је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ни 
ао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <m 
ен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем кра 
латка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, к 
ајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пр 
<p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздр 
з пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!. 
 пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана 
 тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа и 
 сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у  
вета, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје 
е.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, 
а у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је у 
убицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладо 
2.1"> <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли  
о сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данк 
у и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој  
 гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{ 
с је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме  
</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; н 
/p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и п 
 ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на  
ни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући до 
умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи 
а затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к м 
сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да 
али, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно  
 рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и 
p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренута 
га.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дет 
ливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као шт 
седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала сре 
а својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах  
Section" /> <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан  
 мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што 
о мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим М 
и, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрин 
а како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/4</p 
и тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху свом 
стру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица 
дите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузни 
рине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам,  
де: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у 
?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дуг 
е јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти с 
ection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала не 
Section" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим да 
м провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{ 
им корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{ 
вом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима 
S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће тв 
х опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху ц 
ни као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да  
 шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику  
 прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихов 
Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту  
з ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сироч 
on" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што 
а одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али о 
 се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се 
и.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} При 
p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустил 
искује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек  
{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем  
/p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или  
је на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састане 
е своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> < 
ам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч  
="subSection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа  
 дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.< 
довасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе п 
!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зн 
="subSection" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно м 
на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце  
S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напун 
 идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здраво 
>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог сан 
тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, 
 дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се н 
павам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љ 
соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и  
 данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са  
 да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толик 
ј манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах та 
страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам с 
 Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих  
subSection" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца с 
зданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“  
tion" /> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себ 
tion" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што  
 У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем 
ection" /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; 
ection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја 
опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се 
 суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, 
и толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта л 
 донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Да 
то се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринско 
те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гла 
 постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на  
е у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <mil 
ше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гле 
 —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи меле 
ћи се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хо 
, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што  
сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало з 
о, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало  
<p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p> 
 на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те 
брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p>  
 опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки бр 
на ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца 
 сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој с 
ш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Да 
, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем 
 што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називам 
шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим 
шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах 
 какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Ја 
вине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је  
и, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник 
 загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како 
длази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, ш 
ирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхта 
е на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину н 
анка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и т 
очела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе  
тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бит 
сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И 
 могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p> 
мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој 
дино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „ 
ла обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу јо 
" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, о 
, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зоро 
ед књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! б 
оћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати 
еко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n 
 да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за 
 да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не зн 
их своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучав 
згори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер о 
} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вр 
ого да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Дан 
а, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет у 
 ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и п 
 сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, ј 
клона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у 
ићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху  
, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадов 
олико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви;  
се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила тре 
пио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах 
а све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима с 
н не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у  
ди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му  
 те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у  
оје ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, 
за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет  
тедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поуча 
ико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она ле 
 одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њен 
 већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њом 
 могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Беј 
.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад нав 
 што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том т 
у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад  
оје ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мисл 
струким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тог 
ако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И см 
 Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допу 
ц дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда рад 
је; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је  
е громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје ле 
ко сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, 
а сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу 
е друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно де 
лог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намење 
и веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки да 
љани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p 
и мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit= 
редомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p 
тан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји б 
а заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо  
 празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за мл 
вим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана сво 
} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манас 
нији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост 
 јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина  
ите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ов 
вог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи б 
које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том 
ршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; 
ога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварај 
уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме п 
м, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ј 
неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но је 
 је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и с 
 идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зо 
остном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> 
 У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опаз 
е знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој 
 сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци д 
и бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што снос 
лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити с 
, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али 
а сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при пола 
а допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест  
ивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно вели 
 где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом 
им.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њ 
ion" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, д 
д сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињст 
г нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и ме 
 па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, 
е душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свог 
х, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чел 
} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само 
енога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше 
кињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Ка 
ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима м 
{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> < 
есташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гл 
и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се пре 
pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да  
у се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се 
у ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно  
 жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шт 
 од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са 
 лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког м 
е и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце бе 
ракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих 
ам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно 
момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула 
 ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида вазд 
остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се т 
а времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, 
ад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко жи 
КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </ 
 меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој 
име олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искре 
о и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p> 
 тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У 
 да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени к 
једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSection" /> 
једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи 
да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа с 
ра, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби,  
а се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама 
ућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек шт 
 да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ни 
ојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit=" 
ан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако ве 
т би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као ш 
e>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох н 
рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи ку 
 па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа 
 противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молит 
а сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него 
е сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрес 
 некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и 
 боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећај 
пом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човек 
 ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив 
рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај к 
а гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да зах 
дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена так 
опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаш 
, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плак 
и, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с туж 
 но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, к 
ј сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао 
 јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као 
јем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} 
аслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну 
жим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <mileston 
—</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у 
ј прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — гово 
лободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде,  
јом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с 
ћања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велик 
p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо  
 лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство б 
 зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако  
, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се п 
њства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше ба 
х у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу 
м накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута те 
пустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде 
екао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма кол 
ју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често 
 слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђе 
асла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> < 
и оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе те 
а за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек п 
 лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете 
назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су 
оје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме годин 
} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше 
 што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној 
е, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ћ 
ижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О 
у за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и 
а је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном  
лико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до шк 
.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник  
о стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај  
народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу 
а при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми лег 
 с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашни 
е си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико 
да дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва  
ом при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је 
мо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице с 
 беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки ча 
 вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар  
корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7/6 
, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} 
очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположе 
огледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене др 
преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена о 
уго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и  
жаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде  
ше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше 
е; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> 
неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао  
збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер с 
о не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја  
сли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „ 
, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у г 
а беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и 
ави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој ш 
о витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с  
ва лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја с 
 дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та и 
о ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно,  
не сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, к 
мамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене 
 сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд  
ез сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Свак 
 жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо л 
е код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; ч 
а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију 
не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S 
е некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и 
учена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд у 
огаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час 
ма напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа 
о бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити,  
их, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у к 
S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мири 
 све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли 
беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог 
p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први да 
дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где л 
 на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мен 
ва се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се о 
и и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја  
ко поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно коб 
Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место по 
</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако по 
езбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „В 
ше се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице 
олете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми  
 мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сес 
плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Мил 
не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Мили 
ебаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи п 
адох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих  
сте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви по 
 ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчиц 
ко мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мир 
ТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да  
квим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крва 
иће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и мили 
ако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју 
добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам,  
ота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзир 
извесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мисле 
те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба  
рудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја 
и показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гле 
добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек ју 
епријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S}  
м баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој пра 
 све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љу 
а бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, 
..{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мно 
нао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем 
а изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам  
певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријат 
ати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут  
 шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као 
на ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone uni 
а се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као  
као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писм 
а необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене ц 
о га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми  
а бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било  
то ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута беја 
 сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за ч 
који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље  
 лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже! 
ах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су прек 
е!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити  
чима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео  
одар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице н 
ацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан 
њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слу 
 слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима т 
слима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, к 
тати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје н 
сим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни ч 
 Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ  
уби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те так 
 зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, п 
n" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и о 
м, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} 
ти господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2/5</p> 
bSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не б 
bSection" /></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у стра 
 да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледа 
би будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам 
е!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све р 
tion" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада б 
упити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролет 
 јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја  
..</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и ма 
м не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других мол 
.</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих пла 
иратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опрост 
ћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће  
 скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S}  
, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, с 
ивети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а н 
 и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба 
Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико 
младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а де 
, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} 
, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја о 
на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љуба 
 већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар 
 као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, ј 
аја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом  
на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и 
ни би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубиц 
 у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Нар 
subSection" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која с 
мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није ни 
 којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село  
губисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали  
" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гл 
ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад 
, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестан 
е лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем;  
и роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више,  
е моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету  
тру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ра 
 Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем 
it="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време  
м, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ни 
</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да  
 бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посет 
њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бе 
 моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша д 
јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне 
 својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај вол 
— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/8< 
е, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје 
<pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година има 
ју...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, 
>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сва 
г живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстариј 
зе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет намест 
и почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја из 
ни, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се је 
ну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости 
ца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам оног 
плакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} А 
 штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <p 
своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте пр 
жити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира мо 
м не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p 
м света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, д 
лико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда 
раћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима 
ног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су  
 моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не мо 
науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести 
едаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24/11</ 
 са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он ве 
цу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/ 
дном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш м 
остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је 
рећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер 
S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
јах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну гус 
, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — ре 
ци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био ко 
рене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сва 
спа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегава 
 гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са 
ако ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи об 
ући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја 
урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма  
 ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мен 
о оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити,  
вот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег 
красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мири 
зан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас 
 јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет 
 и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено з 
 беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone u 
p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <p 
ати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — реко 
 умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер с 
аше и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Г 
ине изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем 
p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с 
ет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распит 
ом човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са  
убави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас св 
, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва 
<p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, кр 
МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>П 
као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступ 
ао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо с 
идите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега  
 <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкин 
т и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило 
 заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови ан 
тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја  
 ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSection" />  
и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе наму 
е мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док ј 
 и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSec 
род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или  
е кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“ 
и рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрест 
 да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говори 
ложен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да 
се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да т 
e="chapter" xml:id="SRP18752_C3"> <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те 
ито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била на 
усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши  
"35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али в 
т задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо 
 јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце 
, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћи 
/> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</ 
рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи  
озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па 
 више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох 
и на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце 
n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети! 
брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S}  
 се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по м 
 не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер са 
on" /> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подн 
, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам  
у бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше ве 
ћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и реч 
а свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више 
ијавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на ул 
ubSection" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му  
S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се за 
subSection" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасв 
"subSection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче има 
="subSection" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у нов 
а навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSection" / 
> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане гр 
мам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али к 
робу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> < 
ер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и з 
едећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слатко 
аде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видев 
, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали зав 
о!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запита 
одитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми  
нише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу 
е нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам п 
 који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја 
 <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку  
чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те напис 
даред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате з 
амо да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам 
 свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није  
његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло пос 
ш краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к ме 
"146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би  
е калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намис 
е рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрањ 
а, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сир 
и у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело 
, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p 
 Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени п 
ђе нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити 
мо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица пева 
 се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада  
мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући 
асину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шт 
<p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S}  
слонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зра 
ким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља св 
ише не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред 
м људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S 
 путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. 
lestone unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника н 
 оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању з 
лу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те  
 сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, 
ш мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гро 
 тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадо 
а вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакат 
ио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, 
адио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где с 
 јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, 
н милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у кол 
 и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох 
гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам  
пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку 
 „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света 
останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће 
увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још 
ана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Б 
: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? — 
рукчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мо 
да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; а 
<p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и прија 
, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек усп 
 Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас д 
 лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире 
 обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од к 
ше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близ 
е избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам п 
а ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно 
шам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те п 
, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, 
 и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поб 
 —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја  
не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш  
нку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Т 
стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце 
дост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сас 
ваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мат 
и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој сва 
о потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме т 
 мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу,  
и је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна св 
tone unit="subSection" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох 
S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну ре 
ене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом сл 
е своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав,  
, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за с 
е да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће о 
и, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех о 
ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прик 
дам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном же 
годан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n 
догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, 
ко баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу,  
отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се п 
p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не зна 
 колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом  
ако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма,  
о стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити ж 
дитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледат 
срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„ 
 /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гл 
оје се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше 
лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох оп 
Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толи 
и, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песм 
.</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер  
on" /> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писа 
, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мај 
, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спази 
 краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ј 
ег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, за 
их Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <m 
баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу д 
ама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела пос 
е да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту 
 онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и приј 
ребао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси т 
..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другари 
ко сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан до 
и моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим  
“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш 
шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах ди 
.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поузд 
ао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за н 
Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Зна 
дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{ 
 загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узед 
ега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега сп 
и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" / 
 речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>—  
 чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
рећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује  
а ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може мн 
еру своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени 
; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни н 
да знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како м 
не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим 
аког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од дет 
ош десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме 
pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти од 
ди, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после  
осно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам  
ску узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone unit 
заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше 
питах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја упр 
ед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сач 
ја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си 
не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре и 
последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по 
воју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како 
е си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништ 
 она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао,  
чне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у  
ар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега рад 
јатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone unit="subSection" / 
сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице зам 
 дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као ут 
 седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} 
жна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стр 
к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети 
ојим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ј 
ао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан о 
не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити;  
 ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и добро 
брижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје слу 
где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њен 
ама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сес 
ени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео  
дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе 
 <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато 
бица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жел 
ће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе 
е чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> < 
р претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та  
ицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/11</p 
тано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су 
ица.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог с 
о сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство  
ора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху 
да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народнос 
а тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се гр 
П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан  
а се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако мож 
о преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност  
nit="subSection" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме. 
очех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и з 
иповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана ње 
поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наш 
уба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно г 
 и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада раз 
оли!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу 
<p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не 
 лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово 
адна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и стан 
и тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца  
 чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад 
одне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а 
љу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута се 
one unit="subSection" /> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Др 
one unit="subSection" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело п 
ињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, 
д учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када с 
овика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце 
..{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачу 
} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих п 
 и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, п 
анас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она  
 не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем т 
пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх  
чуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али  
х увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на  
и, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу 
дубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту,  
се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не м 
ијатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољ 
код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах уг 
е камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па з 
!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још ка 
ма:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где ј 
дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред б 
јим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним г 
но као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе! 
њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече  
ледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сир 
{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан об 
 од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи 
одне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој с 
н и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не  
ек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим своји 
ше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу д 
} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не  
и ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најп 
 — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при то 
не, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загуш 
их слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по  
liminal"> <pb n="3" /> <quote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТ 
а да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гл 
нас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, ка 
="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под који 
зног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, кој 
, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> тра 
м хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми 
ашту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву 
шташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уз 
ркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу свој 
 општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом жив 
ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корен 
и; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недр 
</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; 
ако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах,  
S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам 
а напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, 
и бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра дом 
ој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на  
бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени ви 
бли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако  
 нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми  
ело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне по 
 поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу ј 
 рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, ко 
г срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опе 
 <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, 
лагодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subS 
имера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И  
ш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„ 
тац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих ж 
ше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избав 
S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, боји 
дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n 
дама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда,  
и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у т 
им родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању п 
 кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—,  
уда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те  
ка љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као де 
 ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, ј 
ђаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l>  
— Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу 
излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих 
 свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у ју 
укне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах г 
а живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које н 
?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n=" 
ати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много 
ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђеног 
сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још 
има Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — 
едох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и сл 
ек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем  
 му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не прола 
и тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и  
овор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам  
постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад ста 
ection" /> <p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми п 
— „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу са 
ровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег 
...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после  
и, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —< 
е радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па 
и ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би 
де ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жал 
е за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он изда 
ромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више н 
и најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке по 
ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ј 
угих мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не п 
и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!. 
 не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!. 
бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време у 
шта говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умр 
тао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молита 
јим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у  
каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије пр 
 цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости 
певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она 
 не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при 
самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још  
Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љуби 
но, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем  
ни се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за  
ренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <p 
е све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и 
се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и в 
анас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа сл 
ући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати 
ели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се  
 њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да о 
међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пи 
Section" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући  
{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми 
ше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох н 
ам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше нем 
ати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које 
</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем о 
убићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, ал 
потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У так 
о, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, 
за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни 
уду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми ј 
а лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S 
на времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица сл 
S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се повери 
 се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живљ 
и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и 
погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за нек 
="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, п 
е плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S 
жалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а вет 
Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем 
а је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела  
>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам;  
род свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он м 
узе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по в 
{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућн 
огу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>П 
шлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам 
т, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у оч 
пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/1 
часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће  
ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту  
е, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгл 
мам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la 
 и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо  
ном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се 
 више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на  
} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које та 
мљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже 
рести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде мо 
оже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} М 
вила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше 
 Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и  
ћу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пр 
ј мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело  
 и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, д 
 какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врел 
отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из 
 Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад б 
ко му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше  
?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге 
ем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио  
/p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осе 
чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве 
им речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгле 
глед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе к 
е своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и  
би узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За 
јбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку 
едох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb 
чи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави;  
рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ најви 
 хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица мо 
и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — ре 
о лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек. 
а о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Мо 
е?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„С 
 да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене 
и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас з 
м једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из  
ишта!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка по 
К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете вес 
есвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако 
ка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> < 
о сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливој 
, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући 
 рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не  
ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S 
стали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборави 
 сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и св 
оли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пу 
во се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам  
ј, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љу 
ада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо  
 /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листов 
арије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили;  
ако тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срц 
ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </d 
, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p 
 и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <mileston 
а радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гр 
мре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва ма 
 да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на и 
красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку п 
аслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивн 
шно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, к 
ет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{ 
 сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах та 
луби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{ 
и.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосн 
Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не 
ов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије  
стељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то 
остаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да с 
ре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље сво 
у, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце  
је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја б 
бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге м 
 се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље св 
не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене 
 у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не прав 
 да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног 
 — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше ме 
шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди 
е знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор н 
посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак сме 
дбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој  
иши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после ј 
те све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од све 
м: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да с 
хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово  
ице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега  
 да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица  
болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојил 
ном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и  
ди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај  
 да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мог 
и требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годи 
упити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још 
 ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <d 
ажио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> 
, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод  
свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку и 
је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, 
 радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад 
ати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верује 
иће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} 
дну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину да 
шка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем п 
 срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пут 
о, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати 
хо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту 
ауке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу 
 „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1 
ао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дош 
д на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу л 
а бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јо 
донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих 
гу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу  
дите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — раст 
 доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и 
дошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како 
а рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да 
мо да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без њ 
ликој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23 
"148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми 
а би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, 
ј очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као д 
 гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик  
данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе бога 
ге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на тр 
, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост мој 
ли.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то м 
ана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да пла 
епоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега чет 
пет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи в 
“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја ни 
"subSection" /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другов 
е црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и к 
ection" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар прија 
Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да с 
} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не м 
чех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, к 
јаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, п 
 ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, 
 постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— 
спојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не  
анко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде  
ead> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угле 
e unit="subSection" /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се с 
жан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говорах 
које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> 
ног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике годин 
 имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако б 
 ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, т 
еселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми 
ад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Така 
астајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано в 
ом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу  
воје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на св 
што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p>  
 увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника 
: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег раз 
ко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но са 
о какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subS 
м оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, 
 Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бој 
амо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек п 
разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу  
ју, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit="subSection 
али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У  
анастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око рак 
 ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и зло 
аше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у  
аше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју о 
уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone uni 
ом заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пу 
м много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате  
робиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати 
и за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твој 
до, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{ 
7" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросил 
који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наук 
радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, 
жни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо  
о, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби ме 
 не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што из 
subSection" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у 
бицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, 
 да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном 
беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у  
ан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете ду 
 Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више 
де изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухвати 
на новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она 
ction" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је 
више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за 
{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има тол 
х не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од с 
 крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам 
оворећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху 
иђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет ми 
це не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у и 
n>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шт 
 од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака 
ве, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како  
слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љ 
..{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да на 
 доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах 
ђах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> < 
.{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела  
ети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећ 
ет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак 
 радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у  
ада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на кр 
ећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје  
вим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Ка 
ан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone u 
аше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како 
па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми  
шљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба жив 
 казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{ 
сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни  
говарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, 
ало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сут 
 раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадн 
S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одм 
плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо 
ћ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње! 
јглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости с 
ну пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилик 
 наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу о 
 ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и м 
у са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у  
орише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове 
ан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му мо 
млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху м 
ме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте  
це!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје 
са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често  
S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати  
а, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод  
сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше  
пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи 
аплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми ш 
етим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рука 
{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите з 
ашта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан с 
прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мен 
вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/10< 
жији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се  
но срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S}  
што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" /></p> <p>4/11</p> 
преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нар 
о неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирн 
и остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни тол 
е, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="su 
м се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам ж 
ивотом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти  
а било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада  
остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био  
а ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог т 
у звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод 
уди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p 
 рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љуб 
 сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању н 
ао непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека  
 више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.< 
ивој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/11 
реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSe 
 мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с 
те, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућнос 
 вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женид 
олико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дичн 
 Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <mile 
о завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погл 
им светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу ж 
о рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делил 
ивот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несре 
је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасм 
морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми  
ти!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем г 
на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком  
у, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој 
ђе час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народн 
ставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка 
ого имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна про 
сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем в 
рем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, д 
х!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subSection 
 сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зел 
да мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада 
ти никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они  
p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих роди 
ељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу  
Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју  
о умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, 
ругарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и с 
може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у л 
 <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два гол 
Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад в 
мету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну  
 то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше 
дућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећ 
весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело зв 
д ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољ 
добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти  
 ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одго 
, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам 
им начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би,  
т не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. —  
ги свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљск 
> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и  
, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда 
срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у 
мо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер пат 
ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! —  
 које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p>  
каху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Мо 
уди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам 
целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је 
и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај  
еше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога,  
, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања  
2" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад о 
{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и  
едаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости 
треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан 
кад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Ка 
 ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразу 
и за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S 
ивота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку з 
м, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше не 
а не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, вер 
, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цве 
 где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S}  
постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је уз 
 слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку 
 Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео с 
ти остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна неприја 
и, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан  
ада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једин 
о пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најми 
е ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам  
лем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаш 
 Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти! 
о је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки д 
 сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех пева 
азговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када 
ја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно н 
ија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају  
.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да  
да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом све 
и, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, ка 
ој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тел 
руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} 
м местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи уго 
срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, 
ава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет 
по забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа д 
све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више м 
 како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја  
 Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <milestone unit="sub 
пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p 
моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта 
ог трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене  
осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <miles 
оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми 
лакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је кл 
еме још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахрани 
окој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!... 
атно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад са 
а чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрт 
аним гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер к 
идим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек 
радован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог в 
 својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати над 
ам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим м 
епих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба 
b n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на  
ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим  
 <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то 
ста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па буд 
слеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весе 
сте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</ 
познао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живо 
нам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није  
 n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљив 
тавим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели 
и није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је в 
их знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад 
без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с ма 
наника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" 
бисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот  
исног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед с 
ке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице  
а не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p 
ти сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би 
кад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље в 
 могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге пр 
 спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга  
рам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} 
а стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама 
здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова 
S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са с 
цем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{ 
10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отпис 
 јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" 
губљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а 
раво нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад м 
 пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с  
исам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалу 
ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели? 
о нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сад 
да ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код с 
ућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection 
ећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно преста 
, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту 
езиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш там 
 већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{ 
одна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n 
, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несре 
м, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па  
од у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p>  
 једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате 
уо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим 
 себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим 
нем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ов 
 узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна с 
трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или  
еће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим 
и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у 
м, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да 
отежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Н 
мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напише 
е честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљ 
ај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шт 
јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше 
„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који 
е знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести 
; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим  
 шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а с 
е још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храб 
отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није  
ити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим узди 
 може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да оства 
и, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи 
убичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице 
многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога 
 ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне д 
показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми  
јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p>  
јећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живо 
авати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја 
е немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> 
 добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју поги 
гову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone uni 
небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и ту 
ти! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што са 
 за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit="subSect 
лоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху о 
 од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не беја 
естринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебо 
љење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter 
дгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са  
рог друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и д 
сао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при с 
 на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за  
им за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цве 
ресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли м 
урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S 
} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе 
тро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мо 
живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики у 
{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S}  
живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати он 
као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Н 
ништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <mil 
трада једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умре 
би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова 
 дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила 
о ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код ме 
/p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама. 
морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину св 
маже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради вес 
и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да 
м данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо 
 деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање  
!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим 
редни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене 
има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Дав 
на више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило веч 
</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па 
уо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, п 
рај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из  
и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би о 
гледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо  
 са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехот 
 памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања се 
ва у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до чет 
ао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем  
и тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хт 
 теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да бу 
ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тад 
 Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку пос 
ајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни нек 
, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир 
огод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио? 
да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако б 
 своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби беј 
b n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало од 
 подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет  
и том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како ј 
 из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за  
еше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мал 
ну:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо 
а је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" 
; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у 
а мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имат 
рати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда ја 
ице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи д 
пива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан! 
Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црн 
S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих о 
а једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себ 
агледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше траж 
ад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога ве 
ина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили с 
 у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{ 
 су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и 
 за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину  
а; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} 
 милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој гла 
 погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То 
, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце ње 
с ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умори 
за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Бл 
{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозо 
злазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да 
болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? 
оја осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за  
алом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p 
па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју  
} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„ 
м!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у  
ји се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље 
а рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</ 
изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако 
кају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, б 
поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSectio 
ђе много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S 
{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„П 
а као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми ср 
уза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше  
ајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде 
а кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш по 
 много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S}  
ам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба б 
ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хо 
ка трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје с 
држала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од 
а живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се леп 
 да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добр 
 не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њ 
то продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој  
Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како бил 
оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненади 
 <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских дев 
оље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајан 
е колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећа 
ћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријате 
моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав све 
а ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, 
а ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек 
и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина 
ли, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја н 
мо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone u 
лији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к н 
део па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milesto 
азличит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p> 
ејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом 
своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах  
не и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као шт 
извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним 
чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви ос 
просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах! 
хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође,  
м онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод 
 створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остваруј 
 ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се 
До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код с 
 смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћ 
особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мис 
ођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла 
ао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако пову 
 <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да 
>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изи 
т мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху усп 
ајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S}  
е лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беш 
 и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бит 
све залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> 
аше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, ко 
о вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <mi 
 јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу примени 
д би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро 
 „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у др 
2" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу 
в разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да  
и, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег сво 
 одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем је 
а!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какв 
збије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, 
е ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срц 
вога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо 
авити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде 
ољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести н 
</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} О 
 у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је 
онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, 
 се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да  
редлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је је 
мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени  
 живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад с 
ви од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу цел 
утра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силн 
 — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — ре 
, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а 
ло ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати? 
к се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отвор 
к зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши  
Section" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је  
никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су же 
м ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући 
 рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да 
{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се  
ј слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто м 
лести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђ 
како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је свак 
..{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку 
 и — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људ 
о ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обо 
су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што м 
називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па к 
о ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми 
! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, ј 
а, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после см 
пак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на је 
 а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за м 
како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, пева 
ренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир са 
ј у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Рад 
сах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „С 
ога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи,  
p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, шт 
мо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове свој 
ли — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут  
заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Д 
елике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам пор 
ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза 
несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома р 
говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући п 
!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих 
о уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за друго 
огод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p> 
/p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Мили 
ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када пр 
ако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и до 
<pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже 
 да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{ 
ите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живо 
авши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо с 
вне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми ста 
који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђ 
ркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не  
 спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми ка 
досмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то  
е остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху из 
једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љуб 
пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестр 
а; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збого 
е опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи оп 
си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја 
на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би  
мислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца 
а нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> < 
еда, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то,  
 да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упи 
 <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ< 
загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у  
 од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О  
им ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је 
 ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје 
 ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд,  
адосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка 
брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киш 
 да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и  
ерујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тр 
много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спуст 
 сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој об 
еља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапће 
ам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А 
па јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео све 
 обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени п 
ј, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ј 
„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64" / 
 сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде 
 чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душо 
оред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више т 
им, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је ок 
S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака т 
че?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} 
 одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадни 
 да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих  
х сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо р 
 животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим 
што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме 
S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађе 
 исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јо 
поведаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити ра 
и, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радос 
воје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> лети 
је сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам с 
ојим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то ниј 
ромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешен 
 и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, к 
ма мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гл 
ека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати ид 
/> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам п 
 у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Мили 
 Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не мож 
а да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам 
едаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; н 
ти, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим кор 
гу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах 
уде секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!.. 
оје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из 
} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да 
Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва  
 сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мис 
 себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као  
p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да м 
 прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу располож 
ку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и 
о ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на ва 
то својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању би 
</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" / 
главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{ 
</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће  
 коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих  
 и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму г 
ела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се П 
икла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и  
 његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет ср 
каше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S}  
е да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре 
 те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себ 
 ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми 
угом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацим 
ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овак 
оја беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на свој 
о бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце рас 
диш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сирома 
овати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми  
> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и  
К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одр 
 да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита ве 
 с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад  
 да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја ч 
едом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, 
свртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици  
м месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге с 
 милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато 
у драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајућ 
и нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беш 
м руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то о 
љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! шт 
аси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем  
0/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зоро 
о красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на з 
ити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро  
воју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душо 
ео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље о 
и, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само  
с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не бех 
 све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга 
} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као  
 било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници 
 који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> 
х се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, 
 с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <mil 
о је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледа 
го кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим о 
 Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледа 
S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади  
ом, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим. 
својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, п 
ћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужно 
највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што м 
е сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова п 
 се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. 
о одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех чит 
 и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и 
д Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судб 
м на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, 
 — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Л 
дам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сиром 
дала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље:  
 дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дан 
ше је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор 
 поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?< 
ик и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>-  
 Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не б 
моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога. 
собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“  
ао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала пр 
ам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све 
о и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим  
допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да 
 моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо. 
 ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом  
о, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико 
га обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив 
и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод вес 
{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на ср 
и човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо 
а моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирен 
 Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у к 
и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> 
ви не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25/ 
м гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и он 
са и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли  
и; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква  
ца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> < 
приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — ре 
мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никакв 
 лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућност 
висте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?... 
ах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једин 
атњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ  
р не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано 
зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га 
ехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трује 
и, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и наша 
{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне  
срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, кој 
ао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје з 
аху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одгово 
да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али о 
е то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и о 
ња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну с 
и рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.< 
се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота,  
јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Нем 
тиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} 
и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи св 
" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Мо 
ро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непр 
биљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод  
о ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гле 
дам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{ 
Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и  
 растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, 
и моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним  
 могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота у 
ужећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан 
ом срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35 
одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене  
онила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох 
, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети мора 
 се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p 
 јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{ 
наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p 
бичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова н 
но лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне 
 кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце м 
ик, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакој 
затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро ви 
ада сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} С 
 владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма 
ну белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо  
касмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка 
молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледају 
жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред пос 
n" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше  
а.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој 
лахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> 
 видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која в 
једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу 
гама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме  
авина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма  
говараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се св 
p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, к 
а благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у нај 
</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше  
к мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му с 
ет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити 
 отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри 
се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда м 
 болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако 
нако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је с 
има, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас.  
ба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Дол 
м и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не б 
ад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећ 
шавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башт 
каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем 
ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли  
ма.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе 
.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо 
рава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; 
 био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И о 
ху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} До 
изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који 
ам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста 
илије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу о 
ренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по 
че <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих реч 
ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — 
 своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и о 
 да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине сп 
сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игр 
ти, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што за 
ајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је вис 
ловица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепот 
о си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као  
уговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова веч 
воје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој  
јем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и  
ми велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толи 
о да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подуж 
е породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече са 
аћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на  
есмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном прилико 
и Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У ост 
Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Милив 
, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још го 
них душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, 
а ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим и 
а се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не б 
утра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли  
тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба д 
ивоту видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим 
 чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ће 
а сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — ти 
како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо 
>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу 
нам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т— 
 хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледај 
 јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам 
ко ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза  
ем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удара 
ојим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Милив 
а чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасв 
 моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ниче 
е, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране ос 
! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене  
ику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубич 
ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изнен 
анас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са м 
а скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на св 
 она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи у 
усти облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све ти 
мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врло 
пло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Дан 
лажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше ро 
срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам 
сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Да 
ија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта љу 
 у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше  
трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блаже 
зе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради? 
дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира 
 а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Куд 
Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац 
азне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона н 
ш у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу  
а мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на 
 звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па т 
1" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских  
и.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме ј 
ши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но к 
рам, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим ни 
улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет 
настирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше 
и се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми  
 шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалосниј 
песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показива 
 госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам от 
својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада 
о и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод  
ле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све н 
стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад 
опустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова у 
 свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули м 
маш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост 
е — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, 
слони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рук 
едах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно 
ам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више с 
.{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Паз 
и не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим при 
тину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на 
је, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах н 
мен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Ре 
е лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо 
им се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <mileston 
ца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздрави 
ени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку ва 
олико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, е 
цем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, 
леду беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разу 
 а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари  
, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, 
n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело виј 
полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, је 
е, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а  
м ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чиња 
зликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица је 
рца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помис 
и поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се  
дно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад би 
и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по сво 
згранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и о 
ћу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом  
чицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на  
робније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене ви 
 челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих пев 
 смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог по 
м дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сад 
азне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па п 
ак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стан 
ишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли. 
 како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лепти 
алеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима жи 
! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени с 
 се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих ли 
аше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем  
сле смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све уд 
не, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко вре 
а мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не 
 као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно в 
док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може доба 
шка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем 
дисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} 
ем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот п 
 ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се мој 
х, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се 
{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легне 
бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75 
арог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом  
на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да п 
се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то се 
х!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, ви 
езде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво р 
кад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата с 
а узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као  
 да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам вр 
з цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то 
е, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, 
} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S}  
 изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и 
је!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике 
н од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани к 
дар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио 
ед душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Ова 
а, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дан 
 пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога  
устом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше  
, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, 
се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне 
 певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадо 
лежим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох 
и, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бри 
ажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у је 
!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једа 
 за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи н 
а ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успоме 
ј молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица пр 
оја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мука 
ло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="subSection" />  
а ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило! 
и се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем 
ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти ње 
анас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догоди 
а тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле  
!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледају 
кама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ни 
о после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М— 
јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново  
Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, 
 уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно  
уђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у  
ама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем  
та!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајућ 
ако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога  
ам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S 
 кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубић 
 је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зн 
тупити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући влада 
екох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Си 
уне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се 
гледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме дру 
 мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на 
колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и ра 
едајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном 
мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав  
надеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом ње 
о, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се ч 
 Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бега 
и, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли,  
 очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом 
ји је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и  
нкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„ 
да како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће ср 
} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и ка 
ма.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар н 
другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? прија 
о и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ак 
је, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђо 
ица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опе 
 и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати. 
це певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклев 
јући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајк 
 да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>31/8</p>  
ице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне ст 
дох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно,  
и час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно 
 метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“. 
е...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су  
не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу 
S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а п 
"23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је  
и наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друг 
 бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала 
среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако ком 
наш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не 
а својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође 
осла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао,  
 бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам,  
о песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од  
ући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и н 
кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред њ 
; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, 
још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, из 
ећ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако 
? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и с 
и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав 
мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! а 
ћа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или 
овим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да 
ох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корач 
ано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу  
његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега,  
{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о  
рилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не б 
Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти  
ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSecti 
и ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо прим 
 — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и  
чара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као  
 па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам  
/p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плак 
нише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n=" 
се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме д 
где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово при 
ш са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је п 
и више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више нико 
 родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећуј 
е уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у дру 
>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, 
говорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Р 
и ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и 
 ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекат 
e unit="subSection" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник 
 к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин 
 наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали а 
 сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на ја 
е да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к се 
ана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и пр 
кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваш 
м, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви,  
 мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам т 
сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе  
дан дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежи 
о да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} 
ни није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе срећ 
!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот би 
 своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и б 
после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду 
гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све м 
их, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориш 
Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би при 
проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црн 
моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан п 
} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, су 
 ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb  
.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се  
и?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
 <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и  
p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, 
ош кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене 
 од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потре 
м га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где ст 
ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени  
 ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p 
с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне 
 сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не 
ан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мен 
 наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако ж 
о бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стри 
авом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме в 
pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда те 
и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако огла 
е...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају? 
 Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на  
О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву не 
 очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролет 
ти, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре 
но неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да с 
е Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка  
мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам в 
е разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да  
 Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="cha 
атисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо  
ом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; с 
е ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох 
рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и 
дити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с по 
чима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком л 
Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени п 
.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код п 
х се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут 
а рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се  
зора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који у 
S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као 
 сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је 
ion" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је  
 доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се 
оме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Г 
 тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам 
е нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да вес 
а умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећ 
к учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још 
ене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Ми 
Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет так 
при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како уб 
на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама ст 
 ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташ 
н бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као 
ра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који  
Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и  
и, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда 
е: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој поко 
ећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно п 
сем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који 
 неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{ 
лено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, ка 
рце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горки 
а појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница,  
зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <p 
{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мен 
ада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! —  
ј та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не 
м та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p 
свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко жив 
лико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У м 
ва ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче 
ва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беш 
ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до 
е на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љу 
м прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S 
овораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалосн 
ам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} З 
 челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Б 
не седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада беја 
ућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду свом 
преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки 
ит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино пот 
p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у ср 
ше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан п 
де.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам ро 
е клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах 
це, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но св 
 и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао у 
 ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми с 
ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свач 
но сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на  
е тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} 
 да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, др 
и, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, к 
непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрест 
ако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неуго 
еним оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми  
ричао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина 
Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на  
едам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их  
не <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> 
од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој г 
ренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSec 
ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S}  
путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду 
шав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубиц 
то сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети м 
 на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање 
спавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих  
 том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љуби 
е сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> < 
ост, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, 
 славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —< 
ојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> 
из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!. 
 и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет де 
 да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и н 
е к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако див 
че такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода 
 кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити сл 
и ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу св 
ећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао. 
 на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми о 
 тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго са 
ти, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нан 
ко, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непр 
 чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ —  
ику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и зад 
 цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо в 
ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети... 
говор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не поди 
ем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер 
ешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње  
подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га им 
 ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима  
молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам 
је!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна;  
лаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плака 
одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{ 
ушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када  
мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је в 
ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, 
оја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје 
} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим  
али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког 
 своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мој 
, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи 
 се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бо 
S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, кој 
омишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се сас 
ни њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита 
другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Ш 
 дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу сар 
у наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи ч 
д не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лет 
оласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је 
ак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекл 
 у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако 
 је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на њ 
ћа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећ 
о чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„ 
и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, ш 
а овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре п 
не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за вла 
ни уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све 
аде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред мој 
е, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и н 
радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме зај 
асно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види 
 бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој 
лаги Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодар 
ка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад б 
нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети с 
 Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањ 
сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни 
ву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна  
рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погл 
ласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше св 
у, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; 
 зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим пу 
иске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане с 
да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће 
ао да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само ни 
а коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надају 
војим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносе 
но бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан 
а да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгуб 
 да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку 
 милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много и 
угови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан  
о <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред  
о ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако ис 
кви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док  
, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p 
м постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к  
а и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задов 
34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам  
гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу п 
дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, д 
це, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи ни 
у, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само  
па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јак 
х за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми  
од којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, 
 <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буд 
 који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипа 
 ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало 
 грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма л 
срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мен 
рећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи рад 
е, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко  
 Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти с 
е бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестр 
} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима 
љато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању  
 кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и  
оја беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! —  
це своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се 
риђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" />  
tion" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао м 
ка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за ме 
анашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на  
ем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> 
 Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мај 
сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, кој 
ословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо леп 
 сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару ја 
се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце  
ОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И 
вим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додад 
мађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубиц 
олико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост  
чина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отв 
о, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати 
 живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници < 
ко морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати 
ут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска  
д за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</ 
 сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је 
навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја о 
е у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи 
>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при све 
ким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако  
а скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у пр 
 си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада ми 
се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ 
ким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да 
 да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје 
а младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а  
 том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који с 
{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице доб 
могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико вре 
те, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ни 
и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престат 
љда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> 
ећ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone unit 
ђи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих с 
> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кро 
е у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S}  
уку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове 
 ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="sub 
о земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју 
уди!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још  
је, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блат 
 — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако дет 
о га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и 
им прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која пр 
оје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећиват 
, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрача 
јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSection" /> 
 се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суз 
ако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отр 
b n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, ал 
дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућно 
у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSecti 
p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрез 
а ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p> 
о срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као 
 сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSecti 
 Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Позд 
рао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи 
е...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она  
рома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони,  
час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умо 
сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само о 
уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаре 
х је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чел 
 и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музик 
Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њих 
ок ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она 
 ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не  
е и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection"  
е теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о кати 
кав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми по 
, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ов 
бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која бе 
јку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч,  
лушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те 
ечем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема ник 
а свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и 
S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном ст 
оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од д 
 Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће 
да туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p>  
нђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав 
смо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели 
ити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико  
ођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по ч 
ег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесни 
" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан 
</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер 
а вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих 
 Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„ 
дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам  
што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Милив 
, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли он 
 целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је 
 чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав р 
, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет ма 
p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер 
ка жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова  
ри своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> 
лесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и б 
 дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован  
још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом г 
де на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет 
од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само  
 у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се  
S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваш 
редњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег 
орити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових п 
 узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица! 
 рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туг 
ем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја  
јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Р 
 поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаш 
да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p>  
им безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и  
бро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, кој 
 бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да пев 
, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, 
војка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим  
пред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласо 
 каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена.. 
 тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но и 
е за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p> 
лебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша 
сам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем и 
једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но по 
S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце д 
тна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер  
јатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јо 
 ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пака 
Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу 
ором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завил 
 ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио 
како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаш 
шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што 
и прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох заг 
о срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би м 
.{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си о 
ка, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S}  
p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као  
 хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох вер 
 је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех 
едох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који  
азаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата з 
о и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на по 
о је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублаж 
 проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време бр 
 одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, 
 с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан. 
т свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас 
елећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и с 
е беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми о 
Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, ш 
 и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи 
вим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> 
аких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Х 
р мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је та 
ам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад н 
 никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb 
ца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, шт 
т на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживет 
лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да лег 
 лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, с 
требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не жив 
о, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја 
 у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати 
ћи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да  
лубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубав 
"125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а  
зним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан  
есе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све  
 своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог проле 
 и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава м 
ина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру  
едном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на ул 
а, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад с 
и није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке с 
с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам ника 
де, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишу 
од прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју ту 
намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају го 
ивоту моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, ка 
 никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" 
а ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан 
" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно  
тове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, как 
 идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, 
клонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рек 
о до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако б 
 ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Доб 
у, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгр 
године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују дом 
лени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше 
х јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стига 
} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли р 
њати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим к 
ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <miles 
и:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још д 
ожених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од 
ви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Те 
настиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше уг 
ј прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хт 
 цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите  
е нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надима 
е продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба к 
ријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи,  
ости своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну с 
а и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> 
им оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се  
овим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они  
времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене ср 
1" /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У  
те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је ис 
гу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> 
 био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" / 
сносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем са 
— отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад  
 Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдег 
 да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох  
p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем,  
почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и им 
е с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку св 
осле свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати наве 
као и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штого 
разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа з 
довољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе го 
ма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="ch 
ени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Пог 
ису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радо 
здробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитива 
о се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да н 
и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело 
 рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да 
{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, насл 
 одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме р 
 својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Ка 
 љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас  
ци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S 
моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о то 
p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S}  
, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остат 
нко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је ве 
рави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељ 
осле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све 
м и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, д 
 и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као к 
ћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit="subSection" />  
ем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к м 
ливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данки 
де наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја 
ајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љ 
ваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао 
лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободни 
а срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше сит 
1</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ 
љ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, 
стати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ 
скреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на м 
а изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног бра 
ше поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по  
могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из 
 писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, 
ихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде свој 
bSection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва доче 
а, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем о 
да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створ 
 бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На ш 
сијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} 
гледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад  
S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје  
им очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми вео 
е у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после  
исмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледа 
зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Мо 
певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <mil 
да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли 
— Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „З 
ћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к про 
} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету ник 
ајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љуб 
ољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невин 
/p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да з 
>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’  
 но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milesto 
и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месец 
 посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^ме 
 собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стриц 
а к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза 
ти, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љу 
д свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама им 
 дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узима 
е песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и  
 Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ћ 
бе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али 
!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји 
 би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све 
 је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах ј 
о ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш ј 
га да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене ве 
 народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако сл 
м, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit=" 
овато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците ј 
ади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем сам 
учила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18/3</ 
х, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лиш 
 кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате стара 
ном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и 
 да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, не 
 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја од 
 залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли  
т могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше о 
на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене 
и моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свог 
лим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак с 
из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ реко 
а тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окр 
а које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађен 
но ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, 
а ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним 
очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{ 
појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као т 
милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе к 
тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, 
 излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S}  
лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше  
ву, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене д 
РПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ  
S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љуби 
и се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре под 
почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и  
<p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неко 
то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стри 
ојим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад 
них златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту о 
дигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до пр 
о ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, у 
свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит к 
ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љут 
из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхта 
човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гон 
 које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја ми 
та неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила  
у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад? 
когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих не 
ћем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људск 
још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к  
м им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане 
ја све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мај 
ких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим 
b n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но 
ничника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом ода 
и...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколе 
но одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јад 
.</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурниц 
 слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те леп 
е јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе 
ћи, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трча 
ра мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилим 
ог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, је 
и се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила т 
ћаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје 
 прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце. 
ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он с 
и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишља 
е чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица  
b n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја  
ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као  
ао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се ниса 
и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>8/5</p 
епе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то крас 
ази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да 
етеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} М 
у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко врем 
еше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а 
путовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нем 
х.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима своји 
речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О м 
једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit="sub 
/p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким да 
а голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиш 
та је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S 
} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене  
 силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако на 
вној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <mil 
 и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихо 
плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе изби 
крс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види 
ем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p 
али?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивн 
е дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после ду 
не поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим. 
а болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данк 
 и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред 
њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сад 
 на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поз 
тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао с 
а, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много вре 
 која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а з 
, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих 
му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, 
есто мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стањ 
 дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутр 
 обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађ 
а слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка м 
 рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечи 
ако смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} Н 
 одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! 
же наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад  
је невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сест 
гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на ч 
 скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осује 
а дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не мога 
сам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и 
S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп позд 
</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра 
{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> 
ти за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану пребо 
не речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима 
 удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да н 
 на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним  
 је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости 
од Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поз 
 Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мал 
ни и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по св 
 О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша 
 облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разл 
ти; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остар 
 утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке  
аше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данк 
 одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам  
, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше 
 и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији 
очен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко 
 тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П— 
х. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваш 
грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сета 
 који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непозн 
има: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег ср 
бу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран 
p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми 
е ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке 
и таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</ 
n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разли 
а видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе  
школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умр 
ом све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке  
мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки по 
стају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или ус 
вао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непреста 
 штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми 
настиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више 
појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају вел 
е јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Мил 
> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од јед 
и као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне св 
 да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући,  
и, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја з 
S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве 
но да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан  
о сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим наст 
ву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <miles 
 већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које  
целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на с 
ебе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој бе 
ћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на  
том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код г 
рав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone 
и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице з 
 бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као д 
 Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме 
е ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме 
би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од т 
игох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави п 
 бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Беја 
 Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верује 
 јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли ве 
аран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSectio 
трица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и 
у и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио 
 на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професо 
ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи? 
им изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко 
, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми н 
арци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још н 
на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срц 
едаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене  
оји се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца 
 ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити ан 
 изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дуван 
а, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа из 
S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —< 
ш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се за 
 које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тих 
, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хт 
, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да ми 
анку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог 
је се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај г 
но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> с 
није, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Пај 
 чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! —  
екох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече так 
</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зор 
е.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом поста 
 <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти  
ај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је 
, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Мит 
, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26/8 
 необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да 
бојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом 
ило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећн 
, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <mileston 
Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се пома 
ш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти 
опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и 
и је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да  
да бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рад 
дарили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стр 
естру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21 
1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми ј 
 дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, река 
ао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти сво 
 и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> О 
Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/8</p 
 се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружи 
д мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звез 
нка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово з 
бећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поуч 
" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу в 
и нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све  
подар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту уч 
 још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све  
рко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда  
сталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —< 
анствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга  
аких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као  
мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер  
 <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому с 
 с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десит 
ти ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доб 
уже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја  
кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и 
 то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здр 
твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Ш 
тов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на д 
 узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се 
 верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познава 
ам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живи 
е <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица! 
> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше ј 
славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје 
 Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непри 
р к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не 
на мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој  
аше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земљ 
 трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањ 
ликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још  
вако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се на 
ем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без 
ријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима  
м и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад 
сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, је 
 ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те с 
и сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ни 
баву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а  
природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам 
удо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади б 
 Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити 
разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSectio 
од станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само 
 сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи 
бема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, пом 
тару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мисли 
 своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а  
{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладн 
и живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад веру 
 беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> 
еда, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми  
>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како  
аше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олов 
ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с неприј 
ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="chapte 
скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам  
ав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што  
овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико над 
е плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупил 
ам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече м 
ђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторк 
и како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли 
р моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успават 
ежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној ср 
свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бон 
а ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све,  
ек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца 
S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Ми 
ем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па тр 
ц ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народ 
е стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда к 
 ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћит 
оју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам уз 
мо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да с 
ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде 
о, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p 
ро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени 
лутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце ус 
{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелен 
, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу свој 
 смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала 
ећ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињ 
ти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме  
ело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећа 
 одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство  
крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице опе 
" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може 
ир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изиш 
И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, 
г у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе свој 
роведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на р 
о, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходни 
 неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, 
заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била 
 пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вар 
а мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечник 
 је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда би 
 то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <mi 
е мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадн 
S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сар 
бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSect 
ан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} 
оје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја мо 
ion" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не  
ћ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја,  
..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи бех 
 — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку н 
оме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем по 
што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што са 
Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад  
} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је 
аки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе  
 временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о оби 
пати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод зн 
девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{ 
е.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дан 
 <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца 
И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарас 
n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, б 
{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p 
тање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не мого 
е моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно з 
азим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и са 
 речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати 
ровео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се 
 надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде! 
зи у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакрије 
е.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих  
век мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма ид 
ице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се у 
ца на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и р 
убица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, го 
бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место 
ру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам в 
м стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштањ 
воје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и  
д вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре  
ина, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми о 
p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а с 
оју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у мана 
 <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица  
сом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти ум 
доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена б 
 па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуци 
} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milesto 
ркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим с 
них брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет б 
 вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим,  
тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из с 
<p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се п 
У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; ј 
 ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по кој 
 онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам 
рити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стра 
7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године пр 
о да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непреста 
="subSection" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку 
мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим 
>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем т 
т постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу м 
разно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у 
д би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер н 
век руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељим 
„То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гле 
и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми м 
 рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео  
у горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> < 
рању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако ди 
лубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицо 
 бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорет 
 зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и 
ом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта  
вота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мисл 
ивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме;  
е заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“  
едва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јак 
 данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно дого 
 тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би 
ним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} 
еспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро 
епо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми п 
поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ  
ги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и  
ње на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од дет 
анастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах  
10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љу 
ка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот  
м дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари 
ило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="sub 
е су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не наз 
} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали с 
 мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као  
ходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, д 
p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" 
. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и прв 
ати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легне 
 дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задов 
 По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате 
едно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећније 
е.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност сво 
на, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце  
 извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и  
ојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <p 
е и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујниј 
е, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како 
 када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} 
пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, свак 
ом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више  
иге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече ле 
сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те т 
 својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p>  
и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да 
, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена ц 
" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само 
би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а 
а ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја... 
их огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје зд 
 остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас забора 
де сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и  
т хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb  
сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који с 
о путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У 
едмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; 
ам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадо 
.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја 
ињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људим 
 очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — з 
срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од р 
 своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти те 
нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? з 
ако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Д 
 да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У 
е свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих 
 он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на но 
к цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох  
не, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како  
раго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и 
ло како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав,  
к чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар 
 за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до  
но, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети мо 
изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживал 
 ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући  
оја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, 
о, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Мил 
ђоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стаја 
, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртв 
и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње 
ити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко,  
ше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сус 
а се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Н 
тељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа бр 
 је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди 
а, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавиц 
воструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од т 
 у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје леп 
аболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болни 
водити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити с 
омили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да 
се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам  
еба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му с 
емо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији би 
Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља < 
“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и 
ја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико трен 
ао престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, го 
своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце т 
 рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се 
све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које н 
ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, 
мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује 
ојма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да отк 
60" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним поја 
страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речи 
гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час ста 
вати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да  
која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје 
, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — 
а ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплак 
ам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим п 
 беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очи 
ла је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки о 
 не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће м 
 и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да пл 
n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је 
 шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђ 
тање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рек 
но, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак 
н био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта м 
воје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам 
својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то н 
ош сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од ку 
црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не чи 
 двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећ 
приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога  
ху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше са 
 из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње м 
 и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред 
воје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађ 
.{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} 
голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и м 
сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утеш 
ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p 
а!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! о 
астирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми 
ене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрл 
, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестај 
и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голу 
ка, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју! 
Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну  
ују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше  
о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на пр 
ок бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако  
руди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба па 
—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О то 
спростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу с 
сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— 
есе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, 
плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својо 
бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце,  
нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми т 
ати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко жи 
и живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам  
ећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још н 
ку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то 
е.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и о 
че остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но  
ене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране  
де дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох ув 
има патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје;  
ли ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Поче 
 силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег на 
нику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је би 
ег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни  
о, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу бр 
а сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим сам 
Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи  
зо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње наве 
е потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то 
де у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније  
постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Д 
 дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p>  
ној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да  
спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута корак 
загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми м 
слима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног с 
ех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, 
: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се  
т <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек  
им уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисн 
ог дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као  
е ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо о 
о на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешћ 
а ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак дево 
 сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја ј 
о не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто,  
их, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако 
боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озби 
 будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати ус 
узе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху та 
удно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div t 
вно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало 
е нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгу 
 к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко рас 
ше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе по 
 то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном 
 али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми ре 
ело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанск 
а срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу 
 да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, 
па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се м 
ле овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју т 
це за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђ 
раг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми 
 којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обу 
ах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> 
срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој 
но доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не 
х, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ј 
 па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia  
on" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb 
ни и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазре 
икако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих жи 
тупио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Дан 
ока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу 
 потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази ба 
е очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n= 
ед село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слобо 
 Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, ј 
р близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{ 
да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да с 
 а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} 
одници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред 
аше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши д 
 болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем то 
лих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико трену 
речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне 
ратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опије 
што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равн 
них потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се ср 
о <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако л 
ти, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих мног 
и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тар 
ице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде 
тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И  
 боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано  
пу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је ш 
олитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам т 
још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње  
нко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, 
е сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудн 
та тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSect 
ење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <m 
.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче шт 
у да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад м 
ласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да л 
е лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да глед 
и, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и  
ако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу 
и заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, х 
им трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нем 
а то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе 
сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а  
е непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене шт 
тра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ  
 <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit= 
ако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се нат 
астира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца  
 што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место сво 
ном</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка б 
г живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом свој 
ер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њен 
8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког  
вирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима м 
 ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих м 
ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим 
соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут  
оје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на кра 
 данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим умор 
р над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим! 
спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше 
 већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опе 
ен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђ 
p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радос 
ено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Ка 
оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело ви 
 на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зе 
 <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{ 
 јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у ман 
авим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те 
усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно 
<p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ Ц 
лопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ход 
а ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дођ 
и нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; 
стати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга м 
екох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љуби 
мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{ 
S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, осл 
и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак при 
 Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у  
а...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом с 
ија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот по 
да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при  
{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим о 
 Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод  
многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она 
да...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача бе 
живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколи 
} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да  
е црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубиц 
има.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи 
засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја 
, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак п 
.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчин 
ти“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за  
ца Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створен 
јући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се ра 
 и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, м 
мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње ве 
м.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме 
има још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па  
ало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од т 
зиваше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, до 
златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би,  
о би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Ма 
 подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је 
за и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а  
љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао,  
 паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо 
 од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста доприне 
о млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све < 
е да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми н 
ше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место  
но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и пог 
оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и и 
бом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога  
ћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они с 
.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но  
свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другар 
одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, ос 
ињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код 
 постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их т 
 чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам јо 
 и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинув 
ост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, д 
анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је бо 
павати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затут 
у траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чуј 
а, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми сн 
држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне 
и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубиц 
} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" /></p> < 
вим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче! 
, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других 
естаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S 
м гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, 
ела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане... 
 из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сир 
оста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, је 
tone unit="subSection" /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и врем 
и је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љут 
 ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а о 
а, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукам 
е маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро ч 
ети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Милив 
там, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако  
..{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необи 
СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p>  
н, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сир 
 — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но зна 
у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и 
 да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на с 
ити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутит 
рестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>27/10< 
и од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола п 
лу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ по 
сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме св 
} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и 
сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и поче 
а бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{ 
а деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше и 
 почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а 
p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини 
иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико 
вући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, ум 
устила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позо 
Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се зе 
p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се  
је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, 
чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бит 
изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, к 
год се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.< 
ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одм 
е од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом спор 
 сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми г 
е зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго у 
неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме  
очем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и о 
како на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим го 
а земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, кој 
бро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</ 
свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу 
е, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером 
ој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав  
 собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом 
нусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, гд 
о на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље р 
ћни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S 
миљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас  
 такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности св 
е известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</ 
 <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се б 
дма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —< 
бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу  
, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод ње 
ично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштв 
</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја т 
 вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стри 
 уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гроб 
ћи јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“ 
а задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; 
{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ј 
 кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер 
дати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} А 
ладаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из 
 ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав... 
х јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону пој 
 груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем об 
аква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше ми 
вити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, 
з отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме  
> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче пла 
тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком  
доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S}  
/p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна п 
 од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач 
 кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, 
дан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, о 
} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стис 
ица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињств 
овима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви вол 
исто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма  
/> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома  
 ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење н 
на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у 
 појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег с 
мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="5 
у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као как 
шно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврд 
отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су м 
ица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће н 
смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим 
 писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone u 
орачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, д 
 при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи 
ољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме  
 зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Ч 
на окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она х 
— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже 
је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раме 
им начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је  
 бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота,  
којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај! 
 лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништ 
 лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем пев 
е с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица р 
здишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стак 
ни ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше н 
ох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње п 
х, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно напи 
не...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме так 
ово заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нис 
се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са  
м начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на не 
у могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братим 
ене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као в 
да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу 
на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи п 
ане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла  
је, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са све 
S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари  
 душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачу 
штво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живо 
зан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати по 
о! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>—  
 јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица 
шна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би д 
Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети 
же.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и шт 
тке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек  
још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови б 
атна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што проми 
јих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и 
ше, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то 
Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако у 
црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стаб 
.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <milestone unit="su 
кох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? —  
са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћ 
па и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p>  
нка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете врел 
, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да 
 ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама п 
е и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатниј 
 <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не зна 
on" /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из 
bSection" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто 
и од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и 
 при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> < 
и човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и он 
гу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу м 
p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан  
Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света 
ост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, оставље 
м навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се  
ар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се вид 
 само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу! 
на тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — по 
и се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се  
тадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон  
јка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те д 
надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. — 
е се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! 
> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре не 
беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој 
 сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{ 
е милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можд 
дма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дан 
 али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце м 
о се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да с 
, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи? 
цу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</ 
{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре к 
јег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше 
} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на 
 Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе  
чини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непр 
 састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубич 
зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41"  
обавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Да 
орацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног 
вице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада  
е опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађ 
к стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме п 
изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже 
 куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах ј 
 <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах та 
кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши плати 
 дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву 
ри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом на 
нко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} 
, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света ист 
 у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било с 
вакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер  
, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног  
а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па ка 
е за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на 
гову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам до 
крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и ж 
еној увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" /> </front>  
еколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} 
ила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога  
жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим мно 
орам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи,  
type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам не 
рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио,  
 место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! как 
м?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је,  
а црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет  
снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд зн 
па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" / 
 ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је 
е; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milest 
> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом 
од ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, к 
 једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе,  
на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му  
високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом  
м о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрес 
тити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по к 
 поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S 
не, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа  
реме с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, 
га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје п 
тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем то 
и, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли 
устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо г 
 одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут п 
окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрз 
оложен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако ул 
ним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пр 
ion" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, 
 како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под 
тко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" / 
 не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг 
ubSection" /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, д 
nit="subSection" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипа 
де је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који с 
лико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно 
воје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене! 
адне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљ 
ч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скоч 
?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам! 
пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, 
one unit="subSection" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} 
 хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо пла 
 на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу свом 
лакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено не 
де без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њ 
 бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак  
 слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марин 
ашта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Ма 
времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлаз 
о то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох гор 
 јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> < 
 Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се н 
 је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S 
е моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено 
и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно  
 као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене с 
ратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том м 
бу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... 
>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе 
 уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тај 
ивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи за 
кајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга 
плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја п 
рио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта л 
 јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу,  
е мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћ 
кле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги М 
а, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју  
беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја ви 
ше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стај 
ело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздр 
ајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још  
 у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше 
натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна  
 њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред 
азговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пр 
а звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ов 
.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И 
 ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само з 
, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола не 
природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народн 
у.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једар 
 сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наш 
о да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајућ 
је, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на  
 свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{ 
ретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних зл 
о гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па 
 несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег нес 
мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише пред 
та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — пит 
да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све  
пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтед 
ах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њи 
 дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. — 
ле кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не  
у бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда н 
.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мен 
S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ће 
мо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих ш 
— „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш нич 
има живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити 
емам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!.. 
о тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па о 
ти осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме  
м се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је јед 
 бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки тре 
 ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурит 
 за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помо 
а то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод 
 У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на м 
е.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје 
е се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам на 
изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <p 
д куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се ма 
вих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муњ 
ницу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи о 
 Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, 
у долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени  
, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне боле 
, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим св 
што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, ка 
адосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосн 
7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни 
 створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би 
и?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом 
ада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријави 
 Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, је 
 мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без в 
а мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и п 
постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чуј 
бро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце пле 
и и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи изв 
г чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама ув 
оју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још чи 
ти дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано у 
 спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p>  
 јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја м 
х, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и 
— упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у не 
а целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече,  
сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори м 
е као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговор 
 стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не 
, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" />  
 ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и вре 
асвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о 
 бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...< 
Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубич 
р већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем  
е.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаилов 
 не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе у 
иком ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим 
 знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ко 
већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других 
tion" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер на 
бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{ 
они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голуби 
> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом ч 
њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{ 
 сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази 
ла и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда н 
те ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чис 
ају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам  
ли, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти 
к на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно 
 су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од  
ака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих јо 
 назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оц 
 n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству св 
{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љуби 
се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности м 
једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" 
Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам на 
 Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“ 
ког, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу сво 
ирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећм 
мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ће 
куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не х 
 и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Н 
ом тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и пита 
не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за шт 
 сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар им 
ам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато 
ђете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те с 
г?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују,  
не когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће л 
вог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуни 
му, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може би 
ајадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица 
убичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— За 
е при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немо 
м крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треб 
сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смр 
едем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било 
гима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити жив 
 <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Реши 
а сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“  
док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Д 
ила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она јо 
 немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет мог 
!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад н 
 или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и м 
 лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада пре 
ловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота љ 
ох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSe 
<hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих  
 спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
сту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка  
 Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под  
ибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чу 
ој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава 
ко ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити 
{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— х 
можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја ва 
 могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSection"  
ри свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој 
ицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим. 
ој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисм 
ејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S 
вем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети мог 
 —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пре 
сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била! 
обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше ка 
а ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма јо 
све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи 
и, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био 
Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово вр 
о, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим,  
села, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне  
ана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да  
дишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој бу 
 ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод о 
ице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми 
јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, д 
</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје  
 Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милост 
и при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд  
али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и  
 спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Д 
</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прош 
p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толик 
љах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p>  
ети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога 
задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада из 
брих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер с 
 тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам р 
 и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек уми 
само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово бил 
а, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растера 
тру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем  
кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да ж 
..{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је глед 
one unit="subSection" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, в 
утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окр 
 јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22 
поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мен 
ко тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и вернос 
 нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема  
 Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице 
 свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху 
адох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је ле 
ет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љуби 
младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао  
о у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које са 
авим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко  
ако бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слуша 
дох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме рас 
војим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад  
рнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њ 
ам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми  
 почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви чести 
 плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба  
а народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко 
ног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје н 
— рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а  
бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад  
ешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њо 
м својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре п 
 сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке 
о!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сла 
воме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак р 
on" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми  
ала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и о 
 у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како 
уда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својо 
{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} 
а писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S}  
ва два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако 
{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је ср 
јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте 
>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још  
лазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кро 
вачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада ско 
пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свет 
има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удар 
 код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно пр 
ао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не бе 
слим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најп 
до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала д 
} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би крај 
 равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет  
чунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разли 
ата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот 
 не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима 
ренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.< 
 му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер св 
м и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили  
тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је  
„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни о 
та мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она дец 
 <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њим 
у разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одре 
ој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све,  
 лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер  
крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па 
бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме  
грева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав  
овао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око мана 
свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи,  
ело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекл 
лавним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење  
лаве изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепи 
оли и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи наро 
?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи пла 
 тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весе 
ријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке мој 
" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно и 
ш се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са  
ш сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{ 
т, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота,  
а верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми ј 
} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако 
олазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време п 
век издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмир 
шљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="subSection" />  
ћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име њег 
м отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не би 
ајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, п 
о приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру  
ије кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли  
атери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој 
ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица п 
дгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву д 
огод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Мари 
 моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и  
ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра! 
могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се 
ом разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком др 
а гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или  
 добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За шт 
х нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и н 
у своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући вла 
 у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него д 
 су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају  
је гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и  
и, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при 
екоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће  
рао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам 
 јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. —  
мео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection" / 
 док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појав 
 без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то и 
ашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога д 
е среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише оч 
не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20"  
осподар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породиц 
ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро! 
ем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом  
 расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван  
учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду п 
и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, с 
х к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Нек 
но да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако  
 пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит 
о?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} 
у слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком  
јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као 
и по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох о 
 на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар ниса 
 које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у св 
тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим г 
д ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће 
Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће катк 
ас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође 
 радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њен 
заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар је 
 оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још  
мо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија < 
 су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме леп 
Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спав 
у молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не  
врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, хр 
 љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан,  
болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „ 
се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја с 
оћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта 
Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми  
а у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <mileston 
ј сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци 
а тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone u 
лина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим 
аце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ  
лији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је м 
{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек пре 
 назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем 
е овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће прол 
силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с мате 
сећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома 
 Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркос 
ивети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што 
ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га ре 
 „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим  
че — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, наве 
на и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit 
; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Тв 
е зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мен 
но, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених пот 
рти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у м 
когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone un 
изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="subSection" /> 
а сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родите 
 небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао.. 
„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом 
ете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањиват 
ирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те че 
p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује т 
не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер 
ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, п 
а, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми  
и <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам  
тровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече! 
 имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста  
свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тре 
знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је 
гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плак 
у, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече! 
ву своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузн 
ене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у вед 
бица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватр 
му би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те  
и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те  
 служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му  
као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући му 
ли нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако 
ико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двој 
писиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди 
и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетк 
врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со вр 
ма ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од  
 опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љуби 
а, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми  
убица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињ 
о ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био 
ајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како 
а се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер  
е лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> 
варају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и  
 гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је 
ета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и 
станак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже 
к пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на  
више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку 
ним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не 
ка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам 
оје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у  
 понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она им 
запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно 
 би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, д 
 — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p 
{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи по 
, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се 
 ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да 
дравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а о 
 чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек чит 
раш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкин 
сподине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидет 
они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу  
 ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да 
 с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледа 
авод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново 
е.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени и 
" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љу 
ection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише те 
стасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и м 
<p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на  
n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. 
да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати 
е ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас  
ека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми  
ом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се 
ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> < 
ти, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који да 
6" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој с 
{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудн 
мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад и 
ј постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа  
да подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. —  
јући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше 
ра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, 
, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она 
 гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све 
нац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир пре 
кчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија 
} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем,  
м, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загр 
ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава 
е јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце ск 
апитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговор 
је добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје  
ас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је так 
кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И  
је, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни  
 је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и 
ада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit="subS 
и, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам  
 те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва  
ачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и п 
 мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то 
о док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S}  
 као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда м 
ога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи! 
клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах с 
, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свем 
 <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> < 
т, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, ј 
ох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} 
 њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита м 
овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре про 
дити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме зајед 
ити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој т 
л’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао 
ови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пу 
оји ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак  
стра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који  
 препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone unit=" 
земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју н 
 У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше. 
прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрл 
продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба кри 
аше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љуб 
{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим? 
О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене на 
илно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако напл 
дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге 
као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне свој 
 Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве х 
 ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S 
 моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она 
моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, 
 Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Мили 
ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом 
мрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала ј 
 жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињах 
моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за  
 на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињ 
.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само 
 је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Д 
 бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако би 
и. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још неш 
 Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, к 
 овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју там 
, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> с 
 и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазрева 
ако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живи 
о гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу д 
м неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а ку 
над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S 
ни као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} 
} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим око 
огим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она б 
...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше 
 које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећ 
, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да 
као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других ж 
во је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она 
маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чел 
и?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливој 
е и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њен 
и мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја 
ње стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени  
дох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако х 
 волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које ве 
вим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p> 
а умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да б 
м се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSectio 
егати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да  
сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о к 
 бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек 
акви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада  
 —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што  
дити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путов 
ош и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу се 
S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја оста 
меје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама 
аше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb 
туцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно 
а ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У  
то обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими мо 
х јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја  
беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S 
нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене свак 
!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам  
оја носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код се 
 ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у о 
се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мај 
ти шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах 
Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико паз 
и ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменим 
 рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми 
тано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме свет 
рже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као  
ху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не б 
е Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморават 
, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хл 
ите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не 
мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан  
е беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од м 
едох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. 
еч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У т 
ва молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело прове 
 неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Ми 
већаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије  
“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђ 
рим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка 
рају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опе 
 <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити је 
мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити. 
станеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.< 
у мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадг 
подине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окре 
е небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа с 
 од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми може 
ко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </d 
Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која 
е речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако 
еш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је с 
ер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се вес 
ак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти м 
а, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима п 
о искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч ње 
њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ват 
сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмеј 
ивот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с  
ор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седе 
ворила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бе 
оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим уми 
а твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да 
м да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и св 
о онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се н 
ада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p 
у још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју р 
м очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као д 
итискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што јо 
же, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S}  
а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Ме 
 рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити ан 
ије, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв 
е очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, с 
м жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> < 
о сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} 
 саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем 
дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па 
ја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко  
о, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту м 
а не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да  
ности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb  
и својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики при 
лаги санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у ср 
ам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код  
а ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док  
е сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, ко 
још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, ве 
о, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43"  
ћи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипа 
 и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држ 
и од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе црк 
н би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која н 
ећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ћ 
 ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на н 
p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки  
е више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне бех 
е ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод  
и јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа 
 ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гро 
} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих с 
е.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте 
дан вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде 
 бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала де 
} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне  
t="subSection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва 
 јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, к 
Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време,  
 дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за н 
 ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у  
ушино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше 
 зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух о 
ио!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих 
много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рек 
је ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху н 
и!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна с 
и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта  
нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— 
кво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ов 
/> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може б 
ако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у 
 испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а 
оју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас  
ао облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, г 
ори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје 
сле краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам ме 
вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за 
лим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми од 
црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравиц 
не очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. 
 школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се теши 
 се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже 
ли ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S}  
у ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове 
ти, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не 
 разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви 
 Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо позд 
Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Дан 
..{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедн 
првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p>  
си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина 
о облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и шт 
/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих с 
чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене?  
, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје гру 
а необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не м 
на!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење  
зео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од 
атутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски 
 проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта 
ти...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме та 
ма мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан чит 
госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви ср 
 <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се 
ој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада к 
Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па 
 и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно  
качем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети 
<pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срц 
слони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и б 
што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче 
 и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам 
а њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним ср 
ико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да с 
пита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте м 
о бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Дан 
опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>—  
одија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чу 
покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима с 
 <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да  
а тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време 
} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју 
 ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То 
 неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи  
ирода сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутн 
ан човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда пи 
чија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на д 
а је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприпов 
 новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на м 
ега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро  
ва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносн 
о побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљ 
Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голу 
 време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје 
ени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, 
емили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone 
Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ов 
оја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, 
 коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, 
 открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм. 
ео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле 
која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p 
ошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе  
после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло п 
 к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n 
но гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше  
 ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једар 
тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан. 
о ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати 
 око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем то 
тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а 
устињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слобо 
 могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети мора 
мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма  
мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштед 
 говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод 
па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као  
 сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би оставља 
ти, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <mile 
ећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо о 
вем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим груд 
а сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Бож 
а чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарању 
и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим 
, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новин 
но, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове 
, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издану 
 се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одг 
 може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла б 
сног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама 
д на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде с 
S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који 
 што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љ 
воје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У 
у своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се мо 
ља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало 
у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хте 
 разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за т 
тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места св 
!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, д 
сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће 
да бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје пос 
ост, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто м 
 бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну  
 њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit 
ћан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23/ 
, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста. 
ечи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа време 
и за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жа 
беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет вид 
S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milesto 
епим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама 
јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам  
а и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, в 
јући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је ра 
е титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трп 
 ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да ј 
вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах ј 
едати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, ш 
—</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто  
је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она сп 
скрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена  
воја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је 
 изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p> 
дануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила 
и мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка м 
еба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се б 
осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја  
о ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје  
 се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто  
ратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништ 
ити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — 
 је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</ 
ем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим пл 
е тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је  
зе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не 
 ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склон 
ер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове  
ач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љ 
тасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер  
же, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек  
оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом ј 
а је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он и 
 пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више 
тру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме п 
 је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> < 
ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми  
ви пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад м 
сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S}  
 се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бран 
, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде  
 јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав... 
о <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојк 
ко баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и она 
 почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив 
ао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три ме 
 да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од 
оју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су ст 
шена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише с 
онити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу 
су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се нат 
 ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене.  
...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места сво 
а поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига,  
ити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан пров 
па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу сво 
ек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти 
пет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да м 
и стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у св 
аплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки бра 
 играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим 
а крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао  
е Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати 
ати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двор 
во време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи 
..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а п 
ошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам  
астир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда 
најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово 
да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише  
појице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ниче 
о волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што он 
ав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ј 
ви беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се о 
 у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада дв 
оник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако 
 сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакш 
S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" 
ђега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви 
длетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беш 
 прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте 
, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти ј 
нце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред шко 
} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што пон 
ћ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде ј 
S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се  
 моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} 
аше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја не 
и је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p 
е од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама 
оји дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље уз 
брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више там 
и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку 
unit="subSection" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да броји 
ве!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" 
а удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам  
ваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко! 
Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: меле 
ио, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то  
же, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, п 
одне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије 
ет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да б 
 очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде  
Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећ 
ћ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту 
</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, д 
 навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја са 
нтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и дана 
о ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С т 
е је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер јо 
 у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum porto</forei 
да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можд 
и поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао 
{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њ 
 вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и јо 
м за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на  
е отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете поч 
а га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледа 
е би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том ч 
и, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд б 
ет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би  
 тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам,  
 ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и тв 
ити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S}  
 код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, кад 
’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи 
него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта б 
 лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену гл 
духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n=" 
 стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем бе 
многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Дан 
, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах  
очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>Посл 
е мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то 
е, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p> 
 трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако  
 би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље п 
носну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа 
изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме 
ајпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већм 
не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешк 
 погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> та 
непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb 
рска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада 
3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас. 
ада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли,  
 темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим 
а што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писм 
роведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне;  
тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овл 
 но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам  
ко ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! 
p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, к 
е у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким мес 
они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, 
ама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једин 
ав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да 
 томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет 
аја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и шт 
и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при 
проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не  
нку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици 
га је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо оста 
 n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани 
је, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</ 
ју и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што 
себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја бе 
 се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“< 
ита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обра 
споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њи 
ађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</ 
ара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам 
амислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу ре 
ти срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрет 
 викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} 
х тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам б 
астиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По пл 
и, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више 
лом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да 
и?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} М 
 бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде 
здржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу над 
ље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него шт 
р само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да 
м с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова н 
о неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву 
 му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада 
е црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сест 
bSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми 
манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те та 
да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш ш 
а; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе  
ер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најб 
.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да 
/p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи 
ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још нај 
стра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам. 
м, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислим 
свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
сти ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири 
 Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} К 
<head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, 
одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> т 
н!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене б 
 то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе н 
уштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њ 
 је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да сла 
ма, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марин 
 ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у  
дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна 
а не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељ 
 те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим  
е беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и 
тни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем вре 
има својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора б 
, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.< 
 ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан  
 не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било  
авим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам  
 реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био 
на и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах с 
це!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан 
ко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрат 
ко лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако 
ци и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино з 
{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову гос 
ох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава. 
спојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје:  
е, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} 
нка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и 
се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они 
о три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb 
е ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, 
S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <mil 
 је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у рук 
 умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђе 
б, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сас 
!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више ник 
о повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз с 
јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себ 
њем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она с 
исам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми н 
у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми 
којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на не 
а ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести 
p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбу 
<p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори св 
8752_C3"> <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливо 
чим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она не 
а с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди св 
<p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> < 
рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а  
ише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слуша 
ио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах јо 
ожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим 
овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одсел 
} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па  
у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb 
ко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим  
!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде свој 
 „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим обер 
ица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту ра 
} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Дол 
х јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше  
 — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добр 
ине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126 
стирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је  
тише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чу 
о...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у 
а, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како љу 
овољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њег 
надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох 
досне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца 
 Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовн 
/p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како  
не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад  
м се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно п 
 удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош  
и задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, как 
а буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да  
 учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!. 
!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје  
њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна к 
многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме бол 
 шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S 
а јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева,  
 мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S}  
к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б—  
 Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Да 
где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саран 
и, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Од 
а ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, д 
 света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена сви 
цело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, може 
едах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и  
а и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима 
уо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја 
е згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пош 
 њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види 
тити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино 
ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехоти 
да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем  
сто да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сва 
 лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не има 
с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</ 
 нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> 
 Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове  
 њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а 
!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Ч 
укаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живот 
оја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S 
да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке,  
 небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам ум 
 кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене 
а стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише  
емам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груд 
 Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем 
<p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би н 
е рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа! 
 је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</ 
бави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан  
све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав  
 ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двој 
име заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо с 
Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повик 
ани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, 
емилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није сра 
се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="1 
> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} П 
рнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру свој 
јем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ т 
рцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако 
к бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Ка 
„Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млад 
 по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</ 
мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу  
коро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила 
осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ р 
морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <mileston 
ао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што  
сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ н 
убице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из црк 
ити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSection" />  
ојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone uni 
бих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан уста 
не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој р 
е веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано ј 
аспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на фери 
 не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немил 
 место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми  
ужба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; х 
ећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S 
че да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p>  
итах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је 
иповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Ме 
 госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но п 
пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</ 
о Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубиц 
у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крај 
станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — ре 
то пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата. 
атке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мог 
м се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да ост 
сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном 
t="subSection" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, ш 
t="subSection" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срц 
it="subSection" /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отвори 
аву на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је де 
Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше суз 
p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако 
јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој с 
век певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих  
Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах с 
milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи 
milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S}  
 реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ј 
ао робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је сво 
>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника с 
 је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место  
 облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и 
и на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје пос 
одушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је т 
удновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и рецит 
е и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања 
ше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу д 
отпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection 
гово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бол 
Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> < 
ћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну 
А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао 
</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим без 
удима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред т 
очинила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силн 
 и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нис 
и ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с  
 пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој с 
они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим д 
 почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“  
стром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо  
м собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с је 
лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што 
м све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К 
као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p 
<pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно доч 
во се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а инач 
{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је 
 већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми 
и ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме 
>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала г 
 и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали 
исно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе,  
.</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да в 
ојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје 
ко чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихови 
 се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Милив 
 онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши 
рговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити са 
а се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога в 
оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако 
чена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да 
и, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико 
 ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} 
 жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако кр 
но небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим 
е, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами 
 Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, п 
в свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули п 
 у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживет 
рхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој 
<p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе 
тицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо 
 изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том 
„а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је сант 
 и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том  
шлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и с 
 љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда  
 узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи к 
чем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце сво 
ешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на 
е у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, мој 
ох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} И 
им мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело ста 
ног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди 
с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сиј 
м животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из ка 
p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно ос 
аше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поч 
ао стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не з 
а као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свират 
паху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! 
мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана дес 
сно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то пе 
вена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње,  
<p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадос 
...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више  
 гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном жи 
 ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба ни 
?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога,  
беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? —  
тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег п 
је не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из по 
о њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их  
мо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себ 
да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!... 
лије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Дан 
бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми 
ом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а о 
о сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оно 
их ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме доб 
е једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опа 
о Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Бе 
 проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав 
бици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb 
/p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, 
<p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити? 
 ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом  
изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone un 
јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тог 
оче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мил 
 <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају сп 
tone unit="subSection" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу  
р; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="s 
у, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subS 
ђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач 
 већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, уву 
ду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај умор 
че ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, как 
пет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе проли 
ер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест грис 
ва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при св 
о за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па так 
а целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек  
дини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо 
ошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S 
емљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без  
че савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штого 
њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њен 
а једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна з 
omnia mea mecum porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али 
ља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ 
Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да доб 
е мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до 
лим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се 
, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја миш 
е толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, п 
едим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> < 
, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво моји 
м сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знад 
главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме  
/> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова д 
 ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која ник 
јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одм 
> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, 
S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина 
ебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још  
, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По це 
аборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што  
о. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најду 
едро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити  
 беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb 
сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а м 
о узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма  
.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на 
 собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену свој 
..{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном с 
 дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила 
 на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а 
кој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би 
унце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу,  
их лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне  
ца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох 
n" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час 
, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати  
мре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно  
њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Ми 
{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме д 
 бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем 
жном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у  
колико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да  
ши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина  
већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се  
свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у 
, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно кр 
у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрна 
наест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан 
 чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох т 
5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свог 
ма и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите 
цу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је у 
ма ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који 
, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен 
.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, по 
осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице 
одушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини св 
дањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом  
ер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да 
бог тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесм 
о смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p>  
 да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба 
много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} 
Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p> 
 срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?! 
 <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па там 
ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми те 
очнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно  
 у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, 
ље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру свој 
бро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb 
 већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати 
pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако  
је!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постељ 
и, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене 
 трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер 
јах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми,  
време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и 
ако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем  
аде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед д 
и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми бех 
се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде,  
ти или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њо 
ји већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је 
му тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без  
ута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом  
ј.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој и 
 је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући  
 да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће о 
ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!. 
/p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб т 
етати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с боле 
 кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свог 
.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици 
 ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више н 
ба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он м 
— упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, д 
пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сун 
 с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје уз 
ше. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> < 
а човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb 
м приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S 
хови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоње 
у провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ 
ка реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p 
о и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде свој 
ни ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело п 
м, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, д 
 <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан,  
тица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <mil 
 Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој 
е бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мен 
оје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад  
у радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах 
а је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S}  
ко мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојен 
је! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то  
 беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се ниса 
ох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за шт 
а јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскала 
не спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто 
мо у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S 
 сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до с 
ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмил 
 моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Он 
 да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло ме 
 Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, 
 световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која 
писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована  
 ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро 
аздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепот 
 лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар ј 
!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве  
место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се ч 
ешио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни да 
 живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке  
 дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним ле 
>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љ 
 госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> 
м њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у гру 
латка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом раста 
 се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако ос 
и!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах 
, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S}  
уги стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему  
 још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званич 
писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано  
сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на те 
ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, д 
сте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се  
 вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и досто 
штва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мир 
 срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам,  
н.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом  
е траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могл 
, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута  
 пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастир 
отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На кој 
 у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставит 
ма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <qu 
у дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а  
тисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нар 
 он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је с 
о се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после извес 
{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не 
>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта 
еле прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но к 
/p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком 
се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма 
 заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо  
одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Д 
 дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S}  
ост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити н 
 уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај  
?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло  
 ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на  
строшио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде 
Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако  
онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се мог 
ироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету  
ске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро!  
 ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох 
S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим 
 Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незна 
е тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задо 
ве одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S}  
а бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, ш 
овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да 
S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо  
ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослони 
 на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да б 
 тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја  
лих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојо 
} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је 
анко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да је 
цати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јад 
говао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И о 
{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој мол 
 да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —< 
ој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који  
И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те 
моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме в 
е празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <miles 
лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срц 
ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болов 
м да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми мо 
S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друш 
лете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица! 
смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице сво 
 да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ 
ад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем 
 још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на  
гу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, 
сећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима  
 и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малакса 
ј, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себ 
о, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову  
 о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum 
као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као 
 —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће. 
, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с 
би — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спава 
два чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} А 
 тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце 
; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па он 
S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу  
 је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек г 
це, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> < 
што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог 
ушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом 
рзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мисл 
труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод беј 
илије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p>  
живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да пл 
и полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му са 
анка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, к 
брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у ста 
p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици по 
</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мит 
лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце  
е брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње  
Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на 
, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ ко 
его до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год  
иваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену  
ј беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ок 
 па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра  
 да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу 
 ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, п 
ти. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на  
Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговор 
 уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код 
где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Из 
посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да остави 
мо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја поста 
а постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђ 
амери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не сас 
и газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ п 
мо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их о 
</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба  
 да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење 
сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беш 
 родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њих 
лено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима 
да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесн 
к су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб 
и, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да с 
ети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на 
ту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше  
ме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утис 
е трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом друг 
о узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ са 
и?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{ 
их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра с 
ино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p 
смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти поста 
мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавност 
овала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је п 
ити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да с 
ркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше 
ео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> < 
<p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! 
којну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она  
„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ни 
нас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах 
или, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а 
 добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> 
часте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у  
52_C1.3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам ур 
 Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на један 
ма својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и мо 
обро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и  
под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене о 
ољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из варош 
Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која п 
узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки 
16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим  
 осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја м 
, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си 
ватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, ш 
ако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким м 
ити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме  
ицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више 
лачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, нико 
 стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи св 
 срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> < 
о стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога 
вој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S 
 мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!. 
одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати 
ти пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и  
она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба изла 
адо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> < 
 оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кра 
 стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах 
 у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може  
 не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данк 
анка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја д 
, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се 
ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од зал 
у своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како см 
о да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме н 
b n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— 
з мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком г 
арина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати,  
нај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насм 
како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила,  
ила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При  
јаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница 
т ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> < 
ичког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најст 
у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у оч 
?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, 
оворити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један 
има радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни з 
еше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима сво 
 она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирну 
и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетн 
“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone un 
 црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању  
м, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам в 
ице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати с 
 можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче з 
оздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи 
оздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад 
о сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаш 
вана и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре гром 
орих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Ч 
ћи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем  
 приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, в 
и не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох 
шапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слег 
но мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очи 
же очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> от 
 је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се  
ећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми 
те ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весе 
у своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, ка 
чех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем  
 поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи  
 <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, ка 
оче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се сву 
 срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{ 
јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! 
 одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је  
љи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без м 
е заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако о 
срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit=" 
м часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне 
е срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опр 
се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако  
есела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и о 
е Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господ 
ним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па 
м, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом с 
 видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар 
глед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима су 
 је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи н 
т зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет  
ично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она  
2/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у велико 
м узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и  
ава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих 
а беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли 
тим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSection" 
на ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</ 
ри!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Бо 
 јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци 
м милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, 
ривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми т 
53" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам л 
очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бе 
сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено л 
је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом своји 
звав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг врат 
с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаро 
/p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је м 
уто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе до 
наче света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не прија 
о, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штог 
ело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах  
.</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{ 
одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као  
а мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што  
анкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга мож 
 — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не  
</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците  
е.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p>  
p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и м 
чита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже узда 
 поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја  
не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ј 
дно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље ч 
ђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу ви 
> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све то 
> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напре 
 —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на груди 
мрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над ж 
гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест ус 
 Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколи 
о, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не за 
/p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" / 
 „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потраж 
<pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Д 
смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу  
на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру споми 
S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени 
во моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега  
 ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свиј 
ања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, нек 
ође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p>  
своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, ка 
 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозн 
д ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и 
и била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах 
зи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удоми 
 бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим 
у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једн 
.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и бо 
дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!.. 
/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих  
да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био жив 
!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитав 
 ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} С 
исам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе  
нак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на 
> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубиц 
 јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан п 
и улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и  
г анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продир 
 мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо 
а и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет 
 Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је  
видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што  
м остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми са 
 крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца 
лом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која 
а прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се,  
друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживел 
збеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који ј 
оже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, м 
{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мис 
ве веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми по 
4/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима 
им оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хт 
оришта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим  
ш не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нах 
 пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности мој 
му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим?  
чна милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне кос 
ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да ј 
мо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре з 
 рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSecti 
и!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони 
гледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођо 
ежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ј 
а при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...< 
е становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила 
о!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи,  
о све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S 
у и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја  
лику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неко 
ајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а ув 
ст моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни жи 
 <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без ра 
а још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је т 
5" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се в 
 да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божан 
место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима 
 црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више н 
лубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али 
ед тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи п 
 гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слат 
ли и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не м 
 рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то з 
 још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као ти 
отле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се мора 
е да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, к 
ржати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и са 
 n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима 
ремена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика дево 
се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужн 
де у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену  
 меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, 
в’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone u 
 свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породиц 
нђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="10 
 бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми 
ом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека рана 
"95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но свак 
едала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече м 
огуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам с 
е сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан,  
{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти  
и?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још кол 
 што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <mile 
ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајс 
е овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем  
есносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="10 
 грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливо 
ао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо  
..</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и 
оли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи  
е тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих,  
 знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко! 
 се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су гр 
а, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цел 
слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, ме 
ош и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако ј 
ећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се п 
рце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита гол 
нас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Д 
иташе ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, 
ила још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице,  
је!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Д 
цу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно 
бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца сво 
о на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љуб 
рен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћ 
ьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —< 
ашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по 
е никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу 
 о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу < 
 заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то 
p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хо 
говора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служ 
 би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} 
Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љуби 
а, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах б 
м месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ру 
сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то  
ци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око 
 Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не 
а, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити тол 
ћ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мен 
њи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче 
сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, 
све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} 
ош не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда 
аху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Н 
, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да те 
е видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, 
е очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постал 
зреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадањ 
 да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма ка 
омањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче д 
subSection" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутр 
it="subSection" /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кр 
нас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих 
једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} 
ади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно д 
творицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
им.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, 
на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.< 
/> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и ка 
="subSection" /> <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада 
о:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" /></ 
tone unit="subSection" /> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како нам 
 ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој по 
еликог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче  
S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се 
е сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видит 
роз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора 
сећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем 
ту, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годи 
вредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и  
i>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; м 
 редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу 
нка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно д 
 споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њ 
морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSection" 
 — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У 
bSection" /> <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада буј 
one unit="subSection" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускр 
one unit="subSection" /> <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох  
 овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар м 
 unit="subSection" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то 
one unit="subSection" /> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше в 
<p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га 
ац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад  
говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дош 
 јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88"  
којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у  
{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p 
м зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, 
p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{ 
 је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постас 
 те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</ 
и ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи  
а јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на  
пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде,  
 нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој  
о свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манаст 
 да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плави 
пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p 
p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже 
могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе  
p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви  
рог пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као 
и приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59"  
 тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити 
оде ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> 
срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се и 
ми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести 
још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју  
 црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих г 
, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим 
ја би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером свој 
орећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као д 
 с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „ 
ико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуг 
ла, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она  
о вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на ме 
да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је 
 земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да к 
ву спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми 
јим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да бу 
љах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми  
 <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ва 
 да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како м 
 његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем 
лимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену ду 
о јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да  
сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на м 
здравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих ин 
здравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћ 
гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које м 
} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да  
време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и ка 
ах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице 
И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када с 
ријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако наг 
 узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и о 
ворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, т 
молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како ј 
Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, к 
дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време  
 <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми  
tion" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледа 
Section" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме 
у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гле 
Section" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жа 
p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много 
е са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета исто 
ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам там 
 да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепш 
/> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим  
 ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ћ 
у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем в 
 који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо  
 срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми весел 
тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није ка 
 у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече  
та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо пла 
} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен 
 дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но о 
ће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за  
 одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и ј 
!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S}  
ао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у м 
и пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста вра 
рце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се испо 
 за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи 
анем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тоб 
а!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене 
одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у  
 стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} О 
 туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она м 
када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постељ 
ило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div typ 
 плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суз 
о пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка реч 
 хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде бољ 
 лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог 
аш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир  
ђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, 
ли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се 
јах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату 
дравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, ка 
ли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако и 
 пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме  
! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако 
поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone  
.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећ 
 /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у мој 
ше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја,  
ари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој бу 
 ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l 
Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до ста 
е морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писа 
јим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја 
рећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер б 
ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад м 
а, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Д 
да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то  
ј много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи сам 
! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме ш 
ота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S}  
на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, 
атим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не  
 ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за к 
 манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од  
 својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и р 
асвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније с 
S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим  
се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —< 
расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полак 
нка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што м 
ио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радо 
 као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да  
 у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да с 
е срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу ос 
там сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плач 
/p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје зајед 
 се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то  
ко заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S}  
био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја 
душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p 
и.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми  
ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг п 
 кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чин 
 n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која с 
 и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је  
волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи 
које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити 
м се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун н 
рже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, п 
уга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељ 
{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се  
 милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обуч 
м по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој  
 у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање 
о тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: та 
рам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није кам 
 И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са цели 
 кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</ 
и живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, 
равити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле про 
твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да 
 и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти изб 
 јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим 
о дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радо 
ви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они вес 
вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам и 
 а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени 
где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним уко 
 већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и  
пак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створен 
је, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опро 
 и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, се 
у сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо ре 
 на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} И 
е,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозор 
 госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема  
а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина  
рави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу за 
<pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умр 
S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли та 
то је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, ожи 
дима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо 
гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p>  
p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. — 
p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишља 
оведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све т 
другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па  
в беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љуба 
престано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да њег 
сле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатк 
/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати. 
а се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синут 
несох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има ј 
 се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да  
ругчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора 
е да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш  
Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод 
, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, 
?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих ра 
и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу ника 
мање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у  
ога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствар 
ва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочил 
детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, б 
..{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије 
о ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. — 
учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још м 
бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као к 
 време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан пос 
авани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и  
а кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опе 
 је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</ 
 кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко на 
алидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко 
 <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Да 
/p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница. 
е.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше 
{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих ср 
а навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се  
о пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнод 
ш оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да 
х у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да  
 рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> 
м бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко. 
лонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је дост 
 бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи  
расно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за шт 
у спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} М 
тим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и 
ре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих 
 и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Д 
а својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, ка 
 оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадо 
 мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми  
е брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао 
и своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном от 
естано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце  
 да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па  
рилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ пом 
ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме гла 
ремену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на зе 
ога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, кој 
о постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, 
га беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима 
трине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам  
м људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем 
 стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све 
 ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб мој 
и.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш  
ах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе  
 своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но 
 ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мат 
овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на цел 
еће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете 
обу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али у 
! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља  
 какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу 
стаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мој 
 цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74"  
 ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у 
духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио  
е дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени  
<p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, п 
<l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам  
 ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узе 
свим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле с 
ицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочек 
би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим 
место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињ 
его речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа  
„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој  
, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равн 
беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег ре 
/p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, 
ведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где стану 
ио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме  
 опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници. 
а и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену трав 
и крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ниш 
лим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на ср 
дох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам по 
и.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у м 
ре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S 
ах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и уп 
ишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и ср 
Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, ка 
"139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на 
о, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се  
о још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати 
ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветр 
д свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и стане 
а будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и 
<p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком 
ицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољн 
S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Б 
о га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни 
латки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене најве 
 ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног  
им, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи по 
лимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам н 
розно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лет 
ећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени  
опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њи 
ли ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голуб 
ох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збого 
И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само д 
гледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љу 
ем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да  
овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела ск 
ла и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим! 
их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit 
бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мр 
И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана,  
то име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашо 
жем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима 
 виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита нај 
аму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој исприча 
151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако 
 „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У остал 
прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не 
знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка да 
еђени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше  
, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћет 
, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{ 
с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p> 
..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песниц 
 <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти в 
адох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p> 
ца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„А 
нца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> < 
 ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треб 
ели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми 
 „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и са 
ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>—  
леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n 
гу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на једа 
 стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се ниса 
, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрес 
ако ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S 
 децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је с 
ијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло,  
чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше та 
а управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео да 
е црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, кој 
! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори 
ви.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаш 
на звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех 
е остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новце 
едаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам. 
p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали 
и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући до 
 црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на 
њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим 
ише никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи  
ко су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним л 
у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да  
 и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, ј 
ледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="su 
суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан вет 
спеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ф 
сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила,  
="subSection" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, 
живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> 
} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се кал 
 тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, к 
 сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шт 
 на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле с 
што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале с 
мало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свог 
ајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека,  
 беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који доби 
на мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући 
1</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео  
пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете  
а тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам ка 
 га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зел 
ов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, 
, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик п 
своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер мој 
ако <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а ника 
вим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сув 
десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутњ 
уза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћ 
 море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну ж 
х приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој так 
против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзират 
а и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, је 
 Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже ра 
у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где ок 
м да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи и 
своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Ч 
иво надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељк 
ећином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S}  
ти радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљно 
е, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је ле 
 дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који р 
а мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSecti 
лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како в 
 му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора  
тано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и 
та беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, пос 
ати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и  
{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте по 
 колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што м 
риповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљ 
ако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него ш 
како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма ј 
и дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Г 
нута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље поту 
де се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" 
, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко 
о несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си  
ица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, 
постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој го 
, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта 
дном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, 
радох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповеда 
пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{ 
 рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мр 
села, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако 
уду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} 
аносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору ве 
 ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће 
им приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом 
n" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беш 
огод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да  
..{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Та 
асвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз в 
 још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не раз 
 напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше 
 како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви 
маху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запа 
 сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје 
лаву окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају р 
а и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жа 
о више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко 
олебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару вод 
 гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мис 
 очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не мого 
15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је 
аде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом  
 у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{ 
} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и 
ећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема  
 то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, ка 
а да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како са 
здрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и  
S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући с 
ба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао ужи 
анастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја бли 
сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала 
добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ с 
ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привл 
ати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у 
Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p> 
p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов так 
и је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам прове 
 издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као 
ти, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро  
рењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покрив 
 сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако диш 
ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица н 
тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је ту 
што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан 
јање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја м 
 собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Как 
 јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; 
два те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче  
Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света р 
{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пусти 
беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која  
о, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да м 
т, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и приј 
оћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што  
ржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, та 
S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то наум 
лици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: прич 
 буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, 
ље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <mil 
се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стрич 
{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих р 
} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сад 
ве јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико 
 да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све 
ти не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка 
њивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих 
ца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада 
гао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, с 
 може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани  
ро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако 
а и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако гр 
здрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблист 
већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, к 
ји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој  
одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца  
осети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене 
обу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица  
к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{ 
, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љуби 
свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имен 
ан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, 
дма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — 
сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на из 
ет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и о 
путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У т 
усти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше,  
 и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђењ 
<p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први 
ах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго п 
ати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке  
 ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава. 
екох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног  
ени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздра 
пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет 
них тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам  
ута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим с 
ве несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/5 
 онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <p 
е.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасв 
, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече!  
тадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога стар 
моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l 
ваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме г 
м, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S}  
се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне 
p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем  
тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио дра 
one unit="subSection" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много бр 
one unit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће  
tone unit="subSection" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, 
оме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко зв 
ице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне но 
 /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њ 
да!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им р 
постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немил 
ђе та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу,  
 путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се  
у моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <mi 
Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и весе 
морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној;  
<p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим,  
исмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке  
, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и на 
к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p 
ого лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог жив 
 могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection 
к знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита? 
 избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свану 
 ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју. 
свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се  
а роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кр 
проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSecti 
лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све 
та врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле осврт 
не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад п 
ако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <milestone uni 
ти, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на зем 
ој радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће  
 ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше,  
не очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру т 
За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</ 
 и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, 
истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје бе 
воје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Т 
које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатки 
и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’  
о увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице ра 
срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку свој 
/> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мр 
 данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим д 
еверило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit= 
грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја не 
нита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да  
 срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад те 
“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове р 
ка јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи свој 
 пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам нич 
ок ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, ј 
ијатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чуј 
срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађ 
могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма  
ватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод кој 
о ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како  
м плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{ 
асвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S}  
е њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда пла 
лику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа буду 
х, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном  
<p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје ц 
к поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље  
ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ок 
ескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к 
> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени ниј 
а; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго 
на вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више б 
инути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <m 
икад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми  
а једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави 
стир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се нада 
рне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па  
 зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p 
/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, 
то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мисл 
едну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у 
слим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то 
ући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада 
ко оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро свак 
анас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину  
и ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала,  
о за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрз 
лио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасм 
шина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да 
 напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немој 
 па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <miles 
 — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, д 
„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног  
них очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи м 
се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена 
, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, н 
ад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра  
а другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени ј 
 дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био 
ео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Он 
живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а  
</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суз 
јах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок с 
могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том о 
атив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Ми 
мислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код ку 
бро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздрави 
 да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга  
, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплака 
ци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, ода 
 за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но  
 разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p> 
иде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке 
 би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за 
и мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то с 
ођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошл 
е, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Н 
суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се  
ше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и 
{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ј 
аве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ 
 како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа 
а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSec 
ође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје пи 
ртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома  
смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — ти 
S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира  
што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах п 
ињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније  
, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госп 
м у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело кру 
свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да тр 
.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви т 
вети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на нек 
видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при  
 А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра  
ћи изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с вас 
е помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога  
свим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех м 
својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах же 
 ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{ 
дне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајућ 
рестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах 
па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сир 
идех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију м 
м већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде м 
.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на ј 
упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга м 
рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и  
 моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не 
е.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка хода 
ед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре,  
ко људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје г 
едаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је не 
 на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је бол 
, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих зв 
 мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је  
мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време пре 
знат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме пита 
вет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љуто 
асвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми  
а видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па  
своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој о 
е.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој би 
="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се м 
, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, кој 
а са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци  
претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и сла 
е једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сн 
затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде  
е моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој ист 
 спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити с 
ве своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуш 
а.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n=" 
зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни 
44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с м 
х се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отвар 
<pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене 
говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку 
ко нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ух 
воје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и 
n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не 
кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О 
убичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој ту 
да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву  
ма и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се 
то у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — —  
обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој су 
дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мно 
уди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала  
порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних  
ким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беш 
епше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; 
иког нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда  
ме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако и 
. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам  
ка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она кле 
 празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијат 
добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> < 
итивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и л 
<p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог до 
и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга с 
и се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковањ 
ред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом св 
бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци неп 
 радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех 
 рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво те 
осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког че 
а усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене  
 ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSecti 
та: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину: 
/> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно ре 
ци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не  
, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје 
 као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како м 
војим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p 
је им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да 
дна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не бе 
ам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писм 
озденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми  
у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати 
м је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети 
ајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <mileston 
а је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, м 
едан дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек з 
лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у бол 
 <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то м 
 јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јо 
груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племени 
ти и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђе 
док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак 
м у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исп 
 Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету. 
 се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким ц 
повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сест 
 по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан 
!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и уми 
Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и 
ива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалос 
ви, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, 
и ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико т 
ирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дај 
 тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Ј 
 сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Це 
да ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђо 
 лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, 
е дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла пр 
тио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milesto 
 бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, је 
жи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром р 
ло изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати,  
има оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S}  
 заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећ 
; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} От 
 умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност 
ад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресл 
трептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по г 
pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да  
аше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> 
тан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О  
ам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми м 
 човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије лику 
мрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта  
не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче с 
рају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отвори 
рв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варни 
 падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да поб 
утим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахире 
гледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете,  
дојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у 
болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше 
ј глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то  
Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима  
ико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља 
, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црн 
ву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> т 
јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзирате 
рабро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бо 
и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вест 
ађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирот 
, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко узд 
ти ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма 
изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени  
е своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се  
ЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА  
ћу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> 
АЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</ 
 /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржа 
!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S}  
еше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone uni 
стаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре,  
е, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри  
 n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице 
 /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу дру 
ру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели  
Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва  
ми пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да ум 
еној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection"  
ише пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте 
а беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гле 
ћивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p>  
штање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и по 
јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш  
бе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим че 
м...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљи 
 очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је к 
 могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер ка 
а кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крс 
ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора  
 у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, 
уби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ  
роши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих к 
данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се 
 ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех  
ада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла 
ном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улиц 
ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце 
тира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и  
латке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше 
75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p> 
 па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо ср 
, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не 
 и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи м 
 на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на 
тадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да са 
е, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика стр 
гобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка  
 се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене 
е ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици  
 један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв  
нага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од ку 
 шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су м 
етио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље 
д вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми ј 
 трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="11 
е, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам 
Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих с 
азвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши там 
bSection" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши,  
т свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет 
анастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То  
и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле 
платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа 
и пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад 
нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвеће 
земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до т 
рио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} 
надосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још не 
.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да ј 
> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сј 
> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</ 
н и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети  
сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у 
 облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој 
исај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се в 
огреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који ста 
 мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S}  
ости моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" / 
павицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за  
а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На 
 имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим  
 и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} х 
ита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи 
ти на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S 
кинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.< 
 гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма 
елу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако 
ту женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости,  
ати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли пр 
 Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд од 
 Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме м 
} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{ 
 посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и 
 Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, 
ом тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone unit 
за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу 
 освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговар 
м, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплак 
себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко са 
чију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> 
{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је ср 
крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако  
S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова м 
ео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да ж 
ео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још 
n" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем  
дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику од 
 ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине д 
ам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone u 
 њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писм 
Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу  
вно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збиј 
аше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да 
их могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављ 
bSection" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше м 
о оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели,  
икад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n 
 чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>М 
м помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немил 
а да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прош 
Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да м 
мо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; о 
ратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равно 
/> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротиц 
ад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на стол 
е моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с т 
не садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прат 
једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на мест 
и к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а м 
е, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пај 
ој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum por 
огах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ —  
p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми  
ion" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову д 
ion" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много 
p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота  
своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ 
 сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна 
рњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски в 
 могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости,  
своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени  
роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет зад 
 спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше гор 
 примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — 
</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој  
, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше 
оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу  
 у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибиц 
ер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p 
страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на у 
постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико го 
оречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели бож 
м својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је у 
одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим 
е и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као н 
због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је  
је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима р 
то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах 
им: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем о 
да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти ч 
е одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нем 
иће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од ко 
се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду сво 
 и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, 
ајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета 
ам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако стр 
ди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи  
 морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да у 
био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, 
но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звез 
м госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разго 
вим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред д 
е стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га друг 
на с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточ 
а остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, 
пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а ма 
ру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Дан 
ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи 
 одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па 
{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се ст 
д ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам ја 
ником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову 
b n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег  
удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, 
лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше оси 
анас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{ 
в, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S 
еље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, о 
ину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и до 
ако ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сања 
та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не,  
коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми ник 
тињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, ј 
д не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгриз 
ом некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу 
 утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху теж 
атном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољен 
х јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у с 
кви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речим 
мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу пр 
о после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је ота 
, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих мо 
а себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би  
то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазов 
корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити  
бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам 
аше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно 
} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, п 
е треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше 
з живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног  
неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим при 
очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо ј 
х на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S}  
ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беш 
пет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам 
с се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а  
стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да 
и, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле 
лако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је 
ко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако л 
кочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве 
убичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit=" 
 ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко 
 упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар им 
 тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој р 
, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад 
о прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још  
сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце  
о спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Д 
већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Н 
.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: 
с, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо  
ао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада пре 
, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана прос 
сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би ре 
 мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопст 
ко не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за са 
 да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, н 
} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благод 
 груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче  
и <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна  
и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао пос 
, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит са 
та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p>  
и стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} 
е такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече леже 
чи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар 
очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="8 
им оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те н 
и та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше м 
акони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши,  
х плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуш 
, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој п 
 ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро  
 бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба 
Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> < 
еће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...< 
 слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту ка 
мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута ле 
...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он  
 поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <mileston 
аше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из св 
ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема 
вде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати 
ицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/ 
у живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S 
на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премиш 
мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда 
, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше  
 већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег курш 
у амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју  
Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепи 
 стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и див 
авек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се,  
вако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од и 
 пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка к 
пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мал 
звестити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С— 
шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на  
ка, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу висок 
а мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S}  
адајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беш 
Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи поглед 
ејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ов 
досмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше 
ате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и т 
вим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама 
.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И 
рчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде  
 новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим  
оплог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да ужива 
оведаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас 
и каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S}  
није и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру сво 
и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја по 
х на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако м 
е, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пос 
весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи 
 никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, 
осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, 
е: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове 
века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; ви 
унила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде пр 
а, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме н 
дма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба ул 
.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше,  
уче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње 
с дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако 
пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде,  
 своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И м 
ој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку,  
подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижн 
ет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој 
 Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу  
погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени 
да на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сир 
рајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу м 
 друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше 
ледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шаре 
убав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вред 
{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он м 
овим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <p 
 се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њ 
а уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, ка 
рањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој г 
љености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никак 
вог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив ра 
 таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунц 
арати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гроб 
бе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин 
х пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у кој 
 Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с  
 земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с  
ом си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и 
S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, д 
 зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} 
 кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— 
стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љуби 
ви већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у 
{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући 
а кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја 
е знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се  
 волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама 
 Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати 
жа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гл 
а њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће 
 састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n= 
 и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љ 
о и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и 
е сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! к 
 гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у лас 
 <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење бе 
 тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад 
{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако  
е.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлег 
ролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{ 
ута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на ц 
 видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер  
ратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех 
сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости  
ст, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме на 
оја се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранат 
ћ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S}  
Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, 
ега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а з 
ичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утис 
једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љуби 
во неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестр 
еби, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, м 
.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас мо 
 а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за  
?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге 
ини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка ј 
ливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данк 
таде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада 
црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући 
<p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не сме 
уди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жи 
Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћ 
ма, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка вр 
 Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људ 
смо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да л 
 које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Как 
ко га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S 
, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног  
зику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пу 
бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у 
алим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега 
Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате! 
том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам 
не, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи 
провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње 
у добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма н 
о ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с 
 умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} К 
ти нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а 
ећ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди ту 
 бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добист 
и и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, 
 којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, 
заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста 
од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио  
e unit="subSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у 
тати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и 
љезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пре 
ађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па он 
а и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек до 
ављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти и 
ас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} 
икога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као  
? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје 
на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крад 
4/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка 
нко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заје 
 ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем 
ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку 
ст гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дозна 
ише ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда  
крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p 
уди већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манаст 
, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиро 
“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се  
е, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружн 
гла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/4 
и ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изиш 
 живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сн 
ити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!.. 
 бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкода 
 беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега др 
едрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох ско 
пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке  
сам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам 
ако се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно 
>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чуд 
 отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих м 
жите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се ниј 
још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увред 
>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.< 
дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{ 
 уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S}  
ше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од  
 нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовал 
рцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb 
?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступит 
 ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n= 
ледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече ј 
а?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, ск 
 ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне б 
 себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу с 
за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми  
 ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе 
з порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мај 
> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати н 
не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добров 
га много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од  
веће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толи 
оче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле 
а, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће свој 
свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих п 
 мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ уп 
ас је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох  
у.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан би 
е, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине 
евоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом 
Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срц 
х у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, 
о чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледа 
!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме м 
зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак  
, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10/8</ 
мћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе  
 морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући јед 
јаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груд 
и небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом 
не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вере 
и те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обр 
Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у 
!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачу 
е, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но 
ло ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и м 
с у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читањ 
р своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него 
јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још  
вај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми п 
де ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептат 
о?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету оси 
ош једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца п 
хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n= 
само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} 
 бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и ма 
ј, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} С 
бље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О с 
 одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у  
 дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пош 
адох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двој 
ла живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху зл 
tion" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и 
<p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се не 
 ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и  
 се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на м 
ве своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку,  
 на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати так 
та људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо 
="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то с 
постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје 
ш не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зн 
ке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих  
ове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голуб 
убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} 
ој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице  
з овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих м 
им сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи оп 
а мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући т 
Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n 
а чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом в 
оћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом 
рв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја 
 /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца 
а тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да с 
акати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога  
“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, 
, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од 
ану или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пуш 
сти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мн 
ако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на с 
их липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се 
ити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отв 
ј тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манас 
има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше 
 јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, 
ин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, 
бу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих 
пајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада  
еља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га ба 
убица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гле 
ас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али ка 
 могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ип 
и зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми  
шав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме  
као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, д 
тки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје. 
бице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али как 
 „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, д 
ачни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone 
шаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које 
е куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али  
 па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— в 
чи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње со 
b n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цв 
итав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ног 
уђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву н 
m porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни та 
 том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестан 
ешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а д 
груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S 
дселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет о 
и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим 
ласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је та 
тати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржал 
> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, 
ене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit 
огао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љуб 
ећ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет  
дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред  
ати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посма 
ла, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове м 
 нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n=" 
ора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно  
 љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је сво 
 у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми б 
е као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у 
се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког  
те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч 
 красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене 
subSection" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило 
ом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек 
 грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви  
ласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у ј 
 је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Ма 
аље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустит 
олико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи! 
> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на с 
огао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати. 
ако је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином 
 дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек  
ца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге:  
вде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> 
веде баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у ман 
, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до т 
ад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, је 
о, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полаз 
у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> м 
/p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити 
ћ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у свак 
најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дођ 
 ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} 
ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен н 
од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не м 
/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу ск 
да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако 
ори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема в 
исто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог д 
када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати  
</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати 
и часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме  
мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам пла 
 онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо ни 
бична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше 
о беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и  
еба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико п 
оже Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај 
а вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да 
ма мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, как 
/p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S}  
нуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, мо 
Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за 
а данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а  
’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом 
дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“< 
ити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко! 
т све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћ 
рила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене  
 да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, 
аву, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим  
 срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јо 
зговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године,  
, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у  
ога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме  
 слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као ч 
н ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад 
шем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зелен 
д тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам  
им као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав при 
 овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гр 
о сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с  
„божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да п 
 она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижа 
д мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S}  
 озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и к 
д верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету прес 
, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> 
е други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави са 
} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце мој 
ion" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него шт 
} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска 
 рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је прип 
 ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прил 
стиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више з 
жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто,  
а којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преж 
јој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир 
one unit="subSection" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза 
S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, к 
жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С как 
сташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, 
е ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, 
 Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се  
ру прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том поче 
ко тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као  
ј кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако умо 
ачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну пом 
мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника. 
 рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад су 
о и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно 
„Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S}  
о око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем 
и груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе 
ивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и те 
мен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на ус 
 или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам  
прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе д 
 тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соб 
а као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и диг 
 као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p 
це беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на зем 
 и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем  
 паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те так 
ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар  
.“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи н 
ању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем  
<p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно,  
стир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлост 
а бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, 
стадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После д 
неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо  
половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми  
а било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше 
ига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Б 
ницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам  
ubSection" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бри 
што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала 
престано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ зна 
и, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и  
По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомил 
беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово 
гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен;  
, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајино 
 тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову о 
тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...< 
 у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бу 
ео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако див 
 се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створил 
, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине 
дех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а с 
ишта и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем с 
раху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништ 
 за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце т 
епо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе  
уза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за 
 јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="subSection" /></p>  
 ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S 
це и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
прати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу ж 
ан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо 
о веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S}  
р бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих  
ку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које  
онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди н 
ди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, ј 
 кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit 
иђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S}  
па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сам 
> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким дано 
воје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као м 
и радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.< 
ан и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело ч 
ио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима  
 очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред  
у, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и 
лу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољуб 
трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се ра 
о у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и  
Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа,  
навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми 
 тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли 
 вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с  
ави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се позд 
е дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана 
“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за мо 
ојим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не и 
ровео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени так 
не суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем прест 
 страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! 
ари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступи 
ао црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то 
 црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као неб 
м некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су  
плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја мор 
одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки  
 то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у 
цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће! 
 настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, 
} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо 
ј башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„В 
љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два л 
ижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте ку 
е узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога 
 кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје в 
та, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ 
, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у м 
доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, г 
 а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} 
сте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте 
ведаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом  
на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене г 
nit="subSection" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда к 
р на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> 
ли божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мен 
, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, 
убица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене 
и ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај,  
ах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави  
азговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви 
че.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако 
свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака 
ђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како ан 
> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше 
 Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах  
аш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Д 
е!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти сл 
 n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве о 
м својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку виде 
нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јас 
 бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</ 
 тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како 
ше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у 
у, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо на 
сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спава 
не јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у кој 
лаги Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да 
не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вил 
 одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком сме 
аде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“ 
ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, уви 
 цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше жи 
ху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ниче 
тирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љу 
 и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за ме 
ају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више 
у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и са 
102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О  
те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, к 
ем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па 
 не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голуби 
слим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико  
а господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих мес 
ким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим с 
S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} 
загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSection"  
ошене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.< 
 срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се 
злечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина ма 
} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћ 
 и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <mile 
ти штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone unit=" 
ам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано  
 Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шт 
иратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове прежи 
е, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем с 
реба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Би 
ине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест дан 
оно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опрос 
у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађа 
ли ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече 
биће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} А 
моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" /></p> 
на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, кој 
 Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће м 
аде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се 
 — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега та 
 у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>П 
абележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се раста 
цу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хи 
мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздр 
{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да 
 кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" /> 
S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом 
 све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, 
мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?!  
зничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој  
јах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати 
једно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред  
за.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p 
145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече 
о је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p>  
же мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питањ 
мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми 
 се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред та 
спођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико зна 
> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни над 
p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да 
 чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше м 
ако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, б 
ећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би  
олазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, д 
 јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milesto 
ако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време се 
ве лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—,  
а ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} О 
онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/ 
х, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, 
, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и он 
<pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, ко 
ло „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја  
м ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ п 
то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда  
ојим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје гр 
било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе  
 већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхта 
усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка  
3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио,  
вим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери,  
 не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине  
Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помисл 
 ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection" />  
вам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не  
тано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако  
Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати мо 
имну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штет 
/p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> 
} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то 
арам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја 
но је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су  
едан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очи 
 не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један 
 но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{ 
мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих 
ш отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!. 
у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину о 
ренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> по 
ечи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> 
једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у м 
огу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из 
о би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао д 
им и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно 
ушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и гр 
Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l> 
адржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем 
о живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тих 
јући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече 
д отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза. 
аде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гро 
о <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кућ 
стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на кој 
тов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе об 
ити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп 
а зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене 
о је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и 
ати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то  
ко збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени  
е очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце св 
 сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он ј 
ху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разгов 
глед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође н 
 немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадо 
где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти п 
и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, је 
 вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме уп 
сто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блаже 
оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и 
ући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано лет 
 што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни с 
лих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и 
хо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у неб 
, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај ве 
је.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо 
 и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми с 
 што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина се 
 свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи 
 јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и зла 
весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица... 
ци, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба т 
 тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не г 
а више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="subSection 
сти!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој леп 
 ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но шт 
Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих о 
гу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида 
 догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно де 
тарост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју ни 
х добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и 
м!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срц 
саше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце  
стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, ко 
следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре  
 ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одр 
е мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection"  
 на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше м 
прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим прот 
астао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да ш 
љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{ 
рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте 
 су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих на 
 ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестр 
 ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силн 
пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и до 
 срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како б 
едаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с на 
и и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је п 
е признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, ј 
рим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу 
она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко  
.{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког ос 
чех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, д 
а се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер  
ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S}  
ешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још  
 ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као 
очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први 
лу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше  
зиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, 
 већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђ 
моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате  
убио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Је 
а ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави,  
е у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћ 
хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, ка 
 моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љуб 
јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, цр 
пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми р 
ко је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење 
е лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И оп 
каниш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја беј 
е љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стал 
држала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја д 
лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше с 
и већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће за 
умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство,  
мере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да  
тим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели 
оро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стар 
 које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемири 
в дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустињ 
 прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је друг 
 Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, 
{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми  
с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} 
весрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочит 
гу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, 
еку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је т 
доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме ве 
ама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> 
је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми  
 по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као д 
што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели с 
 тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру сво 
 орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства 
тка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени ј 
љиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме  
 скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n 
>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркв 
о доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а п 
и, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећн 
ам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p 
> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да  
 дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља  
одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватов 
братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене 
<pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред ск 
в, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погл 
у нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да 
" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појави 
разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да  
 и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с  
а собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се н 
<pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве 
о.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која 
учност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певач 
је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S}  
Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао 
лог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, 
 она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена 
 нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно с 
 орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмо 
за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“  
о се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на  
 срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте  
 писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца  
 од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да  
е не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа м 
е из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбр 
а се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О  
 у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато 
о је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као 
еме непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да  
ко га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи 
{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам 
овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — 
е сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој к 
моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живот 
уб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мен 
, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ј 
 опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. — 
у да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи 
м не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада м 
им на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да у 
е мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, тв 
жећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да  
> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебњ 
свим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом  
ета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору 
јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој о 
 <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад б 
е!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да дос 
сно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица 
 бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не  
шину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? —  
и се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу  
11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не б 
 /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бит 
и, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помо 
рујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још 
Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све 
одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало д 
 удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред т 
 још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Тво 
ем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мој 
 а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога с 
да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи  
убави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сл 
, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срц 
 узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги бо 
речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби уза 
срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ и 
/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка  
и ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене... 
 А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо  
врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи 
 на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те м 
сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си т 
б и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љуба 
огледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох ус 
бљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љ 
 Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би и 
 немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љ 
челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота дан 
вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си 
сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> < 
ом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој  
та на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер  
еме ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када 
ацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје 
 онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срц 
Section" /> <p>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако  
ма; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом умори 
гом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По то 
а на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзир 
ком.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, д 
мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју леп 
радио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу ст 
амо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и  
 дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код бр 
рника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом саст 
 моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад пр 
павати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S 
од куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим  
анастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако с 
драву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то  
} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и сед 
раго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло при 
лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка  
ити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milesto 
 собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој 
 да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе 
 осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет р 
15" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не 
/p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38"  
им; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња 
ма њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која св 
ко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо гот 
мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па м 
 очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох. 
близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} 
S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S}  
?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих ј 
 и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми да 
 њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећ 
и, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љуб 
ако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу  
>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а 
уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Гос 
да имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце 
о, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и  
ешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек поч 
док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не  
. „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима 
е ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да пла 
 n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{ 
њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„ 
еше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу;  
управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге  
ачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита м 
ањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хлад 
 прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необи 
’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увиде 
 се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна. 
и бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диж 
же остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би т 
радоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.< 
више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <p 
!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине 
p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја 
 и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога 
 је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; в 
ог предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде  
 бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати < 
жава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цв 
и свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>К 
тву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако р 
то беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојен 
ао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним 
ај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох  
чи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Ре 
љубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p 
реће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи.. 
павам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док  
" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село 
н глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љ 
цима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да 
е бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, 
тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за ти 
гу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти о 
, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце 
ерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољ 
 сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p>  
ам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели на 
 Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише по 
 /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} К 
и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} 
жно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме с 
е од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето мес 
ку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох ј 
исто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену го 
о устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод 
ако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели 
му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши с 
 при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и  
ливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </text> </TEI> 
не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Дан 
Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари 
том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно 
 Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само ј 
ди, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком п 
нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав д 
 сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио с 
 се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре по 
 није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
е одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем 
 стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, к 
арочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ бил 
хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Е 
о дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но шт 
ивот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и п 
 ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам 
д сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p>  
орам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми 
на имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити! 
а су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па м 
ба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешк 
 на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећ 
" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите  
ва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми с 
 се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обој 
тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше 
о потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па по 
воме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} 
рицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манас 
јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим 
о бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ћ 
 као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="chapter" 
 са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су  
/p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им 
акојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другариц 
еш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, оста 
пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у п 
p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре  
улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обиш 
ен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у 
олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо зај 
 је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело 
 у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из црк 
отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете осл 
бу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра  
ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представ 
..</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она 
ти своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну сво 
и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> д 
 оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се ум 
им.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хо 
емена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце 
 /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НО 
 с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто 
ио ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" />  
отући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осм 
на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан  
слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца жи 
у наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена 
у, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога нем 
 прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати 
мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздрав 
еше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, 
нако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан да 
 анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мис 
шта чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне доби 
..{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И — 
а ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје,  
 за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> < 
 би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца к 
ати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој 
иш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и  
к пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех п 
ац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је ве 
ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење 
из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, ка 
 с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи 
 и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће  
 могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толик 
ље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је ма 
а заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у 
санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данко 
утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у 
у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58 
 како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе п 
риге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на сво 
зач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За т 
ше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! д 
мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди з 
 n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих ла 
ете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мо 
во пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани 
ешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Нек 
и се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} В 
, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним  
о када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум сво 
еколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А ку 
е, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p>  
 поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну сл 
ар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S 
оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и к 
тадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не  
 Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста  
 спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и н 
 ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Ка 
bSection" /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело св 
а њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико 
Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу,  
ности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно во 
 сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то ниј 
ом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан  
У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам пост 
окри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече к 
е Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби д 
го и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промен 
е даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех 
им, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када ст 
љах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је ч 
37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица  
дем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и н 
и!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи с 
д њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, ни 
 прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим  
сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник ч 
х неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо че 
узимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се поглед 
а стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, 
на беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка. 
 среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" / 
 мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица  
поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох ј 
јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предм 
и и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живе 
 n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешав 
 ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цр 
је ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло  
дино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а 
Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на з 
а себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да 
17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, ј 
, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше дру 
шао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да 
и сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S 
одајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва с 
са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам  
за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхт 
својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено наја 
 помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да ви 
дна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих мо 
реме тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле 
 могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па 
 <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна посл 
д туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то 
рих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче  
екоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад  
то беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и 
видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</ 
ох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само зна 
дубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастир 
 <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад  
unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женс 
 пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{ 
рска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисл 
>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легн 
колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо 
ј тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно,  
т отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Н 
 посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <miles 
собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том 
ац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="subSection" / 
в дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је  
трже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жа 
 своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах 
војим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам по 
hapter" xml:id="SRP18752_C1.2"> <head>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао м 
hapter" xml:id="SRP18752_C2.2"> <head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беш 
крено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њихов 
 све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи 
 је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми 
ла на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} 
 могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле 
још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било 
васте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадо 
 с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије н 
l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје 
АБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛ 
ђоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом увере 
ва, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?.. 
ица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и  
м смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не м 
.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо 
p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хте 
ли мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“  
теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихе 
мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње в 
 често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми оп 
егови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утеше 
тихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да поста 
а ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} 
огу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - 
ам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се 
 молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А ј 
не, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам  
p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> 
наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гр 
мађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ цел 
 која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што  
ко толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љуб 
 мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих  
а се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо н 
 отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим 
неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb 
/p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених прија 
Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већи 
нам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се  
мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени  
ре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у  
ох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици 
ој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми ј 
..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она  
{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па до 
к ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста 
многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу св 
е, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаш 
, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и о 
 она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да  
ог?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да  
оже да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова има 
и у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све м 
и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако ми 
нас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје 
 узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погл 
 овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да до 
ко разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч п 
 осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, 
, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити. 
 јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Ј 
ђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" 
<p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече 
"140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућ 
ладу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући з 
т љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, 
у настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSe 
 рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љу 
аваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одр 
ван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако н 
ко мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа м 
 Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> 
уго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гл 
донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје  
на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извини 
е не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, 
све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек ва 
 Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир 
дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жарко 
на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчи 
асника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С то 
а једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само 
е и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељ 
</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном мо 
ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође ов 
ујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље  
тајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта зн 
S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родите 
и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да оде 
 једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „За 
сретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе  
ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" />  
у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће б 
 једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потр 
ку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> < 
држати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима леп 
тељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да б 
ве већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у 
а дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша м 
а миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; са 
нутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И сам 
ке, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сеч 
па будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми 
а моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја  
ка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми це 
да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и  
летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њен 
> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једно 
све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од цел 
за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми ма 
памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад д 
 толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с н 
ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Ни 
ше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише с 
че болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да 
јим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким 
е к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="su 
трицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје.  
! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари,  
о и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме ста 
у радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Сла 
аква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светло 
анка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у сл 
више очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши 
ко ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме  
сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинув 
читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а 
ао каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S}  
и само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и 
 осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, 
га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„ 
и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта 
речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и 
Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело бић 
чи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв  
но Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и о 
, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и  
ити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S}  
{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време м 
ка нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и доша 
<l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..< 
атима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо 
ах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али про 
 на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Н 
ве речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и н 
сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на сто 
а се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста  
<p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p 
 отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{ 
а махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“.. 
доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не  
, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — 
и машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг 
 закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало и 
!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироч 
ао из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздр 
 но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на о 
 никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стоти 
азих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођ 
адост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни 
живео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како 
а стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико пос 
о што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека,  
 живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, 
>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пу 
миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, ко 
ећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p 
ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости 
а.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа 
 вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташ 
у, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве проме 
pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и ра 
лико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на 
, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p>  
ним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца м 
груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем н 
м, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна  
 и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као  
 речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да глед 
 већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, 
ао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме 
р вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.< 
p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекне 
ма је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку  
 /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, ка 
ђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво н 
за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весел 
„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морад 
 ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру  
 /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без 
х и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ј 
в показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте 
и.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда 
 и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је н 
речем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице! 
?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко 
ји беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од  
ји човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да  
 је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да 
 увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је те 
њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја 
, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме њего 
ајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је врем 
ом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена  
на, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост,  
стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумњ 
о дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што 
у помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћ 
ели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће  
у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једно 
а!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у ли 
подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блис 
ћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки 
ујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ћ 
оје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се  
даром ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у жив 
ајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, н 
онављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то  
но писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit="subSe 
е навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успа 
љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су м 
је непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У то 
ве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја 
које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> 
и мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устр 
t="subSection" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише? 
то мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком д 
тим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињс 
као...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да  
а колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог трену 
ио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <miles 
моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а  
ш нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадов 
а мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да  
поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испуни 
!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи 
наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да 
ме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и 
, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било 
ох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Ниг 
о.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то 
ђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем 
ђу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, 
грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплаш 
ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам  
дући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из с 
 стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми  
, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веро 
љи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да су 
га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећ 
са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Поч 
 песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је  
и.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше м 
видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замоли 
?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али ниса 
 да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја 
ишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које 
оје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим 
омене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији ч 
но! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S}  
 требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећ 
а би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме б 
се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случа 
у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови доб 
 малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно цар 
{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се ду 
{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитни 
и срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздрави 
 n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који  
 ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се н 
/p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{ 
их у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби с 
ро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате,  
м; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу 
ише не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је је 
мислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не 
о вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах  
ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах 
свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку тво 
њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје забо 
да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И  
ах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме 
 Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошл 
х <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ра 
ек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене 
ико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је  
" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно. 
 кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раш 
исмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у м 
} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да  
ас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улиц 
мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поч 
ечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми  
свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узб 
омантичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и д 
у пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако 
уршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им дра 
оје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, ника 
се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S}  
га смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима сво 
тим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још  
 најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго,  
Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у  
прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гле 
ца има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравил 
ше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш! 
Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа  
би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толи 
е туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што в 
 одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутни 
еживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад ј 
радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост  
о груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клеца 
вако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер мо 
 ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем. 
тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но 
дне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини кор 
ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна  
још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога  
анке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад по 
кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако ј 
јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S}  
 мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна  
 јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао,  
адио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад 
е наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S 
дете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она у 
 —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српск 
; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно с 
указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање 
<p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} 
t="subSection" /> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта 
о доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, је 
{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку  
то сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам  
бица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и  
у; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу  
још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове послед 
 У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него шт 
 ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, 
p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} З 
 сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те с 
 љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао,  
ије могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје  
сти.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно 
лавно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p 
 са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, б 
еко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси треб 
а, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох  
ох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну врт 
 и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће 
ао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би 
бу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе мо 
 пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак на 
{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих 
се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи 
 Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисав 
ем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као ј 
а наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и  
ти почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи 
гледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет  
вим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче так 
<pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да 
и, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала 
 поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <p 
{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!. 
„За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог 
ица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, ј 
рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца пол 
ојали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у 
оја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође н 
авље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова ду 
ијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати  
уга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у св 
ги добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не 
емам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <p 
е и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" x 
д удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мно 
 пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мен 
ам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју 
Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма 
едали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи 
 њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срц 
 Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па к 
 што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног? 
и?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама 
 тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која  
азговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће  
 и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на з 
вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и  
а пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уј 
{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здра 
ко тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан б 
е, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога н 
е и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе 
аше зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако туж 
е своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <miles 
воје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много 
 пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уз 
ад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit="subSe 
речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну  
Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљ 
јте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} 
 њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или  
8" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли р 
е несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упу 
 је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" / 
и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким к 
 ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо 
мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јо 
ца и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> 
а, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, 
је мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, ш 
 да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас 
 са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим ко 
и и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне 
у, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином прова 
д свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час ј 
сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринут 
<p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груд 
иком, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам нек 
беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p>  
ота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи  
служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћ 
тиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манаст 
/p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави  
оћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као  
и бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали ни 
о, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми в 
ком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало  
о збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напун 
 тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог н 
ица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> 
за не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понав 
Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа  
ећ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има 
tion" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, д 
а одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма  
је: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом 
адањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и  
твари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum porto</ 
.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно од 
анила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје срп 
а полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах оно 
ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто 
о у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone 
 писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, д 
едах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чиј 
оји се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат 
о и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSe 
х потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце 
Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек наврш 
ох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта 
ко ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш так 
овати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужн 
ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи 
авно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече 
на кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, 
у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — б 
ара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене с 
осте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неиск 
бо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене,  
воје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи 
ка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје др 
лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих це 
је груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Х 
во може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit="subSe 
 створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробиш 
жење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу 
равља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила 
а Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем! 
м лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и п 
не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће  
до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав,  
мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро  
е речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веом 
 румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лиц 
иница, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да м 
о си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знад 
 Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се 
е сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марин 
тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се на 
 кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља п 
но на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце  
је воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће. 
ти.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, 
а!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене не 
 да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку  
овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S}  
још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која од 
дгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни 
 и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, 
и ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма  
 тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb  
д ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне пау 
н, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се о 
еше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> 
ејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласов 
„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер на 
бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава 
tion" /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једа 
елом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја о 
ећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, ш 
ру, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и  
ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Су 
и: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у п 
 и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни 
 хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и  
вета, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n=" 
ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Поче 
 беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем т 
срди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, пот 
, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад 
сником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколик 
бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сад 
кад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" 
ла, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох 
 к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену 
 свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не мо 
госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као 
нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и н 
 се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милин 
крет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада  
има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима о 
ни, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S}  
и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу спом 
едајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи 
 моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Мој 
ох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми ј 
али; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам ј 
 своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плач 
а ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} К 
 сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, до 
епрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то б 
а, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себ 
p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после 
а.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p> 
уци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радит 
Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у м 
ећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех од 
ада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и 
појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на 
елу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Бож 
пријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестан 
нуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSecti 
а нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање н 
 светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете 
ним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао... 
е цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и боље 
угог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћа 
 грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако м 
сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што 
<p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз  
два сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поре 
и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље 
..</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколеба 
 невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру 
знежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSection" 
у пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манаст 
p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица сл 
звршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и ра 
 у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и  
стадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Доб 
има паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна 
{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер < 
у се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ пови 
ше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту с 
, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако за 
плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плак 
, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну 
е волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим н 
>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га ј 
} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„ 
 <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} 
ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јо 
та паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти 
свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастир 
Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже т 
гуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе до 
 спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми с 
а се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми  
еговом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем н 
асом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми  
у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јеса 
мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се 
ром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — реч 
 расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из бо 
 поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљд 
а, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим  
ко не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи пр 
 вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара 
ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост мој 
ити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну < 
стаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем  
е пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше мо 
говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво уз 
1" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на 
у, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што с 
 али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав м 
им у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срц 
сних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и пл 
акуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо 
мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу  
а и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност,  
 ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог с 
ету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја  
} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати,  
ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу р 
и би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упит 
 сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, 
ћи ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Сла 
могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говор 
 кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После 
, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким о 
ма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је воли 
аздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако верол 
ти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођо 
лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} 
ли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако 
од ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да 
ао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то ј 
> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало но 
 Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако  
Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми 
са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дош 
видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: 
ише да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на јед 
..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку. 
е било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за  
мела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја ос 
 девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му  
араше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима моји 
ко нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе 
 <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у о 
слио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу речен 
p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир 
ан голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб него 
S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми пове 
ea mecum porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не мог 
о поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није забо 
Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика т 
бици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар  
И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећа 
ојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <mileston 
креном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она м 
у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако б 
а, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S}  
е ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при 
, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним гру 
м бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, зате 
Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том 
 и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше  
уо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја ј 
 покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово св 
астависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад ј 
морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} 
а ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати  
адни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је тв 
све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Због 
и ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Бо 
 човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection 
 па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ  
/p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао 
год зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на ш 
Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кол 
 Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајч 
ђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, каза 
ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе ц 
.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи,  
 рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и о 
 оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p 
ужи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S}  
стадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох 
у и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад 
о, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова 
ао што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затво 
а у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се  
 својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и од 
менике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга  
че тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} 
ад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји  
ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је т 
поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прили 
 на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а к 
но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица муш 
а и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се р 
алим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уве 
ћи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не 
и неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — р 
„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело,  
, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Ил 
дан ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, је 
— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, 
етињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше 
ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути мо 
 ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јад 
мо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p 
лико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једин 
уга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њи 
говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми че 
у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се т 
 често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго в 
ира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе 
зрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има 
у и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> 
оворила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи глед 
 упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човек 
це непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p>  
стирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> с 
p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као не 
та овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела 
 <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што д 
, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи 
м ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше 
28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као дан 
S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit= 
е „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше 
и тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могл 
ини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опрос 
 још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју наро 
јах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце 
, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана п 
мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девов 
и тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јо 
ростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, је 
оја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи у 
непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срка 
и проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукн 
обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Д 
 мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам ниг 
да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржат 
м ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није треба 
ед тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх  
о јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему то 
сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, 
ћи; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја с 
ем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном  
ирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако ти 
не, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S 
о мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим з 
аплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно уз 
т бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду  
авила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлаз 
о преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанстве 
 како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро д 
> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи 
ог села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{ 
бо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSec 
 што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хт 
 увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љ 
настир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} 
јом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадил 
више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким  
вршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, глед 
м пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно,  
анко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом  
 доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и  
 и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осе 
тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише су 
Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја ј 
ом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „ 
з каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, 
вољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је је 
љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, 
 се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на па 
ћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу гол 
ер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу стр 
е Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и 
ји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи 
 ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S}  
У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морам 
ве и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је  
ице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига нес 
но и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да ј 
р ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у свој 
е неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси т 
се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га  
 доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се дого 
и осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиш 
опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, ка 
itle>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадо 
м.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао 
нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се  
„Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало обол 
таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело 
и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, ал 
кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела уд 
еде.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, 
 уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како 
тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам  
и проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени  
е у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и 
а.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" 
!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milest 
ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да 
тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје 
 ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми 
, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде  
 Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прил 
ри том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се  
а види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, 
 тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо о 
дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари св 
стајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као 
Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда 
и моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загр 
ћах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах 
и рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима неснос 
 задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо. 
 ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и 
својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S 
 последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се  
рим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и н 
ак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац 
 гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла б 
ому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако 
ј наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се  
 које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди бех 
дох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту ј 
посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мис 
а се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу глед 
 ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја в 
сретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох 
ам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме 
помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савла 
имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—,  
 онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не о 
вари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S}  
 могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заи 
{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете глав 
ја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од  
> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пус 
ди својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек ж 
 диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ак 
е око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и поглед 
p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S 
пушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна миса 
тражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <miles 
м главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко 
ву смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше 
 ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо  
ако ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="subSection" 
 беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме св 
ва свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер на 
би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући 
ити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па 
добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате н 
ле подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у б 
<pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па ост 
своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледа 
смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше раз 
 моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје! 
ица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ... 
писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће с 
 Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за  
цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак заз 
ам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја 
То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу 
рцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена 
</p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чу 
ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо ста 
у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим г 
и себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — про 
, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone un 
ета тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још 
тлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“  
ста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <miles 
и!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно би 
} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из м 
одине.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана  
, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може 
ко ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <d 
се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер д 
те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сут 
њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођ 
ибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба 
 теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле 
 се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n=" 
моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са св 
 отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit=" 
ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће к 
ене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!..  
јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, п 
ли игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло насл 
гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света зе 
дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестр 
очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно с 
е сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на доб 
 у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи  
пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у ч 
а? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе ос 
ше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ 
сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи с 
p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је по 
 вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам  
ијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из сл 
 о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга  
о се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас  
за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је ш 
 и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога 
умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и ма 
стаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добр 
 изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора нав 
те!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знад 
{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на 
> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео 
лико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово н 
је!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</ 
е.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми доне 
о што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из  
} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадни 
{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.< 
тигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра  
 Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник < 
>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан 
собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да м 
авнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине  
чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох  
и.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пр 
 готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе 
ано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и сви 
ође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао о 
розор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако и 
анас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, 
е и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде од 
ас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{ 
о пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме 
нца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и ме 
 пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи 
огу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако м 
ше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће д 
!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он 
да скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гран 
тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мај 
="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да 
ба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ов 
! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лак 
м?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати и 
> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру п 
исмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, к 
ртије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом саст 
, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајко 
ле подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуг 
та на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозни 
 што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајко 
речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако ст 
"45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Св 
мије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се  
 стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао,  
ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, кој 
пио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обра 
, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milestone un 
шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење дос 
ао стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли 
 цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <p 
 се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек шт 
оју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом с 
но дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој  
, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми ј 
ји се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обру 
но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, 
 ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом ман 
 па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам 
>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се с 
ајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чи 
се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се 
дње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити. 
д радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице,  
д радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, 
 нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред пол 
сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настад 
манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се  
>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих о 
е ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" 
 тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за некол 
погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>П 
Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао  
ивети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На 
озвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице пе 
>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здр 
 кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данк 
Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би би 
х до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао 
се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одр 
 мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то н 
 се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света 
дна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога 
м да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа с 
ога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љу 
адан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу  
да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит 
 <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и п 
као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, узда 
ој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питањ 
 да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зим 
 јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми 
е Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се о 
 ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би тре 
ити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тич 
оју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љуб 
на ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S}  
ер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме 
узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озб 
стано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свет 
 гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учин 
велом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека р 
хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немил 
ло, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече  
, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам 
 ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" />  
обри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. 
једно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако 
уди, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме 
то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{ 
пет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше д 
ити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине реч 
о ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе н 
ећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим по 
ада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па у 
 Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је по 
отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста небл 
сте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави  
на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико трену 
 и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном прест 
ше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претв 
грли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао са 
 Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па 
питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуг 
ј се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, д 
 ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех  
од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком 
олу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми 
уђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> < 
а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{ 
 груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а  
 гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли н 
иње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади,  
ејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млек 
ице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и 
оге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче нес 
ем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма 
очи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одсели 
срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p 
т ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам  
ије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од 
ке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двоји 
а је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чув 
 знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака р 
е раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њом 
о са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се в 
 да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111"  
слећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се 
} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојк 
удгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама 
почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и  
о на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!.. 
ет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, 
њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за 
казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био леч 
 имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио.. 
у, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, шт 
 стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што  
м намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу 
 бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади ум 
о облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="sub 
ху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати. 
духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то 
уго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да 
 да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да по 
 бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да са 
ност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у 
ревари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене д 
и, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња исп 
едаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бо 
манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По 
!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!. 
 а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако слад 
 ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако 
окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родите 
иру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе ма 
дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео зла 
жати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да в 
то ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро проле 
 да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену б 
тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!.. 
 малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као 
тељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S 
 се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и о 
, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу  
 боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него 
топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет пост 
ица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до са 
 Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим не 
 јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l> 
 пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на 
 обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163 
анем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нов 
 ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити  
што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је с 
авати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако 
>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде ка 
p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, та 
лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за с 
о је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изне 
немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми п 
немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чека 
 <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бо 
p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако 
<p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Так 
стир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} С 
едени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији  
2_C2.1"> <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад  
адојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугод 
"subSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико 
у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме  
вио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <p 
 у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узр 
ам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те 
е све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, 
е, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па зна 
ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица о 
 мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на но 
ам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох  
ад, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита 
е, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSec 
нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу се 
Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преж 
, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше н 
ко много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три  
е!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек д 
.</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми 
е горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мал 
дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад  
је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит! 
> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намис 
дре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу 
е.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе  
о је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави 
моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима жив 
па ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још  
верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говоре 
 мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно 
, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде 
а руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, 
<p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, мо 
 сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да ствар 
јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих 
нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе ж 
ојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мис 
оћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајн 
ек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ицу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те н 
богом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p> 
 отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S 
овести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ чет 
ак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја 
о добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра 
/p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све  
е ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу 
{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S 
се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p>  
 премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на прот 
пет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше б 
рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S}  
а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Не 
ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да м 
да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох  
здарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по тр 
="subSection" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку  
о пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} 
њи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубиц 
н.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се 
поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, 
"> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет годи 
t="subSection" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да би 
t="subSection" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде неснос 
t="subSection" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија с 
it="subSection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче  
nit="subSection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ сту 
nit="subSection" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у  
је одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" / 
аћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мен 
ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све леп 
а опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на  
 мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци ов 
ужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сар 
ман, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О 
то ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох 
ч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беш 
 за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута  
вај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone uni 
сника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="7 
Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: в 
више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова 
 што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Д 
луђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је нај 
већу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Нарав 
 друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене,  
 ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да  
ох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да 
 дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Ма 
осмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој  
ен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те  
а лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p> 
="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да 
т на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини нав 
> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обра 
И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кука 
им почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је с 
ох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се  
пет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год 
ћати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и ле 
на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара о 
во чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мен 
="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше так 
мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу 
 сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <miles 
е дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као шт 
> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћа 
p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n= 
еба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: о 
јом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шум 
, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје 
куљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, јед 
ар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лош 
им, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрад 
 млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња  
 Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам  
би веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивн 
виках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један да 
аде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> не 
 тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!.. 
а да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ  
х...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да ј 
 За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан с 
ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подзе 
 сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам ови 
 миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} 
е је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</ 
беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од с 
} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју т 
и!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, 
еђу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> 
њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину 
 на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —< 
тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не по 
државам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми 
ош да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме с 
 плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да 
 јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече  
тискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но  
ејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па ш 
кох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ћ 
 — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред те 
где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако буд 
 па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у на 
ебао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, 
истој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје  
ве добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу,  
м детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца поста 
је Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи саста 
ком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу в 
 завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти веч 
е задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер 
д она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело  
а свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми так 
 сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, д 
каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив 
<head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде са 
г нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од г 
е бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеле 
ер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда б 
као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; мили 
га судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у  
 срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хте 
ђе ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осе 
о крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја 
љно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега в 
ћи на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на т 
чи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала  
 то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би т 
ругом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Г 
 црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећ 
е знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока мо 
заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је  
на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв 
рхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих мо 
 мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој ср 
 мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на чел 
лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих о 
њене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у 
да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/7 
и, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи 
ст своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, из 
ица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, и 
одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми с 
 а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућнос 
, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <miles 
икога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у ту 
га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усан 
 „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S}  
исне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се н 
 с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што д 
итељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свог 
ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно 
не црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} 
 плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> 
 тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах 
.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„ 
ући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, 
једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да са 
одила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, т 
 рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
дравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас ран 
 већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из 
ема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то 
је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедниј 
 да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад до 
 пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо пла 
су!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb 
после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да 
и непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би 
ену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и 
отив сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не зна 
та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, к 
ивети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!.. 
 пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати 
ако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она ни 
с види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем  
— рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шт 
36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љуб 
приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви деш 
сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем то 
ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њ 
 сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весел 
 бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ва 
ену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз цел 
их полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и свак 
} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> < 
тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело л 
као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи  
ље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снов 
 сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије 
26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милино 
 да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, 
и радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>А 
е њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко! 
ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених 
вањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гво 
 јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гроб 
, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер 
 „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не м 
опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се  
ено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као 
 сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ  
одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити мо 
атити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе с 
луб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голу 
ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече 
 постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга 
е при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и з 
етлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да н 
 одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За  
 главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шит 
 видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба с 
о још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено  
х јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав  
, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљав 
{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама  
p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда на 
аде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми 
 којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет пр 
Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше к 
као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чуднов 
ала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би м 
} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n 
сет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадг 
оменут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну  
о и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучен 
оше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те 
сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су м 
е се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко? 
<p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пе 
га несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, д 
сео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за дру 
а једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што дру 
 уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада  
 ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p 
угог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ва 
о необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ зн 
к у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном  
ве жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти с 
1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаш 
 су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у в 
у ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога посл 
рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те 
 да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди 
Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа у 
Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, д 
би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим 
а њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од 
е чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још ниса 
асмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је 
а ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе  
</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни 
/p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано 
е грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје 
а киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуж 
оји сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна  
ћи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и засп 
ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А 
 непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете п 
м оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" / 
м по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи  
 дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде 
нам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом ба 
своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће м 
аше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху м 
је, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све 
ренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и  
у с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/9</p>  
аву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Р 
аг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше 
 цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, 
о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле  
таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} П 
х звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици,  
 тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSectio 
ешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавл 
питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>О 
иког уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се мо 
орити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да  
ео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, оси 
 а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху н 
ева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече оч 
 тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то 
ути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — ре 
и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако  
јпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, 
итати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим ис 
у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој  
њем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли по 
 се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n=" 
ненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате?  
е са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задуж 
та не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13/7</ 
ој мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још нем 
 прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу 
амо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit 
ебо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама 
ет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити  
> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ни 
 је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p> 
истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би м 
/> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да  
мам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време 
дајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За ш 
е ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води 
м: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних т 
ако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој 
себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, 
ити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче оп 
да тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма  
је рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и  
беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клон 
 оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног пот 
клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене с 
 опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно н 
ира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што 
 крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, ка 
е стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада 
ости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада 
и онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми из 
 Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љ 
p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упи 
 пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За  
 необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод т 
.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванред 
це дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и 
ма жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Н 
Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји  
tion" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох 
ction" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хл 
ећ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од ст 
subSection" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта  
 /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да иде 
ако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као  
есео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, д 
хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетн 
и се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела. 
и је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не ка 
еко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јаднич 
одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, как 
лас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало 
} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу 
<p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њ 
bSection" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S 
и да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледа 
своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све  
дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.< 
као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох 
одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и мат 
о груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу 
бу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео 
 поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, как 
доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школ 
 беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као д 
е мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини  
ас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може једа 
осташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгуби 
знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још ниј 
а ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући  
ва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох чит 
 а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жал 
ање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и  
бе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се с 
о јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах  
ласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први т 
те чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју  
а ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У т 
 отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка  
е топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини! 
же! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може ост 
не суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се 
пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако  
 могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу к 
ас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Ал 
 беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда сл 
 <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, ј 
се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добије 
у, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — 
овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја  
<p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невољ 
а за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој п 
 најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, мог 
е и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете 
 где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> 
узе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће пос 
рају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар  
 /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је 
сника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први 
а извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..— 
 је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче 
о и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочуј 
 које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати раз 
о носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверит 
, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи мо 
ђаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, 
 да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуб 
 буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други  
 с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годи 
це озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и с 
ше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох 
као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико м 
а ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> < 
утра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при о 
 и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци д 
 изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко ј 
о небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Мој 
а видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не 
one unit="subSection" /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји доб 
tone unit="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како 
гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох 
поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео! 
а изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чу 
бу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, д 
pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мен 
> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{ 
моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близ 
љиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> 
ам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то 
 умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају  
естро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучк 
век много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам  
ше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену? 
да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од гл 
е? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но нем 
до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беш 
ане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том 
мете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; м 
} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота ј 
tion" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, к 
ољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедају 
, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа н 
ubSection" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, н 
их груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за  
 него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша д 
укама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је ње 
 и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="1 
nit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препо 
 слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина 
 на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на ј 
.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S}  
ао да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар пос 
ш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{ 
!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ  
 Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела пр 
тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке 
о твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад  
 могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, ба 
р си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p 
 на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p 
о претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} К 
 помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љ 
небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Гос 
д знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} 
ала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бо 
купило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпрат 
 уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S}  
о тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где  
 срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких да 
} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што 
ло зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p> 
они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSection" / 
 ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S 
о одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к  
 тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S 
 као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио с 
 књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед д 
е говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас с 
р знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који 
о, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Д 
. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим 
 n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да бу 
у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу ра 
ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ ре 
ени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу по 
је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, 
1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи 
 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам с 
гу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог па 
 Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S}  
а машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустит 
!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <milestone unit="subSection 
ше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам? 
друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да 
м помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја кра 
оја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам оп 
{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!. 
" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у 
а смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми 
х непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што м 
о, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што  
на, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неум 
 гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} 
 угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој нава 
та не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бој 
тавити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стри 
а тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Д 
м свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSect 
ер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја 
, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поруч 
ање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на г 
м бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам  
о пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам 
/p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> 
Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље у 
о је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пи 
 <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не  
ш сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „ 
еје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да 
бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и 
ани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и п 
бро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone unit="subSection"  
ма! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ов 
 — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита м 
ледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајн 
 света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ! 
м грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако при 
 но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам мора 
ко, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубиц 
у 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод  
еткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао 
их сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црн 
и бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи на 
било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —< 
е помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb 
едног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу  
м данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, 
ш знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново о 
ост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и 
а свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Бож 
 у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што бе 
ти морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, ка 
сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се м 
аве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око њ 
адила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би ко 
се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Н 
х ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим љ 
 урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је  
 блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам да 
гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су  
 тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме  
 Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плак 
им и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} А 
 тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне  
 сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како  
ста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свак 
on" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадн 
unit="subSection" /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на 
и беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у глав 
гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>28/3</p 
{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што 
воје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећа 
беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад ко 
{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места,  
у вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око ман 
опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублаж 
 голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по свот 
ем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја 
гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка 
ао да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних 
ио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у над 
 мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као как 
ина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сироти 
време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, а 
све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
мо једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред врат 
и, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, о 
 много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене  
 И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} 
договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно 
у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки о 
ивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова 
темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам м 
и се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, х 
 не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога см 
 сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо д 
че несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то с 
сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да ос 
м главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако м 
да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како  
, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за м 
тадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше  
се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Госпо 
и у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затр 
знати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone uni 
побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогу 
це весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка  
оје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Дан 
 то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан хода 
изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви 
ра госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих 
</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да поч 
 ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла снос 
, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу 
м себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства 
а спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицо 
о рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, 
 сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи  
 години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма  
у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, 
никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи није 
 ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мој 
 ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми 
име, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер 
Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас  
 збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одгово 
..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ниш 
“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читај 
ворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира 
ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним с 
 надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учи 
 једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} 
" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, з 
да пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле с 
ао да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, 
 памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома 
 Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} 
 и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше в 
и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што с 
бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путуј 
о ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста с 
ко сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано  
ли кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се 
и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он се 
то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке  
бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..< 
себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати 
Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда  
 изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или с 
{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p 
сим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра  
сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поре 
стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за нед 
ноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} С 
ка, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам 
еше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица гла 
е нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успом 
ји улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословиц 
д се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма он 
на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак мла 
ци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности 
е велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом 
естано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milest 
ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" / 
нога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, 
 с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе уда 
е да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђ 
го великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака,  
ало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја поче 
...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот  
 хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам 
бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко са 
 времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ поста 
 ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један по 
а у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим  
ригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се  
рце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да 
и, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста пос 
 тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећ 
што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и п 
, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним 
дом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milesto 
 — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и с 
.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мај 
о је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} 
 ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећни 
нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу  
} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} З 
 Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубиц 
осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби  
{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заусте 
д обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати. 
де на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у жив 
ше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита  
свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам 
ше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и  
 куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати 
 на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, г 
м дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и н 
 остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје с 
ено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних посл 
јом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после  
адосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од д 
ама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection"  
ико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више 
ешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“< 
тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да 
е једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да 
 доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која оси 
 тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и  
 са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До 
ласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSec 
 хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше с 
почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине и 
 ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још 
, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог бр 
ако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми с 
 да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће п 
 тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу не 
како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мат 
се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28"  
 тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, 
ност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће 
д остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се  
.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовир 
> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је са 
реника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудн 
ше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при 
, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја  
уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли ос 
 једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опр 
с испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, о 
е море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду  
ше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Д 
52_C2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, д 
ошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза 
и ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти 
е будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{ 
да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бед 
ста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам  
е на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок то 
чима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опе 
еда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="ch 
бље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах 
 наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу  
х и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред  
тано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана ч 
 очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и прит 
 може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет  
лаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге 
ут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се ба 
вет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, 
кла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како 
ти, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава 
ни треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па 
везде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и ту 
резао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни зако 
а после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зраци 
у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим 
ем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неиз 
а јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="chapter" xml:i 
ија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајн 
лутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помага 
 Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах < 
 досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећ 
ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се  
ерујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно  
гох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот 
="subSection" /> <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав 
ања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живо 
ледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се 
ако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе  
 и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће  
, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још 
него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у ко 
омислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не  
е наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога,  
 које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а ова 
лих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</ 
и била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S}  
е срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где 
ко речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мен 
 бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан,  
а тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку,  
и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" /> 
 хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове 
те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> с 
На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје 
јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сут 
 како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет 
 остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и 
а!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора 
је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце... 
{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу так 
ива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста  
 молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосм 
 сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S}  
це на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи к 
!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а к 
аху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оч 
ама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним о 
а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма! 
чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте? 
зненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна < 
це моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, ниса 
ћан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави,  
ојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања 
сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше м 
е црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, 
е, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољи 
ено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно неб 
их, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако уз 
на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> < 
љи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледа 
век предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <mil 
же један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим 
воје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе же 
је црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне о 
среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на мо 
 Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутк 
ећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним 
и своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко... 
ода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну с 
вучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође 
обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да с 
а ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући н 
ељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио 
што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене  
укама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој? 
к савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглав 
ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S}  
е наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје  
те тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> 
сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном 
та све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење н 
е своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње  
bSection" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зо 
наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истер 
 и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе н 
!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> < 
све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и 
 — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек о 
ава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то но 
њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ов 
гу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продат 
 изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом  
ем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно  
ху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, 
и те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се может 
из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући  
етеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Дан 
беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мен 
те!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свог 
че дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубиц 
срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје 
т омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад 
ени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омил 
е!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али 
!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на се 
ећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, 
вних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <miles 
дним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми 
 њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није виш 
главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко  
и празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се  
скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми са 
е у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога пре 
е ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод стане 
 све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, 
окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће 
 ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја 
и јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе  
а још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Ал 
 из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до л 
на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љуби 
о јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодн 
воју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим 
ико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост мо 
 речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима П 
е ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља  
и, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем  
тко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен  
ђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9 
х урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време  
м изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих  
 оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као  
усти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене гл 
зе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12/8</p> 
 чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} 
и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје... 
погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушај 
 што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7/7</p>  
 нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда жив 
ати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да озд 
, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати мог 
ћи испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да м 
 срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја  
вај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако 
 моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична м 
нем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по 
 на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно и 
 Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> < 
заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit= 
сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће  
владао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се мо 
— рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то врем 
{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута 
до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих  
 и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме 
њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
а на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко с 
ио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер 
one unit="subSection" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се дана 
one unit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већи 
 помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав с 
е постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше пл 
уга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>С 
ам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје 
="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који  
ати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p 
 n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p>  
 и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</ 
оћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с  
а певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох 
чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави  
е ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И  
упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па к 
на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S}  
ћан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и ка 
аху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти 
стано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде ре 
свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја беј 
а знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“ 
а и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном. 
одина 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам о 
једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и 
беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме о 
а дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме  
Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачу 
 час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како ј 
биљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође св 
ла и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{ 
 вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још во 
м тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако 
 и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависм 
ренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки 
} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега вел 
 се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и м 
ижило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту ку 
е код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо ба 
гушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје располо 
уди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе р 
!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се  
 рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним 
а беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бир 
ој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу н 
ко исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишч 
ошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих г 
оне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме че 
 што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бр 
! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а  
дино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој н 
о што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с  
опио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој 
у и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је 
ад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а 
истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане стан 
страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен! 
ао нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе 
по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“  
рхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто 
 Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и свој 
 ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за 
далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих т 
а Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носит 
ћи да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да по 
о рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
оји вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} А 
?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> 
тавити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама сла 
 то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах  
Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино 
е „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би т 
 све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с 
унчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер  
И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити 
оје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечер 
адох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али нека 
помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослони 
 онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде 
хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћ 
ју њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми  
ом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста 
д бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у се 
ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени  
 детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неко 
 иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети  
 на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизв 
ђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ ј 
суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и њег 
тити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>М 
спава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те ре 
 као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме тв 
а то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се  
невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајк 
мен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо на 
 кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћем 
ивна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бог 
не Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb  
 па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја  
 учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, к 
мађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах 
сли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше  
је руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи. 
акао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету 
 ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и  
 сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих  
е полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при с 
их лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно  
ним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих о 
ива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају он 
осподине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му  
за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд  
а тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва ми 
а званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицо 
од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек  
 ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ  
сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у ста 
 и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме пом 
 којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, к 
е ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p>  
лубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ј 
није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно позд 
год то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и дост 
говори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није прове 
а у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја би 
нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S}  
а озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у служб 
м ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове послед 
едаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у  
оучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <p 
та!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те оте 
 које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда 
тављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда 
 његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов мл 
 свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстар 
 и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не  
 беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам р 
ледица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мисли 
у кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и  
ма свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече  
ију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо  
ам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам мора 
куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава 
 најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста 
бичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и  
утњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одгов 
 од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мисли 
адра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом 
нети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако та 
је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога  
огао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да 
вему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више  
ога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и ра 
ивлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се  
илом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст г 
.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњ 
ђе вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећу 
ер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме 
 ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — ти 
ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала 
 бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, к 
 опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу 
 анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако 
ворити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод за 
 срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове дес 
увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну 
ати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме 
тити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb 
 искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу  
ичији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{ 
S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бес 
оћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију оста 
ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме  
ом што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико тол 
и је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снаг 
си само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држ 
} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико  
че: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онак 
дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накн 
 бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој бла 
кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе 
ај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао б 
ни труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да би 
ом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста  
ородицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи 
ако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душ 
и то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом в 
 плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати н 
ког нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба мн 
сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удоми 
ама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Шт 
е се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари  
 а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буд 
tone unit="subSection" /> <p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе 
 бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да 
остељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога  
муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца 
6" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме 
...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти  
ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна мој 
сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за 
им к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам  
 тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам  
х велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} 
наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкат 
ро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине сво 
 да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати 
емојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у с 
и, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S 
ика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до 
т лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загреј 
имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца 
ди, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом,  
им, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то  
свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: 
тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опе 
а удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега про 
 спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано 
дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се  
 којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог 
а ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру мој 
 удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то 
ше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам  
 пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах так 
 при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или ј 
а ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност 
гу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечит 
падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка  
ље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ ме 
реба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали,  
>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста вре 
није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама  
лите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које веруј 
ва тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не б 
зно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у р 
би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на  
ивота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="subSection" /> <p>6/12 
је цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/11< 
ох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и ма 
ћ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на 
нога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову  
 Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена  
 морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред њ 
атки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У та 
о је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је доша 
{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писм 
Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи б 
ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поз 
 <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходник 
3" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том  
 своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире 
ах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже ра 
емо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер м 
оворим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S 
, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</ 
 носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе  
упе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам припов 
дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако ј 
н је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а ку 
буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао 
ом јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заис 
у или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone uni 
усмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада 
 <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с п 
 паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда ид 
а шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да 
 и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његов 
ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРО 
сели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда ц 
оја се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га пре 
 вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но пут 
у на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је  
ма пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати з 
приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што би 
.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако  
мати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и н 
д!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при 
труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих м 
 слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не од 
ста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, мес 
а узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо  
и се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У ме 
донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не  
ити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где ос 
ица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те че 
учку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник 
ивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је 
дали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах 
, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем 
де, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи  
а слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејк 
нка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало 
тав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit=" 
у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше 
 И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па ј 
 тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад 
не своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне 
— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер 
 пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима  
.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О как 
 једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго ми 
о и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изн 
то вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, кој 
ушевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут нек 
 све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусре 
 се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико трену 
ога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово 
да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, п 
п међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја мора 
</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то би 
девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће 
а старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љуби 
саду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју 
 око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге соб 
га....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цве 
 учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данк 
же и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно  
едах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кос 
сти вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="13 
водати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго траја 
м растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSe 
д дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени  
ене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писм 
— Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Д 
ше не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно 
а цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклен 
и отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кре 
и стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини с 
ети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу 
ах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест  
еле ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави  
 па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беш 
рка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости  
 кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да 
о исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима бл 
о дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али  
е на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијућ 
та дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да  
а, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним  
де црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљај 
ју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет з 
> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твој 
д срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="su 
ам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, див 
 себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} 
 како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако бола 
ико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер ш 
 у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, 
беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тог 
е и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да в 
стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња прост 
..</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста гро 
опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше,  
 да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинс 
цама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако  
мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Он 
ти, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том трен 
<pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} О 
 срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем моји 
коро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао 
!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око тво 
тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самц 
p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред ст 
} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" 
о утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплака 
, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још  
стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се  
та крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не 
ле дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жа 
а, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота да 
 У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и с 
о са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у при 
е не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме ког 
ка који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у н 
 сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у 
ечи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у  
за на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне го 
ати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи 
 ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде  
више и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми  
} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немили 
 осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и туж 
евету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако г 
тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе ма 
не дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан,  
ерени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{ 
ушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако  
лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним глас 
у ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је 
азговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за ос 
г часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С 
е: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је с 
јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у т 
прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири  
ато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И  
СЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУП 
</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као пре 
, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и сви 
забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Т 
Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{ 
>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечни 
рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно  
тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу 
м и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи пре 
ом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— 
ско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан 
ви, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“< 
а је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <mi 
та ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> < 
а тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан п 
р, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што  
гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бег 
 и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме 
чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар некол 
, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Мн 
мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити 
о на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплак 
узе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опе 
бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више врат 
ма у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ —  
 је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред оч 
х тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше в 
це? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; 
b n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде 
И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срц 
целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згре 
за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе  
и на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило с 
знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољ 
и добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што  
ног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све с 
и и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си мо 
ле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постељ 
чех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — р 
шавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох дан 
м оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома по 
атим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и  
сне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам  
а је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у пос 
 жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима  
и разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, п 
љено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су поту 
 тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплаше 
ти на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, д 
p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер о 
олима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка 
елу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри  
им оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
е у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо ка 
иливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје ср 
вануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данк 
ите јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом ма 
плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце  
лосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У оста 
чи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је з 
је, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки 
овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим ц 
рцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим цр 
имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хте 
 збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би ко 
чкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, 
е од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ј 
у, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил 
рено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да с 
е кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit="su 
не речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми пад 
а, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и у 
 сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у  
еше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати. 
е!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном 
журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и  
ка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође 
, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то з 
 тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с  
па.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, п 
ео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к на 
груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању в 
це мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем  
 сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се  
сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће 
рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но т 
 бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Н 
и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О  
 Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом су 
емојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже! 
{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече 
 свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, 
с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настав 
а тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма 
не...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних 
е и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече о 
а се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи,  
сим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да и 
им погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој гл 
"128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисл 
!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаш 
моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше 
воје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу  
ости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко 
дима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше,  
е нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па 
а простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу  
пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S 
ј се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше 
 своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> < 
 прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужн 
воје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкино 
песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пе 
ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним п 
ешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—,  
ле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан  
јаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећ 
ох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави пре 
о девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади бех 
х брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих 
и мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој 
/> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само з 
 даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је 
е знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му  
м опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Д 
ј; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме 
лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам 
сијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја п 
има жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако 
црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело  
познат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необи 
 горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше мног 
ину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више  
сећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и да 
.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове с 
рише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које п 
ин једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с 
а зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="subSection"  
би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се 
 њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе гр 
растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта 
 и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још  
тном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из 
међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за 
ало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао 
о од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а н 
> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно 
игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслути 
дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми  
ћи дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим н 
и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се јо 
адости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, ле 
пет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сес 
тинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крил 
у остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући п 
ње њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим з 
 страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја с 
едени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би,  
 цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу  
 клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мен 
; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —< 
има као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S 
Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може д 
ом главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} 
о велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа 
еше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело 
, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <mi 
 чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад 
, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче гово 
наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24/1 
 и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу б 
 мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..< 
оред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени 
ди и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по  
пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни 
="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином 
рне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке т 
отекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога,  
Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{ 
 <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце 
ше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути н 
а овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и 
 причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{ 
лачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде с 
у, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, 
p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не  
ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, 
 Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мис 
м.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки род 
 најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При пола 
 тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и пла 
срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву в 
о да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче 
ко не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних доб 
д зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="9 
/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="3 
 издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах! 
ubSection" /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да слу 
а то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на кр 
 дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам 
...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, 
оже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног ма 
 имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, је 
одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји,  
 бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да с 
ђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> < 
мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спа 
астир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако и 
 тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубиц 
трем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше мана 
 дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, т 
 очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и 
 реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да м 
и изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам н 
а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли 
невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам,  
радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као м 
на?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој жив 
 пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у  
крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у ма 
ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урад 
ад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне  
сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио 
стадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку. 
стови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене 
и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме 
 шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно 
 повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди пр 
ам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то 
 ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103 
лабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, д 
на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам  
узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још  
ге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаки 
елу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ вис 
мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад ле 
 беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплак 
редим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по  
.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним пог 
ја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој це 
 том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p 
тати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори. 
аху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегне 
 почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не  
 из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се  
к први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Тре 
еља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих  
од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја 
убица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.< 
и као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Н 
што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да оста 
станак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу оста 
арога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље  
е срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљив 
ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="1 
бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} М 
сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао 
то и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу с 
се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта 
зила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, 
дове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем  
ео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у 
не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој 
мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате 
нем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, о 
и улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне 
...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљ 
још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплач 
м лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер  
ред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисл 
="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а  
{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мири 
итујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што 
суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орах 
поведајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него р 
и когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он  
ати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} 
 и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће. 
 шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очи 
вота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу.. 
да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу ра 
 нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор д 
н би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза  
 моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити 
бица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те сви 
 <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да л 
во у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сиром 
бо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује 
етне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?.. 
 стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће погле 
јах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепш 
 врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и мн 
н, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9 
ти!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени 
ићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љ 
рујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живо 
само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија! 
 очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{ 
 радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем! 
е одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико  
е ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n 
ао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, как 
> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми ти 
ичким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах. 
 Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јо 
УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, т 
оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p> 
 рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце 
о и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погл 
и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву 
наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда 
 срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица о 
 а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен про 
ступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бешти 
ешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено пове 
ке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као д 
м цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац т 
надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! 
>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајућ 
; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љ 
ше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуж 
, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови бех 
у стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и 
са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се в 
S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на 
 и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мир 
очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која 
х тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица  
ело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом  
њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно 
="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те за 
бица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у л 
огах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти н 
гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбу 
но и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да  
е на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, д 
већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом:  
ени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гле 
} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, 
све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане  
бу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, д 
 глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледа 
га мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана  
је!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она 
>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, 
ubSection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} 
subSection" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но мног 
очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме ког 
.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди уб 
данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим. 
и.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S}  
четка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче ср 
„<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће т 
е спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И та 
ег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/8 
 звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што крив 
рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да м 
 сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кул 
красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то 
 црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до њ 
ве ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица уст 
 прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан пров 
ни цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и 
ка.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не 
голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек 
говати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} 
овима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао 
ба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену мол 
о да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и к 
знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! — 
е уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху 
бих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо 
више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече,  
о за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и к 
ира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успава 
ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити.. 
ог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, 
амрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем.. 
с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко 
, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ —  
.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако бе 
иљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па 
ћма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, н 
олико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази т 
ом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151 
ма ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да 
им очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје 
е ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> св 
естано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочит 
ти.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам пров 
а се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад  
а гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам  
скрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће 
бица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави. 
с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку свој 
 ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер  
ирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S}  
р у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пу 
крени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? 
 те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="subSecti 
е ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блист 
иливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али  
пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њен 
 већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега оп 
тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па с 
знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело 
но од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И т 
ора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како г 
а, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на 
, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне зв 
прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим н 
е ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се не 
пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њ 
 тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао 
 од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p>  
 и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица 
 имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, к 
 њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</ 
р сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад б 
<p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још 
иповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описива 
 она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно река 
 <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — пи 
ку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред 
о дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам н 
о и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први п 
е у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге сам 
ед љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуст 
љда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} О 
ни као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку,  
д детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам  
 од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{ 
 су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт м 
д ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане к 
тири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји ра 
а те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо б 
адеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S}  
и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек зб 
оузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Ј 
и се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња,  
ет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико  
м црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће м 
ао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним о 
ће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSectio 
ато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој 
оћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загреја 
о ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост,  
рпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост бе 
тана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с  
све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још св 
ући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред 
ишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јад 
рода свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити про 
ишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за  
} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му време 
дити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све 
ћи једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се раст 
би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S}  
ма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћута 
 сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер 
ри свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како  
сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима жив 
ајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда с 
у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим 
о добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си м 
баним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша б 
души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прав 
мо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздрави 
сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади  
та Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој  
рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах 
чем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо 
едам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних м 
е говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да ниј 
 /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срц 
ене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <miles 
ош не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, уз 
ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p>  
гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стиг 
огао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухв 
 да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као 
 као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта  
е ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном 
S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила  
да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} 
сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога 
мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>11/11< 
 и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот  
о, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо оста 
} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; ал 
речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење им 
шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> 
ection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочека 
х златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од  
<p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му 
а ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, л 
ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе свој 
, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко  
 зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато бриг 
но погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја 
ене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit="subSection"  
ањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и  
...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко,  
нке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb  
е би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба  
 мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати,  
p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под је 
сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху 
з душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> < 
Section" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} 
е ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са  
 на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и к 
лост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n= 
 шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестај 
о вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, 
ирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче ш 
г поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беш 
је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменил 
 ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љуби 
ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која м 
ection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови 
жда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те вид 
рота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје 
> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми 
јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone uni 
p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где с 
.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову г 
 нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла  
 овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> 
наје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих троји 
рависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати,  
 У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим т 
 створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име 
и — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особ 
ољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућ 
 наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах 
н је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И 
ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојк 
о су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако м 
 хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје п 
ћни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам  
 n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има  
е добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већи 
ле школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разго 
мче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали  
и.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи св 
} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стис 
а се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђ 
во насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом  
иву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назва 
?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога 
 прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим 
} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да шт 
ли; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone un 
, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам од 
мим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном так 
нас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она м 
а дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науц 
ш имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко 
а јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико п 
<p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док са 
бљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</ 
оведаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је  
и свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p>  
ашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено  
 матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи  
 — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> 
е ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не  
е своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би по 
са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаш 
 враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чека 
а ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене ви 
тупите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то  
ао да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуц 
 разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод  
ечи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{ 
то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, 
 ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долаз 
 и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да озд 
ба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не рад 
 Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пр 
 како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па 
ојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овак 
постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писм 
/> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дођ 
 двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, д 
ет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква не 
S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља увер 
ло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред  
а памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="subSection" /> 
ће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb n="86" /> <di 
нкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на 
ше радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи пров 
ећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши ње 
су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојк 
 на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко  
дајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p 
6" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{ 
ри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милос 
 нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо 
 гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше 
свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више 
 под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах п 
зити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање 
 на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало ту 
и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати.  
мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам 
авде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" xml: 
погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две 
ине, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седм 
ају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би 
едино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говор 
акасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то 
а ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће  
и честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељ 
Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадг 
 <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како  
а моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о к 
"17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују  
, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене  
ласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кр 
је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с  
де своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико таба 
 пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходн 
о не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти  
сти, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subS 
те обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично ду 
е будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, д 
 грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но 
азујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је  
стеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечу 
ворећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав 
зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, о 
ема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој до 
е ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> < 
х тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их остав 
ох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако  
лећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими  
/p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађа 
и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се 
ци подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. 
опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p>  
> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разни 
пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим чове 
дника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше г 
n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужни 
опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— по 
 овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — 
подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет от 
сле подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до з 
и видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра 
 ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим  
ва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало пров 
/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ов 
Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на ср 
без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим 
Section" /> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако ур 
м намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих м 
one unit="subSection" /> <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана 
 како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше м 
је, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабиру 
 им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми  
чи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла ис 
 пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао 
"titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> 
д како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (к 
зме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{ 
после манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове н 
ед заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> < 
н гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема 
 таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема 
, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Вид 
а сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја 
 уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја 
то мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у 
боли и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посрта 
како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а 
 <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи 
адосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, 
што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па  
е болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине 
} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је  
ћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад  
 тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом 
а; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче...  
 већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини 
о сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо 
е смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана 
да беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу н 
поменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родите 
 никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми с 
а жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Д 
народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком  
!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно  
о будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се се 
стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли:  
ти ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује б 
тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њим 
њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, б 
р којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек м 
и живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће про 
оварасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљ 
ивот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му  
/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" />  
 а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на паме 
а лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S 
ДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> 
у и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше 
смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Н 
р сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме 
ем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже 
ице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих на 
у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро  
овољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађ 
же!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би  
згледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и  
и његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој 
?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме  
нца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у баш 
 моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми 
 требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нис 
д толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озб 
нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће бр 
и ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на ру 
онимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити. 
кше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније 
смејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом мест 
азговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разгово 
ог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} 
ћи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да уг 
 из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице 
 долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени л 
 себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што  
кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да доврши 
он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при  
е било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— 
 овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу с 
а звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек  
поменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче.. 
гох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до проз 
ка мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво в 
S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње  
аслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
 десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. — 
 мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и 
ђах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени  
срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, д 
купа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, не 
ви!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо  
 преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јо 
ох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео 
м гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем 
тном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да и 
ичао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то б 
асмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше ч 
 појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још ка 
ари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени  
аћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да 
о од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепот 
 патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са с 
да хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ћ 
 <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе п 
 да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно  
ајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на  
 <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и ду 
ену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих м 
ва часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем  
{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику 
е већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах 
/> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, ка 
гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У 
 Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу в 
аше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге 
жем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па 
тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а 
дах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући  
ани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем,  
вуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равн 
ек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на јед 
тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми 
ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с 
!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га 
 поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схват 
ао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ћ 
воља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од 
иродне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам с 
 пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим  
азне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из  
 је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> 
 ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме  
 у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде л 
ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо с 
} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{ 
икако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног с 
у мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велик 
ужи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног  
 читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ват 
и и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за т 
ги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S}  
 раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у н 
...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја са 
, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила,  
гу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља,  
 бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беш 
и морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{ 
на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече,  
, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и  
, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ак 
ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на 
све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по ме 
та.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би 
n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у 
дати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто по 
дан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села  
 великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешај 
амо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div ty 
м, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људског 
друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином проф 
Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије  
ало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом  
.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведриш 
лећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освр 
 жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да м 
ела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све  
нда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би  
и милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да види 
дног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> 
ту даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много п 
нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, ме 
естано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“ 
бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта 
у.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа с 
, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и 
це!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио,  
ви, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир 
е да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће м 
ави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања о 
 ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена,  
е лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне 
 поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за т 
 ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, сре 
Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако 
е несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и 
 нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутр 
е проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго 
 седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једн 
ре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пр 
 пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone 
 ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо? 
а тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави 
је и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Чи 
не немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љ 
ко мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако 
у госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светоз 
је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи. 
цити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задово 
росјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам з 
да ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу н 
срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену  
његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} 
зиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да ко 
болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек  
 да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово 
је!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим чи 
и сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, ид 
ликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; в 
 онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће 
d>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више под 
је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да 
 преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <mi 
уним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ак 
о није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра 
уздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да  
ао да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Ка 
њу да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру свој 
ца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чег 
есец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда  
да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак беј 
ом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љуб 
дити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!.. 
рашан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за  
мо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, 
 отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам м 
аним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с то 
гледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти 
е прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да н 
пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и  
 па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш 
кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум 
да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да  
ји нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љуби 
 против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p 
што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једв 
ство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико ч 
а! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, 
стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици ра 
/p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако 
ити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ј 
све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим с 
е тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго 
би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црни 
ало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а з 
те га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја до 
иту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита  
.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S 
S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љу 
к задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим пр 
ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишља 
ига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против рад 
а и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак  
узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone uni 
 сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше  
го ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод  
ити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешк 
бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд п 
чи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи  
ет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам  
>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли  
ка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођ 
а добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.< 
ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" / 
, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно 
јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — 
о ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све доб 
к тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због то 
 примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} 
Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога 
ко ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSe 
гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растер 
да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb 
 они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо п 
та! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну 
ање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!.. 
е очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, к 
ion" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна 
Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, х 
о ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, о 
ред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему о 
 онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докл 
 не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, 
чи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да с 
а живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам;  
воју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени н 
ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас и 
ам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на ко 
заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и м 
имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} 
о.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех п 
е стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђа 
се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да уб 
како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, д 
Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голу 
леко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило глед 
лази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек пева 
вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већи 
 да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њено 
 Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку 
лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од 
нем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово д 
из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, т 
тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим б 
 Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <mi 
S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру с 
е данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре  
 и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не  
 бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!. 
да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{ 
ш који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стри 
 опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <mil 
{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љу 
 То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не 
м, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где  
сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна  
, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изг 
све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у сво 
ни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Те 
, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девој 
p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим свак 
ем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост  
ње било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако 
ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким м 
ме другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посвети 
 знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као  
вне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвећ 
ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Го 
то је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све  
 навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и ле 
 па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>22 
у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под 
 на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше ве 
ио!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико зау 
епавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше са 
it="subSection" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него  
поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се за 
ор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни мога 
 мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{ 
умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благода 
е може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборав 
{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и п 
ија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а м 
 кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред 
 над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само тугова 
им срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После под 
и у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од 
љах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, 
 онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је н 
ир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ић 
бедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово св 
 за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по с 
м случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} М 
одим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и а 
ion" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору см 
танем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и 
{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице! 
лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим... 
е прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — 
ти, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беш 
никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама м 
 Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а о 
 очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове  
ели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах так 
о, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад са 
 немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње  
трану ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге стра 
д на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S 
, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај 
, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазил 
ем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико 
 видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, 
ролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она 
ста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104"  
као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигн 
олубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се једа 
 остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Н 
 поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично. 
 Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те  
 Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ј 
могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посв 
авши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница з 
 не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљива 
p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли до 
наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време 
аклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засиј 
р ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце  
 дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone  
видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S 
даред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала —  
 Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако ужив 
но тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са леп 
 осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех! 
им невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и м 
{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жеља 
 да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p>  
.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и 
звонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb  
 на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, кој 
ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу свом 
на!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путе 
коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући 
" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам ве 
за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на 
но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово  
м без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
демо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и 
и се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра 
тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати  
о!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ  
ега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко  
мо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам 
 наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у  
о рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав 
ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, шт 
>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се прв 
у ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући вл 
пио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке 
аде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо а 
да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми нем 
асто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код с 
ред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за  
и стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и п 
ати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такв 
 с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> < 
ад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав  
орила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, к 
Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше о 
 је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па  
да бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да пу 
мо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што п 
 премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, 
ораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми чести 
погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSectio 
и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је с 
и си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју с 
, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах ми 
ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Сла 
оље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко  
 поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?..  
ити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ће 
а полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах д 
назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да д 
о треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фал 
, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ прост 
 како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непреста 
еше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страш 
 ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак ка 
сно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам,  
ти.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{ 
њао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на  
ћање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од 
за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло  
 који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим 
; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да 
це шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божиј 
оме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Н 
љи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он 
се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој 
за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле она 
од бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим! 
 у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их  
 од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при же 
нем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изг 
 таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља 
ћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срц 
 се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер 
 још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја ј 
о исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S}  
 у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете зн 
 двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо њег 
ајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима 
воме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да  
а ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више н 
смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посе 
клиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{ 
, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја ј 
Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља с 
 и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љ 
е беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и с 
убице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почет 
имо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах 
{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не  
S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљ 
 се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане  
а гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим на 
о не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у  
тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ тол 
 шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу  
меру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ћ 
ављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а к 
} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све 
, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ак 
 ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману ил 
алим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и 
 па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </d 
и збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени 
им?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> 
своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године из 
ти и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите ме 
 све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, 
Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — реко 
ао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено  
тињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити 
и у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет  
 своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је  
 у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем 
жемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Да 
за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан  
ако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледат 
 мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породиц 
е саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испр 
.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које 
у осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кад 
и, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не ту 
е нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох в 
оће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчиј 
 <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачуд 
 данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> < 
им сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора п 
јно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његов 
p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све  
о онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у 
 главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би м 
 није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора би 
 одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S 
о онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пиј 
аганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом о 
на, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при  
, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде цр 
азно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone 
нашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда с 
мо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма  
и и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој  
ушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш,  
ам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, дру 
 који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да р 
, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат 
ој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији,  
нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па н 
 ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан х 
 беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас 
Section" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер 
ction" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за ј 
 добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос уста 
ар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за  
х на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мен 
асмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затеч 
ада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n 
ах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина м 
у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када вид 
 и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам ба 
 али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас 
>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S 
 се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан приче 
ицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и вета 
— рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} 
беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанстве 
ћи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад 
о стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по сел 
то је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику  
ош нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадос 
тава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се 
ne unit="subSection" /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> 
tone unit="subSection" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у днев 
ети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љуби 
ато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла 
> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> 
али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постал 
 <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста  
зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном с 
ојом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад м 
Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи  
>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога  
везда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако та 
ти. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше  
еше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је 
вајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност св 
ело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе  
жно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{ 
да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици пост 
ашаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема 
хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, 
и, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <p 
очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје  
гледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!.. 
лаве кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} 
олетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице 
ледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви з 
 стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разг 
<p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно све 
ене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Св 
а оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту 
 бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још 
вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Дан 
е по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једа 
ледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и 
о то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао ум 
 млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и 
е тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу  
оју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што 
амо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове 
једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гд 
ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} П 
 да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не  
 — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за  
м, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем 
ове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> < 
задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то с 
ра да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њихови 
е поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан 
не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми 
ећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и сла 
 се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побе 
ега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и с 
 здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунц 
жим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш? 
вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гле 
и се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је 
непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штог 
 што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах  
Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О  
 живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{ 
сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неи 
сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођено 
 из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо 
ет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — реч 
— Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље п 
ам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече 
као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чуд 
 дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то с 
ња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, п 
ра, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми 
 ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapt 
 ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене и 
Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љ 
е мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и он 
<p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео р 
к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit= 
сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа 
есрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем. 
а мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако ду 
најући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је некол 
ам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце  
ети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мис 
тан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се нав 
дни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве 
!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толик 
узне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех  
 мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему не 
n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма ник 
их родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично вели 
иливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сам 
"subSection" /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио,  
 <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тв 
ој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим  
много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Н 
а ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беш 
ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче 
би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба зас 
"70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни п 
вори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S}  
n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радос 
ћи ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Н 
тко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па 
м се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— 
ка, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, 
 смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ет 
да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S}  
е у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити 
 да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit="subSection" / 
а, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„ 
им жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не ч 
/> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како оста 
 тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на 
знини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо  
м оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} М 
ца, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори бе 
а те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме н 
а онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ мо 
главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја  
е и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, 
 певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако вес 
ег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им 
шлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што  
моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још н 
орао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати д 
е се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расп 
ету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, 
жбе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам 
ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао 
новате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох ран 
стру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах 
сти!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах 
нем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, к 
чиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не доп 
ао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри 
децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихов 
, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чу 
— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> < 
 Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађа 
>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, ш 
е народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најр 
е тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је  
гах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми 
се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застад 
ирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараш 
уга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрет 
злио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то,  
 да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као  
као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она  
и!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и че 
S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љ 
. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; н 
 истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да  
ао тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па 
 чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но к 
је радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим л 
 за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих 
t="subSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми 
t="subSection" /></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у 
х писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим в 
унцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо  
но вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, как 
ем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом ста 
е једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета,  
асно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па  
 несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке 
е се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он ј 
вом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од 
и је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у  
ећ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас п 
во опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми би 
p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому сво 
ору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благод 
м тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код ј 
злегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која 
оју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли 
ка стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на гр 
 у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим 
 Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, 
ећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p>  
х код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом ми 
ору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гл 
ученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго 
— растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи в 
ан себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје  
желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна  
а једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, 
ама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p>  
о!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола,  
ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, ј 
> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену 
ајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S 
ем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре 
потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџ 
м ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што са 
алу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, в 
<p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгоре 
е глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем на 
вију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе годин 
„Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме т 
итах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено 
ше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при с 
мислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је 
и време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, п 
т престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга 
аборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</ 
уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, ста 
 плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гл 
</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да 
сног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" / 
v> <pb n="5" /> <div type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу н 
их отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још  
цветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих те 
ства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе не 
чи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залаз 
>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" / 
ош пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то 
јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSection" /> 
ледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом 
слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим гл 
а?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше с 
е вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне. 
емо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио д 
да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb 
ection" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом б 
аше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисм 
ате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немил 
у око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у 
инио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски;  
 брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само пре 
 још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n=" 
це у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем 
љају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема 
а задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад  
но другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тиш 
онос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi 
во ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
и тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар ка 
 дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1875 
више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на  
p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к 
ешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више н 
једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрест 
и певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, је 
 каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умр 
може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" />  
итам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав п 
, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако  
више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и на 
{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да 
им мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку и 
г немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бит 
е хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим груд 
вне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{ 
би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{ 
ају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћут 
 јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у г 
х је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. —  
скиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још и 
ш више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог  
{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?. 
S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/7< 
е несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још 
 вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи ве 
 изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115"  
д на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињаст 
ред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради,  
 сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осе 
тано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове,  
 манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> друг 
ати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном пис 
то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <mile 
е већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква ши 
з сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!.. 
е дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот м 
ржала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору 
 ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима 
вота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом г 
 уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је в 
 свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од  
ке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек 
а још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па св 
сносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих 
и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да буде 
вљати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми  
pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело ни 
 овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и  
не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, шт 
ло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици гд 
че Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце мо 
 доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце 
мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи 
, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ј 
нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме  
} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје 
елом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и  
 она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на м 
навали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — 
 Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослон 
никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас д 
ого први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи с 
х последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву  
 узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако чов 
груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад  
S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као  
атим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу  
ати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да  
ли дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n 
у црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће м 
, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи  
..</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше вео 
такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако  
омињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракну 
ком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S}  
ног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом 
 врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тра 
; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и  
 ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђ 
pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам виш 
силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све  
ежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао 
м имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не х 
е беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још ма 
.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, ку 
о сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излеч 
ри, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећ 
јући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га с 
аку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра  
 што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само з 
; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p 
рак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више гово 
 могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде  
елства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав о 
још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да 
, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљ 
ћи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у  
..{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опо 
дајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На јед 
еше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</ 
о цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпој 
ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSection" / 
; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање про 
у и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на ј 
го, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се рази 
 грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је  
биља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не бе 
 ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора си 
ицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама м 
one unit="subSection" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, 
е с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње ка 
 спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" 
се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и  
, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим  
 како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући  
ј, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беж 
ко, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље,  
 молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit="su 
чиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као 
е! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем с 
ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми  
ева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159"  
Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га проб 
већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео 
роши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне 
и Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и де 
једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> < 
беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као му 
је, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да сл 
p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино 
несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSection" />  
пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за  
Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог 
 живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне 
ах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живо 
 опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико д 
ао да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то  
ка свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се  
сом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p 
ад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене  
аш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да  
 мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад  
дио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах 
на као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{ 
о да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег  
аред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред 
где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у 
Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p>  
 то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то ист 
 не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још 
 сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај до 
оје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету 
жење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном  
.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће 
а и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме б 
пак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле  
ени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате п 
 држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто в 
p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао 
5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећ 
едајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бешт 
н ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није к 
ко неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље  
{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беш 
и се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још ниј 
елену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како с 
а мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то н 
у још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Ра 
ти, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да  
 вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене н 
„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам  
м оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у там 
ћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака  
положење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb 
да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан  
ише овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посве 
нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле  
’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} 
Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што 
е, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде г 
кох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па  
одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Бо 
в ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да по 
 На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу,  
.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа з 
сеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утех 
вога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се пр 
ах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хи 
 и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек су 
аш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; 
ала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама с 
 срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећа 
чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах 
ш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слаб 
је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се ди 
 обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели,  
ад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми 
 мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не пла 
ају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер там 
умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} У 
наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отиш 
и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило,  
ну, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она з 
 немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћ 
 овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И 
ље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим  
ого и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само об 
мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте,  
b n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за т 
па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да  
ак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се мо 
 почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада 
ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда  
не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и не 
писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћ 
мо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обад 
 посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију  
а што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад св 
с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отва 
, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно 
а ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отво 
је, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам 
не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да 
S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како  
не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо  
ање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога ста 
ине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само је 
жемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкин 
е ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да пе 
p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{ 
 још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи 
ирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће ј 
, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити 
моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе 
ам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашњ 
шко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шт 
>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82"  
 мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љу 
 беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше 
/p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах 
 И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у ње 
дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно 
у клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро  
 /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше 
 ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које 
тићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!. 
 не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио 
 тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја 
 је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи 
 живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p>  
и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја д 
 да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то  
е живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се н 
амо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како 
{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико 
животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi>  
ачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш  
стељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Не 
 и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога 
мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигд 
ако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} З 
е рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!.. 
е, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, т 
дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ход 
, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици  
S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит ка 
ивота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре 
и ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам 
 све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Ст 
 Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се  
аде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад ср 
 Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно,  
ј румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> < 
е тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" / 
 — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код ку 
о да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати 
дите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p> 
а лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не  
Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> 
алну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ 
срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За  
мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћ 
ак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <p 
} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не  
{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чег 
и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!..  
ораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалосног 
ш мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну 
ече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну  
кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни 
це поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрх 
 Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рек 
сто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p> 
н још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци за 
в је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што ј 
, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Дан 
а ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриг 
ме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад н 
 је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци,  
 странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упу 
могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и теб 
p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама со 
о свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два 
 брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, 
тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим 
 многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох 
 не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <mileston 
а, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што  
ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете 
дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само он 
то ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39"  
аже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло ту 
смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушн 
е храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласов 
ође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене за 
твара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче сав 
од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не беја 
 ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота 
уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сад 
 да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где св 
ом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко 
 па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку уго 
„Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> < 
тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестр 
милице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем 
 морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам ве 
евојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S 
и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није 
 и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Нем 
p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискуј 
и хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако т 
та је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSection" /> 
агрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја од 
и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{ 
 целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени б 
 недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш 
ба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не 
е имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слуш 
робу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толи 
уге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што б 
ћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето 
 гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као шт 
 пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S 
ше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из гр 
милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе по 
one unit="subSection" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, 
ад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смел 
 <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче,  
 том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћ 
пељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упозн 
службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одго 
цом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе 
гах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста 
ор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто 
вом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и сам 
<p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то  
ени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој за 
} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S}  
уцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не пр 
а, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у  
иштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб н 
 се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од 
 ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари 
 си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на  
мере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају годи 
ркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то остави 
 право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p 
а; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни  
рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не з 
е само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше са 
 Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан 
ћи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="subSection" /> <p 
е, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих 
будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да  
 што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што  
бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се 
реди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништ 
 да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у 
и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на ши 
пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још 
 имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу < 
, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету,  
ом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих,  
о да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се мог 
е нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других  
 је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље п 
ије више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> 
је нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је с 
вши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати,  
 бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бр 
е, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју,  
 опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако разд 
 том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклон 
вати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milesto 
иливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p> 
ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И 
сте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на 
росити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно си 
тати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора о 
ислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја ма 
 брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја  
ма велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да пол 
ам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живет 
, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме  
ећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећ 
ју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онд 
о к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити мн 
вах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, ј 
 сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, 
вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим  
ним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано  
ло, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер 
p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову н 
 /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела  
ру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед м 
а, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и 
 бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах  
и стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стад 
стано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} 
ам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <milestone unit="su 
134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, к 
а па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако 
аплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то в 
Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је д 
ој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n 
лакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доб 
сталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому наве 
к добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако  
ј сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да  
тити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на че 
 ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S 
и једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће ника 
при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да и 
г отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце 
 срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико 
ко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око  
сим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S}  
" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасв 
ота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца  
испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нис 
ене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стри 
а као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљи 
м могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом на 
,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећн 
.</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’ 
ивот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!.. 
и стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спас 
 и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мно 
н да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S}  
стварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би 
ном бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живо 
е гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса ка 
а, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, 
раси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="3 
ше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да 
овољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то 
то враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због мо 
ох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и с 
 сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим ов 
рници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја ос 
ужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми  
 на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грл 
рчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па  
 као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах! 
...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у  
ни.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много су 
да ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока 
ти?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе  
l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l>  
ћи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</ 
им с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и д 
воје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за с 
ем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тиш 
пет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и 
е бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих ве 
 каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно 
рочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико брину 
 сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислит 
: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но к 
е ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сирома 
 и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој ли 
 бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у  
ећ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер 
за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је вол 
 јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате,  
ас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S}  
 тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко! 
ј пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољ 
мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, о 
а!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и 
 јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Милив 
се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растума 
тих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер о 
 добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига неснос 
 тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо фер 
о како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{ 
, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љу 
а.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право  
а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег такво 
узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, 
радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик љу 
погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестр 
ас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p> 
а њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем 
ко дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу св 
аћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где м 
и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од р 
вога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, 
дарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме  
у све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и са 
ешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ј 
 не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ра 
орадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p 
ине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који  
е зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; на 
{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изи 
акше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да 
опови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама тр 
нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не мог 
, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет 
да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} С 
 могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на ј 
 она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадов 
="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а м 
 се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја му 
 моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод уте 
Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудго 
ли другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, по 
ише пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то р 
да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код к 
рву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како с 
ба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити  
а и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ј 
дати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше,  
ико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене 
појице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да 
она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало каш 
а пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде  
<p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опе 
та јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута 
. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све мо 
леда.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој  
ајпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб 
равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје  
и, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше ни 
сећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и 
ости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном 
спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке! 
ви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо н 
ага Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите мил 
е <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда 
епрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга ср 
о би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени тр 
ре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном дев 
хом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и  
 жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје,  
е мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и 
 да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним ср 
ко бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <mile 
из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што ј 
рекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце 
 можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, 
и, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па 
е сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне 
, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био 
<p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, 
рестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме с 
ам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и к 
у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра мо 
или, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне б 
 да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу 
о мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила  
ћи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, 
е речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа ра 
 n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и 
љно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се с 
и ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећ 
гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бит 
гах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи с 
адох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љуби 
 успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле 
ма.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у п 
> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у то 
о поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не пок 
и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне те 
и цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мај 
а дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{ 
ад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћ 
8" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут! 
<pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се  
 Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S 
 иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени с 
мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</ 
га стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се су 
ора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и 
тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и п 
ни тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с  
не, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни  
своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а ка 
видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због т 
 се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то и 
 болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то бива 
, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад ј 
ушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи суср 
ар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми п 
 Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не реч 
као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. —  
ка, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком св 
и, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе б 
 отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, к 
 за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада з 
се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љ 
в манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S}  
 и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада 
 што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан  
 добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, је 
из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, кој 
 утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек  
бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше,  
м крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ  
о <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, а 
о једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољ 
брих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити с 
не за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужас 
о стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога с 
да ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих бри 
 пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме 
адајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, 
ета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг  
љати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег  
ако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, г 
епрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беш 
а или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер го 
уђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад н 
о, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме  
авио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми  
већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било 
у, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указ 
јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих ва 
 што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме глед 
, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови 
рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох примора 
 у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, поглед 
 сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити 
и и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма заг 
!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!... 
ч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим припо 
а?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле с 
 прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{ 
 не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку 
 манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим  
 светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних 
ома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји  
као Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадов 
сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и  
 код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSectio 
 што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у ра 
 предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек  
а да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима 
 посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госп 
д мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од с 
ко је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно поги 
ubSection" /> <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет  
ине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити,  
ати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, 
/p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозни 
но дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и 
 овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овам 
 у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру 
опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12"  
ка туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор дост 
 опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љуби 
на и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме ве 
ег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У 
реме живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога мно 
>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881 
о плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с  
рзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено  
 мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали 
стир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али на 
исио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још озд 
ако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у т 
бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да м 
рно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрв 
х, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и 
од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сев 
пим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалош 
о?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под је 
ењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за р 
чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суз 
ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислит 
асвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSection 
к мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде  
 што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} 
екох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као б 
е, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разгов 
ни зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као 
он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако бл 
 да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна пр 
да би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је  
е ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме 
 мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, ј 
га на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну  
 сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при с 
вим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико 
ах ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још 
а мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога 
.</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се  
рошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> < 
убице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грл 
ге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се  
ubSection" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига  
 живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За  
 Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па 
о, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ с 
 и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, б 
 да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки  
1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S 
 десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред  
 /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том  
 не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке  
до још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; 
је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ип 
сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ве 
p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љуби 
т главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом 
их дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду поп 
 мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је 
гог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ног 
и „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72 
то лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, ни 
 јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Ј 
заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћ 
 трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема  
то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе с 
 могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио са 
 најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да 
 лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да п 
 се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо 
 високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Д 
сте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим 
а пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И  
м сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како П 
 лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што  
, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n 
је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заис 
ети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на ј 
 време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <milestone unit="subSection" /> 
 ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5 
е за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често м 
исао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десета 
долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, 
 доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="10 
 сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени  
 себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав 
а Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једара 
 Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињ 
релетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S 
лико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и кој 
.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њи 
 да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо,  
ељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то до 
и лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пе 
 за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо 
анастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љ 
ичем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> < 
ше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох  
олача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајућ 
га, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њим 
рашне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стај 
м капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манасти 
штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио! 
 своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом  
ек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, 
лизу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone un 
њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање ста 
“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да  
pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва о 
 се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим дру 
 гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се 
у намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само 
 густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S 
њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу  
е, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ там 
олила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за 
ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих  
рка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невин 
 би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи 
м се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погле 
едати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“ 
 да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на  
рудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit 
но је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех 
њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам 
 у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљ 
га збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђе 
а сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли 
може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и 
на, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— 
ми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод  
На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да  
е ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које прем 
{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необичн 
 још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како  
ти седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речи 
 сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на кој 
а голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још  
тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на п 
и да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико т 
ју; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да 
 поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли усл 
 то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао 
 се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти с 
се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>С 
 како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на в 
убицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер 
 ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се  
тељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе св 
 опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голуб 
 толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад от 
, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“ 
и поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="su 
 он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет јо 
 ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и  
ова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много 
дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" 
мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један кам 
p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже  
је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, 
тно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди 
и дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми 
које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма но 
 /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, 
тојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection 
лушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце 
азне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних 
S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које 
њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се сан 
ростор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и г 
itle>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то д 
на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и  
 ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце 
ном провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам ка 
 Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав а 
ећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не мо 
тно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена 
пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна ли 
век тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово 
ролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће м 
јава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као там 
јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Милив 
их мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на 
 сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје гр 
воје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи п 
о данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љуб 
да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не м 
оче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а и 
ш никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што 
но лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку 
 скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век с 
но дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње ис 
у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при о 
рам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми ниј 
и беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она м 
гледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и  
 ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безб 
ити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових пос 
о одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда је 
ијем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог 
 сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе  
, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да би 
епу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем 
 и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њ 
ост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако 
а биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слат 
орила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — ре 
 — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакл 
е.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, је 
 красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп  
слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко  
 јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлост 
и у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала  
и?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за 
лашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и запла 
јах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ј 
унише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају 
мило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми  
 и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пе 
{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очим 
{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се 
их плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као д 
 ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет ш 
угова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су п 
 толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја! 
и...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар 
на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па ј 
а ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја  
 отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превиј 
ослата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје 
ајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још как 
чина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“  
ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} 
евојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху т 
мо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу 
и је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. — 
ојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, пре 
м сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг,  
зио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица 
о другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити  
вим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробов 
 како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је на 
, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мр 
навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад 
 који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо 
х волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад 
..</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у мно 
ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрет 
 изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам јед 
осле још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Дан 
им немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене  
о навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучи 
г друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку  
срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео св 
ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су неста 
’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога,  
етих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам 
Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са свој 
 је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и не 
ест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —< 
 па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone  
ва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S}  
итала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone  
ову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у живо 
ц намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subSect 
и се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} 
је су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, 
удна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све ст 
оше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детиња 
м називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго 
 без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али 
 и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост 
 јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p>  
вом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада 
воја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми 
осови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде ба 
крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред 
е снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које неп 
 даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њихов 
ређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви  
рада на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја  
 сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђа 
има дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависм 
уб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше о 
.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње  
и не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те  
досмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} 
м родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследис 
м лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који м 
дан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" />  
био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да 
ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и у 
гу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред ко 
и свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родите 
ем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег т 
наде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ниш 
 која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <p 
На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви зн 
ш није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и  
моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим с 
 би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом 
ећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да  
 тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да 
 радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је б 
м.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде 
„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много с 
и и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен 
у још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан  
ко је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге с 
 да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће 
брог и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спус 
 <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињств 
е срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела б 
ед ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче 
Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} К 
оном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —< 
 и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише  
нда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод бо 
 те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем 
"84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам см 
, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна бог 
нке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="1 
че: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га 
аде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи 
реница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђ 
p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам  
ем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смр 
нула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата п 
{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо кл 
ћах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једар 
и Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили,  
лужби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје  
а је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти  
би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помиш 
амо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се так 
ојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је поч 
зи и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шт 
дирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на у 
 хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо д 
ељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, 
е као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави  
рбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће  
ан и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало ути 
ни ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да 
је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} П 
тни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, ка 
рцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрен 
ј, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" /> 
 мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit="subSection 
ринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом х 
 друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође 
 осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све 
ога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи? 
а радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, гд 
иједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући ду 
 Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на  
лутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме п 
!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливој 
ва девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима,  
гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „З 
ер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> 
 очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге 
еста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и з 
е ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје  
 те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много време 
т и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да  
рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе виде 
ђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често  
 она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љуба 
 да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога 
м тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што м 
о врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта 
 навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још 
 сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; ка 
јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубља 
 закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши 
почесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам,  
до срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удоми 
ави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p>  
ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Т 
етре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много б 
даше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с 
ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота 
ер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је мој 
ијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима м 
у, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога 
о да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњ 
 овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме та 
, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје 
 љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот  
е!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу т 
 почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу теб 
ти љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на  
ј на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S 
ди, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на с 
има својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако,  
се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порт 
а пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео св 
еч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме,  
мо оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које мора 
мо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги  
ко мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженст 
ивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које са 
жаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих м 
ити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа  
о тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно б 
ако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву со 
а свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не  
очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њ 
ући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако 
и у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" />  
 одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вреда 
мо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, а 
уча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако оми 
е!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави 
на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична 
е вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове  
 лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изре 
м једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Је 
елога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је у 
слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвој 
а мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно  
 њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједа 
 науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да  
ђе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубиц 
 узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшн 
р што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале 
ени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отрг 
 пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност  
како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге 
азговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године 
оји кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је  
сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да  
ина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p 
не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљи 
<p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја н 
 што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест ре 
орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето  
 бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе мо 
8752_C2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, 
е, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца ост 
а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} 
исано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </t 
м речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби у 
 С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном де 
у, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљ 
лио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много вр 
исаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> < 
у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ 
в с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне  
ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми  
 Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужн 
угом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много 
ицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данк 
снем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пре 
јих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледа 
сних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беш 
>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољу 
и отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.< 
е синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пат 
к што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме т 
еме бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и  
е за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу г 
 је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да 
с проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и 
="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје 
Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone 
воју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натр 
о добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља  
онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „ 
то немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест реда 
е, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост уда 
S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што н 
се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Д 
о што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p 
нија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, 
ша моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерил 
{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затр 
 плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гор 
е шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се уми 
ун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и дана 
 погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изне 
убицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још 
како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко 
ема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран б 
не лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, д 
голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љуби 
шла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цв 
вршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако  
тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вра 
 је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред пос 
ти са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми 
 ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да 
 румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна 
кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа в 
p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, 
рим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништ 
— рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаш 
и и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да  
ло, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и 
 опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S}  
ицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам  
на...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но 
ава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смр 
јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи 
и.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубиц 
 стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која 
 неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
штен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати 
орети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и 
“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у ли 
 се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер  
е, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји п 
њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p>  
ред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} Пос 
ресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце поми 
и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога в 
рошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ про 
/> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хт 
 штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати 
уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне ја 
} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто 
нце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под 
о оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ 
слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући 
могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погл 
> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек к 
 да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшав 
ругу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма 
с рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљ 
цем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледа 
свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер  
шта друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у  
ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости пот 
ти могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брз 
 ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да  
рцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми 
јанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на  
угоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жа 
 том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима 
ице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећаји 
оче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, д 
очета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелете 
же тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натр 
не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава засп 
љах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</ 
јено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугодниј 
 златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, ш 
а ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово  
ј тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у бо 
ице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па  
ука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — реч 
<pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све  
а ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срц 
Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору 
ваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо,  
лико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постад 
 која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет 
место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ пр 
от после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} С 
!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и  
сто за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми год 
н јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пођ 
да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе  
 добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, к 
 жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <mileston 
е ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде 
 први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} 
 и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу 
стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и ми 
{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="subSection" / 
м радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само жи 
.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} 
е богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца в 
навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав мој 
љи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p 
бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе,  
, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} 
о никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста  
х могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек праза 
 свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узб 
да мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ћ 
дан друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда жив 
е си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета? 
о му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам  
изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох 
, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, 
огли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не н 
 је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати 
убице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој  
, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећ 
јом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p 
сам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не  
</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но 
дзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једн 
ction" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и  
помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем 
суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на у 
 и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рек 
љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у 
воју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, 
нај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настав 
сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим.  
ио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово  
<p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} 
не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18752 
 Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месе 
ко чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чар 
 целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p>  
 гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око  
викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трж 
м, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас 
 је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто  
 већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А 
е Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце 
 мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Д 
<p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини св 
 да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, ку 
о ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар о 
ва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног 
.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену н 
висим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само т 
ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за ти 
 ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова 
Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје  
е самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црни 
 тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним 
ли у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела  
ави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам ј 
том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред 
ава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, ј 
д не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, са 
еће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се по 
 ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе 
ку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши  
, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за  
ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, ш 
ља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али с 
смо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit 
јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писм 
тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ћ 
ства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити 
ко сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно 
ино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду,  
{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у пос 
је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а б 
од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене 
бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</ 
це паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" / 
као, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остав 
о живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу та 
си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да 
ла узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет на 
слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми  
 у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="s 
њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када ч 
ем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — 
ео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово ме 
у село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам 
ни! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али н 
/p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао 
ко мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавиц 
е своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно  
што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим ду 
ам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави! 
да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга  
исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи  
нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мој 
емо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим  
"SRP18752_C3"> <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, М 
ушмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да м 
ри месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n= 
а на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за ког 
, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди бех 
и туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљ 
ој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим  
 ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без в 
рети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући 
тоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чар 
р и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ  
од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе г 
звао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, т 
нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пу 
у навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} М 
ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи туж 
ко сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка  
 дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назват 
м даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — 
рачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми 
>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и п 
div type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био са 
товао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема! 
о — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад  
 запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуж 
могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да н 
том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се так 
а!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми  
.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига,  
о мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се осл 
="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су  
емо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при  
ећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опрости 
а себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, 
о, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке на 
тала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша с 
 оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да г 
о ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за  
ођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p 
ешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души св 
без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које 
а сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову посл 
астанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска,  
 пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те 
стир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нане 
ction" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево 
с ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем  
е беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али п 
 ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар п 
p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу д 
творио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревет 
ичаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу 
своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедо 
умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — ум 
сти.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару 
еће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на друго 
лова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у  
начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дак 
ачином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непоз 
} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <milestone unit="subSe 
/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто ма 
 /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацит 
слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам нами 
извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени бе 
ржати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Је 
тави као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху  
вега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубиц 
оју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Уч 
оји ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио 
 у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> < 
башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, се 
о свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу гла 
м амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се 
о једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на је 
шала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми л 
етан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет сре 
Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сас 
е за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, 
вала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам ј 
коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухва 
 <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} 
добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срц 
 би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у оч 
 доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од 
погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави 
је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да са 
ао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</ 
ако овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног м 
в, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љ 
 дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства св 
} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадо 
оба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер о 
on" /> <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне  
 код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина  
 сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на стро 
 оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не  
га.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добри 
!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а  
 иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цр 
>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут  
ени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио,  
и све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати некол 
 све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока 
ам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу  
!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста бла 
ан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох 
 мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служа 
змењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о  
у слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јад 
, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи 
сти сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах 
ани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубић 
 је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је о 
в и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, 
на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало 
 за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао  
бице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да  
прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешит 
Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине сво 
{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми 
 Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али  
је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш 
 моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце сво 
е речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и ве 
иси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије  
ти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хт 
и мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме 
рка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена 
не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</ 
е да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце т 
оље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила 
ици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Да 
.{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући з 
икад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка  
јаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити 
као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени  
сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње ре 
д? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, 
ио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака посл 
да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је  
умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оц 
и је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том чест 
Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milest 
 деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Т 
ведам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени  
овом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају в 
та крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>—  
икад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, 
, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone 
настиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се ман 
какве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину  
 касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љуб 
но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу нап 
<p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам в 
/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздра 
својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих мога 
 њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S}  
 срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе  
 с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање  
еда, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би цел 
а?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као  
стао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S}  
 зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за  
ош падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају 
 живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зелено 
е поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, к 
 моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе 
нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> вол 
S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџ 
, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу дру 
идесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„ 
ваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени 
тогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, 
да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — 
а о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, друг 
 савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи,  
исмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, ш 
 неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на 
 и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада  
"16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио  
оје ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо  
ерни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали 
дника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да  
ја ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{ 
стао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како м 
о ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико да 
м оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још ма 
а то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах на 
њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у ж 
 могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам 
крашаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за к 
отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subS 
рам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, је 
х на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро зн 
зним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљи 
руге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} А 
шта, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и з 
е држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи к 
чинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио 
кати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта мој 
огу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро цело 
а још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, пут 
и, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта вид 
Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" 
p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени  
 суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет по 
ивот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ј 
 куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не мог 
p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се  
гао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шк 
а мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још дес 
е боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу оп 
 /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши 
ћи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу 
едам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у једа 
аше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи гл 
 њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто уве 
х могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да  
а.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="13 
родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и ник 
мија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она 
tion" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми с 
 се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из  
зиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговара 
 се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умиват 
асмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам  
ма добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S}  
on" /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе  
 не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови да 
голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, 
скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља т 
<p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу врем 
вета и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако 
 будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју,  
unit="subSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад 
друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо,  
јој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се м 
 у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да 
их другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да н 
 радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању 
ва вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{ 
и <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једв 
е, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући. 
пише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек б 
 поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стаја 
све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа  
 му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим  
а, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit 
а даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спус 
и, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и м 
"subSection" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе 
мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S 
е стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, о 
осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку ве 
ј сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми т 
unit="subSection" /></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већино 
ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т 
 речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње 
ћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам 
 тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? 
јући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршет 
!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље гово 
прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо 
ion" /> <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна ки 
ећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На јед 
ном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака н 
>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут би 
 неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вр 
="subSection" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вар 
е, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где 
ад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњ 
...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди мој 
 на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на 
луге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, в 
 ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисл 
е, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и м 
леда, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би  
опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже рамен 
е дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом назив 
 што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на пам 
о, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак < 
 таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да б 
<p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, го 
обио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече  
ет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milest 
а прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила о 
 <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се повери 
вим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка 
даше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и о 
> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, 
<p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, 
ако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Зб 
ection" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми заку 
пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки жи 
 рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим и 
у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после кр 
мо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати 
 ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" />  
е онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим  
5/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова до 
ас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S}  
ој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то с 
гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по да 
с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се 
У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешк 
узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем с 
дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усме 
нађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но с 
као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Он 
е, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама бе 
ати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једн 
ше пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, п 
ошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи  
при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и по 
/p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се о 
 само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо  
е миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати  
овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах ј 
 црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом с 
кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} 
, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда н 
 с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши 
м сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи 
та знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер 
богом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сет 
јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек  
зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљд 
 када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и ма 
лубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упита 
т тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p>  
сао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пун 
on" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих кос 
 јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мно 
 /> <p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога 
питах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро би 
још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође бе 
 „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам 
што говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред 
е с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Н 
брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и д 
на реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се  
ивот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па м 
им срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" />  
трица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не  
 ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У т 
тогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако ми 
. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још јед 
S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком м 
а бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сва 
ише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто н 
...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и 
убицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће с 
 јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме м 
ти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све 
 на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И 
х књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у 
раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пруж 
 таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако  
На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли рад 
в будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дуг 
/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љуби 
S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше п 
ле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник!  
себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учит 
, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако п 
е да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„В 
да наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче залед 
ех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не  
речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p>  
ком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: 
це вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К 
Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумн 
а је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беш 
чеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја пр 
нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици 
о, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеж 
им познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме 
 што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам к 
ћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће на 
, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, гово 
о најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из  
њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи р 
ка реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим  
ад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад п 
м!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „М 
ећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела! 
ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари  
ок сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе 
аст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да по 
11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан,  
 се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да 
ризор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Ма 
такла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах 
ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу м 
тим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не зна 
лаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царств 
ти, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека не 
тра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде сам 
7" /> <p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега о 
—</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S 
} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену  
 ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох  
миње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под гу 
морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искре 
е, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S}  
и, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасм 
уто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља 
славши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и д 
клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо н 
 дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да  
у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и при 
ложењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем 
" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n 
а је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у п 
n" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим 
о и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох 
it="subSection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крс 
nit="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но 
it="subSection" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга 
ђака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја  
“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло  
е! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедат 
азилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодв 
 видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не б 
акле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав 
о.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У  
одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и не 
 како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати 
бим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута 
тивити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђел 
провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасв 
ију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео боле 
м сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени теч 
не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речим 
 анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, 
нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет вид 
ајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плач 
тру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том  
 немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам с 
товасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дош 
 месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам н 
исао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" />  
из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која  
ој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очај 
и врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да 
ивојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега све 
 сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и је 
но. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Пај 
>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и 
е беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{ 
о вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{ 
 мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <milestone unit="subSectio 
н устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S 
и, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног 
ола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасв 
ст стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем  
ед да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче б 
н по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не б 
воју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво  
 сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, д 
боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се мо 
огу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевни 
!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други  
и празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после св 
.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико годи 
дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје 
 су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми 
иливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубиц 
{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, п 
он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо 
онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“ 
, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети.  
 у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком  
p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора зас 
о сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, 
вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати  
и, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам ув 
оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе в 
подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за це 
јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све  
едни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад 
Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја  
дањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће  
тица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, теше 
, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је  
 у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестр 
д у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер мо 
творени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срц 
 тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакат 
ох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у н 
<p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем... 
узе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону н 
 мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене  
заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог 
ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах  
} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на ме 
иваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чуд 
 крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда с 
целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шаре 
ављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти 
о гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што кат 
ледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати сл 
и пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем п 
вује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући 
а гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Бра 
це своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве  
 прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја с 
е тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„С 
срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућн 
 или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо 
одитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од т 
слити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још н 
и, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрл 
ом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може та 
и уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима 
јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSectio 
убици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, так 
удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пал 
ужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање 
рце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је  
 кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једа 
сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сад 
ао што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жут 
оје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире бе 
 Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су мој 
ном лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробави 
та под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> с 
а моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{ 
S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, ш 
 извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
им мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и  
ма човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, од 
и мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако неж 
вет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то н 
певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени 
аву, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом то 
ље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „ 
ем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним 
ла, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ј 
 она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, п 
е! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад с 
а и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма 
/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S}  
 дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи  
 тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби  
 она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Позд 
ки загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У такв 
бица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне  
полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли,  
увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све 
рете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет та 
асмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко жив 
 понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам 
Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и т 
 рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео сре 
!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима 
ју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —< 
 — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми 
 Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависм 
 ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем ва 
!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milesto 
ику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако  
е знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми ста 
 био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће  
ен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу 
,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље. 
 загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом 
и!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај п 
ешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хте 
, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{ 
 како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p> 
ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јаво 
рити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беш 
поведати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаш 
јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је 
ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Ш 
ужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са пошт 
 се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цр 
лико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота 
ити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, т 
миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и  
од не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, д 
о би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једн 
 свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сун 
се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га 
дно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за је 
љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах 
ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља 
 Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" 
мити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одл 
ам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици 
а је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њ 
о пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но о 
 Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти  
иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора к 
на овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд од 
?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу,  
им црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја  
говара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мен 
дох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на  
аку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој н 
 њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама стар 
наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи чес 
да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p>  
p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде  
 Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни  
 мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима  
ку казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био  
 свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је 
о кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тог 
 и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик 
радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за ко 
 ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са  
зила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ т 
.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћ 
име имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвиси 
Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њ 
дговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — реко 
осетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше ј 
адох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p 
ве своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће о 
 мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати  
и, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу  
укама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше н 
ашном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто 
Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љуби 
{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и  
а њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита д 
т, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене  
орена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која дол 
зо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад 
о преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а  
о и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешк 
јен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим  
 обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, ко 
 повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мој 
е је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој забора 
ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сва 
а плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим о 
а остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој,  
 дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика 
ађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље гово 
осте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а  
ће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако пост 
и моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мис 
оведати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше  
траг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама бли 
дох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивн 
уо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо. 
и каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и  
ељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погл 
 руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве п 
олницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше 
 мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне 
ужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до са 
м оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и по 
рем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде б 
ствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбриж 
сташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, 
 весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{ 
а далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило  
ке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мен 
 ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем  
аустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта  
но да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пус 
ита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Д 
е по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већ 
 уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и 
идим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби? 
олим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред 
за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Н 
 па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ног 
ги Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарит 
да Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни х 
 ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене 
у и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове м 
нка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што 
 да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене вели 
голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пишта 
 <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми м 
ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и 
је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми 
воје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а он 
им <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде  
 пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек  
о то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало,  
и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и в 
чави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој беј 
 волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећ 
ати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете  
/> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још  
 Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига 
ам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми пост 
ам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{ 
л’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вр 
? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим  
е срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> 
иливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме г 
естано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше,  
 ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој каж 
 која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој  
ка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а х 
о, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за 
у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните с 
ећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њ 
јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као 
 и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у м 
Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао о 
агох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред ра 
а ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и 
елим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...< 
 „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у  
м црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа ср 
и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место 
тир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао  
} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о г 
хо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох  
ти, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђ 
обом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једно 
енити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без  
идби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком пр 
олико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми оп 
е становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што ок 
како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше 
написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена буде 
шта да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да  
 на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p> 
 данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chap 
 А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздра 
 за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболе 
 и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за  
а жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору 
 да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти с 
, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треб 
го, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и з 
 у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе побе 
о било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном,  
сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно  
pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="s 
ада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти  
се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод с 
те по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега  
, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрд 
одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам 
н причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, п 
е погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек 
!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав ч 
/> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох  
 па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit=" 
, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дођ 
ер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лет 
ад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде  
 само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које 
 господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја д 
 поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало  
беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сл 
дев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало з 
а катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родите 
опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" 
} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по с 
о дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, г 
опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да т 
прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу беја 
опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим реч 
а нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном ш 
алостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је он 
 овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, 
ин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</ 
и пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и п 
хо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p 
ила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање. 
/p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130"  
ене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми с 
да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја  
јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да  
кушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове реч 
 заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се н 
ом пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко 
ах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше пор 
ле тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше 
 да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ 
ишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се саста 
којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S 
узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху 
ли за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и  
, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни  
аплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје  
а за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" /></p> <p>4/1 
> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они и 
рећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичин 
епе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit 
ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако 
 не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима с 
страје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone uni 
ут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то 
е и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> < 
чем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучер 
ло, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Шт 
 за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n= 
јем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да н 
да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још 
ко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с  
} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непр 
у ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они 
ви добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново зас 
 кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео  
ене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chapter" x 
ву и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не 
 знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту  
 приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима 
 мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме ста 
 па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових 
није осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута  
пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више п 
ити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изне 
</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два 
ан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољ 
 рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, 
а и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Не 
 сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа д 
 лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манаст 
ају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, 
и једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„ 
и; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану 
 ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста д 
м треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допад 
 да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале 
у године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукало 
вео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек 
ји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо 
 у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест,  
у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи  
S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у по 
bSection" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Са 
 овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у оч 
="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је о 
јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, 
 чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје 
ј будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone u 
, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом 
а ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> < 
ти ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легне 
и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да  
потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то в 
у још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, све 
 лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није  
е речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могл 
ак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох 
 четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар 
тељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породиц 
, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше 
} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је 
мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ  
ка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце  
ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах 
Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone  
 веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним  
м ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беш 
пазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љ 
е, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени 
ио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p 
стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састане 
а видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох че 
а што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут по 
х час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања 
 своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: 
 n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} 
епослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да бу 
ерен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, п 
згубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом друг 
угом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна 
заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање ка 
вим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којо 
постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="1 
век имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми  
и сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и  
 да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља 
ред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потеко 
 мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља 
ни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад 
бицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на  
, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој 
сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/ 
анпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у с 
че опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем 
...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква 
оје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворе 
рагог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав  
 Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео 
 присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у дворишт 
астир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако  
о велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и  
 на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер 
уно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection" / 
То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништ 
лачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гл 
од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" 
гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде  
е своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погле 
осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што б 
Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За т 
бише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу 
то више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за т 
 се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> < 
 сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштован 
аним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, к 
ох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли. 
 полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ни 
 што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit="sub 
све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немили 
у, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но з 
бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћ 
уженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSection" 
 до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада саста 
S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати,  
“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост  
 на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је на 
<p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и 
нке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако  
} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени  
 куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{ 
!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не 
ках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше 
ма никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све 
 сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће ј 
, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није 
бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре  
а беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — од 
 своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се д 
јати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Д 
могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше ода 
даху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као шт 
ни се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од 
n" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не да 
тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мат 
и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје. 
— Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се на 
таје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S}  
 Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном раз 
и људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. —  
олико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и о 
 и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n 
спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље исп 
но.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће 
иш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, 
ом ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет  
 дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина вид 
за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити,  
аши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си 
је безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачит 
, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо 
 ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе д 
ас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Беја 
ко већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома 
е ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово п 
it="subSection" /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам с 
гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S 
ки камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{ 
} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—,  
ико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми в 
а радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја з 
 беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме  
видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу  
беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче 
појице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах о 
 Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица 
сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> 
а ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опе 
срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота ужи 
 кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради 
онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толи 
 /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, је 
bSection" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја  
bSection" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ  
аба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица  
хватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим  
вог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме 
S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онд 
ако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете  
ју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме т 
 знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, 
љиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да ј 
груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непреста 
е ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо 
 седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах  
ело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Ч 
у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разноб 
ри грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да  
да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и  
ти, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница и 
де, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или  
мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо  
 да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узев 
бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не 
е захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Ист 
свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како  
а да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра  
е на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу 
 знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у 
а је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још  
х, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не з 
 читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору простр 
х мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} О 
не поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велик 
p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само п 
ио. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини м 
ОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГР 
рећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих 
рвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голу 
зиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој 
даху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласов 
у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умол 
ва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако  
у чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина го 
аза по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много гроз 
и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да  
ек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу на 
е с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} В 
кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на вра 
 у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто  
 црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунц 
мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, г 
ако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би м 
адовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим приро 
мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање с 
 кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некада 
127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме  
 силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и  
 мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на 
пет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ј 
ви!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако с 
н ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на нога 
у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у 
ства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом чове 
 Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја 
ма, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет поста 
 за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у 
S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Доша 
јка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим ла 
ве за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној м 
реми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, как 
ту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <milestone unit="subSection 
о ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео 
да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости 
</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљ 
ој ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одрич 
јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа та 
ања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства св 
осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања мој 
е беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! до 
вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају н 
иње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу теб 
ушу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> < 
асвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам 
дост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце м 
м, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде свој 
нпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се  
елу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је уго 
чином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као д 
знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, с 
ion" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше т 
аш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што 
рви мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, 
тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих  
ати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет,  
их мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са с 
="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог да 
 Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много д 
За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједн 
 манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним 
ти; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, мора 
иликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и 
но.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми 
аше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{ 
ари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем 
м ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми  
 којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој  
едва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама 
ја и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опе 
ом — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ни 
 друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко ст 
бити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ 
 срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Бл 
е заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама 
то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је 
ћ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почн 
 јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешк 
> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ д 
ину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше то 
у јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с  
 али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се нек 
н.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — По 
или на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и з 
роломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сест 
тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, он 
ре чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарно 
товати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху 
слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело 
амо сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да 
би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније раз 
ех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда  
} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочет 
после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу. 
 одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не к 
 ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад 
бро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што д 
 моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити 
о ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први 
ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет пев 
лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те  
е!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу  
орам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, 
спојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете с 
а моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Једа 
ћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69 
 не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом 
нас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је и 
 њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> < 
е, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође  
 таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, шт 
 зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим ре 
никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мо 
е ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу. 
 пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!. 
 машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о 
дужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} 
 од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт 
онесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо  
акање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добр 
 па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, д 
 на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, 
родице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели в 
ело спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари  
 и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова  
ики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, кој 
 он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми 
дох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо;  
реме због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао та 
вог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је п 
ло свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели,  
је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер  
па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узе 
е тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно 
ишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад ч 
 жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што ј 
ем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој дос 
 жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку 
ion" /> <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љуб 
ила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и  
морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо  
азведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја?  
ати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али 
еснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје 
она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој 
 последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огре 
 ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од к 
 Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p 
и — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем п 
 неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова 
ијатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="s 
сприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — 
 веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је ота 
недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубиц 
...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти 
одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стаја 
их је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту 
приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сад 
88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —< 
ећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>П 
!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке ј 
и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даљ 
де и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио. 
р сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми д 
у садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољц 
ваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем  
, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ пр 
га, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/7 
ше преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div typ 
вим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у  
о гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{ 
 за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, так 
 остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина,  
моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и 
акање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију 
о смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На  
 себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко распо 
вара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и д 
е тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувају 
прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру про 
ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мај 
д ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свог 
мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. — 
тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета  
тановао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а  
 дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о с 
слим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав  
..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тециј 
ће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се  
ело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задов 
 n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љуб 
ео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливо 
 будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та 
!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да 
bSection" /> <p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела жи 
збрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и п 
.{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже!  
ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слуша 
} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бле 
 чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим  
а пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која 
нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зе 
> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n= 
ликом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног 
цу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу 
а ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то  
 бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на < 
 више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро 
 <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хлада 
се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта  
" /> <p>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно,  
<p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поз 
еђу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p>  
а ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а у 
да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново проду 
foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер не 
ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чин 
S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово м 
а, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <m 
код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали. 
> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је  
S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да  
{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер 
 је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S 
руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па  
Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; 
 мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко 
ји нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мен 
о се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо  
ате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу с 
а већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па 
ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше 
ого бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно  
ва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома с 
це на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и о 
вори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећн 
хташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, 
о...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже  
и да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црн 
у никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешк 
ихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда н 
а мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врат 
срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSection 
срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12/1 
де, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров  
екам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није дос 
 да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S}  
а ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је 
свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем 
 дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, 
и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више 
 ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S}  
нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох ови 
а створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од 
 тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина 
ајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро он 
ари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од 
о рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, ма 
 на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући 
ош није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро  
ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на г 
 морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <di 
<p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући  
ред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја  
 свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка по 
ав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда са 
дати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, г 
n" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са р 
дућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дуж 
те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13 
сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој 
 њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али  
ого времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мен 
 n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> < 
ју, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад ј 
о Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати. 
мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много и 
 <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад 
рви пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим  
="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај до 
 њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мат 
о је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="2 
ка се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и вел 
не ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени б 
 <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која  
о ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би 
вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у  
то је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љуб 
 — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш  
се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми д 
сле подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опе 
— Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме 
p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо  
же имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit="subSection 
у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи с 
екла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да д 
 О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <milestone unit="subSecti 
 каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми  
о одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком  
и се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, ал 
 и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје н 
 сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем! 
рашне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима 
азила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад  
ода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде сам 
тра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја 
брадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у 
 Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као 
{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуц 
рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне о 
р не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне 
{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S}  
да гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешће 
оје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем  
 био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја с 
те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сироч 
.{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како  
 прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу  
на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само  
и своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео це 
лава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, по 
лаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати 
очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, к 
иве жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit= 
ији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с ма 
 погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуг 
 мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао 
 тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисл 
анка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к с 
</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко 
ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се 
 узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</ 
.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одгово 
се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хва 
рца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSe 
обро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ 
 брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаг 
 милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја! 
сти, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа  
вим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="s 
гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта  
ко жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том ж 
речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је 
 оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог св 
толу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па ка 
ивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајућ 
е из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела  
 упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано 
је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе 
“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно у 
их црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза,  
ако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово чита 
но доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усн 
че обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, 
е своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} А 
мам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твој 
ислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам од 
омаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с л 
 рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва к 
ина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, 
акри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Тво 
бице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје 
.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију пој 
еђу мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у 
 милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи с 
 мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну мил 
е!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="subSection" /></p> <p>6/9</p> 
, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек с 
 да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгл 
нка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— З 
ен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумња 
 тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. 
и, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, 
 врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох  
ре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан к 
на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну рад 
овати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те оч 
 могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао 
 да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50 
у, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Т 
навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим 
бљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>—  
моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах  
к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не м 
ше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда 
p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} О 
д као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно 
 беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза б 
{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих уса 
остељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!. 
 овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумр 
деља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим 
="subSection" /> <p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђел 
 гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како  
S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сн 
 траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће. 
 превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје цр 
 Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно в 
м, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ћ 
не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSec 
 већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља ув 
 за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> 
ј поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох 
ше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака 
ње.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то в 
е би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене т 
ед вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а оч 
а змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мисле 
јаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам  
и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p> 
Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене  
о мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, 
ену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох. 
доше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а к 
уна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју  
е, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живо 
мислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у 
 наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветав 
а у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово  
 стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах,  
да ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју 
 стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</ 
упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Л 
 Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може  
бу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно 
о и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb  
еби да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах неп 
али, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога д 
ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Св 
и; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене св 
 суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која б 
 се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубиц 
 би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да  
 сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико т 
не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа сна 
{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћ 
твореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама 
синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као ш 
р не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад м 
што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо 
моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудо 
да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њо 
да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голуби 
а једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећ 
 И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази 
у јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ак 
уза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше в 
на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој буде 
епати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb  
рочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milesto 
ака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она 
 видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мал 
један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Милив 
а топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела  
 ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за ц 
же уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који бе 
ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише  
издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, 
м?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то н 
о ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам д 
га.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{ 
и, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу 
је увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али  
 n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на мо 
ше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од как 
одина имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад би 
е сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ов 
 ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њ 
ах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — 
сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па м 
еге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на  
седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час 
д у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег  
р, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом  
 оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи так 
м се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде 
 шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће род 
ве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити 
ваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па каж 
шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p 
и крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њи 
витим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, п 
која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, п 
се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSecti 
 не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасви 
иди?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ов 
 Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох  
!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше п 
ој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хај 
но! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ  
 бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53 
ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што  
осно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву 
p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазле 
шетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица с 
 ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту 
огом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња буј 
а, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи н 
пијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под  
Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„По 
па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, д 
упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа  
до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу б 
здану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и он 
зе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се 
 И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим  
ата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје 
искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам при 
е била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} До 
дог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се к 
о се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој  
 једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} 
 сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, оте 
е се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Нис 
оран, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} М 
че окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и  
а ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре 
о смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слобо 
ишта друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шт 
 могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се 
прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: п 
ао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким  
сплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама ј 
положење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом:  
р овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет оста 
рода нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самно 
 живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" 
 не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је нав 
жао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да  
} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> < 
 вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то 
ека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи св 
у, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} 
 се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бит 
гу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" 
има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> < 
и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега  
 шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам  
их нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ип 
 и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад преста 
ли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, ш 
 не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе би 
 сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p> 
така ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је п 
 ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођо 
осетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, п 
да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да  
S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски за 
ве и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њ 
дети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово 
еда ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз п 
е и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и ви 
а жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је 
нем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јад 
, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S}  
ла освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где 
одне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи 
е мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> с 
 ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи с 
ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако п 
 јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је 
оже доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се д 
ем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је мест 
ивота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, 
брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје гово 
 први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, ка 
 ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{ 
огло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сак 
у разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ј 
{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну ма 
о! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{ 
 тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ће 
не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати 
о.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах  
болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем 
опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино 
 али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а 
реживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а  
 лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику де 
ранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе по 
тку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да г 
о криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћ 
ојег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним прв 
олетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Как 
/> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад в 
а морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остат 
е божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, н 
е Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тре 
угове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да пос 
Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S 
 њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} 
 сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и  
м даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа! 
ад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: так 
 даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> < 
у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писм 
ара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше дом 
з почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S}  
ливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам 
диш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марин 
о само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, 
и уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. < 
ву краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе изб 
ој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше 
ем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити 
начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!..  
ље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет уми 
док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема 
моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још  
ове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој со 
 то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми 
е и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим послед 
го, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођ 
, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, ка 
те! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка,  
ам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирот 
у све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми 
чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма 
надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би до 
ћи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озби 
а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone u 
 деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, 
м, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?. 
га претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не 
 приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуг 
ивот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, прежи 
, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за 
ма лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да  
так лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој 
и и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо сво 
ћи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота ст 
ји ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Од 
не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не  
д страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен у 
емена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд 
анка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ј 
тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} 
кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну до 
ко би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити њег 
а отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још  
да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао  
и сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загр 
ено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се ва 
 ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу паз 
p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што има 
како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код 
потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда  
 пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу 
му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и  
 њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих 
 тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“ 
 с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треб 
плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том 
авде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку  
</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не 
, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанст 
Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигд 
 знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе 
утисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и з 
/> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо б 
ом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се  
ц ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухвати 
има сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се оч 
исам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више 
је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о м 
велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца м 
рв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S}  
и се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу ст 
 сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84 
ного има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S 
 већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак  
 бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у 
 и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже 
5" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова  
 у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни 
!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свис 
акати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђ 
 своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже  
размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим 
као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи 
 У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавиш 
едаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно 
м ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом  
м ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Мили 
још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} 
доше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, 
> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љуба 
ворити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме  
ред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па 
а погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку р 
 на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја поз 
вићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“  
волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чис 
ју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те 
но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему  
 девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене  
 да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге пр 
 све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — ре 
ебају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи  
ина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубиц 
 као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу брат 
лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја  
сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што  
јке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога 
" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! ха 
 су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати ње 
добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго пи 
ејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица 
искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим 
ам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова 
а сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се 
 /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе зад 
у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене 
е беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} П 
unit="subSection" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с 
 <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881.</p> <pb n="2" /> </div> <div typ 
че: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; н 
ана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, 
це! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око  
вео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се к 
 не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" />  
куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, к 
и.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан 
ешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу б 
 свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом 
нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљ 
зговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упут 
и је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, 
>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што 
S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме та 
а, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се 
нствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда по 
 ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не б 
ше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да  
ну од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње,  
 нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као д 
ко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска ста 
тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и стра 
ад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице  
е даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да  
 боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити 
у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — пов 
ме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. 
их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појм 
у живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за ра 
 боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се вин 
рви пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба  
Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" /></p> <p> 
повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време  
а једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свег 
 тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и ду 
се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело 
 рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је  
ртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у 
 и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда р 
видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико  
је од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем  
поведаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре с 
се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет  
вају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красни 
огу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за м 
, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад  
ран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни 
зор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунц 
 мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна роб 
е живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени  
ила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18/3</p> 
е тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости с 
ам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду 
аш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни 
ослуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далек 
а костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост  
а ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово зад 
 ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а 
е, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам 
лети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе 
у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цве 
на поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелен 
 Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на 
емљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпу 
 сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног по 
 <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јут 
причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужн 
ој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас 
у, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума пос 
 гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољ 
у разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> мога 
ски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два  
 се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним  
ких девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову  
а чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; та 
а: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца 
, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран;  
о више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" 
>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА  
uote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА  
 је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="subSect 
 ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми 
м сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они 
зика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „ 
 црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и  
p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе  
оследње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научил 
рати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим  
и се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лиц 
 забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком зан 
гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да с 
Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марин 
ичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да  
 Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце ни 
вимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а  
ости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек 
м очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беш 
етнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах  
јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још д 
обио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, 
>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржават 
у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје. 
 више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта б 
Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но ник 
ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године  
би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздра 
 могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не  
ЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote> <pb n="4" /> </div> <pb n="5" /> <d 
римих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати ми 
комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тоб 
тир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Он 
с одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, 
 С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате дв 
"59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпеча 
спа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхта 
е ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> 
писати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце неп 
 у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не доб 
вим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удај 
ицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља  
ље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно своји 
е моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S 
лину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то ва 
^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосм 
оја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слат 
нем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатн 
стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свак 
ас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збиј 
 — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно по 
онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мен 
ро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике мили 
bSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због с 
адосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <p 
а једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све мој 
свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; 
брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свем 
у рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети 
 одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чуј 
леда и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и рецит 
ежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, поче 
плачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subS 
ne unit="subSection" /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без 
на мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвор 
у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома с 
како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми г 
а морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Те 
ма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да откри 
оказати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми 
е године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да  
ли ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“ 
бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је 
бадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, а 
анас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре нек 
р неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{ 
 беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на 
ушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, 
зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сад 
осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене 
бе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер 
постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми  
ротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује 
је, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S}  
у на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, 
е трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ 
овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не  
 Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми  
 појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне 
!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећа 
тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Из 
овораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде  
морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном 
ти.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога  
лео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећ 
и!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али 
им!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од  
 с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше т 
ки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет 
<p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што б 
а и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити ан 
њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом 
 се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светл 
трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи  
ући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаш 
е посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповеда 
и дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако 
пак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је мног 
и плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па нај 
рећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, д 
оћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка  
 који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив,  
па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — о 
ратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи! 
, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслу 
ка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако разл 
сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се  
 срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја 
 мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече 
ко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој ст 
и!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће з 
авек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје ср 
ајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и ув 
воју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени 
екавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирну 
ћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ ј 
, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јец 
 исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод п 
дах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху 
 наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја ј 
уго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саран 
Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p>  
од плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом д 
х јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренута 
ре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и о 
ја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче при 
у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја  
ику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада 
м прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, 
S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погин 
у и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала.. 
јам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачун 
и свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох 
ам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала он 
еца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга  
а столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S 
 која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањ 
њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој пр 
ешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сес 
 као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше 
мејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!... 
 се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на  
, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим про 
и Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>22/9 
<p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из с 
, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја 
будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је жи 
и почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих  
 да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се 
ез наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
и, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећ 
ођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам 
их усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад с 
о што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> 
и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И ш 
, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко,  
ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер 
одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да 
ди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не с 
ше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, св 
а Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица 
, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чи 
а и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ип 
исавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих м 
акати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђу 
! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме стр 
дох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S}  
рили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стран 
и је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах 
ило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у  
 мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове 
ру.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху та 
13" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служ 
пке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда бе 
ајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно раз 
о пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху! 
>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје ц 
ка!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим о 
 какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S}  
 изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек сед 
најући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва мо 
по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облач 
мо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — 
ше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <p 
аљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне  
уство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit="su 
ном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранати 
 разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше  
са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{ 
о за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тим 
е К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
ош пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху  
је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем,  
, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова 
 отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="subSection 
ранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући  
икако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу  
сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“  
сме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је оте 
ше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледај 
ши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац на 
зиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше 
у се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира  
 свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећ 
 гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледас 
 беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском 
љу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, 
 закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тог 
које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног 
им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане с 
рави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањск 
 то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заро 
одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити са 
а Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да  
дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к с 
ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немој 
њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а  
ем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не зн 
ти; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила 
ју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непр 
вља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и над 
 Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на но 
им?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб ле 
ја, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух ов 
о време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело ра 
 клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те  
слима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми п 
 јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме одне 
it="subSection" /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да н 
опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао? 
цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плав 
тири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како 
/p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још 
лично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми припове 
а беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из с 
сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатк 
</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М 
инама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Да 
, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци  
рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је 
оже ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавнос 
у тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к с 
, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог добр 
ао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узр 
ог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће  
 здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Так 
> <pb n="3" /> <quote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И 
дећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ во 
звати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље:  
 и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та о 
рцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи с 
>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати 
се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит 
појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има доб 
јаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да 
!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетн 
..</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницам 
ори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове па 
"18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?. 
моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ват 
моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах 
шта!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, има 
 ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по с 
х јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краће 
кох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била су 
атим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S 
ена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима запи 
авом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, оси 
це ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био наг 
исмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S 
оред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе г 
час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица 
="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њ 
ело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љуби 
ех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и мој 
 обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, мо 
 радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете са 
ни, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и с 
радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек 
 мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне 
 „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу  
 ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; 
> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p 
 се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако зб 
его што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спуст 
<p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И 
беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма ид 
упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што с 
ица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у д 
— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да 
и?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно  
на трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи:  
ма рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помоз 
з цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње мир 
ти? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми ј 
/> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, ко 
премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам  
омак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у  
тате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <m 
подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајс 
и, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и  
ечи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати,  
Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове 
 немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које  
 опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да  
нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и па 
век умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још са 
досмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јо 
 ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде н 
изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тиц 
на; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде 
 груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро  
ог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад по 
ветли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, там 
p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто гов 
 сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погле 
већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен об 
 човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго 
цати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у  
у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> < 
Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим  
трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви м 
каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Дра 
ој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манас 
наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> < 
 — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам јед 
девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с к 
рити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па  
 ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити  
>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуже 
осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слут 
ње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми ка 
 на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад 
ух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују? 
вршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, 
задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици,  
у верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на 
иле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми 
 оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је и 
бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обор 
ота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком  
</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па 
љка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече м 
и никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без бра 
 ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где мор 
 гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гл 
о четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, при 
башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпос 
ем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свеж 
о подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на з 
а се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: 
веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада;  
{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мо 
ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у  
 имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати свој 
као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне за 
рилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — ре 
 Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расеј 
де мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тад 
зи труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотеж 
> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо з 
ајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно 
ка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудг 
ио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у г 
 и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек с 
bSection" /> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело посл 
bSection" /> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“  
нице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква кос 
<p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да с 
"subSection" /> <p>31/7</p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад пос 
 расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим д 
р ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе  
"subSection" /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да ниса 
} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срц 
несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p 
 испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала напис 
чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на 
там вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у гр 
еселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме по 
шта помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас 
ена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који 
ово оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај и 
тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека д 
ам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је к 
нако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских зво 
це пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и к 
оворити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клец 
срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна 
даше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох 
..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љ 
.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л 
хтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише  
провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с ко 
к су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући ис 
двор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се 
 да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <mileston 
не Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече 
 мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да 
сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливо 
рав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме  
ачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљ 
гао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован  
 Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p 
а прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним 
чито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењи 
збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше су 
ну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени п 
емирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога нами 
и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Чест 
тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед ј 
 као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту  
узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте плем 
о ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих би 
еном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ва 
олицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори 
ојим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја 
че ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног л 
зове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане  
ица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не вид 
век, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони. 
е се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер 
. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица 
 Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н— 
а јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми суј 
, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи виј 
сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем  
ек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав пок 
и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пут 
је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О  
>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>—  
у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драгов 
ише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја  
тан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што н 
{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву пр 
. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени  
ко цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замисл 
одицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} О 
дах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће 
пустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободра 
е и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и 
ше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше т 
и на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као обл 
м ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гла 
и код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот у 
р патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре 
ејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на ј 
читу кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедош 
у као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква по 
исах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, г 
исмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа гр 
слима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми 
ом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <p 
 уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта ј 
. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и нау 
 је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем н 
!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаро 
?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драго 
 једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја 
араца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потр 
ети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима 
 би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, 
е наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, 
ладог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радити нау 
 а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше П 
ех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, 
очех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>М 
о чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати 
апустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је,  
излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још мно 
, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{ 
а.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиље 
 смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако в 
 постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе ушт 
јним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не 
 Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад 
ада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворен 
 гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху 
лаву на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S 
нам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у  
ета истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд  
нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!. 
 знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд  
ги Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја мо 
/p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео < 
 сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, ј 
м се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="chapter"  
 премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве от 
 из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање  
{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S}  
после освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој п 
 детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде н 
рекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> мо 
в ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице опере 
 се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ће 
 Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу с 
лавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће 
 <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало 
колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радо 
хо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, скло 
и се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто  
ку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једн 
аквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у  
последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђ 
ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, п 
м!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо  
е кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ за 
.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би  
е велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <p 
ше из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за  
сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће је 
х што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се т 
да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му  
или уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати 
 Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече ум 
..</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних ок 
рце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве < 
а, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима  
} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублаж 
S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У м 
 жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Ч 
ама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весел 
а ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеле 
озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, м 
ан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда те 
 Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p 
 се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај гол 
а раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама? 
, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала. 
<pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста 
 дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју 
ог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамниц 
о!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, о 
е, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За нек 
 могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влако 
оје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце теб 
ано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се,  
 и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а ду 
усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом ка 
бе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга 
а Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала,  
омоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу м 
зује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање ја 
У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру свој 
ли опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несрет 
опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} 
, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене закл 
х тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да ид 
руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p 
subSection" /> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу 
а мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да са 
 што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам 
и си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио 
бло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мра 
прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена ст 
а и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе 
Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја 
ма суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати 
а љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине!  
ада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ  
ни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови 
и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, 
е своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p 
.{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које б 
 тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздан 
био своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинит 
у да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајућ 
о би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неко 
уговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег таквог разг 
 једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љу 
и помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Как 
самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми н 
да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</ 
е растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице мо 
ј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Су 
ше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.< 
6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мо 
који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде ник 
ивали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос ма 
мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после  
 и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облак 
ћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не м 
весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим 
 јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а 
мо нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склоп 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!. 
> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у 
нога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у гус 
дног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код  
жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би б 
} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и п 
— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми 
/p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хл 
огнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и бла 
а и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p> 
нија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох 
поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад 
 к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене  
 Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином 
мем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет  
адан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а 
ред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је сам 
 бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с  
клапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што  
својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали 
а, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештени 
/p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечит 
—</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесни 
е на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покре 
е санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем  
о миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> 
е!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не  
м разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> с 
ен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде  
о сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она м 
ко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, је 
 ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <milestone unit="subSecti 
вету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзира 
on" /> <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} 
.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мир 
е радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два с 
етим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне оч 
ила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила заб 
p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти пис 
х Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком 
 бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{ 
д бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца,  
 да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као гр 
рним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да  
да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам ко 
рила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, 
на, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве предс 
 на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим  
порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пр 
 игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пре 
 ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташ 
ам.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} 
поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле к 
а тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово ч 
ут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је 
 устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало  
 с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро чит 
вим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће мн 
ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из 
> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутр 
х мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше 
S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито в 
ати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа  
ОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote> <pb n="4" /> </ 
ада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њих 
да Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, ка 
лони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Ка 
 и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма у 
не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уве 
ца, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не з 
евши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онак 
 ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но и 
ва од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у го 
 /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима пат 
ва, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш м 
 ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дан 
ети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љуби 
е!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваш 
 беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред н 
ба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити при 
оје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја би 
це!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit= 
Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече т 
one unit="subSection" /> <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, гд 
човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо 
 па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љуби 
СКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НА 
ише писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми  
ође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <mi 
 да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те 
 његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо ра 
повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем д 
ине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо  
 видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milesto 
кла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{ 
сао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од ово 
оро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама  
буђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим 
едва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рек 
> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заоста 
чин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се ра 
ох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако  
дни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што с 
га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и т 
 да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и  
илни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нара 
живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим 
са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона 
 отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мал 
постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу св 
ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да ид 
ло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нароч 
 зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђ 
 мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за н 
и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и ви 
на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, моли 
it="subSection" /> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цел 
т, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S}  
њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, ко 
жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с пост 
а уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику 
оста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет 
на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити о 
ле невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца  
за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на  
ене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је  
е собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме се 
им на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка  
она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је с 
ијатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Кад 
 се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости с 
од стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах 
ива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да  
{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада  
иливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја ј 
а.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам  
есто на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им 
 од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — реко 
 радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног у 
 уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док б 
> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као шт 
ици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се 
 смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагу 
 бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слатко 
 кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit= 
p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише 
суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ић 
 она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми 
но разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек ра 
ог узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи 
а истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше 
е трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру с 
утра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро. 
егод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несн 
о да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог 
 изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да м 
 осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n=" 
тедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора  
брадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго,  
ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два 
на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бега 
вим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се  
<p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе 
и се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим 
 око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од некол 
мо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен 
 и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете,  
ом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем  
то се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац  
сећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="sub 
} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ р 
{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. — 
почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет 
етворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим  
> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни 
а, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели леп 
ине, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и 
а поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} 
 — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то 
е, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, 
за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ће 
ад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љу 
убица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да 
да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се м 
S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепо 
 умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах  
 умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„ 
и дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свак 
ви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по св 
.{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Ок 
до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се 
а од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли 
ветина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и поз 
ао што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <mileston 
е одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{ 
о љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас мо 
уди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то  
ако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с 
едну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као у 
еселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове  
сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, кој 
им видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као 
ио сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њен 
у у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али  
 носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} К 
ладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и  
 оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone 
> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођ 
ру смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим  
 размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несн 
атни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах 
прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити 
атељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По у 
мрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем в 
свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже 
као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда р 
{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето  
bSection" /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз про 
а моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, т 
да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добис 
е душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојн 
, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај 
ише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но до 
ћи је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог,  
иког узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох 
ли услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну св 
њу послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, кој 
латка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из с 
а врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове 
сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младос 
е данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми 
дно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно з 
а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати 
ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што 
ше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако  
рави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и р 
тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни  
це увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру свој 
 <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све леп 
х зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сет 
ле још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојев 
 сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на ма 
надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи 
ачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота 
цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку 
бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2/8< 
ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста  
и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долети 
увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето са 
ијем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није мог 
рећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах 
колебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много шт 
ам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26/ 
анку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренут 
 веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако ј 
 играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријат 
еље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје син 
е ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах так 
и код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала  
 Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још  
n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, м 
моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, б 
 за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још в 
 Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и  
се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не  
n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да л 
гат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тир 
ји женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари жи 
Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до с 
и већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао. 
а добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако 
оје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако ис 
 видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n=" 
 шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код њ 
раћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихов 
арство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први погле 
ашне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Из 
к ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S 
 црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} 
о рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њен 
ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на  
, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не  
>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа 
ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — 
{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као 
ам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тел 
 помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне пес 
руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања та 
 својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мал 
дравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се  
 мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да т 
читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци 
жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и м 
 једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак  
 да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n=" 
пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на 
дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада  
сетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи 
бица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више  
м мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако сл 
оћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веров 
е тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех ј 
 невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати,  
лу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кро 
и у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да м 
д кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало  
који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтел 
 из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи 
 да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвес 
том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пи 
ући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да и 
ојаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја буј 
бише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће  
некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју в 
зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само 
еста свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, 
га као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми п 
тиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина но 
у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва  
добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка в 
почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где 
атком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми о 
 једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху н 
лицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мен 
 На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данк 
само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек он 
ело ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлега 
кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и тел 
 је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по  
ијатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S 
итава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Неприја 
ој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву 
 Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица раср 
ка и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде 
с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, 
оста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Иса 
ца и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко 
унише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати 
што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше,  
, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред  
ам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом м 
 тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или 
ребало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше  
кати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, д 
 срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде  
вредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и 
е искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, н 
 пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и он 
да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер  
на свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми з 
ам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава б 
 молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако мога 
итрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен  
ти.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што  
а суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и  
ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а т 
азе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се  
 шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зет 
оју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо на 
не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ. 
ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од гор 
и при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но 
а мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зра 
с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се 
епрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и 
" /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а  
t="subSection" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и доба 
ection" /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одо 
ега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук м 
S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да  
а, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно ми 
че и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заве 
 своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И о 
провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми ма 
аше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и 
војка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} 
шан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма ла 
 од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које  
 сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело  
 ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћ 
дност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S 
ла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође 
и, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред м 
 теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, ј 
 куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" />  
шао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака т 
атим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увре 
ник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин о 
Section" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи д 
е из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, шт 
 о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ у 
а ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <miles 
не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она  
тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се 
ди, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш. 
боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи. 
уго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам т 
оворити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш  
 боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за 
но отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста в 
 РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхол 
сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, 
е све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као д 
 ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох 
им, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone u 
у, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, 
оја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни 
о, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива и 
{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини с 
а мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S}  
ди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим виш 
тано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђ 
 твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем 
ише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли  
ко, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детет 
 Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе ж 
 ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када 
у поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си м 
ер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад са 
рата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ст 
</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да  
вани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? как 
же некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и 
е дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као пре 
смо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор н 
твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— З 
срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше,  
оту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испуни 
а се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цв 
е и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да остави 
ма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирни 
; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али н 
<pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S 
 о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слат 
 упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена к 
бица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да 
толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколи 
зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму пр 
 дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нис 
ком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало 
, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, 
 што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад 
и Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви м 
ба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} 
 дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S 
ер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашо 
ли не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестр 
сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако о 
стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох 
 <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>—  
, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па  
 најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгор 
 какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни  
живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам ви 
тови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем 
="subSection" /> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брат 
 као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а пла 
амо сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и 
 паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква 
 /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође,  
nit="subSection" /> <p>31/7</p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад 
мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа м 
S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда  
ска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, је 
 и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо л 
ишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milesto 
е касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе мој 
/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора 
сником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манасти 
да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седне 
увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас 
 Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим с 
м приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и опи 
само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно  
} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо 
</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији  
ановао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и  
 даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, 
но рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ћ 
t="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О  
ne unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми 
не моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном 
угови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" 
сти!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164"  
у главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који  
ох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који бе 
ви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> с 
н, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас та 
а забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на  
 се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намес 
ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан 
дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље  
ад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замис 
а моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би 
о навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе ко 
ово да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што  
33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се от 
вати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилим 
ећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузни 
у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone un 
им и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве м 
ед тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у  
ји је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо п 
 читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у г 
 моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расц 
м сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, 
ох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
питам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ —  
 с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, л 
 ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да  
бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од цел 
стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је 
<p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима 
, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и о 
 па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стриц 
акле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе  
мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј 
е, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где  
, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Д 
се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми п 
исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео 
и да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, 
ти једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми ре 
pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нис 
ојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премиш 
t="subSection" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред м 
ах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, 
санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце ув 
 n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре  
 изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, сам 
пцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силн 
ао овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да мор 
ала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако з 
ше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше 
д опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сј 
к томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка м 
 тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојн 
 врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше  
„Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам 
аја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног  
овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што  
победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли ј 
ам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да ве 
нда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у жи 
one unit="subSection" /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив с 
Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њ 
а поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријат 
 /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и  
</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови б 
нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо,  
већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и буј 
мено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при 
 знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје. 
ОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И  
еше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога саст 
ашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми  
 пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, к 
 опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на свој 
том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много 
го њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме др 
ута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност ст 
едини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то м 
 се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без  
 n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ 
чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубиц 
 леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</ 
писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су киш 
ао што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не поста 
м дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом са 
 је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздр 
на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена  
и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат 
им сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох  
ћом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа ј 
00" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не зна 
<p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да ч 
внодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та  
ође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да с 
 полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек рад 
себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из м 
аџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убиј 
је и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво неб 
је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, д 
дем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће 
арао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата т 
етећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S}  
 појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше сил 
искох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падош 
амо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш 
 опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири  
у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим  
, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој 
при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у ту 
{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем б 
у ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се 
дав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме 
у ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не ми 
 лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи  
Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што 
а.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи д 
и!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме сво 
о!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који  
на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојств 
м...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову г 
би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништ 
 на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред 
ко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. 
кошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу 
 црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја  
ојој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" / 
аки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb 
лашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадо 
ећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао  
 то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем 
а...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се прибл 
носио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада ве 
 би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} 
и, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајућ 
им, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О  
, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна н 
оту.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и 
<pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад с 
е престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мен 
 својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p 
 ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по у 
 волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не мо 
 све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Ш 
оће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равно 
о то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на 
, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не друг 
м постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љ 
где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнем 
 мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспав 
олест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми  
уго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што 
 чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S 
ј могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За ч 
ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео  
с њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова див 
а свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упи 
ох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хл 
е!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само ма 
ући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нов 
екако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан. 
нкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри изв 
.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и занос 
дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам  
м, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле,  
н певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој ме 
њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораш 
е због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуг 
гао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће 
; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уст 
и шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у оста 
о рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, 
 је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан з 
мам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма  
 Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет зајед 
авати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављива 
, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читају 
рија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо  
вљају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече 
ану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да ј 
роста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме 
мељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ов 
узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих посл 
го сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље 
а мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, а 
ако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам т 
 ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче с 
дараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да нај 
равље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах тол 
асова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати 
о?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма м 
ого пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неи 
ци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се р 
 Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не м 
д навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо по 
тотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке пр 
..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћ 
И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге треп 
 на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека  
атеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме не 
дима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје!  
1.2"> <head>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стри 
 слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач располож 
ne unit="subSection" /> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми 
а навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да  
нила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно к 
бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох  
дном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да насл 
ој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме  
до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама ј 
/p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је пос 
ему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, д 
ако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше 
ста, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста ми 
а неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гле 
ке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме г 
ело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је 
 лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само мо 
 све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка 
ма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачућ 
идим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац  
p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра о 
изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Б 
{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кра 
ле свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек  
ло после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтед 
бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „ 
ш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њ 
љи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та  
ати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и 
ко ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да  
да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се н 
ку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом  
 бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не  
За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као шт 
ох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чар 
евљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино з 
ву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а др 
874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно сасл 
 дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свак 
 није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ 
 можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та р 
био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми  
на мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О 
 да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита 
 послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме  
Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред 
/p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" />  
е своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} 
толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, 
ђох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам љу 
..{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста доприн 
тирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми б 
удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме све 
убичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо 
морисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у в 
 која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S}  
његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати та 
увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, н 
 „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, 
еше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан 
о дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни са 
 удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом 
је сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, д 
и — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем своји 
, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и са 
а, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разго 
ко дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p 
едног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва 
таде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком ја 
ишта</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи  
ла у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је 
нији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник,  
м тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом. 
 на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада з 
бодније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А 
а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога м 
ине не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се с 
асмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па д 
поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кућ 
говаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја 
 да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где са 
годарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности е 
а их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге 
удите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за нес 
авно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви  
у „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморени 
 у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше 
ећ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца 
ашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад 
а.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дуги 
ица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, ве 
 ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнан 
нане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не  
рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љуби 
ј сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца! 
ам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим  
 — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да оста 
Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирн 
а загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саст 
о суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузн 
, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке,  
S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чу 
с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним  
де сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше неп 
свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када  
едаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина 
За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповеда 
5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког жи 
} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније 
па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у 
ститају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезни 
 /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују роди 
ји нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седм 
а у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код к 
ам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клет 
ана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и 
сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродн 
твено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону  
илини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone 
лушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирн 
ане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као  
 је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души. 
ја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које  
о јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово 
беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где дола 
 собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан  
 вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступи 
tone unit="subSection" /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру поро 
а морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Н 
жећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигд 
...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово 
 и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим г 
.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је  
де ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси 
јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је 
и орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо да 
ед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на 
са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој свој 
ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло,  
та ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упу 
 што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках  
елики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме  
ти мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</ 
ем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав 
 виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми  
!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и са 
кри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и 
 ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље 
 постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да 
 ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и на 
тица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје с 
ише се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> 
сле смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после 
сећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га  
к, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>30/7< 
д Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљ 
е ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном 
 Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овд 
на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојиц 
ње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је 
 јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душ 
 да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће и 
а одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за 
а се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох. 
ерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и з 
у хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те м 
ction" /> <p>31/7</p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после под 
nit="subSection" /> <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га по 
subSection" /> <p>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како  
Section" /> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно д 
 свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а п 
робавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред ве 
роведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с  
t="subSection" /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми так 
си живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегну 
Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза  
 шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је  
че озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће се 
 а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико з 
е угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госп 
 у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и 
ше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих 
 растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у но 
и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, с 
 њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано 
екујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да 
отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и 
ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ поч 
не штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неб 
амо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако пи 
 мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се п 
 девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима,  
.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p 
 И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући с 
е толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све  
о недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И та 
анка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободн 
воје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, в 
> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да 
вету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с пос 
м, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа 
 у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом,  
ion" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши  
руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан гла 
нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо  
.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју 
е, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудн 
 успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се т 
хој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег ч 
 у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да р 
е читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но 
 и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи. 
ко је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек с 
ије, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра вр 
а, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се по 
годи, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на јед 
адно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у гла 
 <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао  
ир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из г 
 спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радо 
 сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски вазду 
у и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што  
або тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топл 
не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме 
ош у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скоч 
вити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде 
о тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго  
боде или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек 
 жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми  
њег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане свој 
d>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне. 
приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колим 
 вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано  
ја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њен 
 слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</ 
бо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће  
нце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, прол 
 ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке реч 
воту наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће  
 ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, прол 
оцветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица б 
, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи љу 
а се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{ 
кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао,  
 на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи 
 мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовал 
јом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сас 
во доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде м 
тре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече,  
 ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} При 
 весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек т 
 необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSecti 
тарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому т 
пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо м 
осла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало  
 то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, 
 овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но  
а вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је 
с горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти  
Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, 
ања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то 
ар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији  
сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше о 
гра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирит 
} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том ј 
горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="s 
оје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, 
мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад  
тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и у 
не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</ 
диш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} 
ече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; н 
 помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и б 
не стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се св 
д сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам б 
 ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и о 
ћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, т 
да, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена 
беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља! 
 два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука!  
...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба 
о на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гл 
—</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прек 
ајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свиј 
погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p>  
 ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Приј 
 реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху так 
, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима 
мађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах к 
икад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестан 
 бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу из 
 поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S 
у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући 
S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држа 
 љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништ 
и поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми п 
их и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гле 
мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p> 
, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како г 
 мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и  
а обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на леп 
едњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје бо 
роба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као роби 
на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад  
.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опе 
"105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако 
unit="subSection" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и 
 она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сват 
рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не мо 
е да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насме 
е.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлис 
е поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог  
ести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лиц 
и, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p 
амо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи  
ках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра г 
 и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ 
стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену са 
елики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходни 
це у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато  
 ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде 
pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S}  
јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе с 
кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућнос 
 као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како  
Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украш 
Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана.. 
дах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће м 
ек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је 
 већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мис 
едах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо а 
рне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} 
, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помисли 
157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гле 
олико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста 
 опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из соб 
слима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољуб 
рица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа 
сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан бе 
ећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!.. 
е срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; а 
 да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и 
им, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, 
и ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак  
о амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига н 
о ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S}  
жа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном  
по топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја  
ше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> пола 
ди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба пада 
бим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не овак 
е морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале 
угим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} 
е, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и  
и мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа ц 
та и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у ве 
 се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам 
етно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећа 
ађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који  
ам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми 
ече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у ш 
говорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.< 
бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Це 
а...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?.. 
д сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах  
 буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој 
ни самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час,  
 тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толи 
 Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже узд 
S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{ 
а хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце св 
е победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, 
у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим 
К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казива 
го плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки ј 
 залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <d 
утра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она  
им све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Дан 
верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој са 
head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <p 
ље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
тедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, м 
е за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone u 
од онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш на 
вета и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише се 
ету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко пр 
ах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да 
и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љ 
 ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где  
то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми б 
могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој 
ад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{ 
} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још  
 /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише 
лесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим о 
колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" / 
!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео 
ознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, 
умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе  
е ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборав 
то сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе ник 
мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, у 
 манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој про 
остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћу 
у на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек узд 
129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем 
ћања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — 
nit="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, ј 
а ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је о 
се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручим 
епрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25"  
 умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а о 
 у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као 
, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не 
трасно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећ 
радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изнена 
Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста  
ругарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топл 
 видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми т 
ставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас? 
 сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и п 
новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S}  
у своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом 
е говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби н 
о, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми  
јући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, с 
ла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце па 
ад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако умо 
мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа 
говарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године р 
а ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао  
 не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код 
атле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone 
ла!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно в 
оћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="1 
пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с  
мо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12/ 
ам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира 
Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скрије 
љубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S}  
ју ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стањ 
ао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p 
еко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спа 
ројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и  
ом чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу њего 
 у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем ш 
асна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније п 
ћ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на  
е душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће  
сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <milestone unit="subS 
та врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се  
 као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага п 
 /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бе 
p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је доби 
е више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из служб 
ли животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данк 
е њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи м 
 уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно  
ама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ћ 
у ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb 
 на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет о 
а са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш,  
склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше м 
 проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без с 
р још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде 
одно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне пе 
но?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам ос 
ј он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро ј 
ирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p> 
што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" 
 код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија  
ј драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас г 
 одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет ба 
та за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје  
к сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља свој 
стир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љуби 
И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледат 
<p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала 
у своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће 
м још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање 
вога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће 
и раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разго 
 <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи ле 
одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гр 
ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем 
 много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не и 
лим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи пов 
ом ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! 
ије најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у  
 бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу с 
</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Зн 
пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада  
чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мисл 
"subSection" /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живо 
мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, 
 <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „ 
 и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар 
 тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од  
цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у  
, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од де 
та!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што м 
не да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit="subSection" / 
тара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и прен 
је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“< 
ивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у  
бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад  
говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! до 
и за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела 
ном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S 
ер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико 
“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да мора 
 драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити  
сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије  
 читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„ 
 ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради,  
роћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milesto 
ађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце  
 с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а п 
да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, ко 
 и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка 
ар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати,  
чи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непре 
“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се б 
 уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двострук 
јче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако м 
 први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадав 
ејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с  
> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на 
ца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће глед 
е бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама. 
гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипа 
е ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза. 
срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно глед 
ћи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да са 
н нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога 
, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit="subSection" / 
да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости 
дма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми  
е!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p> 
 како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, та 
Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; 
м на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <milestone unit="su 
ви јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка  
 нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка... 
е растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза  
којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо,  
изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n=" 
змеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код 
о ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и 
ју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје. 
ам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли.. 
смо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То  
, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за т 
вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S}  
ивот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="su 
еживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Про 
еда, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад те 
озора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми ми 
р у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешк 
гом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот 
јатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог сел 
ријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми ст 
ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПА 
а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одгово 
ичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</ 
 срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођ 
ојаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и  
 /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од 
е погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заис 
идео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стид 
</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам к 
армане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и 
м састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити в 
S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свог 
им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: је 
! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена приличн 
 јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом 
ђаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на ц 
ла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени б 
{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешт 
 одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи 
женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као поз 
о мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше пр 
пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод г 
 лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од с 
к ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу 
во заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми о 
и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Ма 
а предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом 
ри чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марк 
/p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам да 
вој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту 
од сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ст 
> <pb n="47" /> <p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и  
м сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо  
/p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госп 
бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрад 
дне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелен 
мо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љуби 
 на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опруж 
беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени 
милније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n 
о, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени  
зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n=" 
ријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја ни 
ом ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног пр 
сносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунц 
пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да  
еше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу 
<p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас ве 
дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш 
нда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ве 
S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена 
умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, 
 облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Да 
што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу с 
 онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, 
а дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни 
једно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беш 
њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум 
 тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, а 
ног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ћ 
веће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву,  
лом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, кој 
ену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне 
т натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи  
мам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о  
one unit="subSection" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; ј 
ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише  
} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесност 
о ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћ 
бица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и п 
из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" />  
високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне ч 
едаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" / 
реко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Од 
 Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори  
о рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хте 
тишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли 
о нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога 
им називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што г 
о.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S}  
тње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усад 
..{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она ра 
д Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12/7 
о гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже 
кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему н 
ени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку  
 тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране,  
ј у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, 
вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму  
поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, ј 
и жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божи 
.{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако н 
сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада б 
 и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатни 
хотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак једа 
лим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „ 
лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајнич 
 не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је  
голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па з 
несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да св 
кше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети шт 
ано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш,  
оји ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради 
 О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним си 
иде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Мил 
рње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га 
ћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Ср 
ицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога с 
ни вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да и 
 својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремље 
ћ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па  
/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} 
тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се так 
непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што  
ко пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да 
 тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним 
ју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим з 
је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нара 
ји сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, неста 
уга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође ов 
 цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{ 
ше.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо  
м том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из с 
ојих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен 
о, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: ме 
она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, 
<pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да  
ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone unit="s 
 Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у баш 
гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као 
о пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше  
ану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</ 
—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико тренутак 
 се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећ 
, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад  
S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у в 
оли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше 
ака ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко врем 
/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем  
Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у соб 
 лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уј 
.{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и г 
га.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, 
е Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком 
 и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке 
и ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем 
дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да ми 
и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све до 
 једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} М 
} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама. 
милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад с 
мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем 
ти на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе  
ј почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац м 
скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасм 
и.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако б 
адгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и  
а мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што 
на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва 
 да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи  
плива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше ј 
ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <m 
Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> 
ном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не  
гранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горам 
мала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и по 
>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она с 
однику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она с 
такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама  
спа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица оста 
се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> 
у рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S}  
 тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да с 
subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет 
дме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су  
ала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“ 
не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S}  
као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати 
 бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јо 
ича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесе 
<p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема  
 ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кад 
метала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих в 
твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не 
аје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде п 
} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слу 
ица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде д 
лу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више ник 
 цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Да 
p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</ 
менима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на с 
ђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак р 
си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{ 
 поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом 
 нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан 
гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би,  
ак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на о 
ек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах ја 
и ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те 
амесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прил 
е избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер п 
ећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад 
ропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу,  
ца прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрж 
громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело  
 само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења 
смо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе  
а, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у жив 
144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при  
...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ 
немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје! 
га ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на 
орам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар 
 оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова бол 
це!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За  
с двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо 
а Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како 
тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n=" 
коро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жал 
</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми  
ти! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па са 
ујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже сво 
 мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој  
пи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим се 
 школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> 
то се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p>  
те ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану 
одно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху 
: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох нај 
 сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва н 
 роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру 
{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се оп 
о?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у по 
.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми н 
уд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало  
тета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, ка 
, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се 
 ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S}  
нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасви 
зме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мен 
а и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје 
е тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу 
и и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико трену 
е нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед ова 
већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укоч 
ожење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад 
м укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Ре 
ако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћер 
 у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} 
јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, 
год к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехо 
ни стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb  
 сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам мир 
једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је поглед 
сно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно п 
а к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао т 
могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко оду 
, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непр 
 штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне 
к уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустит 
даред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n= 
 разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени.  
p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у о 
вам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Д 
!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! —  
да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју ј 
, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо  
д је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде ј 
бице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем 
 постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, к 
чи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми ре 
 а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако  
м свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p 
х!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће  
..{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом све 
, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла? 
 прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми при 
 венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у 
 <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред оч 
но слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно  
риповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох  
сетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем 
Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се 
реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго,  
а мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер  
 Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи  
но стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаш 
еше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе 
тала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном пл 
ај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише  
 овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљ 
дем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивш 
обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> 
>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако за 
ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оће 
ено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онд 
душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смеш 
убица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико 
цу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад н 
!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да  
 тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и н 
м капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише  
те, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да  
сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јо 
моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То ле 
p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је теш 
} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али  
говор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити  
и ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је он 
да сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипа 
! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се 
и се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста 
та знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам м 
„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од 
о је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца 
ица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите 
д нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мор 
и брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком —  
воје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да пост 
 Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као лет 
био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те леп 
 —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако  
 неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и  
иливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очи 
ћи иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми 
 <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах г 
у, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој мого 
че!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам  
Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске стан 
 ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</ 
што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете ве 
56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех 
ркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као  
 <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми се 
ичем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје  
ичем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} З 
тати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет 
без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору  
е Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра де 
и ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу 
не дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице с 
поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се леч 
азумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена м 
p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер ј 
ед прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом  
ку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог п 
мо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријат 
х из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, 
иђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не 
е један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, п 
чима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне с 
о, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да  
/p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и  
ерим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су 
беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да са 
ала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник 
?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те него 
ом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мен 
о у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у ц 
ако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше 
, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидај 
уго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне о 
вим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љуби 
оцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати,  
а ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих  
ак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у гл 
ом се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма д 
 и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле наме 
рцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину к 
мог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним ок 
о слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним око 
 целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погл 
сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој п 
још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у р 
еч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шеши 
ам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и о 
за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те т 
блажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друш 
 нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ и 
како укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подр 
сно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови ј 
е ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену,  
још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што 
ће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, гд 
опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone  
, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љуб 
 борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које  
ко време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, 
Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да зна 
ни за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце ујед 
о данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што 
де погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво н 
 пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мис 
 да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данки 
 своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на по 
 мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним назив 
вака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посум 
ег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{ 
очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех после 
е, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје  
"5" /> <div type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама 
ија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим  
х из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што мог 
ен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone u 
му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог ча 
у мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том п 
родице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — реко 
о и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да  
 одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хте 
p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мисл 
слећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице обо 
ј одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубиц 
оћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искре 
ање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Н 
ли! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино  
м школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навр 
вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" />  
нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по св 
прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети ова 
и, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или д 
могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="sub 
вља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прођ 
ини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — ре 
веће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други св 
вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих п 
 моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, д 
а вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати о 
мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао 
 временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни ц 
 n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несре 
ах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким д 
а послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они 
м још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусетк 
х и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голуб 
ди себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n 
 угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се са 
и као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или 
да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око  
нђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су де 
дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, 
 свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намер 
оју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце 
дости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од 
те...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупиш 
ина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите ов 
ојим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако ужи 
, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у поча 
ем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, 
о.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, 
шко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам ро 
куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја 
јој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у жи 
p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМП 
за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но 
аде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="sub 
вета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при 
 /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — 
 Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од как 
м почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђива 
а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки не 
ене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и  
иним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним 
ико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p>  
ве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао  
/> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја 
упим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисно 
а стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је гро 
ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од  
м, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а до 
надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, к 
пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље б 
и то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза про 
 туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступи 
иротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро д 
реда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта 
е, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од  
ливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисм 
рже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p>  
 се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен 
е главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од м 
ђоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди 
м.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени ври 
 престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госп 
лог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Год 
адим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је 
заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ —  
огледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, 
 приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче  
, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле 
 столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице 
би?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш 
а узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколи 
ше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла ма 
а, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо ка 
живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци м 
ам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} 
а наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд 
 сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„М 
а на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p> 
више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S}  
обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше н 
 даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95 
ешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед 
х на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{ 
и беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала ан 
 своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите су 
 мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело ви 
е велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни с 
улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га  
а гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} Н 
е весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да див 
тна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном муж 
о брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу ра 
о свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор 
 по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, ко 
да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој пол 
рцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p>  
чем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао повер 
ом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb  
још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено  
 ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. 
 звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако  
ер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше 
сти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред ме 
јих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севн 
ћи на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, 
стаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде ре 
р мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах  
а живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</ 
Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n= 
равила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам заврши 
у; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила  
рова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све и 
о најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састане 
ј исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људ 
окојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, п 
смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и  
{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се к 
 спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице! 
равља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад во 
вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину пог 
ност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим,  
 код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отвори 
ег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге не 
е!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за рук 
</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше на 
моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку  
 што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љ 
 манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако 
 Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> 
 Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборав 
бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али к 
ећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен по 
колико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до  
ођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после с 
 је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S}  
ирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата 
златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дис 
да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповеда 
х!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо  
а!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја  
>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> < 
аље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па з 
Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на јед 
има и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек  
нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг 
оред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! 
 моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан провода 
 здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми т 
> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док  
 ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили 
{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и с 
реће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих с 
!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у м 
 <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате 
Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговара 
 служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово мој 
ла.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звони 
е с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш л 
великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, 
о ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умр 
пазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стри 
pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви деш 
ас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам ј 
 После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Д 
 да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башт 
а у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбр 
н би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често пом 
шним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мен 
и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „ 
 би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шт 
у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом,  
е трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве че 
илици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три трен 
ам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих т 
аблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О 
е више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да 
 тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се т 
евојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је п 
се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадов 
х осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љуби 
 драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло п 
алодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини  
а мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздр 
о, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни  
 задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при св 
млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb 
пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али  
ако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме 
епих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад 
за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав 
ако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој т 
 ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда пе 
вакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не  
ако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако мил 
ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли  
ом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат,  
 њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми 
Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не  
о слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам на 
зумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја  
ако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет оду 
ног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајк 
расно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше чита 
сретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се беја 
лушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми 
аздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на 
ико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешит 
не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо 
х, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не  
е прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће би 
p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да 
стељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господа 
бичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше к 
а немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја  
м кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа 
 сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет с 
е лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данк 
 бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поуч 
 беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру мој 
 Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ та 
асвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гроб 
стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и  
ијатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По 
!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер ј 
{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb 
там! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим с 
 ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прав 
 заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. — 
еког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му с 
ли известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светоза 
дајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и ре 
{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не 
на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те са 
блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" />  
 грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у к 
и срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео  
 онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан  
ужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <miles 
јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да б 
борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге кућ 
ован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало у 
 срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву ра 
из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по св 
ило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обич 
 изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер 
>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оце 
и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам  
ш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је  
 сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу 
о утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет 
од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута 
, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отп 
стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данко 
тно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{ 
тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну г 
у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S}  
ећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких 
на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја 
да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад види 
p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њ 
.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их  
 на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ р 
 постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми  
 мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p>  
трина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако 
к сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако по 
ени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код 
 то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај је 
прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма п 
ер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSection 
 да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели 
} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба 
 Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим 
тране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мен 
сници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. — 
олико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој раз 
све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплати 
расније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима бу 
ају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или усле 
теља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дет 
ка из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77"  
поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћа 
м веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то о 
/> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, 
 нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота  
ико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, ко 
Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехоти 
 се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута 
много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... 
, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на кол 
лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичи 
ем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина са 
ion" /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје н 
 бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, к 
ошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S}  
анастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али 
!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Ка 
и!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком сво 
пазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се 
ако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је  
е те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог д 
 оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас  
S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p>  
p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Р 
И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КО 
исам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb 
о у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем  
 где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах мл 
огућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити ц 
е несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и т 
 <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а суз 
о чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско  
ваше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, дого 
сећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав 
 изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често 
аше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а  
; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се ка 
 год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам  
едусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буд 
иђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није ср 
 би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе цр 
 расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна је 
и се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> 
не речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учини 
ико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистр 
изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата 
их морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" / 
у.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а л 
ним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко узда 
Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим 
о ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности 
еће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милин 
олике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има други 
ад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима не 
чем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањ 
иста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац п 
 што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сад 
е звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање  
арнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја  
ох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу нем 
загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али  
ојем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S}  
ри ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао би 
куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје 
е је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Ј 
после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја! 
дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако  
 прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли сп 
м до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваз 
, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем 
/> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу ти 
колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га  
ладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени  
ти.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n=" 
у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуд 
ила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дој 
аше, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у со 
 сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети мож 
 нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сно 
>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколи 
не драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки позд 
тогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми п 
већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мисл 
отребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар  
е на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ј 
к прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, је 
а и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да с 
 да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми 
оказивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледат 
аве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празни 
е већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубав 
их опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, је 
зговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни  
 поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на  
ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit=" 
еобична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне 
их живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би  
ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах с 
м стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четр 
..</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити зна 
а њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих 
р и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назв 
ти?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а 
како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на пам 
зним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће м 
ер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не п 
уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми 
ахнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема  
зба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао  
одушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако таја 
 не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек бо 
рке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Тво 
тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опе 
ачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако до 
ене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати?  
рао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и  
p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђенос 
убио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми н 
по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n= 
лабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а 
 провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено 
, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар  
да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа м 
 ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих  
tion" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је ова 
дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!. 
} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љуб 
ма <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступат 
и?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пит 
легаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодуш 
д које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце м 
 ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо узд 
дова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и  
t="subSection" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{ 
како не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душ 
аш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада С 
"subSection" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љуби 
пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних ми 
ете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох  
а!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја  
уге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више 
 не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде с 
 мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим.  
нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити к 
а.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: ха 
 да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио 
бучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростир 
тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на мо 
их ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хај 
аше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима. 
траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем 
дем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете  
смо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудн 
 О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при ч 
се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне 
м!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој 
 сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од  
 и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи 
ме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах н 
лим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разноб 
рова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="sub 
један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то 
p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, к 
" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва т 
, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требал 
лим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста о 
грлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" / 
а не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живо 
 јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, ј 
лађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице 
ану да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за р 
 знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосно 
н венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прич 
будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише  
о те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и ж 
ма поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да 
ко ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лак 
 боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде сп 
а.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црн 
нда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи  
/p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се н 
 лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <milestone unit="subSe 
проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> 
вора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, с 
амет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се 
први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица што 
тедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="subSec 
ажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и ск 
ам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе 
ој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чин 
ито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи 
Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима 
огао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далек 
пше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те леп 
 која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subSecti 
ле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да п 
 будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред 
е!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: п 
 у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код 
о наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што он 
о</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881.</p> < 
а слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо 
ом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="11 
м очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су 
 женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу стр 
 хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="su 
зедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми  
који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој мн 
у сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој 
м, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но рец 
у, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно  
 чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глав 
ећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме ола 
 срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом поб 
!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! —  
њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њег 
да у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Ми 
сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што  
и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после под 
е зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S 
ако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам 
ла, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к 
ега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишља 
плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој б 
вим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.< 
p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S 
ути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и ре 
е цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се п 
убица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љу 
а сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које 
 тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке сво 
опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p 
ише пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике 
ју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпље 
мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако 
е?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мисл 
/p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бав 
ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох о 
ена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат,  
уде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам  
pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити 
 место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зим 
 Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољу 
реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој же 
беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мој 
не воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије р 
о јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љ 
дући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац хо 
први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињств 
тварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први  
ег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах друг 
оверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми 
е страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше  
} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ниче 
постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће  
рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и 
е бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мат 
ру расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не  
{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре в 
ога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као наг 
 сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушн 
а ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође гла 
 пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ва 
 срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам и 
{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад  
ело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер 
 сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone u 
и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit="s 
ли ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја 
ачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени п 
 као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потрес 
од с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit= 
ам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи  
бу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S 
ћи сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће 
спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и  
аш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за  
ужавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рек 
 чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име 
 терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да му 
вим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они  
дине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети,  
о нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да бу 
легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, п 
 Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни љ 
опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S 
еки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? 
/p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опа 
пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети  
 свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>—  
ош румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч  
— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не 
а после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Плива 
p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb  
м се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О 
мешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно 
{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место н 
остељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо б 
оје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам за 
 упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећ 
анем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ 
ета без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при  
.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и 
јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад п 
 живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Б 
 Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с н 
а полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чи 
ед вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата р 
 су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље ск 
чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </ 
 „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се  
уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је 
ам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на  
ше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љ 
на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Дан 
ма у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало  
од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје по 
не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједн 
ко је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља свој 
А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па ка 
је је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљ 
..{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, с 
а живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам ж 
бе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти н 
очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко в 
 —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем 
д, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бега 
ислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што би 
на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone unit="subSection 
 оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S}  
јој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако ис 
башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сад 
вник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики ду 
ики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедба 
горети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много 
иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, 
nit="subSection" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза прол 
их.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно  
 дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав ист 
не боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да нем 
обегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том  
бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <p 
сам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="subSecti 
мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако 
; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остаруј 
 одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више др 
 велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то н 
оје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак про 
д свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео  
 јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на 
д не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад  
о, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало о 
х!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се  
е: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" /></p> <p 
цу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, 
о, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах ви 
авећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S}  
еки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" />  
лупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро ниј 
 на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како ма 
бица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!.. 
nit="subSection" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ра 
х до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми 
0" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне о 
ом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поч 
аклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, о 
очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушал 
ја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она на 
љиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми јед 
 је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако доб 
t="subSection" /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, 
м свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све,  
та, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С то 
г, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о  
и беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и св 
ешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу  
аље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мен 
г зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љ 
иви у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дош 
поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајућ 
е, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да са 
е недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— уп 
на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадго 
> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем  
беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у з 
 бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но 
 да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} С 
 беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оце 
 му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе  
unit="subSection" /> <p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог а 
а то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се те 
одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у кој 
 се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је 
135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостој 
 смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и 
м дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку,  
брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох 
Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити го 
ада стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чи 
иђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо,  
t="subSection" /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да 
разни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио  
м био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што  
 кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} 
p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам нап 
Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Он 
убав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да ш 
"subSection" /> <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не  
ира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда,  
не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести 
мирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то,  
земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде л 
е, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — н 
зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене  
д ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и ст 
лећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојн 
 одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, м 
во прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родите 
мерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само д 
 никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у жив 
ладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди,  
52_C2.4"> <head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући 
чи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љуб 
га човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам ј 
је душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху 
схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо  
а намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два прос 
д мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</ 
олите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на  
венио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p 
те нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она  
вем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много 
! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде је 
ко и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, 
 дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље о 
 ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него ш 
 дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Дан 
 ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем мира 
стиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало што 
n" /> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, ка 
 <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мил 
јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толик 
о да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање би 
ко човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, 
 могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови 
болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја. 
и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике о 
 јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при св 
т сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је шт 
илика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" / 
ве лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone  
о да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала! 
да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва  
осле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо ј 
е ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у ста 
сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер  
ер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone 
р је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико ко 
 поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, нека 
могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни  
е могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и к 
мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p 
е?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S}  
орам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уве 
дважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар  
и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} 
олико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам н 
t="subSection" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим свет 
it="subSection" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома  
it="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра  
it="subSection" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, ко 
је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам ј 
гао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек  
"subSection" /> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, так 
тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени б 
оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> с 
ам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празн 
ко раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стисне 
з икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак 
 од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је 
ао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад би 
мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бра 
ема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледа 
 ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћ 
н дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како  
де кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се поз 
к тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на 
и другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно при 
 да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису 
n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али  
где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајк 
м на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из  
тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читав 
 на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле н 
пет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми с 
!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати 
> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам 
 земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћ 
 боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку:  
 пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бо 
 стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарат 
дите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пуст 
 Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице! 
</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним р 
гледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/8</p>  
ци жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је ме 
ем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам 
ка.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати 
гу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му м 
к ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрет 
нети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети  
ром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом 
и не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољан 
о до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone  
 при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: поремети 
 моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити б 
ј могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздра 
S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и 
цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше 
а, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна не 
рирода као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље пр 
у, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми  
учени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца св 
гу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам су 
 ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих  
ина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене се 
ати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер ж 
 у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до дан 
ће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици прич 
човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад проп 
волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па к 
обећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда  
 и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не зн 
осле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма у 
могуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за нав 
о тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" / 
нога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином 
, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве б 
ње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S}  
ини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и  
 тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што  
 сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам 
в тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да  
{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше 
око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се ч 
их изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певај 
 тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ј 
рига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу пр 
шта нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благода 
ори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бо 
ни се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанс 
а вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се  
а за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти,  
атно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оц 
о, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, 
дно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гр 
дајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити о 
есретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно 
еху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> 
осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опе 
очех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од  
оже човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и 
јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста  
ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у  
S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене  
ни се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!. 
, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певају 
онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад до 
м: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, ок 
ру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, 
је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажит 
м месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми  
ан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Ми 
дем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда ид 
кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице! 
већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи 
несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="subSection"  
 најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини  
ету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што  
е туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на  
ро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ 
ан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p 
о живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступ 
посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараш 
а Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постељ 
уди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb n="86"  
 навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мен 
х жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко с 
ице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румен 
ући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису  
нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="c 
морених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као  
о чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада 
о да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи пр 
 и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити св 
ion" /></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним  
грлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да н 
емам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретн 
у родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема 
 учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена 
 чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S 
ад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се 
е вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле кр 
 би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена 
прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад з 
а мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету  
и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на н 
{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ра 
било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову 
пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот з 
и, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадго 
 душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пун 
а сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пу 
.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше  
в; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете моли 
ининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше 
анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени 
а младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га 
е.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после кра 
 ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> < 
0</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да  
 жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Б 
150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потрес 
њеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење сво 
стадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још д 
„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина 
колико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наш 
стаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „ 
ћа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради 
 нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте врем 
 да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је и 
ањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане пр 
им, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лиш 
 кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „К 
немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="subSection" />  
 Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном 
 — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше 
, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мог 
ња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — од 
з вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, н 
не ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослонит 
аљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако 
: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје  
6" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет б 
Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити м 
воју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва ко 
ео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не зна 
едајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих љу 
љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам нек 
д тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У  
 почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цр 
воме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет гр 
очех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми к 
сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као та 
оји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по 
дио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми 
е то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лак 
а ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим 
S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не зна 
 мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свог 
, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго  
„дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те 
едва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} А 
ао жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више з 
ње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то 
 дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се мога 
еху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>6/1 
милим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу 
о, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> 
 како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи 
са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као не 
ад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнем 
села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат  
 манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/8</p> <p 
еко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где 
јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога ј 
сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па к 
дох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи,  
е јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо  
копис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог ч 
успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити кр 
е природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне  
 мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе  
ојав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топ 
дрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме 
матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре,  
де, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бој 
 <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав св 
 да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зеле 
еклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука 
 као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S}  
е „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па  
ази јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том  
ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, к 
ати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ б 
реног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на мек 
вајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <miles 
ој милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <miles 
њу високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивн 
но рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма 
аги Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љ 
не овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце  
 своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка ч 
ше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају  
попаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто тре 
„Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам 
 писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{ 
је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова жи 
дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног  
 —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми п 
је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у нес 
 ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не 
а.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех 
и сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац 
 највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у ро 
о, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. — 
утовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, 
прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш,  
, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{ 
да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написал 
<p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим снов 
аше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најгл 
љкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што 
д моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени су 
тричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у в 
робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје  
то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче  
ко приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко л 
и за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, је 
плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило  
та је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислим 
 сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас ви 
стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и 
има куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно  
 неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја б 
 само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том 
ко обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Ује 
one unit="subSection" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора 
сао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже! 
рав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота сво 
 Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до  
ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при по 
 будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док м 
служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да 
ивела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја  
и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{ 
је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме му 
 је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом да 
иљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог  
 твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако  
 је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
ити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n= 
ти срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране 
ше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосл 
зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази 
уче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неко 
о, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit= 
већа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо вен 
ве осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и  
ви.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако 
} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:l 
и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно  
 <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи раж 
пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога верен 
но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: к 
ани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Да 
демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја о 
ку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе! 
 од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прс 
ље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми св 
 ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том  
та на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина  
ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152 
 и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом у 
ш неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у коли 
ћи, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо  
о, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу  
у.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам мн 
ољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subS 
емам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када под 
ад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицо 
о сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред 
ане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне сре 
{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све  
..{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што 
овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном ра 
!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним  
> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</ 
морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S 
и се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би  
но, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици  
ати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p 
, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућ 
це и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава и 
уњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод 
ти почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, не 
м млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на  
 или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то к 
трица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и ми 
јатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се ч 
слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она ост 
 сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Мес 
 изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно ис 
могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с  
<pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ј 
 заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини т 
е главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, 
 певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од  
лаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и ме 
 поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци  
е већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хте 
предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на стр 
 засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, 
миљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection 
бе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав... 
мо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац н 
ах ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним с 
 себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не с 
а је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што о 
лад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени је 
лост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хлад 
дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза 
аде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој че 
 овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у  
, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно 
јах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но те 
д оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље друже 
мо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шуш 
ђе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задово 
 Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага  
и свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не 
но лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као  
 као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуц 
} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио 
убици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод 
 срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и 
еше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мис 
у!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми 
 дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увид 
грљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мат 
срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу.. 
да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми  
јој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С 
подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго н 
и својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушт 
е легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у в 
о подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> 
а.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како б 
ећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви од 
ад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, 
{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„ 
бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milesto 
пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви 
на суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен 
оје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, 
укли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при о 
провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем наме 
> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} О 
 и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим  
еље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да м 
} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе  
ивље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, д 
p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чи 
плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ј 
 рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за в 
" /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, кој 
год на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone unit="subSec 
и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још 
а видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пун 
ше наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још та 
 ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са кој 
мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољ 
Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад 
у среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми с 
бе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разгов 
 ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напу 
плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још 
ом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на 
х морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што м 
јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с в 
м срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
а једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћ 
е могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ  
екао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“ 
као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и он 
почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данк 
час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај  
ао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где м 
од гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да д 
 ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колик 
 тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу 
о!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>М 
 <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, по 
} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за м 
о од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек 
и приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и  
т не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја в 
преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим 
пет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је 
„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> 
ом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу 
ави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом  
еже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужно 
које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још кој 
да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заос 
од прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачи 
стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање  
гах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! 
појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до с 
не црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и 
ога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, 
ано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан 
се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови ст 
а мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући  
 Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим с 
 онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, т 
место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој б 
а служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не  
будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове не 
ам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и л 
веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако  
ана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце  
а поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} 
} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мр 
> <head>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу м 
бодно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен,  
nit="subSection" /> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дан 
ог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу  
х, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици  
 не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без и 
мка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> 
 ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љ 
ок бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много 
х суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше ил 
авнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице! 
ах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може 
ји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но 
овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из 
па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више ни 
а лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако 
гих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест 
ор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и дец 
вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она м 
> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, 
 и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац 
ди!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>28/11</ 
ом?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада 
и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</ 
а видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milest 
</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У 
S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мен 
постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
а би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко 
шом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, о 
кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S}  
ј добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубиц 
n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга  
света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек усп 
 пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb 
огао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо ја 
розне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на кр 
ло, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расп 
гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесил 
о заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио? 
е сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спо 
е без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише с 
о од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени  
је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све д 
рођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља с 
е имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и о 
но звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако сл 
ни у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећ 
здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb  
ини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам бо 
не.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да ј 
ом сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </d 
зи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захва 
ше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје.. 
не не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији чове 
поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, н 
атно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, ка 
ио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу н 
ора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92"  
Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на ул 
ћи дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <milestone 
о небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, о 
Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво 
и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја гос 
 и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те ка 
..{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толик 
, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спас 
 је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Г 
ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“  
 како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако,  
ила, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је т 
ако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путо 
ога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и  
нат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична 
ч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми р 
нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/7< 
 се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!.. 
 пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што и 
 бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али с 
осније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на с 
 нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као ка 
че, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} 
да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi> 
им!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да са 
S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих мил 
ни беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови  
 Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде 
сне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“ 
{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави в 
оше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, ј 
оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ 
 још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да  
остеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам пр 
погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше  
!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише  
и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено.  
ла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор бе 
д свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве р 
ну нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а ме 
 приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и  
ручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет п 
жим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, ш 
м и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те так 
S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја з 
ници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред њ 
сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак присп 
ени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSe 
што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим 
ађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="s 
снијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена мож 
p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се 
и овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочит 
 сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповеда 
рко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S}  
а крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком  
лено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за бре 
и је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана  
 баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер м 
а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="s 
месник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone unit="subSection" 
ада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако понос 
 да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасви 
једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, 
у белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к 
{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када  
ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некак 
дам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато 
 сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Ил 
, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкињ 
оветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше  
} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођа 
кочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо  
им појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од 
смо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном са 
х се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу  
 свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вил 
е би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине 
нас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улиц 
 </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства пров 
/p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се мо 
се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и п 
е ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Си 
</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заје 
беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и  
и, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло б 
павао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође 
етнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му с 
м годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле 
, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да  
 и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати 
о се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због 
ој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто з 
ојим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p 
у своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја 
оже да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих  
!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи м 
лики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину 
ог потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хлад 
 /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, п 
љах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше  
и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати,  
а од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што 
провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беш 
{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди с 
остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна? 
ајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ход 
 јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их д 
м, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније ж 
 врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које м 
вљати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, в 
вца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/5</p> 
> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Ме 
?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој 
оглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на 
} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: на 
 како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, по 
ет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све сами 
е весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S 
дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих 
ије знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро бори 
е, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди 
Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се,  
с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мисл 
га, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри  
Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год 
е као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог 
јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> м 
аш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хо 
оја на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, 
а, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој  
не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у које 
се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљоме 
изати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво 
p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од  
м жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на 
лео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађ 
м ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, 
ици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу! 
, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам.. 
вима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што 
 /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавк 
где ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне 
ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да  
 снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намес 
ше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском ма 
куцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога с 
а слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами. 
ону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с т 
и године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу 
очад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се 
дар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако 
 остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем 
ам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би 
задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ  
е.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разн 
ам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам п 
елики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да 
рестати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али ник 
једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} М 
и загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго 
5/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врат 
епатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone unit="sub 
при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не 
ажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, 
д њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја н 
стро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузни 
ску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила д 
онуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{ 
им гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...< 
точишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S 
" /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на д 
ца проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет 
 /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девој 
само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим кло 
 једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зел 
ше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме к 
 пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не 
о који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља,  
, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у м 
нас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим са 
 ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно б 
ше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја 
иђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над 
ад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан 
 О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то  
живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које м 
е само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек  
е трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се 
ана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу 
Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетн 
, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па  
ђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја сво 
ко је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Бр 
атко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице  
 страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на  
 <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је др 
{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види 
стирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако див 
е!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p 
јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бе 
ац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> 
ели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо ста 
ели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом зас 
 деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непосл 
м и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="s 
ања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне бол 
она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату сво 
аким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћарк 
 и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одле 
 Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти м 
 на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>22/9</p 
{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре сти 
ту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за к 
писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор измеђ 
га, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време св 
ледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, 
ади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздр 
Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где 
се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се од 
 <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице ду 
по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену пост 
трахом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињ 
за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отић 
азгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше  
ош мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога д 
8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још  
лиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p 
ас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом пора 
а груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оц 
е, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из 
но украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим д 
јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота б 
на пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелет 
а, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложе 
 сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли ср 
вности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега 
о.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мир 
ним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред  
 отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од 
прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтел 
 бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада  
д се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и к 
и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад с 
х одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје  
е загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па  
лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све ја 
ега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знај 
реко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у  
а, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула,  
 идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла! 
>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је ве 
дро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, к 
а крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не  
у за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у ово 
а мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, 
анка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, д 
 ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим 
ећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њо 
розница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и о 
оје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S 
родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји те 
валила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне о 
 тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако  
шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да ј 
 разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци мла 
 и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе 
ом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за ова 
 од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме  
 несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се с 
ћности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна,  
срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу  
посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да  
 /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис 
врши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо на 
’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хт 
бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи  
тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео,  
одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећн 
 у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37"  
ет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја  
о се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу свој 
атничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за  
ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи 
е упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу 
ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу нап 
х као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p> 
иге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но к 
 веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Дан 
д њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћ 
их подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p 
ајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде теш 
речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и неја 
— рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S 
 бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је теш 
> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p 
а одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одл 
 /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери  
аква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{ 
има мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као ка 
у своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које 
а се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити 
епу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је 
 ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“< 
ко ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми припове 
на богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице 
чи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешк 
шао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пи 
е <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S 
ти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Так 
> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако  
ад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, шт 
 речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом ср 
ојој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје 
ема њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга 
адимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи г 
е био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трго 
већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> 
у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом р 
, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ак 
 нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађе 
с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божиј 
 руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан 
ву овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и — 
очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох ре 
сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на 
идети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо  
и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да  
усти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично  
шћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога св 
живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појав 
дох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка  
 што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назват 
 оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 
е према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног из 
и премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско д 
е бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се 
> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирск 
се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпут 
ко дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне  
а, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете р 
 сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута ра 
и, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као шт 
рвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сн 
и: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег  
 одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече 
, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако л 
ву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу с 
, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је па 
ом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства св 
итеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао  
ње кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отр 
код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не зн 
, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним ок 
ећ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за м 
head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми с 
б легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме  
 да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да 
ам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се б 
ога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ  
 мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и и 
врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</ 
ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натиц 
е пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једн 
ад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладош 
ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемог 
<p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу су 
p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке н 
убим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда  
p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада м 
сносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При с 
 натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ни 
 и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико 
у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим око 
лим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, 
лекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах 
 у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ј 
љском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красно 
толици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На к 
?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја б 
следње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али н 
дати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом ли 
 да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</ 
Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Н 
ад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћ 
 мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која сл 
 вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех припове 
е никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је о 
и кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на с 
се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливо 
ем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да 
 госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми уго 
.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад до 
ни беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног веч 
ује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење  
Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срце 
те старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да  
ко је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, сво 
ливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало 
зе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам б 
о се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне о 
" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога  
 нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица 
ше сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза про 
 јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди па 
е среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још ви 
ав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркв 
ност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме 
 овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, 
мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико трен 
Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би 
да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили 
је Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо  
ти, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра не 
совиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђен 
уд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последиц 
о нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца 
лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица л 
за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несно 
е дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу  
 жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах добр 
А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>31/7</p 
ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да  
и добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да  
 јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да 
кама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома 
и и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји  
 беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равноду 
го горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим 
 сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосл 
х!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гор 
да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом 
ику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци свој 
ље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, ку 
type="liminal"> <pb n="3" /> <quote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p 
ко наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу зав 
вуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су 
2_C3"> <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој х 
дим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу м 
 ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насме 
исли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је  
им: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците 
 те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом  
а, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone unit="subSectio 
свим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ник 
а, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако 
 овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, к 
моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимат 
 на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем ова 
мити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу  
 ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док б 
а дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве п 
роби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако 
и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обе 
one unit="subSection" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела ту 
сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе д 
{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав  
 мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="subSe 
м небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди 
, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као и 
 код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и 
{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало ук 
непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том м 
ав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне д 
 моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по 
 и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће  
и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их  
ам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Да 
би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на мог 
у нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пу 
чи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове  
екајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како г 
дајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} 
 сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а  
 сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себ 
дох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет  
{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света 
скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце  
век читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком  
о исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другар 
ше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, гд 
дости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам п 
 сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове пос 
разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине!  
х најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми  
{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима,  
ошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме  
!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за ме 
ије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манас 
ти, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог св 
војих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце ујед 
арност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно 
састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде  
још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која  
{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост пос 
 поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да рад 
, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он б 
p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се 
ј уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе забл 
/p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, бр 
ако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако 
 да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад  
ина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити 
веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако  
 том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не б 
 се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја  
едати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што 
{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да  
па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје п 
ох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити је 
тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у 
не, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и ње 
<p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те в 
 сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут  
о намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, 
рави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љу 
ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разгов 
 Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозниц 
т јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек к 
о, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у 
ој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одм 
епо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то с 
пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} 
што као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{ 
 тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми ј 
 беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као 
још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљ 
, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSect 
.</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли 
бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} А 
њој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово  
обу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним  
 села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је зв 
 дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> < 
есме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упит 
нкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и 
ођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја с 
 ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: 
ојом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени  
иже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав  
да ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближ 
 моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слат 
ремену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад би 
ше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S 
ијатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном  
 су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи,  
ли веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех свето 
виђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју,  
 најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрост 
друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа,  
чника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се мо 
ка, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде с 
ри свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било ка 
а се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоће 
а гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... 
ло, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу св 
ену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се о 
но не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим ре 
 камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо 
 очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онд 
ам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја ви 
вога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{ 
као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, к 
 у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" />  
ити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њ 
мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми с 
лу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! 
на хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљу 
едаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми по 
и у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори 
би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајн 
 очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио 
и се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, 
е и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљив 
 се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на о 
да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на ср 
 обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав све 
ма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао 
7" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ов 
 жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У о 
амо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мук 
јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко 
м љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!. 
 назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даљ 
си сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и п 
равећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у п 
 одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце ми 
 Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше 
ечима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би гов 
 n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може н 
чекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако 
чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах так 
 с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ дав 
вамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити 
то место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуц 
 младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не ос 
 плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко  
од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Гл 
а гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туд 
том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p 
ту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како 
/p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је  
аваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије над 
пом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор н 
иран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да пла 
ни, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови т 
 великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим раз 
Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она  
итрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах ј 
да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома,  
p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то с 
аред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да 
уно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пу 
и зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, как 
мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако  
 овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да  
м појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као 
а.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласко 
и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа  
н га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за дес 
тадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене  
ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој и 
 оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она те 
уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше  
увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад 
тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како с 
?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово д 
мо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту га 
 ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Пошто 
своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се те 
а узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће  
черас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу 
бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, 
и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене 
 ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач 
о мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунт 
</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах леж 
т с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уз 
и до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а ов 
риво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш  
очетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мен 
коли за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих вол 
{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да дола 
ећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погле 
иту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се виш 
те овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме своји 
м срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим 
да имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би  
 је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не з 
а два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањ 
S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи н 
, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишин 
еше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и до 
ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше вр 
му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му 
че и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; н 
у опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана с 
S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости  
 а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, т 
ко провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми 
 тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно  
ред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S 
} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —< 
и, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к ње 
лим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љуби 
ош <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку 
е за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих,  
на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у сел 
век празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче изби 
једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди 
м весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај 
истио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у  
б умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек туж 
о и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би 
пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стара 
 почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе 
 груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb n="8 
 Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завиј 
по, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овд 
е ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала!  
уго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражи 
у у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви че 
и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да он 
 сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па  
 срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, тво 
 хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену вис 
, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n 
ди, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n= 
 пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје гр 
бицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S 
реме прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом 
nit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином в 
 нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њих 
амислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладат 
ли онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цел 
јке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је 
и или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{ 
дма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре 
а неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection 
ту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> уд 
х звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна  
е титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone un 
адовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети 
> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед б 
век с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређа 
е се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; ал 
его да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право д 
стах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p> 
наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам 
искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, д 
право не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А  
дна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и д 
јећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем. 
а би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести т 
обих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу остали 
, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit= 
једне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми  
крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уст 
лима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко  
а то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђ 
а суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши р 
, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом нес 
оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и  
 а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене 
> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце реко 
те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам се 
е не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да забо 
 сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја и 
ога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас 
 тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и 
о би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{ 
 гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би  
нам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи  
и су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="1 
S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако доб 
, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> П 
и когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окит 
 био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" 
хо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе и 
ао да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ак 
а успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те 
, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу се 
е он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у непр 
 вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим неср 
ругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа  
има рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, 
ејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за из 
it="subSection" /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри дру 
nit="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће ко 
тарог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <p 
есрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у не 
ва писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ов 
и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — 
и родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех о 
м, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као  
е стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S}  
 малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена с 
дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин погл 
ца.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме  
it="subSection" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не до 
зе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да ј 
ице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити 
 голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S}  
ијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гле 
ца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола,  
 лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео  
ом и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Ч 
 ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мен 
ојој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде,  
ике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга пад 
поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји мал 
м гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе  
 ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер м 
 није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна  
к свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има ви 
зе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данк 
поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати,  
ако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе  
из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спо 
реко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, 
, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на р 
<p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Б 
та.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао н 
 тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још зн 
.{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; 
— беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећа 
 и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираш 
с ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, ко 
} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он св 
скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчиц 
ним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку  
66" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да ка 
падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова п 
 Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким  
поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, оч 
о на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљн 
но пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету,  
а је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам ос 
 људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <mi 
 заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех пос 
мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком ње 
 збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од ме 
 седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица  
а срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</ 
 који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, не 
блеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSec 
 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манас 
авно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживи 
ност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи  
емишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против  
subSection" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, 
 што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под 
 камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: вена 
кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да са 
чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене з 
<p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64 
 да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она  
д опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из 
поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице! 
р заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око за 
песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њ 
 /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут  
сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што са 
у ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као д 
на и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душма 
 у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада упр 
ом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју 
рцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И 
њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам  
тињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру т 
ко је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже р 
ју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље  
} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света  
 Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледа 
 тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње 
аше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујан 
ма дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се са 
тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која  
уда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{ 
им првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</ 
 ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да в 
надем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“ 
ео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p> 
ористи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="16 
ан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толик 
е.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у  
 му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <p 
лебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје 
 јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је ср 
еби девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од ме 
 спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако прове 
79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вече 
ОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку мел 
то ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на јед 
дма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина  
 својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договор 
де журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања 
се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестан 
а спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S}  
 а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства бо 
па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој... 
а <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви  
у радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се зб 
 брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело д 
ајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S 
аде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу  
авим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта  
и, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, 
т њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене  
ругим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да  
екох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку су 
дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пруж 
одну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити  
сећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што 
као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за 
 изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> 
љиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи плано 
 дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зе 
Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што са 
 тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатк 
 муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро 
Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p 
де добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" / 
 земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но д 
р ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе 
анастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имат 
образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о т 
 позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од заларма 
та.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне оч 
Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како д 
испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем  
јком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пр 
вота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљат 
У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S 
ја преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђен 
ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим 
 човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад с 
адовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд?  
замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек п 
м срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, ж 
 мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога  
јег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само  
ровео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од 
гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; ј 
S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут  
росјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да 
јим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се ма 
ћом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне 
ењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне н 
ом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје,  
е пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала 
Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго 
ање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име бож 
вим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живот 
ма проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се 
 може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она  
"subSection" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради с 
 сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду  
и радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, 
а с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не мо 
2.4"> <head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући дан 
јем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S}  
сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чист 
ити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би т 
о с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек 
ако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој о 
анас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано т 
 ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „С 
{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрч 
осле дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после 
ђала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, к 
м, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зо 
S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за  
дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробав 
</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како  
а зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да  
е опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне 
 без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p 
 о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За  
 ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Д 
ана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрест 
 хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, оте 
неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми о 
а беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица  
заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо 
/p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне ма 
се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Та 
зиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мис 
олесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи 
!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници 
нем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи к 
ше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а погле 
јим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и  
ем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој б 
век здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S}  
Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу 
а је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S}  
 се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p>  
ну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у со 
ебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S 
ван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но по 
као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге 
 речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам  
онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља хр 
седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к 
је могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми бли 
ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, кој 
 своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја 
па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја б 
ше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору п 
одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{ 
о и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још  
сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n= 
 шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер а 
 се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће 
 од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, к 
не хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме с 
в Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка  
, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често  
ри весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело 
иповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пај 
 <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у ц 
 сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да  
 лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубље 
ао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ст 
 чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог др 
егате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох ти 
</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њ 
, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога н 
ростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише  
јући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на 
, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жа 
в у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи и 
“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за т 
.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ћ 
ена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ —  
ђасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо о 
ћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грањ 
мила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наш 
е играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игр 
 наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље 
о.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гро 
кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде 
бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milesto 
„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро 
о да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо про 
 срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођ 
59" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, 
, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан про 
е ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну б 
 неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S}  
 беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљ 
 мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а 
г и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љуби 
ним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} К 
рестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снов 
рећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене  
и ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се мо 
што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на пам 
ише зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце  
њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све мили 
 причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завеж 
 остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако,  
је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног ж 
 бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда... 
ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добр 
еома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узви 
ет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени 
страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирни 
е у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам ба 
па изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p> 
е се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу  
шко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити 
адзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове пр 
ину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лепти 
вета, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к  
надох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је х 
м Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору срећ 
м к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p 
unit="subSection" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и д 
што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам  
и се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на ме 
, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору р 
, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми о 
рим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Т 
е на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је и 
е још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, 
ли, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit=" 
пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог  
ду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих мора 
не све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме нем 
еких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја  
та и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе н 
нику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; н 
 од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, лед 
ет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступит 
ћах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она м 
и прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око  
S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" / 
неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој  
 а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде 
 добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда 
све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар  
из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру 
на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слуш 
ада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изглед 
ицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би 
ам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се 
nit="subSection" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто  
њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, не 
на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме  
посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходам 
— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђос 
, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мра 
 несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога с 
о и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи 
 се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на 
ћах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлост 
ебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те  
грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао 
лоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састан 
хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за шт 
 уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам р 
ига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, по 
аше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене  
вовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо н 
бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као 
трашним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од  
 <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најад 
 ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам с 
 том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, з 
их сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не 
о на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нис 
а искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па 
 те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, 
ного пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом  
лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац 
<p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} По 
 се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а  
љусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на  
"subSection" /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело 
ем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одр 
 /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се н 
авши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе  
?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех вел 
 у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Н 
оје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се с 
е главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно уп 
ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S}  
бито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим 
> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова  
 бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да вид 
е она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих  
Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — О 
ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb  
е, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином п 
има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за т 
нак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале  
ме моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit="subSection 
ако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit= 
магати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до 
 сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не  
 се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, д 
 да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој за 
миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! 
пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а  
 и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit= 
ћи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећ 
, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови 
ику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам 
 сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми бив 
ubSection" /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без 
риморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и  
ао кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја 
цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака 
ти у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славуј 
од једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза. 
ед очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у м 
, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управ 
пропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе  
о чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љуби 
у ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео 
 до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведо 
о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо ожи 
јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на да 
а ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим  
рвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих гру 
, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она ни 
емљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да кле 
м намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах 
равим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>4/ 
, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих инач 
равим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу  
А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се 
 за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице ј 
са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога 
 је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо  
ожда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, к 
а ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да р 
то опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава зб 
без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро,  
ушевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху зби 
а и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена,  
едати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно  
, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? 
угарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках  
ти? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова дев 
и и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како ј 
тио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p>  
ма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} 
ти поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле но 
божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би 
ају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хва 
а сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верује 
која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћ 
 Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздр 
загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га до 
м са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним 
с много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени  
, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разго 
 оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу с 
>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљај 
ене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb  
е, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје  
затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли р 
 година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И 
 се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за 
S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи п 
уђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми н 
о мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због то 
, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, к 
 постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постај 
’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марин 
нђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја 
 да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</ 
="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S}  
оши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жал 
и живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разграна 
би, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут ов 
дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом з 
 ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах ок 
те своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{ 
затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укочени 
воје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњ 
/p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ н 
сто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у рад 
епрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где 
у на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к  
че дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој 
еобично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да и 
иротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу свој 
ојављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и ту 
 станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у 
ак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се  
а, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу 
е написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодв 
емљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се ово 
с, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте в 
е, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм 
уги нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује  
цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на пам 
шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех? 
ости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустит 
" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до по 
вости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру 
ике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вик 
акасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на п 
пријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погле 
е премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће  
а мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и 
пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху неп 
 почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S 
ело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се  
м, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер свој 
 ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих н 
а прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета,  
м се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици п 
 ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгор 
еше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и ме 
л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках  
 ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она ј 
 Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном стра 
рица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи 
ар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Д 
дине радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћ 
2/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љу 
ле године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себ 
ним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се ст 
њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди б 
 љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на св 
!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за ј 
 је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро ми 
на јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако до 
амо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живот 
и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш  
се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, н 
душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стри 
епо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше к 
коше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, как 
а весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе 
 n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше збо 
, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много  
 тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја 
теде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети 
ком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} 
исам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста с 
милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану ме 
 можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу  
алосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на г 
ом сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она 
 при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгле 
ену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом го 
а ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би т 
и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но к 
<pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!.. 
 се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепи 
 мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пр 
вона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна буд 
тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љуб 
авице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — вик 
потом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу стран 
ло.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да  
грајући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по блед 
н...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би чо 
е упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога ли 
са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици,  
ече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони 
тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене ан 
голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако  
о?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене 
и руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и 
ог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n 
ћао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје ср 
ко весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и  
е!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради весели 
сто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицо 
м родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву п 
не сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од 
 сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утиц 
 <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе пр 
но колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступах 
 плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете ст 
да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег  
 редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим стра 
ше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у 
ти се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми 
 што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, к 
!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, тв 
>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и ко 
/p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јак 
м опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам т 
ровео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p>  
 је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би би 
беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљ 
оја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену де 
 помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити 
д користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n= 
ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S}  
ше.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52 
ко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље  
 наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај у 
це моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај  
 дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на  
анко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, ве 
знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће 
носан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се то 
е опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакш 
а о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше 
к бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине  
коше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући 
 ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита с 
 Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје леп 
 n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но с 
лазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим 
тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на друг 
<pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све 
ене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S 
ма мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој,  
Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар јед 
ао да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, про 
е полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лиц 
о какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасви 
 О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над тво 
оне као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву 
сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после о 
г досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још спом 
 Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо  
 мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се дан 
у прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих.  
 се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред  
 Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај теб 
тадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плак 
м, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!. 
е, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме  
 unit="subSection" /> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намисли 
ке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже. 
епријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она  
оз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах 
естати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео 
своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме р 
ред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја 
 га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ного 
м, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одго 
овечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што 
у тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сад 
да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо  
ар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је  
оје називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="9 
пазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих о 
да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, је 
> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи т 
није и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’  
це; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што  
 још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још 
је у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га же 
га да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Њего 
ам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки д 
!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним  
теде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедо 
де се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом? 
 не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана 
е од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и зна 
ne unit="subSection" /> <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, је 
, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата св 
 <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хт 
Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање је 
 поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на стол 
ја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога,  
е растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила,  
мирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер 
и ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком је 
.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде,  
дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити 
ци сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p 
— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но  
тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима  
, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и 
— Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p>  
 паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од 
рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања к 
 плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго! 
 већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвова 
!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као 
, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико из 
 ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="sub 
о твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука 
моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па  
 варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ћ 
{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих  
загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема пој 
/p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„ 
оје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом н 
бра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} 
 из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да 
с — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам тр 
 дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од н 
сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво 
ворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца м 
а се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешк 
ком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи сам 
 пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шт 
браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад вл 
дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе,  
ела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах  
чи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци м 
S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те ко 
ених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и н 
да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу 
оћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</ 
Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и к 
а зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, ш 
ећ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те  
итва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек 
љу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} 
ко мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир. 
ста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице 
невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запи 
и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дан 
 ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше з 
 се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску  
а тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љуби 
ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде 
рећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S}  
 живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се прес 
е још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, 
то бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а п 
ио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уп 
ом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино  
p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, 
></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немили 
не одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не м 
вој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> < 
Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху м 
о из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S 
subSection" /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку 
природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необичн 
еше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На 
аслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли раст 
 је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{ 
дираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, 
е, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је ст 
бе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и 
ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S}  
 мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше 
ведајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> < 
вала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S 
смех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Д 
 кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево в 
одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да с 
n" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ,  
е држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом  
Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од т 
ан ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље 
павања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро с 
д имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="su 
а запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајућ 
се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима пој 
} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољака 
 јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладо 
 <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао;  
ло са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и сед 
а.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах ј 
себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадо 
 помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би 
арина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <d 
 и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми ту 
нама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим имени 
ати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, с 
и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде! 
шта не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/11 
ка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Ка 
ко збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из соб 
е горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој о 
бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мо 
вајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој  
оту моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад  
икад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" / 
ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан,  
адање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, 
 будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими сав 
м престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и с 
 па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занима 
живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верује 
tone unit="subSection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно ср 
вету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољу 
дног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана 
шта рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође 
} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер вид 
 Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком,  
ао да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли  
порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на  
м оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице  
 ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада 
тно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна г 
 да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад 
узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <mil 
чи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О мој 
би сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Ка 
х од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да ва 
опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и 
 срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим  
тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје;  
 Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташ 
истаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} 
{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Да 
им, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па 
би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Мари 
одгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је о 
, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој оч 
адовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како ј 
дном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit="subSe 
лавуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у ср 
еше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патњ 
не смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди,  
 ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без  
му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеш 
 са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком 
дак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у дво 
 па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећај 
 јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати пов 
ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет сре 
ући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима ож 
олу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру  
ко румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати 
ка, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска. 
уди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цвета 
 њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом р 
вор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох о 
 <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛО 
 пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи  
 зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, м 
!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и в 
дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и  
едети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узавре 
огод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ћ 
ас, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и роб 
, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, п 
 професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, в 
стави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жали 
сти, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, шт 
е запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми в 
 оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</ 
их брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milestone unit="su 
ре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиља 
> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n= 
ction" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли  
, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Н 
ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају 
жним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit=" 
још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше гово 
код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још неми 
 чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанск 
лици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма прим 
0</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим дано 
, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдогл 
шући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла  
натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на т 
 <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем  
n" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део  
 други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и 
ена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и к 
</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио 
жним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и  
 морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{ 
едлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много 
 из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да 
поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
је ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Дан 
а ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не  
носи загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје  
стељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми пос 
 ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у 
ачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет  
Section" /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђ 
е толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а о 
ило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити,  
 какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне 
ица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком с 
 и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> 
>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао остав 
оре намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љ 
 собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми н 
и вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да 
25" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а ко 
и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! кол 
о читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком  
ом њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за м 
е мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да 
ако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони  
ебе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око  
знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако див 
ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, ка 
ивот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не н 
{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се ок 
штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156"  
рати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мој 
а крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изи 
пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отров 
ега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене  
ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који 
и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза 
ше пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку св 
ну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно  
воја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под зе 
теље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дош 
ла никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а с 
 је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да  
ати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледа 
дљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, к 
{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p>  
ркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим глас 
ну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш 
 очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у з 
рви дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу  
два држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ 
 свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње 
не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи,  
те у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим 
во цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обл 
ица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госп 
па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, 
>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запит 
е мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Ме 
 се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато,  
о? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. 
 ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничк 
спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беш 
не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби м 
гао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} К 
 немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; п 
 гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчин 
ам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, м 
поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му др 
ајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике г 
ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слат 
гу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да до 
 од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипа 
о беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се с 
 главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму,  
поведати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако ист 
седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли,  
уца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш,  
ј ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мет 
 да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је д 
о је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих 
лагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је једин 
смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и мл 
 осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила ј 
аваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац 
иван срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом  
{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју 
и стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} 
ез оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците 
жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми 
 онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с не 
скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, д 
 да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone uni 
енац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живо 
.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу 
тупала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од 
награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да 
т на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо с 
м, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умре 
ласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бац 
мрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим нев 
 смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се т 
чесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да 
 да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузни 
ви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох 
 бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не б 
бим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме неж 
р после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а п 
њских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певају 
Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари сво 
о људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот о 
 и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ 
— рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А  
болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да да 
варам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми пос 
се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природн 
ем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не бех 
триц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав м 
 могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али о 
аше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици под 
држати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили жи 
могуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме че 
ше ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој ми 
е је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безб 
гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима своји 
сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна  
оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био  
ас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје бе 
таше сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху 
о нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој буд 
а поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих,  
крије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} 
ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milesto 
ти, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао 
...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и зам 
кше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10/10< 
у се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће нави 
 дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће  
 Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац м 
ез гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам,  
 миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да  
е тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је 
ле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не пла 
о дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неко 
Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође т 
као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату жен 
а, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима 
ође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата  
ре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме пе 
ога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као шт 
тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“< 
ја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говор 
њем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој н 
змењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је  
 ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда 
о ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма сло 
Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са сто 
а туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаш 
 Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбу 
ад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да по 
ак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче 
 опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији в 
>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајућ 
 /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— 
подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше  
реме, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разла 
м мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој 
едног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки по 
тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под о 
ичег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући  
о.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу 
 прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачит 
S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и пл 
 рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, к 
сећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оц 
ге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p> 
пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} 
ђе.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да  
мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госп 
 лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Госп 
а после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у св 
е као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држ 
 зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данк 
чи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! 
нађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја да 
о још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S}  
с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на м 
дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја нем 
то!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да  
 већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, је 
а сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да 
в натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не мога 
данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме 
е зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас 
 добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и  
“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао поз 
ме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још ј 
<p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Ч 
 али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, 
 њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем н 
 у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!.. 
летна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb n="86" /> <div type="g 
у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне  
век поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечни 
 тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари 
 ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{ 
треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, 
е већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улиц 
и јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, мо 
на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана 
— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на  
!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не мог 
/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан  
p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми не 
ас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разгова 
нас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате сн 
ад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким  
 онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спа 
 <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мој 
оше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n 
ен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{ 
пет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} 
 своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити поче 
ила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође  
м неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обуч 
неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45"  
 како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хлад 
<p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју со 
е зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишт 
тних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог 
 из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S}  
ље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаш 
 знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не  
да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико 
ла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сад 
е на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све ја 
, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше 
 што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се  
 је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>22/11 
ече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њег 
своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако 
после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свог 
ам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од 
ох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео п 
<p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе 
е са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и ч 
анас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у баш 
 гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан 
м грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми пој 
S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је 
 ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.< 
а!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући 
како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чи 
 већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњен 
 навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и ње 
 Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још 
, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се  
дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p 
ом из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила  
еручке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче т 
 чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач по 
 и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} К 
ва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене ле 
чи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи 
 /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но 
 најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Мој 
 кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клон 
е сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уз 
 мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем 
што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене  
е кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Т 
; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а м 
 но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао,  
, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“< 
ристи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друг 
це плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone 
воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли з 
ем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ј 
ег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу? 
ед које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао п 
pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе ј 
 то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце 
неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја 
само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у 
нице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох 
"58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, 
 Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!.. 
јне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit="subSe 
ђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n 
 срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18/8< 
везде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> че 
 дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у крас 
као! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p 
голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна миса 
е ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари  
ш опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> < 
о, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади ус 
 као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом 
чех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке об 
јати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш 
е црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах 
је одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш л 
це хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је ве 
неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим с 
тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном 
ј отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone  
а, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/9</ 
>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, ј 
и узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па  
епши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота л 
етим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике 
тим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасви 
 би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све з 
>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и  
Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, к 
мате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече 
 њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи 
би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на  
} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као с 
атки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на пам 
 мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом 
ше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише 
да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право  
оже нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, оч 
По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оц 
усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? —  
S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} 
} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ  
 даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће пр 
 знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се  
 се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSection" />  
, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данк 
обро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тр 
чи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела,  
и своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на 
ременом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичн 
е из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учи 
</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то,  
ме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи ж 
лубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и мла 
о стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто  
и, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} 
читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ов 
а, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми ова 
а, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинам 
добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... — 
амо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ  
! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили 
осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину  
домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се р 
зна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек 
</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти  
 куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —< 
НИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГР 
> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n=" 
сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Б 
акву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> 
НИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗ 
стрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам б 
им се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да л 
го боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... —  
ао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја уп 
мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то,  
 дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на м 
 друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, 
е само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе. 
ечи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весел 
 Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени уда 
ак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> 
их несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло  
овек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако 
 Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим  
и мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако на 
,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и  
то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на кој 
удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" 
х на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Све 
 самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу с 
њама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах  
 Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја н 
а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жало 
„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути н 
Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу  
ину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из в 
 од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више ниса 
ако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедо 
ки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом 
убице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> 
рига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих да 
њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за н 
ао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежем 
ше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала 
 из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли п 
то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен провед 
S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод  
 смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче 
мо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но са 
} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на 
иљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица,  
{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> 
 не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је  
еду.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или 
на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима н 
 одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану  
м очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја ма 
} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пу 
, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким ми 
је.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, је 
сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али 
драви, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми теш 
 мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах мој 
о!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку доб 
нредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да с 
х!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако 
д, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу  
м се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време с 
рце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити  
х!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер 
на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко,  
сматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким кри 
 да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред в 
што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{ 
ладаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи 
, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно ож 
кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посет 
чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје ра 
лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођо 
 пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на к 
таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> 
јатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима су 
једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје 
 ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!.. 
 ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бој 
} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јо 
 тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како  
рестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках с 
во Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало  
 собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, ка 
 што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам мог 
 не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} 
лаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из мана 
, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146 
а сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком с 
.{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да с 
шљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно де 
рова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} П 
обити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... 
ох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах! 
мири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и т 
мате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада 
и! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али 
расуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности и 
ислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне  
и говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ 
ого црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да  
рош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до са 
аборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од  
а само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја нема 
га сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <milestone un 
ра дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> < 
не бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} А 
и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болн 
 туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осе 
, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ва 
 напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе  
бове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени 
чи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за м 
!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <mi 
 топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем  
и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свак 
 то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Ка 
исам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њо 
ровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хо 
ад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце ниј 
увши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је т 
ису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то м 
 падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплака 
гу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сла 
писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, 
н, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли сп 
а реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана... 
м, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна 
!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово мес 
ом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе 
и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је о 
е као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми с 
 и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра 
уди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је 
е могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме  
је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело  
милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се  
у прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, 
а треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој  
Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било т 
е; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа по 
златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи дру 
збрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у 
стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно г 
 мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данк 
 будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као  
 свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох  
 но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми 
— рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У то 
утрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна мило 
а, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мир 
 тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> 
уло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка р 
рко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много ј 
свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у ње 
се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разум 
ијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао б 
ада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео ку 
ку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле не 
а широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроб 
е воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо 
е незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> 
вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене 
p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљд 
аше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи не 
и толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци 
аје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба д 
И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разгов 
ужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ј 
оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове о 
ријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! — 
 о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да  
о осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде 
на сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде 
 у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајућ 
— прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим  
илице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шт 
 када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још суз 
!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га 
е и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам,  
ати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких 
и очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на 
 уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну  
 речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким пр 
а се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p> 
чи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.< 
како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?< 
ила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше 
сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну 
 је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одм 
За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узро 
а, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мен 
 још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста 
теља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и  
атни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, 
ена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам  
 У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} 
како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о 
х у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, 
о ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми 
ци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи г 
 цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени 
етом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обу 
 доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не с 
пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадо 
е и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изнена 
S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза зад 
воје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва м 
етеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја  
 груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја виде 
.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Б 
же, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај 
сртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мис 
ма без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много  
своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним  
та отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата 
смо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене 
јеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми бе 
ем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као как 
погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за  
оћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пут 
едаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох 
и рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој  
у?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господ 
теча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад до 
бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним гр 
ања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S}  
и криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на д 
бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да  
атог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег  
их се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђе 
ачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако н 
е с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још о 
срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети,  
сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости 
" /> <p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста т 
— писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тоб 
нам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести сво 
 не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође мно 
{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <milestone unit="subSection 
ction" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто те 
а састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњо 
ну?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи  
е ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разн 
 за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем 
г у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми н 
, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега  
и његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек 
озар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дан 
одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као ш 
дањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затв 
каше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стра 
ивота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много уде 
х.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се за 
 извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем о 
 нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да  
 да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па с 
убио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао  
учити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињ 
е на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја  
јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као ст 
ећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помо 
о би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога с 
о лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И о 
<p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак  
штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме  
амо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју  
он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом,  
 љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се мог 
не мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени пост 
сле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна при 
де и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{ 
то би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очи 
>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у шко 
е из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време 
убави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „ 
није ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам о 
им вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то 
стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цр 
адио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, ј 
 удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара г 
ац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да 
 право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше м 
, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у с 
м гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жубор 
енадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника  
м стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају варо 
срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако рас 
као, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али так 
с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с т 
вора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Он 
ше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплаше 
уђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да р 
мо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} 
та и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, 
машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине 
најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново 
ошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој 
робудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто ме 
оше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша  
е посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе 
 беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту б 
мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка прип 
</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И он 
ћи ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<fore 
осветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада х 
тати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукл 
, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако м 
во биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; 
а живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањос 
ашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi> 
аквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не  
ућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни 
Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p> 
исте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ свако 
ења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми уско 
и из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих 
а сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p> 
> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се 
аред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и  
S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као  
е ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, п 
p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече м 
 као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада 
це на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица,  
 /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како ј 
радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда как 
огом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" />  
.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, т 
утем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу с 
Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо 
ав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>27/7</p> 
тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем са 
нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо 
S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидит 
мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Ч 
 прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе 
ubSection" /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом  
удише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као 
 да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и 
ажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — ре 
е и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољу 
иш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје. 
а свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао  
ш јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо дов 
ино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p> 
 донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вече 
оје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„ 
њству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на ц 
 лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора див 
 данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда пра 
и могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам к 
 не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом ц 
епу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к ро 
, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S 
о, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone un 
мо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што  
и је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице  
} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше н 
 —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ев 
екако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорит 
дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се  
ши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас  
ко ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој з 
одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и  
пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато,  
греши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} А 
стира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, к 
о рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод вид 
очели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколи 
 у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцањ 
а свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах 
 дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесн 
ју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с дру 
асности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n 
 не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких  
р у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер 
бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме из 
животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, мо 
едом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као 
е очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја ј 
 да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче 
то трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја кр 
ао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго уп 
јах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не 
 места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди своји 
<p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам 
манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне мил 
?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим? 
не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ је 
та леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше,  
 Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло прот 
Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гоми 
Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> < 
а!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка с 
 болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и бо 
аменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу св 
ирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека 
 сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију 
то мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање  
скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме саст 
ло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој сл 
о!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо у 
и би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погле 
војој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разбо 
ри, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и о 
јући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све  
 дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к в 
} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити д 
Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се так 
ећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је 
ој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но  
ше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећ 
новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром тво 
 истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од њ 
 распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја  
д дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох  
г и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад 
 је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао,  
у, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њ 
е радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! н 
да се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не оста 
анем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да б 
ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док 
Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу времено 
мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму св 
ма сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушн 
мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу с 
ја ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи  
S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да 
с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за 
 Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, с 
м, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не беја 
S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што  
ме беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месе 
рина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злос 
 n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од к 
е службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="s 
аред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збу 
куца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј  
куцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изне 
убицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, к 
, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици ми 
 опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно 
мем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах с 
аб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да и 
неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку,  
е своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крс 
заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма  
, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би 
астати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи н 
 оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство  
танем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплак 
 се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним око 
 је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и 
огох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми п 
далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“  
а што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не зн 
у Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, у 
а и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пу 
>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде ј 
 више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи п 
р овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone  
Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су п 
у дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких век 
оли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сирот 
 Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћ 
љима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, ов 
стита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли гор 
 Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком 
узе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја де 
p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Ле 
амесника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n 
ју <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година  
воје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет н 
јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{ 
е црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи! 
јица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет т 
S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао 
ате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти 
знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засве 
а и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} 
 и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањ 
е.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по ме 
редан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <mileston 
 мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — т 
та свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерк 
рома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам 
е мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хт 
дног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом с 
 је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су  
 с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хте 
се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових рад 
{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се ј 
оје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео ве 
ом, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S 
бију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам посте 
, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што  
њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме  
авнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише ј 
је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити 
е, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, 
ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; дост 
 речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави  
бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничк 
пушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом 
д слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то б 
 калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је  
з службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке шт 
могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка т 
 још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, 
и.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опе 
а искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам т 
 име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </text> </T 
ер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху м 
</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху  
ве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање сво 
и ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад 
о да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер с 
емој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но  
це!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n= 
 тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће с 
а их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не р 
 морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћ 
лаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина 
оли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде буду 
 га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепт 
исташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвој 
за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је та 
бдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах,  
еше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, 
небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих д 
ема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S}  
убицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му там 
давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не 
на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене ил 
њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не мо 
а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку за 
ој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми 
иште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надз 
м миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху 
и ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког ј 
 прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која пред 
о у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми н 
гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је  
и надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јад 
старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега шко 
рце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом 
у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Ка 
 на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо а 
S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се ру 
 пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milesto 
оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила  
 једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наш 
е сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв т 
менуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих к 
веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>Посл 
е моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће  
мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!. 
ко сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нара 
 страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој д 
сли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватр 
 јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у за 
.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене 
p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох ј 
рашне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код ко 
едам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза  
е рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као 
ене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Мој 
 јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо 
 рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из  
 данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/10< 
 која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом 
цу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и 
дова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и доб 
ти поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећ 
ор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, 
 њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу  
о њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате т 
о пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —< 
адости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти  
ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко 
им тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сам 
мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих в 
 моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима сту 
адимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава 
S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам н 
ја беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се  
 горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако м 
о не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Доб 
дати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки б 
ћи јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене 
 ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као  
ати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по ц 
ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Си 
ка врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао н 
/> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан д 
 весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику 
еколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, н 
Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{ 
ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ип 
и братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — 
атка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изн 
ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Види 
..{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гл 
најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких 
ти, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше  
х јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио 
, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени 
ите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико виш 
чуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли 
ваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хав 
, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ст 
ворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} 
мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како 
 сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала 
од небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајни 
по дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако 
} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах 
прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих 
м на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни  
смо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан 
пада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, 
ти, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми 
„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако м 
а реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с мест 
шке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела г 
, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи 
 дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам у 
ју тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам 
е живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући 
ет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живо 
на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у б 
ј пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставш 
 мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђе 
та ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде ска 
ко дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја ми 
у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљи 
ости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Ди 
лата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде н 
а кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезб 
а бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо 
детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и 
еках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љ 
но раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да 
</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S}  
м</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би  
АРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ  
о, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сро 
е видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је пла 
својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни јед 
ију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја 
че ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с ко 
 Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и з 
 поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љу 
p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати 
постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, д 
шав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изрази 
е се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по с 
е дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе м 
мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављај 
 да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да о 
 онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаре 
ву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сад 
а јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љу 
 Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milesto 
, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми 
но.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div typ 
о: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га  
ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате! 
се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSection" />  
могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно др 
станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме  
ни и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка  
р се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p 
ако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кр 
ебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у 
 у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропу 
в дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, кој 
добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа оста 
снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи 
ања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да см 
 Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао б 
своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби  
н!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — 
 не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати мог 
мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да са 
сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> 
S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени 
 другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два 
прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу  
 блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обад 
 певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада  
моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам 
зе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом с 
ар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих у 
те, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите 
би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, шт 
ђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже!  
 слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама т 
еће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како 
ако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом  
 душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже,  
 се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њ 
 по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} А 
ви и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да 
пим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах не 
мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нек 
 уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше 
сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази  
 тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S 
егов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост  
х часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим н 
ајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте по 
ут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро в 
коликог села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!..  
о живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у груди 
тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођ 
иваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди ми 
ћи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо поглед 
илог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много има 
подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју 
никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак! 
 ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену бели 
> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, с 
, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{ 
 трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="1 
а!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p> 
"119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> < 
ете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра  
аред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S}  
де и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дет 
голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожава 
.{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у ми 
инити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...< 
} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дру 
к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван 
на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети  
S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино  
гу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад о 
учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Н 
оса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа с 
оверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом н 
тељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на  
pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а  
е снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом 
ти неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, поч 
а...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам к 
 не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, ал 
е ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрен 
, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једн 
ивео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са св 
е?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавш 
 порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан,  
раним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех 
, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате з 
дино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносит 
љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме н 
 би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и  
е, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она са 
 на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Ми 
мање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јо 
онос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема ниг 
ост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју 
рошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји д 
 новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени  
ца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за 
 безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и по 
ћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо до 
ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сад 
овек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="subSecti 
>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девоја 
S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се нара 
ма ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам. 
јице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Зн 
ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаре 
јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone  
ешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не вел 
ла би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се т 
е ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се п 
да, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем 
ш пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним с 
ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава м 
 ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једн 
ки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на  
своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе па 
ила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n 
р беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ног 
 прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила по 
 састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чек 
аћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокна 
онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми 
е болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе 
 не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађа 
 њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па 
риморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, 
p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хај 
/p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Каж 
погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S}  
ој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се 
 Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, 
нела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном ис 
, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само  
е од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те оча 
ом њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених. 
 дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зр 
е, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним 
о срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> < 
ио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно 
} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како 
} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта 
огод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како 
ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већи 
ове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке 
ва уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости св 
о одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам тре 
—</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p>  
/p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— 
</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p> 
Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{ 
ом нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, ш 
и у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и пам 
, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе 
 се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се 
 из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и 
и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе  
у, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћ 
ајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод  
 би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том 
селише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у св 
да и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на м 
ове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да 
 сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али 
це што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она неср 
рити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета  
 је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стој 
и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирен 
ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатл 
да?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај 
за вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и 
моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за 
тано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> по 
 манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи. 
ох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати пр 
е усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говор 
} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те воли 
положење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина 
слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах,  
ело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се о 
тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда н 
војој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћу 
оме машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалос 
исто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <mileston 
е одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагле 
сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на јед 
све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма о 
ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах,  
Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — 
о непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том н 
 разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи 
за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; 
ме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И  
а њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на мој 
и празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше  
 ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири го 
 дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме 
е знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи з 
 пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времен 
} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим  
ембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе.. 
 само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друш 
 могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{ 
ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњат 
ахати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</ 
и!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срд 
писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit="subSecti 
плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња 
д ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма рашири 
аде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} З 
 и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштов 
 и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све н 
а, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно  
сти...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем 
им оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао. 
ати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој п 
низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у  
 а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света 
једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.< 
итрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit= 
, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи дру 
ећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољ 
аше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова прир 
е знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и с 
, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано м 
/p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Дан 
адо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља 
лаве добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упроп 
 јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четвор 
</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да в 
 отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу 
амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{ 
цу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <mil 
 да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али 
{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколеба 
 пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје н 
е нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер 
 тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје располо 
сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, б 
рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени 
отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и  
кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте 
а.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она мож 
 болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мит 
сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплак 
не држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени х 
ра беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не 
ћи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо пла 
 којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> 
је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спав 
 препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми 
ваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да м 
нила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће 
н сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
јим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи 
и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задовољ 
као, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу пре 
 и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да 
Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима д 
 Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да  
а.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то 
и се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао! 
> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да заг 
ње стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох  
чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар к 
еху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима 
 све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плач 
 је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с  
 поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се 
упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита 
ки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снаж 
е мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S 
свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек 
мо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад  
о пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвон 
 живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена пр 
читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се 
 Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на ма 
то у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milestone unit= 
 од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што с 
ута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О  
за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Пај 
ље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} 
 и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не тра 
их успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но  
ам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове 
то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и 
ем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје м 
!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох 
ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, 
 платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умре 
 њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} 
 говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим,  
провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Г 
и!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над живот 
е непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајк 
жао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек 
 сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да  
нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па н 
ођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чу 
ујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави,  
Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица? 
мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој  
мо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, шт 
е могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с 
S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone uni 
е, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипа 
!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше с 
саху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По ње 
а, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чу 
је; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту  
 „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро доша 
“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S}  
} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витк 
ко би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко 
че очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумр 
8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, ш 
молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од корис 
ди у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивн 
 посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то ј 
<p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох  
 њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љ 
ше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добр 
 опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу 
 сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме 
 тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у 
оглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сва 
е расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p 
а беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох  
што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том 
у без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно 
ога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими  
а није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора ре 
оре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријат 
дућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мо 
мам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не зн 
ном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са 
ивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да пос 
врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после к 
о што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкин 
ривши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођи 
е, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучн 
натне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Н 
и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно н 
елила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у с 
тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити 
а вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех 
> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен м 
се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо 
а умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Мари 
њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а оч 
а као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с т 
4" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зн 
чен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при  
гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „ 
ка, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога ј 
даред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само соб 
вамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па 
збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада о 
оји беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена св 
P18752_C2.1"> <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, 
RP18752_C2.4"> <head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да  
 с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти д 
 <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох п 
а да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди н 
душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље 
е упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше 
ђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, 
да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу д 
 моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећн 
рилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њи 
г својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим  
м! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се  
то ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније по 
за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ 
обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и  
 се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати 
тару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опа 
дну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих жи 
ј пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно пров 
их одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости шт 
улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине  
и поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш 
анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек да 
 тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="12 
настиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела пог 
 беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ф 
вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и  
 остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ —  
тати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бис 
ух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа  
ше у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде  
 да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Ка 
 поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно зв 
руго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу 
з вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живо 
соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше 
лаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као  
у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, ј 
ом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под кап 
е несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се тит 
х је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је ни 
јпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, нег 
 у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу ста 
о седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у по 
амислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, ка 
роб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —< 
а гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто 
ећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо,  
"106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, 
жати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста 
е у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшн 
а, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ 
n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране тра 
чка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим о 
е нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају 
од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би сп 
њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се 
вајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не по 
све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда зна 
аким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љу 
и желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,< 
} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али  
p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{ 
ожен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удуби 
 се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око чет 
ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше  
вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма ј 
 Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго,  
 кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с јед 
ао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети,  
ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо з 
о дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи 
>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паро 
м се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку с 
 моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице! 
 више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалос 
јах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју за 
свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сес 
 и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету  
а мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни  
ње имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а  
.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> 
<p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љу 
 сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво те 
те!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се  
Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједн 
рђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начи 
ка нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?... 
, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова нево 
 <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешит 
е, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђ 
очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увиди 
 слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сн 
ће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часо 
 твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако тв 
 ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, так 
нише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb  
 свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S}  
а моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="subSection" / 
 ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> < 
су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно с 
убице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срц 
вој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце  
е срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У та 
је!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне мил 
ади?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се мога 
и опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирн 
 на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си  
жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="sub 
исто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и  
ар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да  
} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S}  
— „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први  
оји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њо 
ицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће  
лу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се не 
 на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без о 
и, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посет 
мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, 
 да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже с 
тпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете почини 
ина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како  
; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{ 
 светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше  
ло, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ чет 
јстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је  
 крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је  
ина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и сл 
 стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљат 
ма?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, д 
ен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако зван 
сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и 
ироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> 
сно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
н постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде 
груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип 
аћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде 
ици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, 
да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збого 
е не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве 
алих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из с 
 онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ст 
S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гле 
где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, кој 
} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone u 
 увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{ 
рао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На ст 
 прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три т 
 је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави 
прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене з 
једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одско 
оје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, нич 
Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврат 
атра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одма 
а још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клец 
а се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone 
на, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жа 
преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска  
јну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби  
дити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, бр 
све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих јо 
мо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицам 
 <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало 
d> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог 
бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <mi 
од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци 
на...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкч 
 ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити 
После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свир 
ву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љ 
беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој ус 
сле подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се оп 
 при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и как 
ићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је  
—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени 
и беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо  
тву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих са 
се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином зна 
е радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни вид 
 срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> < 
о сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да би 
она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поч 
казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, ка 
д скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах ле 
а заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p 
јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мо 
а узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаш 
ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дођ 
авни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожа 
ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љу 
 сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас л 
ако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побег 
{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом 
ође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“< 
у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах доч 
оро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињ 
олео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну 
ам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љ 
о, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина 
очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њо 
де на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мен 
беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако прим 
им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напуст 
, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу н 
асно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора,  
 уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све в 
у.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.< 
сти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из оч 
сто би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго врем 
, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче,  
своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне  
о час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и  
.{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{ 
па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> < 
ар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињ 
2" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах 
и оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде 
оле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају 
мо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам,  
аску — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу 
те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће 
трчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не 
pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма  
да и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А ка 
дбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на 
та?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, з 
ком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и 
 који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сиром 
си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, 
, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш л 
ети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиш 
сјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} 
е, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у  
х нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, 
Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у  
> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма с 
ораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме ст 
о!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне 
 тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па 
p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да 
анко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си  
Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и  
ма себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер  
{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане  
p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца:  
 <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост  
ни мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, п 
 <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју. 
 то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод с 
но за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љу 
Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два 
ноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p>  
х то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости  
пазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да с 
и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ни 
ака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате! 
 да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих 
дговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан. 
 весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Дан 
 теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин т 
 стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{ 
а ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа миса 
али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудн 
ме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свет 
, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!.. 
ху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро оп 
 ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји м 
силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за  
сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не сме 
сећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гон 
драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овд 
 урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан п 
рло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у се 
ила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи  
 поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју,  
тила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђа 
и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних 
о можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један ма 
пак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и  
} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час хо 
ихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи пл 
 Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде  
="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе цр 
 сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух  
ко зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубо 
н зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се о 
ира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSect 
з варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам д 
још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а  
ешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам  
скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први 
 како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама  
м, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако ја 
села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S}  
мо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и ме 
овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="sub 
{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време 
 n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јад 
 да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погл 
спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љуби 
/p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим из 
како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да мог 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране х 
one unit="subSection" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, 
 unit="subSection" /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и ре 
дање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пре 
смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше би 
дању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплака 
ли велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на су 
.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила св 
а на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би послед 
p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} 
своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да 
оздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким ми 
?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је 
 је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њег 
 оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{ 
еше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> < 
 могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том  
ати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и м 
 прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде;  
мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео с 
простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Бла 
љах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да  
.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје  
прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, 
како да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, ка 
и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут  
; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватр 
ло пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту 
одник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се 
це боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва 
слим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> 
} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим ме 
едно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, 
у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога? 
у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим 
авек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавај 
већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада  
вати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања  
о!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као така 
но, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те 
а се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи. 
а као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликам 
 скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја ту 
 пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене к 
ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</ 
у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свет 
е снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из  
есна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мир 
но милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и 
ведаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љуби 
воје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме 
гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срц 
асположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отво 
ирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још м 
ne unit="subSection" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не 
адох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођа 
ећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и узд 
стеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан  
тно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуг 
{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на п 
јах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p 
ушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да 
 беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ 
 то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да  
{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у о 
ог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног 
та дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S}  
 и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред растав 
ељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{ 
У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које 
ада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар  
 детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме 
 <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, к 
ер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> 
м сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здр 
и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасв 
 боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима св 
 у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очим 
м да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из служб 
 још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу 
 Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео нек 
уго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о ра 
ега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам ку 
 беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени 
, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке не 
 растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се премести 
 из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погле 
ох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} 
ислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба 
нца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <milestone unit="s 
рагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без  
род прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и  
хватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на 
4" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику! 
—</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћ 
једно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо ср 
 и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{ 
ш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <p 
е плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S 
раво вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећ 
кад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, 
„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Тв 
 као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“< 
дрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n= 
е растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам 
х много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна 
уди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу р 
одина, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку 
латко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се же 
сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом све 
и сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, п 
 се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакл 
ину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за ова 
сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а т 
, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очи 
рви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S}  
па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!.. 
{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој  
 плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја с 
е мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од 
 Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли  
ље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У ос 
арина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се беја 
аше цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој ми 
 ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом 
 ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> < 
вот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онд 
p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђе 
 ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и д 
? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви,  
 па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, кој 
лим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не мо 
/p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских  
 у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром  
ли ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима хо 
ашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на ме 
, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; 
оре: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји 
S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!. 
 добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p>  
а те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те сви 
сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само  
 Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жало 
ио, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео с 
м!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди 
у српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета з 
е бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да 
.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи т 
ном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад тол 
 да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплак 
ени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод би 
га и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на про 
38" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој удар 
теље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле 
љи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твој 
убице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и стра 
Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посмат 
 ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> 
ео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку  
ину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код 
вим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за  
ивоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне  
 у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје з 
, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, 
таше снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом во 
 куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и дон 
{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш. 
Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље 
ече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле 
зе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми 
е оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Пај 
tion" /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, 
осна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају,  
 што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, 
 јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинит 
 деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, д 
 у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта ј 
гледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То бе 
ивота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо к 
ти гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</ 
а служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалос 
иним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би 
{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у  
 радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S 
м свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све 
чини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за  
огуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе 
</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око  
 погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p> 
лавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја би 
а, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах м 
јим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде  
е смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> 
, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што  
вако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све 
исао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у  
 <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" / 
 и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а к 
веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световат 
њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као 
а је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободно 
ивати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца нем 
 одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</ 
p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу 
е опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме  
 болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу 
ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p 
<p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p 
рам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све ст 
огледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад 
е волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце  
мо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе 
нце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак ост 
аву своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отв 
 звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морад 
јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и м 
 цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је 
ео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите ув 
 усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ј 
анкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо о 
. — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на  
 <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми б 
у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло  
грлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим ми 
д главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа 
ени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о ме 
 вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго 
ежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам  
 <p>Рекавши ове последње речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако  
ма и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поре 
} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде в 
тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milestone u 
ишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе 
у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шум 
о којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу  
равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранат 
а, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и сре 
ено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролет 
чима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!..  
ру измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На 
нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, 
угом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{ 
соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва  
за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да са 
радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опе 
ишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хте 
него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади мој 
“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече 
 преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, са 
а, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо 
их нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу 
оред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене 
даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати ј 
ри само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово  
и, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега  
а стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бе 
сјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данки 
 право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди? 
а ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге с 
S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да п 
је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетк 
вету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица  
и, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125"  
морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одос 
/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S 
е ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја  
!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху  
ва борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти 
ез радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањо 
ити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беш 
ећ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не мо 
>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још т 
е волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио  
, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину.  
и по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи ба 
море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам наве 
а немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с г 
о да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subS 
д онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су о 
 се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца п 
 као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо  
етином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само ж 
{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да је 
стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и  
 допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божи 
пљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја  
тина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да раст 
?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око 
лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех  
м ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не 
ао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} З 
ажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше кл 
це дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер к 
ли је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махн 
више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло располо 
p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не б 
престано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем! 
јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ниш 
а овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер 
е нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце та 
 тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с п 
што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш? 
/l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства п 
" /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то на 
ле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном 
 љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећ 
 бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега 
оји ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплач 
да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда так 
оцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! — 
еки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима н 
 ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Глед 
ши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> < 
ебу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени  
у несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда ве 
авам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на  
не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збо 
у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p> 
 ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и  
жу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не б 
ли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем п 
 чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у  
у госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit=" 
 —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам с 
дила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} И 
 Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја  
и стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке 
 дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но о 
да једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, 
могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова ил 
жну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S 
е који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене  
ни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, ш 
дом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нис 
аћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, г 
оју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, 
="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одмор 
дне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет нат 
 собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за рук 
 прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало п 
{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, н 
м ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> < 
ао да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце  
да није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће  
трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се г 
ичит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Ни 
>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да ка 
уче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <miles 
р ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити  
и ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро би 
риче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једин 
S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви с 
је, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а  
ишта рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу,  
вота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам  
ивате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који 
ну мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у ме 
ичу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S}  
p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним поглед 
 да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас д 
с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тих 
S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — по 
м, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из варо 
их могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и  
 да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу,  
ьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и 
 том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других  
е...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих  
бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гл 
лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и ам 
 живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћ 
 Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце 
те и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Ве 
е не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступи 
ишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да б 
скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме ос 
ош читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на 
 музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је 
а.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви ја 
је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати  
 својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити 
ваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n= 
лост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамот 
 би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило,  
ушу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече 
„Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и 
 Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да рад 
n" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ов 
умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. 
бицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја 
 нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узе 
товах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду ж 
ло не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ 
 Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која  
но, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види с 
и!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још то 
браћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем 
и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, 
и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајк 
невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провест 
Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="su 
о се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедо 
ћи већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху  
а како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно сл 
е кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима израз 
о штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем  
и као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> < 
сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у 
.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама 
павани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле са 
оплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа 
тац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке 
тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тог 
 па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо 
овораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху  
вуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како м 
у и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и пос 
, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да ст 
и свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и мн 
и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није  
а хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друк 
адзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опр 
</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље 
авек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допус 
ирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мо 
јући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само ра 
су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n 
о времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на 
</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S 
 дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру с 
p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{ 
мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах по 
ја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку св 
нка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, 
с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли  
рати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо д 
кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; т 
че у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше  
ав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те с 
мо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у 
екују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се 
обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при 
ица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом  
буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорил 
је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђос 
бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше п 
 и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи б 
 па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам ра 
оје непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу 
сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p> 
етнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замол 
S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном ј 
милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек ц 
вила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио  
 лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила де 
ва, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исп 
најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем  
вља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад воле 
е својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У  
слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „го 
и последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта  
овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, го 
трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесм 
ици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренут 
 несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тим 
листаше се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љ 
ајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако 
и кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „< 
 до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два 
м сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и м 
анеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш,  
 n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> 
га за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах 
ј невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав 
{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „ 
та! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим пл 
же доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беш 
 Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане св 
 ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај по 
ма својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање мој 
о.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину з 
} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако 
} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши 
ћи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој т 
се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њег 
љно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мор 
војом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зраци 
{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме б 
, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је  
 то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а дан 
{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да 
а у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у ко 
ко оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста иск 
ти у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из гла 
!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писас 
ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им 
колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте 
9" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не зн 
, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђ 
 да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} О 
 ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубиц 
иликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати 
могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као 
ка, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка до 
о опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изг 
ги Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заб 
</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтед 
...{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; 
вета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени х 
 и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу мо 
другљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p> 
— рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, 
вајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери,  
 сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, с 
ог тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у  
 да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме. 
а ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом  
ћи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да  
што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацел 
готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било 
сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{ 
и мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше м 
 ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући о 
итати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што  
а беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у  
не косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени 
.{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да б 
з собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан вета 
њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, ј 
ао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из 
S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у р 
 сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако с 
 своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја 
жавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за 
ности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносн 
за пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше. 
ање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан 
росиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зе 
ед Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из п 
е срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на 
ad>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме м 
 ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак  
subSection" /> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани при 
и.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа де 
свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не им 
ице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече 
зео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, 
>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја нем 
 док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — ре 
ш је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено ли 
 дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од 
е, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сли 
страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим  
ла наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се  
на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћ 
на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан зв 
а диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; н 
 мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те в 
воме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још јед 
 с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадов 
жен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и  
 олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах с 
же дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријате 
 Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} К 
ј пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска пес 
 срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити  
 да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше 
лостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свет 
з М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали 
би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на д 
Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то до 
Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га за 
еше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сва 
д горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да  
д очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на ј 
се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; н 
 шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод 
а као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="s 
а на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на ј 
subSection" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и  
едох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пр 
 јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас н 
је продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ва 
им осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и с 
кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужаса 
е глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непр 
к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми па 
није нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као  
, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао  
ем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи 
 пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу заб 
устим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење 
сме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим м 
ет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У т 
ом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, кој 
о голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не мо 
и још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Д 
упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о 
небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па ка 
увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо об 
сто да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчино 
нску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ип 
it="subSection" /> <p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер о 
 посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до  
една сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време 
 Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, је 
 да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем  
вор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже 
 ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „д 
а свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb 
о сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да б 
p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p 
ртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} 
ред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полет 
настирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и  
ена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајем 
љка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се 
ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мен 
мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сад 
о опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још ј 
брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлис 
„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете 
н, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу 
 кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног г 
 само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сва 
о слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док 
у, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао  
 једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће  
огао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва  
им правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима 
и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Веруј 
е, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од ва 
ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост 
а ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег жи 
и те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести из 
че да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати  
руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S}  
м вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек доб 
ро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи  
ам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Да 
побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S}  
бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла 
лине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава  
ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге 
љена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кр 
 за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима  
орена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним 
те, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћу 
 Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> < 
смо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе 
д силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје у собу и  
> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онд 
она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву 
као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не  
све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то в 
, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек п 
 закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да н 
овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весе 
о је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мен 
во тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро 
енесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!. 
е!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити мога 
животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, д 
лико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног 
 бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколик 
Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та с 
чима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше  
</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи п 
ојури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам 
 јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, 
 заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимско 
оји ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан  
 непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто  
чех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе ма 
сно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} 
 сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска  
еће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада с 
је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и 
ок се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смеш 
ставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и 
је.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим 
сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и  
 је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући 
е препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега 
е, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSe 
ујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, 
сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који 
товати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће  
о не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бо 
а ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би ко 
 девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој ви 
; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне  
јах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој сн 
јвећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у  
>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је тр 
проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја 
о ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје 
родати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо оп 
једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с по 
е није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} П 
 скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот 
ан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жен 
 то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако 
ћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да 
јим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мен 
 Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја  
е чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и ре 
ом још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове пос 
рођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као 
 нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам ота 
је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi 
ед све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо! 
меснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје 
ати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и 
па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче 
ви, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене гр 
прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S}  
еко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки,  
в, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица  
постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к ме 
 уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати ј 
онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, 
но насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И те 
бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сирот 
мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што  
 сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим  
Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубиц 
дост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном 
чи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се  
оше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи 
 једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S 
ћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толик 
ти дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не рад 
ко упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице свој 
ора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало 
срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пу 
пет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из оч 
аше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што и 
срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би мес 
S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче 
нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све пр 
p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми бе 
будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мо 
м улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је  
ош више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путова 
и ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он  
ћи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће,  
ући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце забо 
отив ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> < 
прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа др 
овек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде 
 мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ реко 
докнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако  
 боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога 
!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће 
и, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, н 
ело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још  
 вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} 
гаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова  
а се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цел 
бе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући  
земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је  
главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја 
 па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Да 
далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за 
ека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то  
/p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при  
да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано 
али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу  
Section" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, је 
да сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни о 
еши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута д 
нка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „ 
инувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жа 
своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени по 
 једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову стра 
ше у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу 
вајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и рад 
едох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и уз 
анка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздра 
ње слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох 
но питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш б 
ах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устрај 
већу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, 
ко дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — 
више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћ 
; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>—  
ати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> свој 
тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против 
.</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам с 
асовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стаја 
вориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, 
n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка 
другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако ту 
ли цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, н 
уне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми треб 
то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} 
а!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одо 
ободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те мог 
ови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да с 
етих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, 
" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“ 
а што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Мил 
чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарућ 
сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изгов 
ву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим стр 
леном лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољс 
 Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај да 
ати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О се 
е ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа 
ан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас исп 
 обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мен 
ару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. 
 свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече  
, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и н 
моћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од кори 
њем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње  
 /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју 
њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone  
а држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и 
 света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих  
} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{ 
одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као шт 
 На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је 
 ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и д 
светлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе 
 доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <mi 
 једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити  
ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, д 
сам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S}  
едног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим уста 
к млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени 
зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данк 
ад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <milestone un 
нути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно 
дима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: 
ку наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, 
мре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад ј 
ан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пре 
а ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати 
сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више с 
ена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка 
 свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горк 
азумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection 
гих рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не л 
разио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто 
већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало 
своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовоља 
ен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија. 
мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју ко 
мо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживат 
ави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма б 
астуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSecti 
воје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока с 
 звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад ра 
ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу ра 
тавити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако и 
, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S 
 бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умр 
!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох и 
амо да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је 
и: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; је 
 али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milest 
оз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!.. 
једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом 
ни, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мисл 
ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја  
..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће 
и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, кој 
рхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у 
 колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати  
лађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone un 
/p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш 
е године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других ра 
, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плест 
рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S}  
ренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица доп 
с добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу ост 
у, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с л 
че ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ 
ано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p 
шем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone un 
еда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <miles 
код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да  
ве ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро  
“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изис 
срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подуже 
м бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако  
милице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње роч 
таје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но н 
у свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве р 
о немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим  
ећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, м 
 они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онак 
олаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до с 
 како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> 
и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, 
о ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка 
а, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти  
итим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не т 
је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb 
животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туг 
 жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја х 
 моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још с 
и ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се м 
ћи се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, је 
е да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Д 
Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S 
 и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, н 
 за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај... 
 голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде уп 
ан’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите  
ек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плака 
/p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо  
обро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је 
убичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја н 
од њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима  
изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дрш 
угови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствар 
де све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Испл 
 одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" x 
лас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестр 
есоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то време 
о с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда 
о цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар о 
а шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гр 
 и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да ув 
ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак би 
етно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце,  
знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје др 
о мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Прол 
 ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше да 
бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пун 
 међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке нем 
да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit= 
одицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из ов 
ва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове р 
 А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено  
ачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је д 
тати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како т 
аље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} 
 требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудош 
и ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђац 
тицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да 
, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах др 
у моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће н 
и; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате 
ђице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; 
ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљ 
 зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шаре 
и?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћем 
ако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <mileston 
Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут  
рудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, 
око у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да  
о опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме п 
ко их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А ос 
у другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а уп 
— Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре  
ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и об 
вако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останем 
казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" /> 
ајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове реч 
ам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје  
живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, ка 
и ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школ 
ље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за пр 
свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S}  
ицу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да о 
 свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало! 
.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, нег 
 радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својо 
 Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо ј 
јачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за т 
ницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек пор 
 да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, М 
га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донел 
ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод дај 
ледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection"  
, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш т 
, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— х 
p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{ 
лаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} К 
и, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељ 
опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, 
 опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу сту 
а састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да жив 
утим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити рук 
еко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старог 
тање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматр 
ојим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и 
/> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} К 
ки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се  
ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота  
ће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње р 
ца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је  
а одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, шт 
ростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSecti 
 Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки т 
Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Он 
шљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срц 
тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, в 
 оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— ов 
 четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па к 
 своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" />  
јући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У 
а тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се н 
 сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ћ 
одар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да жив 
се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дув 
ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге  
, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И н 
е хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="sub 
зиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа 
код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и  
дити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног  
олити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће! 
 ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити 
— <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек,  
, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати,  
д, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново пр 
е радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас рад 
 се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је  
и, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идит 
остељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа наш 
је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љу 
Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p>  
 му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо би 
е!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом д 
ити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помаг 
ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору проби 
ош ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ном већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако  
мо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више т 
јом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb 
} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно  
арина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање 
ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заме 
Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега  
</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште ру 
јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим до 
ава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати  
којих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а д 
 стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о ме 
S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно,  
а ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми о 
сам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра р 
роведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, б 
 да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</ 
ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ј 
а као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар  
другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити  
 — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па 
а да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у 
тупити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време др 
а сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све пр 
њи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви  
а морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ић 
сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш о 
е сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од с 
 животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="subSect 
и?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18 
вих радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и д 
млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А 
 гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, 
> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако 
 и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће  
за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу ј 
ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од 
радован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мал 
до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесни 
, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру  
/p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Р 
а потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSect 
ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом 
о, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла,  
нађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног уз 
о осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми ј 
ном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!. 
</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер  
.</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину ра 
крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и д 
ћ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марк 
колико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опс 
нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја 
мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго 
 бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и 
не!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим  
, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним  
решио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље 
> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи 
 жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи и 
а за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia me 
ислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље 
ости нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, 
м.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја,  
ина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у  
на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин 
нако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста и 
 пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на 
ом пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла,  
сти, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како беда 
њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах 
њати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из г 
а ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост м 
ле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му пис 
јнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} В 
еки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шум 
о ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су  
 буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам  
нку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у мој 
цу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, је 
у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бис 
"29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не  
} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико ле 
х, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и д 
 навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се 
 све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти 
сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка рад 
ао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију 
 сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај јед 
зиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим вид 
ш сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новост 
 Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од 
мо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка 
уо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине сво 
доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се сп 
т своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој св 
S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покаж 
а свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама ду 
м, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућ 
{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да  
убицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоћ 
 тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сва 
 бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну 
 тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не в 
{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега в 
а је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, је 
искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она 
 и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека  
ате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним с 
е среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди своји 
постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добије 
у страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет врати 
ога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва  
учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени  
била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам с 
х на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како 
а и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затвор 
м на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан  
 на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; 
рала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се 
, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи у 
ле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те 
 своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још ј 
 ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се 
вот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аман 
ни исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лан 
ате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпу 
где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше  
јег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и  
у страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укоче 
отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад 
о не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу ве 
ао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрад 
ма жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што 
 прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји 
лажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње  
другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плака 
же ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхт 
где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да д 
дати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова д 
о ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S}  
о говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво  
љима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом умо 
да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; 
могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње с 
је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен ве 
у, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стиго 
 ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио  
 свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љуб 
живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми та 
ао олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах 
} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити с 
 ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижн 
ам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињс 
уго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим о 
"61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила  
 Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} 
бице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој 
е!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="subSection" 
плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живо 
 да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знат 
народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи,  
а да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И так 
љи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју наро 
оје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела 
ине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем 
ечи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, т 
{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесно 
n" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима п 
и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{ 
о писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачниј 
а оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они та 
дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, д 
што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или 
о вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако г 
е у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка мој 
ч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некад 
мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме ста 
} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када 
један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и д 
ј погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче < 
м с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крај 
 доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „И 
 који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отвор 
ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је 
ане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да  
} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно  
а — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, а 
сано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је поч 
 већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди  
 груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно на 
 јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све 
им тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прес 
да бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш ј 
краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избије 
бу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSect 
и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село 
ма, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше д 
уши и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како 
 Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> 
О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичи 
 без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам 
цом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S}  
га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Не 
рних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milestone unit=" 
 тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прим 
 на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва 
ни тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад са 
дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба  
 пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако н 
вај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голуб 
оју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што 
беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разг 
поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође 
 ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор. 
11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако 
акле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да 
 ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва 
о са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да са 
јим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и 
лиже дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг прија 
 ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и  
 које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете суз 
настир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда на 
а ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасви 
ан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаес 
p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и  
 оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме ра 
 мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутк 
" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао 
доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па б 
 је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да 
ек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи 
е, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, бе 
о, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном 
ворила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи м 
дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли  
ди, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећ 
ти!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме 
тав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да ј 
е опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори. 
у мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада го 
кретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с бо 
пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} О 
p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да 
on" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца н 
е ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнем 
да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Го 
 поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречив 
ом се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и 
а народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалос 
 отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме  
бучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још  
 Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ни 
ше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p>  
 у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и го 
<p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђен 
И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје 
м нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди м 
беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој реко 
ним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се т 
ом твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо так 
 само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му  
ено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И 
ака после овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у  
још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у ко 
а, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода св 
м не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subS 
ах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S 
S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, 
наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и ве 
 за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављ 
де и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро рас 
 а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} 
ом узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и 
а не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа с 
и, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав 
не, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све  
и навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, с 
н, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче. 
оји такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и 
дех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{ 
аду разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високи 
слим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати с 
да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да  
лом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт 
Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и 
ори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене  
КО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланх 
 од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од 
..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па  
, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда 
> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу  
елену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да зво 
пет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне оч 
 <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке 
немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако  
 црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још пре 
грам.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{ 
плакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на 
тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и  
асан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>—  
— „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из  
тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам  
 и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} 
ојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетн 
то суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која 
радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с  
што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што  
ајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима  
отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, 
 закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако ра 
прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми  
м њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док с 
а не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу срећ 
јима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва приро 
ака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана. 
уже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n 
е! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи ме 
 да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико 
у а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђа 
но догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно  
рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска п 
за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може 
маћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име њ 
нчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добр 
} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнариј 
ју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да  
...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но 
 тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју 
их дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што н 
 нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да 
оставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> 
бисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да 
е; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а са 
колико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже закло 
како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно по 
ла невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S 
ност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме  
веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи н 
не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети. 
адгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и до 
м мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћ 
вна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност 
о посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи д 
ем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог 
свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ј 
 туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p 
није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке сли 
 која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгран 
те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих д 
аред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене по 
{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати 
астирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о  
, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце та 
анашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморен 
p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} 
а!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот посл 
оји се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то  
че бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и доби 
а нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по  
арао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане д 
дисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“ 
и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не др 
 је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све  
 У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{ 
ан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133"  
 да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трж 
јанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда  
 престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али н 
 ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit=" 
оследњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе н 
мам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу ј 
и дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворит 
 себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаш 
а јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе др 
 упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост жи 
 човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="subSec 
{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml 
{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке сво 
 чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стад 
ут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не зна 
амет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повес 
несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косов 
е до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав 
дима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина  
а, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љу 
на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли 
је не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без 
 вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што м 
са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, је 
ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу своји 
иви.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах 
ко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене  
b n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друг 
а, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби ле 
м?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ет 
устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — 
у молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како 
ада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> 
даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми  
ву своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећ 
и, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица сво 
сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, ка 
о за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опе 
обро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике ми 
/p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастир 
 очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком 
"subSection" /> <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опе 
 се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама д 
 далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима  
а и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једн 
 као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тре 
Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се чита 
оју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да 
милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољ 
као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..< 
гу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="subSection" /> 
 анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и  
х преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза з 
а лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица 
да уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S 
асцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих  
А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, 
 једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки  
е, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох про 
м, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S}  
у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено на 
 не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са нов 
та помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да  
дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и дан 
p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, 
нце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се 
миљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Врати 
и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мат 
{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S 
на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p 
унише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но  
а дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко врем 
оје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би 
n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред та 
Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањ 
авно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио не 
ас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
г света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек у 
но и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милино 
идим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у 
оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро це 
ољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљд 
 и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Да 
начи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливој 
ом што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у  
г разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и  
не челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих п 
у народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па  
 оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се н 
е вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Д 
м скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме са 
 то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега нај 
и тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под 
каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или кр 
ше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега сел 
једно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се  
црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих 
десет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И ка 
т у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете? 
а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох 
 се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђ 
 знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но ниј 
 Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Бе 
о лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то 
 код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири године не беј 
и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле 
от жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} 
годна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих  
и, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља  
че за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</ 
ом моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — сре 
јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек те 
им се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно све 
1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињ 
променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једн 
Section" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па е 
мам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута  
био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то дос 
Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује с 
кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како с 
ах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео 
м седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад н 
/p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо  
мем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође јед 
> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чар 
души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики  
зним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не 
ном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само  
тав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, к 
} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо раз 
бицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, п 
ненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја  
смо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S 
ху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је 
је срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешит 
 и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мен 
ечи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радос 
и, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусрето 
 с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком своји 
о заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан пос 
<hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; 
p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад  
p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па м 
 о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим  
ан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и 
вој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рек 
јим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што 
мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече з 
 тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не  
де!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово м 
х, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред  
тоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренута 
 својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам  
 у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и послед 
м појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има д 
жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две св 
рена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све ја 
о је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове 
 но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала!  
ада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, је 
ијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!...  
мам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; ту 
а ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу 
и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако остави 
шио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми  
о, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет  
 надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем о 
а се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; 
чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али т 
је ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров  
е све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од ц 
ше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, д 
егова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! мно 
 љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом наставис 
 сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, је 
трине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити 
ала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, т 
 шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше 
ction" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, 
ection" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгле 
рате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да с 
{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb 
аше по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што је 
дам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени в 
обом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше су 
ростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њ 
јући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог 
 време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дот 
ди сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цел 
 настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад 
је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S}  
еликог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рек 
да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љуб 
н и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је 
узе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми 
а још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још 
/p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</ 
ечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што 
ас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу 
Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не мож 
 уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у 
нути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слобод 
 могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу дал 
pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљ 
другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су 
 па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а  
данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она 
а далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и  
 браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њих 
о обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше 
 време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога м 
м.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да 
сим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је с 
осле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не п 
p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци 
око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Ш 
користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога др 
че почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе. 
убим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је  
> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренута 
о штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде м 
ато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано  
овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, кој 
ubSection" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да  
естра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Мо 
чатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p 
одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{ 
ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љуб 
а он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом 
би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па ј 
у, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Д 
 костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јут 
 и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране 
га.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{ 
е с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на 
 или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну  
ета!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне о 
веком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни ма 
и у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго г 
јој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно 
у већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спус 
<p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" 
ubSection" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S}  
е љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама 
Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињ 
ах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легне 
а дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па р 
 оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица ј 
 отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улица 
ма! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени 
e unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки же 
 бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачу 
и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја н 
јати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле  
„То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n= 
авек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је  
, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти 
морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Милив 
век, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти ос 
ити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице бо 
ђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху  
во сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да б 
а своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним г 
ection" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, 
subSection" /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз п 
"chapter" xml:id="SRP18752_C1.1"> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S 
"chapter" xml:id="SRP18752_C1.2"> <head>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао 
"chapter" xml:id="SRP18752_C2.2"> <head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се б 
"chapter" xml:id="SRP18752_C1.3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље  
"chapter" xml:id="SRP18752_C2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несре 
 из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе ма 
ко мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изглед 
сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањ 
још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним 
ш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава 
о би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на 
јући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „ 
х Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то  
one unit="subSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, 
 и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до је 
важава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на  
а Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га  
<p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>18 
бица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло теш 
куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије б 
а мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на 
једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубић 
} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад  
де ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпо 
у, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око м 
хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди  
у да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе,  
ако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данко 
 вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљ 
х, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у 
 мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним ле 
екох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна мл 
таде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постељ 
мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима 
 тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, ка 
>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом б 
ко Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам  
да красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилн 
, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна  
јим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дођ 
све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час 
 цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само о 
ге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветро 
настира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.< 
котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрест 
 садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <p 
<pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших  
езнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце  
ер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећа 
их је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег так 
ши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p 
поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада 
дици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим р 
pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не мог 
етру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с 
ам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје:  
ћ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што са 
рно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити ил 
ати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не ве 
 да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и д 
" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћ 
мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотл 
имедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност.  
аде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке н 
кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује та 
ени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S}  
ше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше 
ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им  
брих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао,  
<p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа  
д ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи дру 
. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би 
и — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ т 
а чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S 
} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми праз 
 већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих. 
 ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те 
p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадов 
.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као  
 <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се  
лећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погле 
тати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S 
рими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог пут 
Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који са 
ећ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које је 
а позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет  
ли кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно 
 стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше  
цаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет 
</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S 
че, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта б 
ко ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пу 
Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза бе 
пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој реч 
роби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени так 
људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати поч 
p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!. 
аши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Ма 
 па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" / 
н срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSection" /> < 
рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit=" 
 нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n 
Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то н 
годније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе 
 сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи 
че!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећ 
а њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас м 
времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас н 
ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone unit="subSec 
 живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу жив 
 свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска зв 
ратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, ње 
е залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред  
ици, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, је 
мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да ј 
га сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и пе 
ојем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и  
а том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, 
стим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} 
 Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет 
 ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу. 
х још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад 
 не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста мно 
о, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...< 
м пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док  
атко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући 
ају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем 
: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који о 
и, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„ 
кнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18/9< 
ти и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада н 
а у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних нес 
head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улиц 
акше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први 
без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горк 
> <div type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био 
 даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо 
мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим с 
екох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чеме 
о што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, 
а вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да н 
им оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми ка 
а мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје с 
таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер 
мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубиц 
е раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: 
е на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако 
b n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред од 
едох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта стра 
ење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, 
рце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег д 
њао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој 
 места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема да 
 уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледа 
 па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој т 
сту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрес 
дем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог ра 
 свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данки 
с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и  
вим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме л 
чан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{ 
 с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може  
у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држат 
еље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно,  
 <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице н 
“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из б 
убих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и  
 дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша 
о не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то 
д!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живе 
ласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једа 
смеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоч 
тавши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет:  
се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну  
авати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино  
биља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се 
едно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред  
 види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„К 
свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас ј 
ранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнак 
паваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни к 
 њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па 
оје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати п 
Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра  
 поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њи 
 се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За  
а идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплач 
p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућ 
се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не  
код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи вид 
Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb 
аже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и 
епавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита 
та у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, ко 
nit="subSection" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза в 
tone unit="subSection" /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</tit 
 Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у  
а цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мисл 
ри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу 
ам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв  
 да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/7</p>  
це моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све са 
ажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки  
се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепа 
 и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>4/5</p> 
како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе мог 
, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једин 
ње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с то 
ве.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p 
S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" /></p> <p>10/1</ 
 да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га 
и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> 
<p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми п 
 је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици 
 обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, је 
ислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од р 
 како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју с 
има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила,  
адост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, је 
х!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љ 
ести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жив 
ђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме ка 
и се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало с 
енебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју к 
<pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како ов 
зненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је  
тати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне  
обни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново 
 службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту  
 страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах т 
 опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада 
а растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данк 
 мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} 
м рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се  
 устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} П 
 начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О с 
отпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше,  
не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да с 
и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ћ 
сницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мир 
ави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је с 
ред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је 
јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох ј 
о сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љу 
је у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатн 
и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше д 
сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати  
љивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, 
еше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху  
ји свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта  
ори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од н 
их се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или 
алосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, ку 
S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме 
е своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих  
кав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Ста 
сао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада 
ком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полаз 
мо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен о 
вамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и ки 
огод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мен 
ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, < 
зиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! —  
4" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато  
 пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају да 
!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манас 
јем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си 
на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно  
ма не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод  
 црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опе 
д куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не к 
дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на т 
убице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још ј 
ећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одле 
 ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке св 
м то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135 
ак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при  
{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поре 
у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и 
душан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог др 
ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да преки 
 мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе  
ко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирај 
аквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О 
над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, ј 
а! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„В 
свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где чи 
е на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он  
и; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, ле 
, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зел 
 рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите с 
мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим  
ом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и за 
ц гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблаго 
овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да сврши 
 и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, 
горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан  
 задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љуб 
д тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћ 
ола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опа 
ависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер  
падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, г 
гло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из о 
 и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забри 
ко ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ни 
кох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад  
 и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога н 
У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мир 
 своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад  
м крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевн 
 Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну т 
 у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек  
е за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хлад 
 ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S}  
озар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једно 
рлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био 
и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба мног 
деља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>А 
неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео! 
рилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихов 
на, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од друго 
и се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца м 
оје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе 
еља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико нед 
еља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — 
, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрт 
> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни не 
х венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још ж 
{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер са 
—</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Мари 
 ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али ка 
 животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} К 
S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво с 
е, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, м 
!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузд 
 им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико до 
о, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ а 
 осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако сла 
изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих над 
ала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко вр 
разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ сти 
ечима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео б 
<p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео,  
пог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше св 
свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем св 
во нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији,  
 „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погр 
и је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онд 
а је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих с 
/> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..< 
ј страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђе 
стерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми ис 
, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без  
p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први 
</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да 
p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У по 
n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на ме 
ити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро п 
>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се 
p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и 
p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на с 
 непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз 
а другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њ 
сле краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио 
/p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима  
p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мно 
занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сас 
ојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам  
мо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n=" 
subSection" /> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да 
под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати.. 
ти.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да 
ка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како ј 
има изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пол 
 дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и ос 
милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показ 
га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. < 
то дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове  
тво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица  
 да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по ти 
је нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за 
</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb  
 те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје ј 
нув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед  
а то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да 
мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање с 
сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшн 
ио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и 
 своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје. 
 великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун ц 
ем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој г 
а се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда 
е <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих  
тва <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди 
а ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо  
еном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гле 
цу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца 
 јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S 
у такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да жив 
ече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} 
ш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би мори 
о другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збо 
данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожел 
а помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке с 
подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срц 
head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а н 
ивоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па 
0</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути 
онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена 
у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да ми 
ам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрп 
 таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“ 
о твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадн 
а; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за 
 свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкин 
ави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да в 
ху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25/8< 
 <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: —  
ђе, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те л 
роломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, 
тајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој вен 
ага Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к м 
 јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, ал 
 Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, д 
 Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да па 
 Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени бе 
стир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати н 
о пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, 
кровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја  
а на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет с 
скох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор  
јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то 
 у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не 
пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса 
чи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже  
је, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу  
а рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и нев 
авек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опе 
} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде 
авати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени не 
спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сад 
вам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p>  
љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љуби 
остали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их теш 
тињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у  
 да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/8< 
и ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSectio 
ого да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мно 
закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме не 
огу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мо 
е загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди м 
 па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице  
црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице! 
 још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква в 
 n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из бони 
и поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очара 
тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа 
та је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђен 
 сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима 
у мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једар 
и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље  
век да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се моли 
 као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више п 
..</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ле 
ше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које нар 
уг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја 
асом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> 
емениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестр 
ене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се ч 
есело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба  
новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим  
речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам уз 
p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором 
, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак н 
нутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone unit="subS 
у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху ж 
амо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада  
е дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <mileston 
а представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изг 
ле прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплак 
 свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духо 
а се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да 
мљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи г 
дма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а 
 суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на 
ек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“  
 почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно 
!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би т 
сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништ 
а то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да  
е саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми дан 
очим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с  
а памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више н 
данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, к 
вим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше на 
 одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије 
м певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И оп 
ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив ј 
рошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки 
ша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам  
 црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима п 
сти, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S}  
м делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео сло 
о прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, ка 
 навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када  
узе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb  
у им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што мож 
а ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оц 
ки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима  
па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на н 
ивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад п 
да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и в 
S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у  
Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблиста 
во ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку б 
е моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечн 
Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњ 
 него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имат 
ше новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то вре 
у вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај 
мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице м 
 оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше 
 тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти! 
!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! са 
аску бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па 
 окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем  
а као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p 
ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свако 
 се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни  
мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо пре 
ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Т 
и за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш 
ледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем 
и, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а 
ладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и ду 
 грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело 
p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам 
 што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди с 
 непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на п 
дем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да 
и, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и н 
ажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне 
удни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
асно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби 
слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати 
оћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као  
 сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као л 
ена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива 
од кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тих 
седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нем 
 се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, 
смо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S}  
едосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова 
а врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, 
а и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро це 
 и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
е старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са м 
ако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота  
се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир прове 
те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не з 
иште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и баве 
бу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, 
} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да т 
немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, ста 
ако ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми ста 
хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако 
свим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад 
 многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем 
им оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад пр 
душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и с 
tion" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, кој 
ћа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више 
ту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде 
погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна 
у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником ра 
рала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пут 
и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворен 
ком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радо 
ећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у приј 
де неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone unit="subSe 
ош ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него д 
ти; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло 
 дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те 
 весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S 
 чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Брац 
свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно 
 већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавнос 
 хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене ру 
је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у л 
дно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја 
стим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно,  
а код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42 
ће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се виш 
ма нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не 
 се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да пр 
 лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја в 
разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај  
епрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, 
ет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми  
ико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као  
 већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p>  
:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплака 
> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плак 
 ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> 
 брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не ра 
p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах —  
м другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох 
ку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас од 
е.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољуб 
сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за н 
а не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S}  
мо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна 
о, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3/7</p> 
м и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном пон 
убице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <milestone  
нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себ 
не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и 
зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не зн 
ан завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје 
 по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за т 
тети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше с 
 очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих вол 
ве је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа 
да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју,  
о су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да ј 
бићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један г 
ла очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад  
итао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је снос 
а да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој  
ледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начин 
очитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Ш 
тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрет 
, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да  
ако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љу 
ев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али вел 
ливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> 
на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једар 
е знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} 
молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести 
е опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закун 
ко ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила,  
 на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, 
важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох м 
адим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећа 
.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам роди 
n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но б 
е још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живет 
а не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се  
дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим св 
ne unit="subSection" /> <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непреста 
one unit="subSection" /> <p>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и с 
 ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хл 
авимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје у 
це помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој у 
то ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо д 
шећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да ј 
чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>—  
очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — 
ако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго глед 
жне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико 
леда ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Погл 
сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете 
погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам  
, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успава 
и поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси заг 
та ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, 
сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него  
 срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама спра 
 својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94 
ољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени 
сту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се мес 
 лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да 
е пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>До 
нима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те 
гледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица  
тварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као 
 куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, 
лог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се у 
р у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S}  
} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели п 
и стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику в 
о замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме 
слио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а 
у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{ 
ених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од о 
постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> 
том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том б 
убила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, 
 онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погле 
 Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облет 
..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео к 
све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <mileston 
њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене 
у, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год 
 што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поз 
а мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ј 
им очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом: 
е среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена сва 
ги мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трав 
} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, 
/> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови д 
али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непр 
 последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на мо 
ног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као 
азове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи п 
tion" /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при 
овића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S}  
ико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстан 
гох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи 
>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једин 
 веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <mileston 
8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно 
њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milestone unit="subS 
у.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило 
вати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам ч 
одушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као  
епе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та 
ne unit="subSection" /> <p>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући  
емишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох т 
тању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И о 
а је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже  
своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данк 
о би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда 
 тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добр 
а!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне у 
рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох 
дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па  
даред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да  
акла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли јед 
еда ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, 
латне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као  
tion" /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо пр 
one unit="subSection" /> <p>31/7</p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби,  
 сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени уда 
азих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пун 
овора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу до 
 често гледах сестру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени 
е упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за  
 као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овлад 
и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно бић 
о, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит  
крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не мо 
 јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајко 
а својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као 
} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове свој 
{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени др 
ко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванред 
 исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, 
па, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се прел 
у голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како с 
е бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те ка 
стаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени о 
ар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после 
дно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеш 
S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <mi 
о...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{ 
ла!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и 
оја постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или ј 
 ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> 
 сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако да 
о лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу негова 
ако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи  
ак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!.. 
анка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да где 
 ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких на 
срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као д 
не, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, ут 
и си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри р 
су тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и  
саије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђ 
 обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати х 
а видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у п 
<p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома при 
улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у го 
..</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако у 
 па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светин 
АДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> 
>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈ 
едаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо  
 но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S 
м Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт л 
ала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро  
ем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што в 
 а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе 
руди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам  
лико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона 
 невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S}  
а!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> < 
ја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читање 
но кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се нич 
 на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца,  
 драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш 
горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <mi 
ј негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне с 
тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну  
у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом 
и сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да м 
х вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се  
е милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S 
{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S 
 О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за 
мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очиј 
р између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледај 
 беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах  
ад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једв 
це за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивн 
о срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="subSection" /></p> <p>6/ 
стељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме на 
први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису в 
оје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми 
о Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> < 
занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело,  
рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње н 
аву с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те 
="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ  
/> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и  
црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>8/5</p>  
жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице  
ешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хт 
 сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели  
ш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветли 
бро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда та 
 хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да  
за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где н 
есити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, д 
же своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не ж 
же, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и о 
ла појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми с 
ежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слат 
срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S}  
растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох 
 сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљ 
е да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} 
="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да 
очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плав 
 с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној го 
и часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилиц 
, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</ 
ед очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну но 
у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у п 
идим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S}  
! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S 
Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет 
дне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух 
стром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису 
сит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба 
уно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још чита 
 гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да ни 
звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нек 
а се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бист 
 то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу 
нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху 
ога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа н 
ори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не 
је сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задрж 
 и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно  
 да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебани 
и главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како ј 
м сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но 
у дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам доб 
к: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види ова 
, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће п 
} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да ва 
шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за шт 
другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и 
учем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир  
 цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне 
евах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће  
уној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних б 
 тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} В 
ако је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуч 
м дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако суров 
јпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том н 
не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам 
едох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но кад 
т.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с  
пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвес 
тровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још мор 
ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће,  
 ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друг 
и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загр 
 знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се је 
гон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за  
ен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће  
веку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како  
S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто забол 
 се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мо 
 слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја н 
у — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу ви 
велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах!  
испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано  
> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ с 
аво се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, ка 
!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар 
ворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, 
nit="subSection" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спр 
нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам жи 
аде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, п 
ца већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше јед 
м стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица  
ско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу ра 
оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слат 
адни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари  
!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми 
ру води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, 
Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме 
 гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља 
р.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...< 
очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротињ 
 па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасв 
њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве о 
>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене  
м бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се тре 
т при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као 
реда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану 
ободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојиц 
ледњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе над 
ебе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше  
јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држа 
ло — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећ 
 бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</ 
да и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи м 
е великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод  
нем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен 
кочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и т 
да, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље би 
ћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договор 
 њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше,  
 и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво 
излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих 
 љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда б 
слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здрављ 
р беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије и 
 свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је  
це ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па 
 куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер 
у од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узе 
х у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам  
х се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти ора 
исао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прили 
ти својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака 
чника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} 
ла не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и зд 
и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње 
 тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које  
очекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb 
У</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА 
ући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођиц 
ас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К 
зио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, к 
1" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не у 
ка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми т 
м беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а п 
, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи ру 
беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене;  
м мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назв 
 лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по цел 
ох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве 
м питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се поме 
 што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући 
е човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога. 
ицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и од 
исам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада с 
и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, з 
продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој јед 
? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећа 
ари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{ 
и листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалош 
Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са 
аску му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је с 
а, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо 
нодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одм 
 растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и за 
ина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и пред 
и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као пре 
лала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче  
 да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и тво 
one unit="subSection" /> <p>10/8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на ов 
удите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} 
 ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла 
да нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам  
 рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, д 
 још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <miles 
етарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..< 
 <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут пре 
и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман,  
К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управљ 
само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изг 
добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље изв 
бица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали? 
д помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док д 
ер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26 
м, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладос 
ме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при то 
ацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробљ 
ги Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> 
м до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зеле 
дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свог 
у <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало ус 
мом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њено 
и се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да г 
е, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би х 
це моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле 
е знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први д 
/head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се 
не ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем? 
ходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не исп 
 заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах 
едно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разг 
ују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих д 
стиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угод 
 ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхтало 
ни обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом  
ш ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једи 
 Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но к 
рио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код про 
 тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p>  
здравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно,  
м, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас  
остојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> 
 мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — ре 
? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ 
ико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone unit="subSection" / 
 пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што? 
ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одс 
јих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да к 
и све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да с 
 погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је 
!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као д 
S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опрост 
вету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p>  
, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру н 
 тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се игр 
чица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг  
је, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско д 
 <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гл 
писати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите,  
 <p>31/7</p> <p>Цело пре подне проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у 
пет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у ср 
есео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. — 
ction" /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођо 
ећ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> < 
и.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам 
 мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као  
</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се  
, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одм 
луд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о ка 
се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне с 
век пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене  
Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рек 
ма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе цр 
а.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је поч 
 је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој п 
 и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљ 
и, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се  
 имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема,  
аја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то  
даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер  
 ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit 
чним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} О 
е ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, ње 
лети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим ње 
ју, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Он 
регазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме диг 
!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и н 
то изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа д 
p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој 
је срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој м 
nit="subSection" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уж 
ах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но к 
{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао,  
енутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђ 
ах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико 
е помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој ми 
где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да 
на киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако  
сте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не мо 
а бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на г 
ођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља,  
ка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој н 
чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја  
 бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран  
ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„З 
у болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" 
ишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, 
ано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </tex 
} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или  
ао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?.. 
 јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столиц 
е навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави 
<p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвен 
о звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми 
 тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на гру 
 сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом... 
дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећ 
вати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка,  
два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S 
пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} 
што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се 
и на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, 
, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{ 
тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опе 
х цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изгов 
да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — ре 
о, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју 
к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен,  
ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „ 
аумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у но 
l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l>  
есење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув гла 
 ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и сла 
а своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се м 
ега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде  
p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је дана 
лажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међ 
ете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гро 
епог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; там 
 је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> 
ри, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она 
огод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молб 
ћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је посла 
е не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Ј 
 какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан  
ни беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и 
ше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни 
е још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на 
/p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени тр 
>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад с 
вала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — уп 
о?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш  
у дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих 
срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако 
, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва позн 
тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте 
шљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одм 
S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде. 
с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака св 
о, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</ 
ком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће 
 злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чис 
nit="subSection" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс про 
> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са 
, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са ту 
 за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку наша 
је, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па с 
у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“< 
мо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, н 
 и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опори 
 да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећ 
преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над г 
 као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} М 
о дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше. 
се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да г 
м једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да чове 
Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо 
е дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да и 
 зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пр 
ше и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирск 
пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, н 
ког свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу ж 
ој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако в 
иђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небр 
остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, 
е.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} 
роду своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка 
, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадго 
има појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја ма 
— јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако 
своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гла 
, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога 
ост своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, н 
и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толи 
утра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Б 
одину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним око 
родни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да 
оред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво  
 речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан 
еље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <mi 
е? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан  
кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи пол 
ion" /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, 
толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чини 
а пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријат 
стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро тр 
К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом 
х опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је б 
оћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору п 
 у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како с 
n" /> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S 
звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она са 
уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напуни 
 ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„ 
где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се 
таше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не споме 
ад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSection" /> 
о кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболел 
већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па  
они.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да  
 се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје  
д станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам  
таје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места 
а ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се ви 
рцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама 
, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говора 
лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно 
ох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних бри 
блажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан  
 Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим гол 
ту, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу 
 другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а  
е је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли  
ски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрел 
чи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћути 
121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу 
највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, п 
 навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — 
вом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела ова 
рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} 
 вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се 
шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по зе 
уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да  
тани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије,  
а Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати 
дно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо  
ак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, 
о сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим с 
сила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p>  
 и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудо 
оже ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— 
освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се 
претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жа 
ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бит 
ти, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу до 
ео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих,  
ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је  
ило!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теб 
није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је л 
S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми н 
 Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, 
то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, 
>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с 
и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја м 
манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone  
бих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да 
е?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и  
Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих 
г света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи  
 задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет врат 
такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Поглед 
еше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући с 
Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, п 
 нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она 
 и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки 
да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није  
ћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote 
 Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881.</p> <pb n="2" /> < 
ваш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим р 
доглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је приви 
} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима 
ј поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њим 
 науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућн 
навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> < 
јица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши  
олико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навик 
уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је  
 сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Ви 
изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосно 
же. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам  
век донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки св 
аху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућнос 
нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже г 
каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање о 
слим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остад 
јих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да 
ирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која 
ђати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намеснико 
; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку  
потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледа 
 ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја 
 онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одваж 
као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави дв 
руди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек  
но!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ва 
 себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним р 
 ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо  
је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше  
лонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се мор 
 волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, д 
 још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужн 
S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука  
оброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах  
т и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, го 
се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суз 
 не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи и 
в пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subSection 
 уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати св 
 што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванр 
сног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам д 
аде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и к 
одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар бо 
а ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као  
лећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за  
ед Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, ка 
ер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умо 
; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свака 
/p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу  
нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, не 
златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{ 
е ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на 
ашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом 
азивати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном 
нем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој 
о, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело 
иво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хва 
, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој о 
е тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у живот 
се поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако 
Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем  
е и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лу 
 хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог 
 непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне  
олио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S}  
ца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе... 
манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало 
им у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше  
ction" /> <p>15/10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни 
непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <mi 
" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет 
ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију  
аљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је зго 
а ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, 
а знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <milestone unit 
 мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мрт 
еда.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити;  
не, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у т 
начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасв 
ке народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећал 
ас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S}  
лучајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и њ 
им за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— З 
Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племени 
ји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно 
о мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па 
, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стањ 
ућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit=" 
ух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што с 
 му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <mile 
а не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљд 
!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није и 
 по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем? 
 свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за 
а не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су бо 
говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко м 
 рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као  
е?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би  
моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па 
амо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам примо 
 ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си  
о прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешк 
 <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који  
 се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просја 
 васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан! 
аскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и з 
 n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истроши 
а и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага м 
биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан д 
пи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело,  
и осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмен 
p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно,  
, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене с 
 за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријат 
емаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим 
вамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна та 
ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље  
то пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље 
во, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, д 
леди.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свак 
гох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прили 
такла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама не 
/p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати 
љен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а пр 
о нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме ј 
та дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким 
м крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд о 
родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} 
ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код свој 
а прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="8 
ас у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретно 
данпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате св 
: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово и 
нам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од 
а што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим дух 
гоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није раз 
 и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизат 
о расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p> 
ти све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milest 
ли не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено? 
одах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле  
да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју наз 
ти, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на 
и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што с 
да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим 
и је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Па 
 рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер  
шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт  
 вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131"  
 садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вен 
слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угас 
и је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да с 
!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје 
ју Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из 
баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако  
ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако 
 над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад  
х на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— З 
о небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79 
кох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад 
м љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми о 
 напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <mil 
и свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како убла 
 такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода,  
ти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када су 
сак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све  
екох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним тугов 
ан бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSection" 
јах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSectio 
це заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од рад 
то имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје 
гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, с 
у, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме  
авек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође о 
жеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали з 
, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плак 
о се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама маха 
его да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако,  
најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледас 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходни 
unit="subSection" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а о 
t="subSection" /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече м 
стира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком 
шају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а ти 
 беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у 
згледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помис 
живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <milestone unit="s 
јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу,  
и, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <miles 
 ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми доне 
птерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки да 
 да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо... 
се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone 
пољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да ни 
авно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног позд 
а добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан  
угом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је та 
а, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био сре 
 <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, д 
 ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливо 
ио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће,  
бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, ш 
навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то ј 
Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бе 
ење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо ј 
 целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не ш 
ји се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и  
своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело круниса 
 том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба  
 Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје 
, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколик 
вим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадн 
не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на  
соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исповед 
не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним 
 не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој  
табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сум 
 дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, 
а се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним,  
 и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти  
срећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и 
ер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако 
е, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" x 
 ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици 
ити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако н 
и узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subS 
боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако 
да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, 
е надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече да 
сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим  
 око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек  
 ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и  
 да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, но 
лан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше  
рочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а 
ед сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера,  
 није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе 
ј служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашниј 
већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби.  
лугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два  
удио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом п 
<p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад  
намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом ман 
то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо с 
, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија 
one unit="subSection" /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи  
p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало  
и остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер в 
ео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица ве 
оменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора р 
надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје гр 
ак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње 
р наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше 
век тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам м 
д глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има  
ако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зелено 
ош одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све ве 
ше, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — п 
 живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помис 
е, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!...  
 ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми д 
сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и п 
слити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верује 
ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit="subSecti 
 у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, 
Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — ре 
могуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с 
е ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху 
 плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју дра 
а јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро ув 
а се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао цел 
/p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> там 
о да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним ос 
ца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јас 
ато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Поп 
водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам поста 
ше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све 
 на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час 
 од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе г 
е, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од св 
<l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Марко 
/p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote> <pb n="4" /> </div> <pb n="5" /> <div type="limi 
div> <div type="liminal"> <pb n="3" /> <quote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчев 
једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица